POLJOPRIVREDA BEZ ZAŠTITE

Poljoprivrednici ogorčeni na državu iako su rezultati ovogodišnjeg roda impozantni. Da li ubedljiva većina mladih, srećna i zadovoljna kvalitetom svog života? Opozicione stranke neće da podrže predsednika Borisa Tadića u sprovođenju reformi u državnoj administraciji, finansijama, bezbednosti i infrastrukturi.

Model u kreaciji Vivienne Tam na nedelji mode u Njujorku

Ogorčeni poljoprivrednici

Poljoprivrednici ogorčeni na državu iako su rezultati ovogodišnjeg roda impozantni. Prinosi svih kultura solidni, biće dovoljno hrane za Srbiju. Zemljoradnici razočarani cenama 50 odsto manjim nego lane, objavljuju Novosti pod naslovom "Ambari puni, džepovi prazni". Cene poljoprivrednih proizvoda, uz retke izuzetke, pale su za gotovo 50 odsto. Repromaterijal je, u odnosu na prošlu godinu znatno skuplji. Agrar je prepušten slobodnom tržištu, a država je, slažu se poljoprivrednici, uradila malo da predupredi ovakvu situaciju i da pomogne jedinoj privrednoj grani koja još uvek donosi pozitivan izvozni bilans.

Cena pšenice, kao najvažnije žitarice, ostala je na nivou od prošle godine - oko devet dinara. Maline, koje su prošle godine prodavane za oko 180 dinara po kilogramu, ove godine imale su za 100 dinara manju cenu. Proizvođači višanja takođe su se našli u nezavidnoj situaciji, jer se, sa ponuđenom cenom, koja je znala da bude manja od 10 dinara, teško mogli isplatiti i sami troškovi berbe. Suncokret se plaća oko 16 dinara, a soja oko 23,5 dinara. Cena je, lane, bila oko 300 evra za tonu.

"Ranije smo imali obavezan otkup, garantovanu cenu i ostale mehanizme, kojima je država mogla da utiče na cene poljoprivrednih proizvoda - objašnjava Milan Prostran, sekretar Udruženja popljoprivrede Privredne komore Srbije. "Sada je situacija sasvim drugačija. Država bi trebalo da, pre svega kroz sistem subvencija i podsticaja, obezbedi poljoprivrednicima, koji proizvode iznose na tržište na kom se cene slobodno formiraju, rentabilnu proizvodnju. Taj mehanizam je, međutim, izostao."

Dizajn Rag & Bone, u petak na nedelji mode u Njujorku

Planovi za otpuštanje 14.000 ljudi

Ministarka finansija Diana Dragutinović izjavila je da će sva ministarstva morati do petka, 18. septembra, da dostave Ministarstvu finansija jasne planove ušteda za sledeću godinu. Te planove treba uobličiti u budžet za sledeću godinu, koji mora da bude završen do 20. okotobra, pre dolaska misije MMF-a, rekla je ona Televizuji B92, i naglasila da je sa MMF-om dogovoreno da u državnoj administraciji bude otpušeno oko 14.000 ljudi, prenosi Politka.

"Pred Vladom je veliki izazov. Da bi reforma javnog sektora uspela, nije dovoljan samo konsenzus koji je postignut u vladajućoj koaliciji, već širi dogovor sa poslodavcima i sindikatima da podrže promene", govori za Novosti Jurij Bajec, savetnik premijera. "Ministarstvo finansija i NBS u svakodnevnom su kontaktu sa MMF, kako bi se što bolje pripremili za ponovni dolazak misije krajem oktobra", kaže Bajec pod naslovom "Rat švercu i radu na crno". "Problem se neće rešiti ako se preko noći otpusti 10 odsto ljudi, već mora da se promeni sistem. Puko otpuštanje ljudi mnogo košta, i u prvoj godini za otpremnine će verovatno biti izdvojeno više nego za plate tih ljudi. Ali na duži rok, biće postignute značajne uštede."

Svetska banka je savetovala Srbiji spajanje odeljenja i škola, tako da se formiraju razredi sa po 30 učenika, objavljuje Blic. Ovakva preraspodela pokazala bi da u našoj zemlji ima 11.000 odeljenja viška, a njihovim zatvaranjem država bi uštedela 14,7 milijardi dinara. Prvi korak u racionalizaciji - uputstvo Ministarstva prosvete da se odeljenja prvog i petog razreda mogu deliti samo ako imaju 34 i više učenika, u školama je dočekan na nož. Nezadovoljni su nastavnici, koji se plaše za svoja radna mesta, ali i roditelji koji strahuju da na taj način njihova deca neće imati kvalitetnu nastavu. Nadležni u Ministarstvu prosvete kažu da su ove strepnje neosnovane.

Model koji je dizajnirao Alexander Wang, prikazan u subotu u Njujorku

Zadovoljstvo mladih?

Podatak da je 82 odsto mladih Beograđana zadovoljno svojim životom, kako proizlazi iz najnovijeg Cesidovog istraživanja, posebno je obradovao sve koji se bave omladinskim pitanjima u gradu i republici. Šta se dogodilo da dođe do preokreta i da li to ukazuje da su konačno, u najmanju ruku, zaustavljene negativne tendencije poslednjih godina i decenija? Da li je slika toliko ružičasta, pa ubedljiva većina mladih, srećna i zadovoljna kvalitetom svog života, sazreva i stupa na veliku životnu pozornicu? O ovim pitanjima ipak nema saglasnosti među sagovornicima Politike. Psiholozi, stručnjaci za pitanja mladih, ističu da nema mesta preteranom optimizmu.

Žarko Trebješanin: "Pomirili se sa sudbinom i spustili kriterijume." Bora Kuzmanović: "Izgleda mi da je uzorak malo „ukrivljen” prema bolje stojećim." Marko Stojanović: "Većina mladih i danas bi izabrala da napusti zemlju."

(ilustracija: Politka)

Bez podrške opozicije vlastima

Opozicione partije listom su „iscepale“ pozivnicu da se uključe u ispunjenje ključnih državnih ciljeva, koju im je u nedelju poslao predsednik Srbije i lider DS Boris Tadić. Želju šefa države i prvog čoveka demokrata da se za predstojeće teške političke i ekonomske reforme obezbedi najširi društveni konsenzus njegovi politički rivali - neće uslišiti, objavljuju Novosti. Sumnjajući u Tadićevu iskrenost, perjanice srpskog opozicionog bloka ne žele čak ni da licitiraju u kojem slučaju bi spustili svoja bojna koplja okrenuta prema vladi.

Opozicija ne želi da se uključi u društveni konsenzus koji očekuje predsednik Boris Tadić. Vučić: "Nećemo da budemo alibi." Todorović: "To je politički manevar." Ilić: "Izvinjenje, pa dijalog. Izvinjenje čeka narod, a potom i opozicija, jer se ova vlast potpuno odrodila i od jednih i od drugih."

Opozicione stranke neće da podrže predsednika Borisa Tadića u sprovođenju reformi u državnoj administraciji, finansijama, bezbednosti i infrastrukturi, stranke na vlasti smatraju da se ove promene moraju izgurati po svaku cenu, piše u Presu.

Aviomiting u Batajnici

Vojni aerodrom u Batajnici, nedelja

Veliki praznik avijacije na batajničkom aerodromu privukao više od sto hiljada posetilaca. Nebom nad batajničkim aerodromom grmelo je juče 26 letelica iz zemlje i inostranstva, čiji su piloti spektakularnim manevrima zaustavljali dah više od sto hiljada prisutnih ljubitelja avijacije, naročito najmlađih. Posetioci su na veliku letačku smotru pristizali još u ranim jutarnjim časovima. Posmatrali su nezaboravne manevre srpskih „supergalebova” G-4, helikoptera „gazela”, „utvi 75”, „migova” 21 i 29, „orla”, „laste 95” i akro-grupe „Stars”, čiji su članovi leteli na „galebovima” G-2...javlja Politika.

Na aeromitingu povodom sto godina avijacije u Srbiji svoje znanje i veštinu prikazali su gosti iz 14 zemalja, u 204. avijacijskoj bazi Vojske Srbije, piše u Novostima. Pres javlja da je bilo sto hiljada ljudi u Batajnici, Danas citira ministra Šutanovca da su svih sto hiljada štampanih ulaznica – prodate, dok u Borbi piše da se "okupilo više od sto hiljada ljudi".

Program grčkih socijalista

Jorgos Papandreu, lider Pasoka, po mnogima verovatni pobednik parlamentarnih izbora 4. oktobra i budući premijer Grčke, u subotu uveče, na zatvaranju 74. međunarodnog sajma u Solunu, objavio je ekonomski program “nove vlade”, javljaju Novosti. Zamrzavanje tarifa za komunalne usluge, aktiviranje fondova solidarnosti za dužnike među malim i srednjim preuzećima, zadržavanje poreskih dažbina na sadašnjem nivou - najvažniji su prioriteti.
Oživljavanje tržišta i jačanje ekonomije kroz pokretanje javnih investicija, mere za ubrizgavanje likvidnosti i pospešivanje poslovnog okruženja, Papandreu je naveo kao drugi pravac delovanje nove vlade. Odmah zatim najavio je “beskompromisnu borbu protiv povećanja nezaposlenosti, koja naročito pogađa mlade i aktiviranje socijalnih programa zaštite radnika u vreme ekonomske krize”.

Miting protiv Obame

Dosad najveći miting protiv Obame organizovala je labava koalicija konzervativaca, koja je na neki način dobila zamah u avgustu, kada se na lokalnim mitinzima širom Amerike raspirivalo negativno raspoloženje prema glavnom unutrašnje političkom prioritetu administracije – reformi sistema zdravstvenog osiguranja, kako bi zdravstvenu zaštitu dobilo i blizu 50 miliona sada neosiguranih Amerikanaca. Za konzervativni deo američkog društva, uplitanje države u oblast koja je sada isključivo privatni biznis, zamirisalo je na nešto što je ovde crvena marama – na „socijalizam”.

Malo je verovatno da je događaj naneo političku štetu predsedniku Obami – reč je o onima koji ionako nisu, niti će glasati za njega – ali je događaj pokazao da se Amerika na neki način lomi između starih uverenja i navika i neophodnosti da, u raspodeli socijalne pravde, ipak krene novim putem, objavljuje Politika.

Godišnjica svetske krize

Predsednik SAD Barak Obama će u Njujorku održati govor u kome će podsetiti na neslavnu godišnjicu početka najgore globalne finansijske krize nakon Drugog svetskog rata i predočiti planove za usvajanje novih mera za regulisanje rada kreditnih organizacija, prenosi Politika.

Obamin glavni ekonomski savetnik Lari Samers je ocenio da će mere za koje se američka administracija opredelila, u nastojanju da predupredi buduće krize, pomoći da finansijske strukture u potpunosti „odgovore na savremene izazove”.

Kolaps četvrte po veličini američke investicione banke - „Liman braders” - koja je 15. septembra prošle godine zatražila sudsku zaštitu od poverilaca, „potresao je bankare, zvaničnike i investitore i doveo do jednog od najvećih padova berzanskih indeksa u američkoj istoriji”, ocenjuje radio „Glas Amerike” (VoA) u osvrtu na taj događaj.

Ništa bez Prelaznog sporazuma sa EU

Diplomatske aktivnosti Srbije preusmerene su ka prijavi kandidature za članstvo u EU do kraja ove godine i okončanja mandata Švedske na čelu Unije, uprkos blokadi Prelaznog sporazuma EU sa Srbijom na čemu, zbog Haga, i dalje insistira Holandija. Nezvanično se iznose pretpostavke da bi Brisel mogao da učini presedan u slučaju Srbije, odobravanjem prijave kandidature i pre odmrzavanja Sporazuma o asocijaciji i pridruživanju koji je uslovljen hapšenjem Ratka Mladića. Karl Bilt, ministar spoljnih poslova Švedske, u intervjuu za Blic kaže da primena Prelaznog sporazuma Brisela i Beograda ipak treba da prethodi prijavi kandidature Srbije.

Saradnja sa Euleksom i nezavisnost Kosmeta

Protokol o tehničkoj saradnji između Euleksa i MUP-a Srbije, koji je potpisan u petak, znači da Beograd odustaje od odbijanja saradnje sa Evropskom unijom na kosovskim pitanjima. Predsednik "Kluba 21" Dušan Janjić ocenjuje za Borbu da je Protokol model koji je nađen da se zapravo reši problem saradnje Beograda i Euleksa pošto politički Beograd odbija saradnju sa misijom EU na Kosovu.
"Očigledno je da ovde termin "tehnički" zamenjuje i termin "politički". To, naravno, nije samo tehnički dogovor već je prvoklasni, dobar politički aranžman jer je Beograd u krajnjoj liniji morao da shvati da je ova politika, koja je zapisana i u Ustav Srbije i proklamovana čak i od predsednika Borisa Tadića, zapravo pogrešna", ističe Janjić.
Prema Janjićevim rečima, predsednik Tadić, u suštini, polako koriguje politiku koja je u Ustavu i njegovim izbornim govorima i počinje da prihvata realnost, piše u Borbi pod naslovom "Zvanični Beograd odustaje od politike Kosovo je Srbija".

Osuda smrtne kazne u Iranu

Srbija se pridružila deklaraciji EU, kojom se osuđuje izricanje smrtne kazne maloletnicima u Iranu, rukovodeći se pre svega svojim državnim interesima i u skladu s nezavisnošću svoje spoljne politike, kažu za Danas diplomatski izvori iz Vlade Srbije, objašnjavajući odluku zvaničnog Beograda da prvi put u 2009. zvanično podrži proglas Predsedništva Evropskog saveta kojim se izražava protivljenje odluci iranskih vlasti o pogubljenju trojice tinejdžera.

Na pitanje da li će podrška evropskoj osudi kršenja ljudskih prava u Iranu uticati na pogoršanje odnosa s vlastima u Teheranu, koje su jedan od važnijih saveznika Srbije u međunarodnoj borbi protiv nezavisnosti Kosova, Danasovi diplomatski izvori kažu da do toga neće doći.

Bez struje za kosovske crkve

Više od dvadeset pravoslavnih crkava i manastira na Kosmetu ostalo bez struje pošto im je KEK isključila napajanje električnom energijom. Džamije pošteđene. Isključenja struje smatramo pritiskom, ističu u Eparhiji raško prizrenskoj.

Kako je u razgovoru za Novosti saopštio protojerej Dragoslav Janković, sekretar UO Eparhije raško-prizrenske, poslednjih dana isključeni su svi objekti SPC u Prizrenu, nekoliko manastira u Metohiji, crkve u Štrpcu, Goraždevcu i drugim sredinama na Kosmetu. I dok u Eparhiji napominju rešenost da sa KEK ne potpisuju ugovor o elektrosnabdevanju, predstavnici Ministarstva za rešavanje pitanja struje ističu da su u toku pregovori oko rešavanja ovog pitanja.
"Namera nam je da zaustavimo dalja isključenja struje svetinjama i da se struja uključi onima u kojima je već isključena", kaže Dragan Petković, pomoćnik ministra za KiM, naglašavajući da se trenutno iznalazi način da ugovore o elektrosnabdevanju srpskih crkava i manastira umesto predstavnika Eparhije potpiše neki drugi subjekt, što će biti prelazno rešenje do okončanja pregovora radne grupe Vlade Srbije sa međunarodnom zajednicom odnosno KEK.

Propast fabrike u Prahovu

Industriji hemijskih proizvoda (IHP) “Prahovo”, iz Negotina, najvećem srpskom proizvođaču mineralnih đubriva, ukoliko ne bude hitnog investiranja u proizvodnju, preti kolaps, saznaju Novosti.
Sve je, po informacijama ovog lista, počelo kada je marta 2007. godine IHP, po ceni od pet miliona evra, uz obavezu plaćanja nasleđenih dugova, zaostalih zarada za oko 2.000 bivših i sadašnjih radnika i investiranja od 20 miliona evra, kupila grčka firma “Neokimiki”, u čijem je posedu i rafinerija nafte “Beograd”.
Grci su u posed “Prahova”, nakon plaćanja kupoprodajne cene, ušli marta 2008. godine, a dva meseca kasnije američki investicioni fond “Karlajl” na berzi je, po ceni milijardu dolara, kupio 100 odsto akcija “Neokimikija”.
Od tada, “Prahovo” više stoji nego što radi. Jer, od ugovorom predviđenih investicija, u ovu fabriku još nije ušao ni jedan jedini cent. Predstavnici “Karlajla” su marta ove godine od Agencije za privatizaciju tražili da im odobri novi petogodišnji rok za ulaganja, što im je i dozvoljeno. Međutim, od tada je prošlo pola godine, ali investiranja i dalje - nema!

Za i protiv novog zakona o medijima

Predsednik SPS i zamenik predsednika Vlade Srbije Ivica Dačić pokrenuo je inicijativu da se izradi potpuno novi zakon o javnom informisanju i pozvao predstavnike vlasti, medija, novinarskih udruženja, međunarodnih organizacija, kao i stručnjake, da se aktivno uključe u izradu novog, za sve prihvatljivog zakona. Medijska udruženja i stručna javnost podržavaju ideju zamenika premijera, dok je koalicioni partner socijalista i inicijator tek usvojenih izmena Zakona o informisanju, G17 plus, ocenio da je reč o Dačićevom političkom marketingu, objavljuje Danas pod naslovom "Strućnjaci za, G17 protiv".

Nema novina na kisocima Future

Članice Asocijacije medija, u kojoj je i naša kompanija, zbog nemogućnosti naplate dugovanja donele odluku: Od 15. septembra prestaje isporuka dnevnih novina i magazina “Futuri plus”. Članice Asocijacije medija - Kompanija “Novosti”, “Ringijer Srbija”, “Color press”, “Politika novine i magazini”, “Press publishing group”, “Adria Media”, “Dnevnik” i “Ekonomist” - obaveštavaju javnost da “Futura plus”, kao jedan od najvećih distributera štampe, ozbiljno ugrožava poslovanje svih izdavača.

Počinje 43. Bitef

Reditelju, koreografu i igraču Sidiju Larbiju Šerkaujiu, pripala je čast da sa svojom predstavom „Sutra” u produkciji „Sadlers Vels teatra” iz Londona otvori 43. Bitef, sutra u „Sava centru”, objavljuje Politika. Poreklom Marokanac, Sidi Larbi je koreografska zvezda u usponu. Za predstavu „Rien de rien” Larbi je, da podsetimo, na 39. Bitefu osvojio Specijalnu nagradu. Njegova poetika zasnovana je na „dinamizmu tela i snazi volje”, a kao igrača i koreografa ovoga puta inspirisao ga je život monaha manastira Šaolin.

Predstava „Sutra” koja otvara 43. Bitef bavi se pitanjem pripadanja, manipulacije, integracije, kulturnih klišea, kaže poznati umetnik.

Legat Olje Ivanjicki

U Prvom opštinskom sudu u Beogradu u sutra će biti otvoren legat nedavno preminule slikarke Olge Olje Ivanjicki kojim je umetničke radove zaveštala gradu Beogradu.

Otvaranjem legata u sudu više stotina slika i drugih umetničkih dela poznate beogradske umetnice poznate po avangardnom slikarstvu i formalno će preći u posed glavnog grada Srbije, najavljuje Politika.

Prema svojevremenim izjavama Olje Ivanjicki, njena je želja bila da sva svoja umetnička dela ostavi u nasleđe Beogradu koja bi bila izložena u muzeju na Kosančićevom vencu i svi ljubitelji umetnosti mogli da se upoznaju sa njenim bogatim stvaralaštvom. Zdanje u kom bi bila izložena dela ove umetnice trebalo bi da obezbedi i uredi grad, na uglu Zadarske ulice i Kralja Petra.

Gej parada u Beogradu

Dugo najavljivana i dva puta otkazivana „Povorka ponosa”, koja će okupiti gej, lezbijske, transseksualne i biseksualne (LGBT) osobe, biće održana u nedelju. Organizaciju ove manifestacije pratile su brojne kontroverze, uključujući i javnu svađu predstavnika LGBT organizacija, a stručnjaci za bezbednost ocenjuju da je ovo skup visokog rizika. O tome da li je Srbija spremna za „Povorku ponosa” za Politiku govore: Marko Karadžić, državni sekretar za ljudska i manjinska prava i Boško Obradović, glavni i odgovorni urednik časopisa „Dveri srpske”.

Karadžić: "To je poziv na uvažavanje svakog pojedinca." Obradović: "Ne, to je promocija homoseksualizma."

Organizacija "Rainbow Rose", evropska gej-lezbejska socijaldemokratska organizacija koja je članica Partije evropskih socijalista, uputila je juče pismo predsedniku Srbije Borisu Tadiću i Demokratskoj stranci u kome je zatražila od nih da pruže podršku Povorci ponosa i daju primer u borbi protiv diskriminacije. Ova organizacija je upozorila da će, kao i druge evropske organizacije za ljudska prava, da obrati veliku pažnju na Povorku koja je zakazana za 20. septembar 2009. godine, piše u Borbi.

Suđenje "debeovcima"

Sva četiri dana, koliko je Vladimir Nikolić, bivši radnik Službe državne bezbednosti (SDB), proveo u „restriktivnom prostoru SDB” pošto su ga njegove kolege nezakonito uhapsile 1. oktobra 1999. godine, snimana su kamerom. Kao dokaz na sudu, u postupku koji je vođen protiv četvorice Nikolićevih nekadašnjih kolega, međutim, pregledano je samo 25 minuta snimka. Ostatak video-zapisa je, kako je moglo da se čuje tokom suđenja, uništen, objavljuje Politika.

Čini se da je ovo bila samo jedna od poražavajućih činjenica u ovom postupku. Optužnica Drugog opštinskog tužilaštva, koja je pored Radonjića za nezakonito hapšenje teretila i Stevana Bastu, operativca u Bezbednosnoinformativnoj agenciji (BIA), Veselina Lečića i Gorana Živaljevića, postala je pravosnažna 19. septembra 2006. godine. Sedam godina posle nezakonitog hapšenja! Od tada, pa do 4. septembra ove godine, kada je sud Radonjiću i Basti izrekao kazne, a Lečića i Živaljevića oslobodio odgovornosti, zakazano je tačno 30 glavnih pretresa. Održano je, međutim, samo deset.

Navijačka zabava

Jedna devojka je zadobila lakše opekotine kada je u Bulevaru vojvode Mišića, oko 16 sati, grupa mladića ubacila upaljenu baklju u autobus Gradskog saobraćajnog preduzeća na liniji 53. Prema rečima dežurnog dispečera GSP Slobodana Vučenovića, grupa navijača je ubacila baklju u trenutku dok je autobus stajao, a vatru je protivpožarnim aparatom ugasio vozač čime su sprečene veće posledice. U Beogradu je danas odigrana fudbalska utakmica između Čukaričkog i Partizana, izveštavaju Blic, Novosti i Borba na naslovnim stranama.

Federer pobedio Đokovića

Novak Đoković nije uspeo da se plasira u finale US Opena posle novog poraza od Rodžera Federera na terenima Flašing Medouza - 7:6 (3), 7:5, 7:5, za 154 minuta veoma zanimljive igre, javlja Blic. Najbolji teniser Srbije je u sva tri seta imao prilike da treći susret u poslednje tri godine US Opena protiv Švajcarca učini zanimljivijim, ali je Fedeks slično finalu iz 2007. bio taj koji je osvajao ključne lopte.
I Pres objavljuje da je "Đoković izgubio u polufinalu od Federera".