POJEFTINILI DINARSKI KREDITI

Pojedine banke počele da snižavaju cenu pozajmica u domaćoj valuti i kamatne stope sada se kreću od 17 do 23 odsto. Predstavnici Demokratske stranke i G17 plus ponovo su aktuelizovali pitanje promene Ustava, sa obrazloženjem da su neka ustavna rešenja ograničavajući faktor u procesu evropskih integracija. Ukoliko država ne bude odmah intervenisala i pomogla privredi, Srbiji preti katastrofa.


Kolekcija Elena Golets:  'Ukrainian fashion week' u Kievu

Niže kamate na dinarske kredite

Pojedine banke počele da snižavaju cenu pozajmica u domaćoj valuti ne bi li privukle građane. Kamatne stope sada se kreću od 17 do 23 odsto i ne menjaju se tokom perioda otplate, javljaju Novosti. Krediti vezani za evro sve su skuplji, ali zato zajmovima u domaćoj valuti pada cena. Kamata na dinarske gotovinske i pozajmice za refinansiranje sada se kreće od 17 do 23 odsto. Sa ovakvim interesom nude ih Sosijete ženeral, Erste, Folskbanka, Unikredit... To i nije mali pad kamate ako se zna da je svega pre koji mesec ona išla i do 40 odsto. Dinarske pozajmice ne mogu biti skuplje od 14 do 17 odsto interesa na godišnjem nivou. Međutim, najveći broj banaka i dalje ih daje uz kamatu veću od 30 odsto.
Uz sniženu kamatu nudi se i mogućnost fiksne kamate tokom celog perioda otplate, koji može biti i do sedam godina. Takođe, građanima koji se odluče za dinarske kredite nisu potrebni depoziti, koji kod deviznih idu i do 30 odsto od sume koja se zajmi.


Kijev: Kolekcija ukrajinskih kreatorki Viktorie i Olge Borovik

Kome je potrebna promena Ustava

Predstavnici Demokratske stranke i G17 plus ovih dana su ponovo aktuelizovali pitanje promene pojedinih odredbi Ustava Srbije iz 2006. godine sa obrazloženjem da su neka ustavna rešenja ograničavajući faktor u procesu evropskih integracija Srbije, piše u Politici.

Među odredbama koje se spominju kao najspornije su one koje se tiču regionalizacije, izbornog sistema i odnosa između međunarodnih akata i domaćih zakona.

Stručnjaci za ustavno pravo uglavnom se slažu sa političarima da je srpski ustav pojedinim svojim odredbama kočnica približavanju Srbije evropskom sistemu vrednosti, ali ima i onih koji smatraju da su najavljene izmene isključivo motivisane političkim razlozima, odnosno željom da se kroz ustavne reforme proguraju neke ideje od kojih bi isključivu korist imale pojedine partije.


Posledice naleta oluje u Filadelfiji

Najava tužnog kraja

Ukoliko država ne bude odmah intervenisala i pomogla privredi, Srbiji preti katastrofa. Neće to biti "grčki scenario" nego ćemo jednostavno imati ogroman broj nezadovoljnih i gladnih na ulicama. Mnogo ljudi će ostati bez posla, a firme će otići u bankrotstvo. Nema tu onda daljeg poslovanja. Dovoljno je pogledati koliko je ljudi od 1. januara do danas ostalo bez posla. Mnogo više nego cele prošle godine. A pričali su nam političari da ove godine izlazimo iz krize. Mi sada tek ulazimo u krizu.
Ovako budućnost srpske privrede vidi Zoran Drakulić, predsednik i vlasnik "Ist point holdinga", jedne od najvećih kompanija u Srbiji. U razgovoru koji Novosti objavljuju pod naslovom "Preti nam katastrofa", on tvrdi da je poslednji trenutak da Vlada Srbije povuče konkretne poteze i pomakne likvidnost sa mrtve tačke.
"Mi više nećemo imati nikakvih značajnih investicija, i nema više prodaja preduzeća. "Krpili" smo se ovih deset godina, prodajući razne firme. Umesto da smo te pare ulagali u proizvodnju, nemilice smo ih trošili kroz budžet i razne gluposti. Došli smo u situaciju da gotovo nemamo nikakvu proizvodnju. Nažalost, ja nisam optimista", kaže Drakulić.

Strah od dobijanja vlasti

"Zemlja je u tolikoj krizi da to više nije pitanje vlasti i opozicije i ako pod hitno ne uradimo nešto, bićemo u još većem problemu. To pokušavam da pokažem dok sam u opoziciji, zato imam strah od toga šta nas čeka kad dođemo na vlast." Zamenik predsednika SNS Aleksandar Vučić kaže da vladajuća koalicija nema nikakav plan, niti ideju kako da se izbori sa ekonomskom krizom i nemaštinom, što se najbolje videlo na Biznis forumu na Kopaoniku. U intervjuu za Pres on ističe da su danas ekonomski problemi Srbije neuporedivo veći od političkih.

Najavili ste vanredne izbore za maj ili za novembar ove godine, pitao je novinar Presa.

"Očigledno je da se vlast ne priprema za izbore u maju, već se spremaju za izbore kad Srbija dobije kandidaturu za članstvo u EU. Vlast planira prvo da proda „Telekom Srbija", pa da idu na izbore. Pretpostavljam da ćemo imati vanredne izbore krajem marta, početkom aprila sledeće godine. To je njihovo promišljanje, ali kako stvari idu, to nema veze sa političkom odlukom i niko ne može da predvidi šta će se dešavati", odgovara Vučić.


Posledice poplava u Kazahstanu

Vladin "paket nade" za sirotinju

Vlada sprema novi paket mera za spas i zaštitu najsiromašnijih građana, koji bi se, najvećim delom, finansirao od zaplenjene imovine stečene kriminalom. Koliko će novca biti na raspolaganju, kao i o kojim se novim merama radi, niko ne precizira. Već postoji sumnje da će novi paket dati rezulate, jer ni mere usvojene letos još nisu sasvim sprovedene, objavljuju Novosti pod naslovom "U paketu samo nada".
"Još nije gotovo, usaglašavamo predloge sa drugim ministarstvima i institucijama", odgovorio je Novostima Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike na pitanje kada će biti spreman novi paket mera. Prema Ljajićevim najavama, planirano je da se najviše novca potroši na narodne kuhinje, a da se u drugoj polovini godine osnuje i fond za pomoć porodicama sa invalidnom decom.

List podseća da ni socijalni dijalog nije previše odmakao. Sindikalci optužuju Vladu da je odgovorna za najmanje 200.000 ljudi koji su dobili otkaze. U Savezu samostalnih sindikata Srbije podsećaju i da su za godinu dana realne plate opale za 30 odsto i da su najniže u zemljama okruženja, da 20.000 ljudi koristi minimalnu zaradu, a 100.000 ne prima nikakvu platu.

Osveta tajkunima ili poklon istima

Jedan od ciljeva Zakona o planiranju i izgradnji jeste ukidanje državnog monopola, uspostavljanje privatne svojine i tržišta građevinskog zemljišta. Formula po kojoj će pravo korišćenja biti pretvoreno u pravo svojine za vlasnike preduzeća kupljenih kroz privatizaciju ili stečaj različito se čita. Tumačenja su kontradiktorna. Sa jedne strane se tvrdi da je ovo revizija privatizacije i osveta tajkunima, a sa druge da im se poklanja zemljište. O tome šta se želelo postići naplatom konverzije, da li je uredba koja to reguliše u saglasju sa zakonom i ko gubi, a ko dobija za Politiku govore Nebojša Janjić, pomoćnik ministra životne sredine i prostornog planiranja, i Danilo Šuković, član Saveta za borbu protiv korupcije.

Nebojša Janjić: "Nudimo najmanje loše rešenje." Danilo Šuković: "Stotine miliona evra na štetu građana."

Papandreu pokazao hrabrost

Jorgos Papandreu je objavio rat najprivilegovanijem sloju grčkog društva i najavio da će oni podneti najveći finansijski teret oporavka zemlje koja se našla na ivici bankrota, objavljuju Novosti pod naslovom "Krizu plaćaju najbogatiji". Strelu u pravcu bogatih premijer je odapeo odmah po povratku sa turneje Berlin-Pariz-Vašington, koja je trebalo da konsoliduje „političku podršku“ Atini, a praktično stvori uslove za dalja zaduživanja Grčke po fer uslovima, koji važe i za ostale partnere iz evrozone.

Mešetari, mahom smešteni u u Londonu, odabrali su Grčku kao idealnu metu za poželjni bankrot zemlje iz evrozone, manje iz prevrženosti engleskoj „funta tradiciji“, više da potvrde ispravnost stava što Britanija nije u evrozoni, a ponajviše zbog mogućnosti da novim finansijskim bravurama iznova naplate grčku dužničku odiseju.

Od davnina je poznato da je Grčka „siromašna zemlja, veoma bogatih građana“. Utaja poreza je omiljena nacionalna zabava vekovima a vlast, po tradiciji, žmuri na oba oka kada treba sankcionisati one koji vladaju ekonomskim bogatstvom. Nije lako udariti na one koji podupiru svaku kampanju i često direktno „postavljaju“ najviše državne funkcionere. Papandreu je sada načinio korak za koji su svi znali da je neminovan, ali malo je ko verovao da će premijer imati hrabrosti da dirne u „osinje gnezdo“. Drugog puta nije bilo, ako se želi neophodnih 53,2 milijarde evra kredita tokom 2010.


Na autoputu A8, kod Ulma u Nemačkoj stradale su najmanje dve osobe prilikom
sudara autobusa 

SAD i Kina
SAD su „ugrozile kineski suverenutet” ugovorom o prodaji oružja Tajvanu i odlukom američkog predsednika Baraka Obame da se u februaru sastane sa tibetanskim duhovnim vođom dalaj-lamom, izjavio je danas kineski premijer Ven Điabao, prenosi Politika.

Ta dva događaja su izazvala značajne probleme u odnosima dve države, ali „odgovornost za to ne snosi kineska, već američka strana. Nadamo se da će SAD otvoreno odgovoriti na ta pitanja i preduzeti konkretne korake ka poboljšanju (bilateralnih) odnosa”, zaključio je kineski premijer ne precizirajući kakve mere Peking očekuje od Vašingtona.

„Dijalog je bolji od konfrontacije, saradnja i partnerstvo su bolji od sukoba”, kazao je Điabao novinarima poslednjeg dana zasedanja velikog narodnog kongresa.

Šifrovana najava?

Štefan File, evropski komesar za proširenje u Beograd dolazi u sredu, objavljuje Blic. Tom prilikom će se sastati sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, premijerom Mirkom Cvetkovićem, potpredsednikom Vlade Božidarom Đelićem, kao i sa ministrima Dianom Dragutinović, Snežanom Malović, Milanom Markovićem. Kao teme na stolu će se naći kandidatura Srbije, reforme u pravosuđu, administrativni kapaciteti i ekonomske reforme, piše u ovom listu koji zatim objavljuje i autorski napis komesara Filea u kome nema ničega što do sada srpska javnost nije znala. Jedino zanimljivo, što se može pronaći u ovoj najavi, jeste ono – čega nema: medju planiranim susretima u Beogradu nije predvidjeno da se evropski komesar sretne sa srpskim šefom diplomatije. Takodje je uočljivo da File ne naglašava kako "priznanje kosovske nezavisnosti nije uslov za Srbiju", već samo najavljuje "suočavanje sa ključnim izazovima" kao što je "unapređena regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi".

Dodikova ponuda

U intervjuu podgoričkom „Danu“, Dodik je rekao da će Albanci vrlo teško vladati severom Kosova i ocenio da će u tom delu uvek biti nasilja i nestabilnosti i nikad neće biti demokratije, prenosi Blic.
„Podela Kosova je jedino dugoročno i trajno rešenje, koje je dobro i za Albance“, smatra premijer Republike Srpske.Po njegovoj oceni, Srbiji treba dati satisfakciju kako bi mogla da kaže: „Evo, priznajemo.“
“Znam da crkva i mnogi ljudi u Srbiji ne misle tako, ali Srbija ne sme dozvoliti da zbog Kosova bude zarobljena još 50 godina“, kazao je Dodik ocenivši da je kosovski mit vekovima zarobljavao političku svest Srba. Odgovarajući na pitanje da li postoji politička volja u Srbiji za ovakvo rešenje, Dodik je rekao da se „volja uvek stvori, ako se ide za rešenjima“.

Nije važno gde se sudi

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je juče da Srbija nema ništa protiv da član ratnog predsedništva Bosne i Hercegovine Ejup Ganić bude izručen sudu u BiH, objavljuje Alo.

"Za Srbiju nije centralno pitanje da Ejup Ganić bude izručen Srbiji. Za Srbiju je centralno pitanje da se dogodi sudski proces u kojem je Ejup Ganić, koji je osumnjičen za učestvovanje u ratnom zločinu, nezaobilazan činilac", objasnio je Tadić.

Tadićev tim?

Susret Tadić - Josipović još uvek se ne planira, ali zato se uveliko radi na pripremi posete premijera Mirka Cvetkovića Zagrebu, saznaje Danas u dobro obaveštenim političkim krugovima. Datum odlaska srpskog premijera u Hrvatsku još nije precizno utvrđen. Poseta se ipak očekuje ovoga proleća, najkasnije u prvoj polovini godine. Ona bi trebalo da prethodi susretu na najvišem nivou, između dvojice predsednika država.


Srpski, hrvatski i crnogorski premijeri na prošlogodišnjem susretu

Upravljanje ovim procesom u okviru srpsko-hrvatskih odnosa ostaje, međutim, i dalje u rukama Tadićevog tima. Tadićev tim ima tako glavnu ulogu i u pripremi Cvetkovićeve posete. Karakteristično je da je ne samo premijerov kabinet nego i srpska diplomatija stavljena na sporedni kolosek u ovome poslu, i imaće tek servisnu ulogu, objavljuje ovaj list.

Jubilej SPO: budućnost bez alternative

Srpski pokret obnove u nedelju u Beogradu obeležio dve decenije postojanja. Srbija više ne sme da bude poražena. Ovim kažem da EU i evroatlantske integracije nemaju alternativu. Neka niko ne računa: možemo pod ovim ili ne možemo pod onim uslovom u EU. Cenkanja sa budućnošću nema. To je ključna poruka lidera SPO Vuka Draškovića, čija je partija u nedelju proslavila dve decenije postojanja, a sa kojom se složio i predsednik Srbije Boris Tadić, koji je bio gost na svečanosti, prenose Novosti.

Nagrada Dari Džokić

U Narodnom pozorištu u Beogradu, glumici Dari Džokić svečano je uručena nagrada „Žanka Stokić”. Nagrada se dodeljuje osmi put, i to glumačkoj ličnosti koja je obeležila pozorišni i filmski život Srbije stvaralačkom zrelošću i bogatstvom umetničkog izraza, javlja Politika.

Darovita Dara - u ove dve reči gotovo da bi moglo stati sve što se u nedelju čulo sa Velike scene Narodnog pozorišta. Utoliko pre, što dar u njenom slučaju podrazumeva i jedan osoben šarm, spontanost i nepresušnu energiju bez koje nema ni umetnosti, ni radosti stvaranja, piše u Novostima.

Pobeda na sofijskom festivalu

Nagradu za najbolju režiju na 14. Sofija festivalu, prema odluci žirija kojim je predsedavao legendarni Pjer-Enri Delo, osvojio je naš reditelj Miroslav Momčilović za film „Čekaj me ja sigurno neću doći”, sa kojim se takmičio u konkurenciji od 12 filmova iz Kanade, Rumunije, Velike Britanije, Bugarske, Francuske, Urugvaja...

Festivalski Gran pri za najbolji film, osvojilo je rusko delo „U ratu” ruske rediteljke Vere Glagoljeve, javlja Politika.

Umetnička upotreba (sopstvenog) tela

U Muzeju moderne umetnosti u Njujorku juče je otvorena retrospektivna izložba naše slavne umetnice Marine Abramović, objavljuje Politika. Svečano, VIP otvaranje odigralo se nekoliko dana ranije, 9. marta, kada je preko 800 zvanica videlo premijeru novog performansa. Ova retrospektiva pod nazivom „Artist is present” (Umetnica je prisutna), predstavlja presedan za muzej jer kombinuje pristup umetnosti performansa kao događanju uživo sa tradicionalnim istorijskim prikazom opusa umetnice. Hronološki izloženi radovi nastali u prethodnih četrdeset godina Abramovićkine karijere kombinovani su sa „živim re-performansima”, odnosno ponovnim izvođenjima pet njenih poznatih performansa, koje će u narednih dva i po meseca izvoditi 35 performera.

U njujorškim medijima izložba je odjeknula kao izuzetan događaj koji je prvi put u istoriji uveo performans umetnost u mejnstrim – i to na velika vrata. Iako svetski priznata kao pionir i jedna od najznačajnijih protagonista performans umetnosti, Marina Abramović, prvi put ima prilike da približi svoju umetnost publici koja nije navikla da vidi umetnicu kako koristi svoje telo kao subjekt, objekt i medijum, ispitujući fizičke i mentalne limite svog bića, piše u Politici.

Znimljiv kao najgori

Džejson Vujić, Amerikanac sa, kako kaže, jugoslovenskim korenima, predaje modernu evropsku istoriju na Bridžvoter koledžu u državi Virdžinija, oko 300 kilometara južno od Vašingtona. Njegova prva knjiga „Jugo – uspon i pad najgoreg auta u istoriji” (The Yugo – The Rise and Fall of the Worst Car in History), koja je u knjižarama od prošlog utorka, dobila je ovde izuzetan publicitet: pohvalne prikaze o njoj objavili su i tako ugledni listovi kao što su londonski „Ekonomist” i „Volstrit džornal”, „Veniti fer”, „Kar end drajver”, objavljuje Politika u uvodu razgovora sa autorom ove knjige koju predstavlja kao podsećanje američkog profesora na „posao veka” bivše Jugoslavije, smeli nastup „juga” na američkom tržištu i trag koji je ostavio.

Da li ste iznenađeni publicitetom koji je dobila Vaša knjiga, pitao je novinar.

"Svakako da jesam. Ja nisam poznat, knjigu je izdao mali izdavač koji dosad ništa nije uložio u marketing, ali se o knjizi mnogo govori i piše. To pokazuje da slava „juga” još traje – Amerikanci, rekao bih, „vole da mrze ’jugo’” i dve decenije pošto je prestao da dolazi ovde", kaže autor.

Politika, pod naslovom "Poslednji veliki projekatSFRJ", donosi još jedan napis o ovoj temi. „Jugo Amerika”, ili „posao veka”, kako su izvoz prvog automobila iz neke zemlja istočne Evrope u SAD nazvali mediji, bio je poslednji veliki ekonomski projekat velike Jugoslavije. O tome kako je počelo, teklo i šta se sve dešavalo u Kragujevcu i Americi sredinom devedesetih godina prošlog veka govori za Politiku Toma Savić, u to vreme zamenik direktora fabrike automobila i glavni operativac u projektu „Jugo Amerika”, odnosno „Jugomanije”, kako su o izvozu „jugića” u SAD izveštavali tamošnji mediji.

"Zavist konkurencije, protesti hrvatske emigracije, rasipništvo Bruklina, fiksna cena i, na kraju, raspad Jugoslavije doveli do kraha „Jugo Amerike”, kaže Savić.


Učesnici prve trke 61. svetskog prvenstva Formule 1 u Bahreinu: Robert Kubica,
Vitaly Petrov,Adrian Sutil, Vitantonio Liuzzi, Timo Glock, Lucas di Grassi, Bruno Senna,
Pedro de la Rosa, Jarno Trulli, Heikki Kovalainen, Sebastien Buemi, Jaime Alguersuari,
Karun Chandhok, Sebastian Vettel, Mark Webber, Felipe Massa, Fernando Alonso,
Jenson Button, Michael Schumacher, Nico Rosberg, Rubens Barrichello, Nico Hulkenberg

O značaju lutrije

Ukoliko sutra bude izvučena sedmica od 4,5 miliona evra, dobitnik će porez morati da plati 900.000 evra. Za devet godina, država je ostvarila prihod od igara na sreću od čak 285,2 miliona evra, a više od polovine tog novca potiče od igračnica, automata, kladionica i nagradnih igara u robi i uslugama, ali nije zanemarljiv ni prihod od lotoa i instant srećki. Pre primene novog Zakona o igrama na sreću, od 2001. do kraja 2004. godine u budžet je inkasirano samo 29,2 miliona evra. Stanje se, međutim, drastično menja od početka 2005. nakon donošenja novog zakona, a iznos je skoro deset puta veći - 256 miliona evra. Veliki deo tih para usmeren je za najugroženije kategorije stanovništva, objavljuje Blic.

Ko je pobedio u ratu hakera?

Predrag Bećirić, vođa uhapšene grupe koja je nameštala SMS licitacije Državne lutrije na RTS-u i Pinku, ispričao je policiji da je uzeo više od 100 „punta" na Javnom servisu samo da bi se dokazao kao najuspešniji haker u Srbiji, objavljuje Pres.

"Bećirić nam je rekao da je u jesen prošle godine, pošto je uzeo prvih 30 „punta" hteo da odustane od daljeg nameštanja SMS licitacije. Kaže da mu je to bilo dosta i da je već tada imao problema sa organizacijom preprodaje automobila. I zbog toga je bio rešio da se primiri i da radi samo velike „ulove" na Pinku", kaže za Pres sagovornik blizak istrazi. "Jedne večeri mu je, kako nam je rekao, bilo dosadno, pa je seo za računar da vidi kako teče licitacija. Tada je i sam provalio da jedna druga grupa hakera iz unutrašnjosti pokušava sebi da namesti automobil! E, tu se zainatio! Kako kaže, zasvrbeli su ga prsti, rešio je da ih to veče pobedi i uzme još jedan „punto"... I tako se, narednih više od 80 dana, on zapravo takmičio sa ostalim grupama koje su pokušavale da nameste licitacije. Na kraju, uzeo je više od 100 kola", prenosi sagovornik Presa.

Danima u javnosti traje polemika i o tome da li je Bećirić uopšte kriv, jer on nije provalio u sistem Državne lutrije, već je osmislio, pomoću sopstvenog programa, kompjutera i mobilnih telefona kako da odredi dobitnu kombinaciju. Takođe, postavlja se i pitanje da li građani koji su učestvovali u ovoj nagradnoj igri mogu da tuže organizatora, Državnu lutriju Srbije. Advokat Milenko Radić takođe misli da svako može podneti tužbu, ali upozorava građane da to može biti jalov posao, koji će ih dodatno koštati.

Tužbe zbog gledanja televizije (bez plaćanja)

Zbog nepovoljnih globalnih ekonomskih kretanja Radio-televizija Srbije teško inkasira prihode od marketinga i pretplate. Pošto više od polovine para u kasu RTS-a dolazi od građana, ne čudi činjenica da javni servis najavljuje „pojačanu primenu mera za naplatu dospelih potraživanja“, najavljuje Blic pod naslovom "Tužbe zbog neplaćenih računa za TV pretplatu". Medijski javni servis Srbije je tokom prošle godine, u svim regionima, pokrenuo postupak prinudne naplate potraživanja prema 116.000 građana, a ove godine taj broj biće veći za oko 85.000.

Spor oko muzike

Spor Unije poslodavaca Srbije (UPS) sa autorskim agencijama SOKOJ i OFPS, zbog visine naknada za puštanje muzike ugostiteljima, preduzetnicima i trgovcima, zaoštrio se zbog najave novog poskupljenja ovih usluga, javlja Danas. Glavna primedba 11.000 ugostitelja je što nije poznat način kako se određuje visina mesečne naknade, i što su cene ove usluge najviše u regionu, pa su preporučili svojim članovima da do daljnjeg bojkotuju plaćanje za javno puštanje muzike u svojim lokalima, kafićima, kafanama, restoranima i hotelima.

Iz SOKOJ-a i OFPS-a negiraju optužbe ugostitelja i tvrde da su nadoknade za puštanje muzike u Srbiji najniže u regionu i najavljuju tužbe protiv ugostitelja koji ne izmire svoja dugovanja prema njima.

Srpsko – hrvatska ubistva

Beogradska policija je u završnoj fazi istrage ubistva Gorana Marića i Ilije Novovića, čija ugljenisana tela su nađena krajem aprila prošle godine u džipu „lend rover“ u Dobanovcima. Prema saznanjima Blica, izvršioci dvostrukog zločina poznati su policiji, a čekaju se još neki materijalni dokazi koji su neophodni za podnošenje krivične prijave.

U istrazi tog zločina policiji su značajni bili podaci dobijeni od kolega iz Hrvatske u vezi s ubistvom Cvetka Simića. Njegovo iskasapljeno telo nađeno je 8. marta u zagrebačkom jezeru Jarun, a prethodno, sredinom februara, u blizini jezera zapaljen je njegov „mercedes“.

"Ta dva zločina su na izvestan način povezana. Simić je bio kum Luke Bojovića i član njegove kriminalne grupe. Takođe, i Simić i Bojović su bili bliski i s Goranom Marićem i Ilijom Novovićem. A Bojović i Novović su zajedno hapšeni i osuđeni zbog ilegalnog posedovanja oružja", kaže sagovornik Blica iz MUP koji sarađuje sa kolegama iz Hrvatske u istrazi ubistva Simića, koji je prema operativnim saznanjima bio visoko rangiran u kriminalnoj organizaciji koja je osiguravala balkansku rutu, trgovinu narkoticima s Bliskog istoka na evropski zapad, kao i iz Južne Amerike morskim putem prema Evropi.

O kriminalu i politici u Crnoj Gori

Tvrdnje lidera Pokreta za promene Nebojše Medojevića da se Darko Šarić i Stanko Subotić skrivaju u vili “Jelika” na Žabljaku policija nije ni proveravala, već je saopštenjem od jedne rečenice ocenjeno da je reč o “neodgovornim i neozbiljnim” informacijama, objavljuju Novosti.
Medojević je, međutim, i u nedelju nastavio sa optužbama da su delovi vrha policije povezani sa strukturama organizovanog kriminala zbog čega su, kaže, dovedeni u pitanje životi policajaca koji se bave “slučajem Šarić”. Navodno, policajac koji je “operativno pratio” grupu Darka Šarića, u Kotoru, dostavio je podatke svom nadležnom rukovodiocu, a posle toga bio - napadnut.

Može se desiti da ova tema i formalno bude predmet rasprave u Skupštini. To je u nedelju Medojević zatražio od predsednika parlamenta Ranka Krivokapića, pozivajući ga da na dnevni red stavi zaključke Odbora za bezbednost. Iz MUP i Vlade, na zahteve opozicije da se utvrdi odgovornost za propuste povodom akcije “Balkanski ratnik”, odgovorili su da se radi o dokumentu koji “ne obavezuje”.

Internet i telefonska istraga

Posle jučerašnjeg napisa u Politici, danas tabloid Alo piše o istoj temi. Bivši pripadnik DB-a Miroslav - Miki Kurak, koji je često dovođen u vezu sa ubistvom Slavka Ćuruvije, udaljen je hiljadama kilometara od istrage koja se još vodi (?) u Srbiji, objavljuje ovaj list. Kurak se danas u Tanzaniji bavi lovom na krupnu afričku divljač i u ekskluzivnoj izjavi za Alo poručuje da nema veze sa ubistvom vlasnika „Dnevnog telegrafa“.

Na kontakt telefon kompanije „Staze divlje Tanzanije“, čiji je Kurak profesionalni lovac vodič, javlja se upravo on i izgovara tvrdo srpsko „halo“. Međutim, kada je čuo da zovemo iz Srbije, nasmejao se i odmah shvatio šta je povod.
"Bože sačuvaj, nemam ništa sa ubistvom Ćuruvije. To su glupa pitanja i zaista nemam komentar", prvo je što je Kurak rekao, a onda je nastavio: "Bio sam privođen u akciji „Sablja“ i 60 dana sam proveo u pritvoru. Ispitivali su me i propitivali danima i oslobođen sam svih optužbi. Protiv mene nisu ni mogli da podignu optužnicu, jer ja nemam ništa s tim", objašnjava ovaj bivši pripadnik službe na čijem je čelu u vreme ubistva Ćuruvije bio Rade Marković.

Poraz Ane Ivanović

Poraz u drugom kolu međunarodnog turnira u Indijen Velsu od Letonke Anastasje Sevastove 6:2, 6:4 koštaće srpsku teniserku Anu Ivanović i ispadanja iz društva 50 najboljih igračica sveta, odnosno pada na WTA listi na kojoj trenutno zauzima 28. poziciju. Ivanović je na turniru u Indijen Velsu bila 24. nosilac, ali u meču sa 63. teniserkom sveta nije uspela da opravda ulogu favorita i naredno takmičenje u Ki Biskejnu dočekaće na sličnoj poziciji sa koje je pre pet godina krenula u pohod ka vrhu svetskog „belog sporta”. Ana Ivanović je uplakana napustila teren, javlja Politika.

Poraz protiv Sevastove skupo koštao Ivanovićevu, piše u Blicu.

O ovome na naslovnoj strani piše i Alo.