PODELA KIM I REFERENDUM O NEZAVISNOSTI RS

Insistiranje na tome da BiH i Kosovo postanu multietnička društva, pokazalo se kao nemoguća misija. Četiri kompanije bacile oko na atraktivnu lokaciju u Beogradu, udaljenu kilometar od železničke stanice i 12 kilometara od aerodroma. Srbi su, po svemu sudeći, na samom pragu leka protiv raka.


Tradicionalna 12. Beogradska rolerijada

Ko će kupiti Beogradski sajam

Četiri kompanije bacile oko na atraktivnu lokaciju udaljenu kilometar od železničke stanice i 12 kilometara od aerodroma, objavljuje Politika.

Osim hale jedan, koja ostaje trajno zaštićena kao spomenik kulture, budući kupac Beogradskog sajma moći će da ruši postojeće zgrade i da gradi komercijalne objekte poput hotela i tržnih centara, mada ne i stambene zgrade. Tako kaže Generalni plan (GP), ali uslovi tendera mu ne dozvoljavaju da preuređenje, ako ga planira, počne odmah. U svih 14 hala sajamska delatnost moraće da bude očuvana, kako se nezvanično saznaje, deset godina. Posle toga, vlasnik može da se razmahne i maštom i novcem.

Začkoljica je što 11 hektara, polovina kompleksa, otpada na zelenu površinu kraj Save, u GP-u određenu kao javni park. Spekuliše se da bi vlasnik mogao da promeni namenu zemljišta i tako dobije još jednu poveliku građevinsku parcelu bez nadoknade koju bi platio da ju je kao takvu kupio.

Najava leka za rak

Iskustvo ”Nove Vite” i revolucionarna ispitivanja u laboratoriji fakulteta u Kragujevcu, objavljuju Novosti. Preparati na bazi meda i bilja deluju kao "pametni" citostatici.

Srbi su, po svemu sudeći, na samom pragu leka protiv raka, piše u ovom listu. Ispitujući dve prirodne supstance - "nakvonit" i "korbazol", koje sadrže med, polen i ekstrakte odabranog bilja, grupa molekularnih biologa sa Medicinskog fakulteta u Kragujevcu, otkrila je da oni ubijaju maligne ćelije. Ušli su i u mehanizam dejstva i zaključili da ovi dijetetski suplementi maligne ćelije navode na samoubistvo i deluju po istom principu kao izuzetno skupi "pametni" citostatici, ali ne oštećujući zdrave ćelije u organizmu.

Zasad je ovo samo nada probuđena u "in vitro" (laboratorijskim uslovima), a svi uključeni u ispitivanje dejstva ovih preparata nadaju se da će se neko zainteresovati da sprovede kliničku studiju. Njeno izvođenje prevazilazi materijalne mogućnosti Medicinskog fakulteta u Kragujevcu. Sve je počelo pre četiri godine, a rezultati do kojih se došlo "sabrani" su u doktorskoj disertaciji dr Suzane Popović, molekularnog biologa, koju je nedavno odbranila na Univerzitetu u Kragujevcu.

"Od beogradske bolnice "Nova vita", koja primenjuje ove proizvode u lečenju, stigla je narudžbina da se ispita dejstvo ovih preparata na ćelije hronične limfocitne leukemije", kaže dr Suzana Popović. "Na tome sam, sa kolegama - poznatim stručnjacima iz ove oblasti, radila godinama. Dobili smo izuzetno dobre rezultate."

Nedelja mode u Barseloni: kolekcija - Fuentecapala

U susret epidemiji – bez vakcina

Svetske farmaceutske kuće se utrkuju u proizvodnji cepiva protiv meksičkog gripa, objavljuju Novosti. Dr Predrag Kon: "Nećemo imati "Torlakovu" vakcinu za prvi udar."

Obelodanjeno je da američka kompanija "Bakster" u fabrici u Češkoj uveliko proizvodi vakcinu koja bi na tržištu mogla da se nađe već od avgusta. Ove vesti podgrejale su odmah laičke spekulacije da iza stvaranja i širenja virusa stoje, zapravo, farmaceutske kompanije. Dr Kon, međutim, izričito odbacuje ovakve tvrdnje.

"Torlak" je i stavljen na spisak SZO mogućih svetskih proizvođača vakcine, ali pouzdano se zna da zasada još nemaju zasejan soj H1N1 tipa A. Najrazvijenijim farmaceutskim kućama treba oko četiri meseca za proizvodnju, pa je jasno da će "Torlaku", ni približno tako tehnički opremljenom, biti potrebno znatno više vremena. Zato Kon sa sigurnošću tvrdi da Srbija u prvi udar gripa ulazi bez vakcine.

Koliko će nabavka vakcina koštati našu zemlju, još se ne zna, piše u Blicu. Čeka se formiranje cena farmaceutskih kompanija koje vakcinu budu proizvele. Novi grip nije praćen velikom smrtnošću, kako se na početku strahovalo, ali se veoma brzo širi. Dr Branislav Tiodorović, zamenik predsednika Radne grupe za odbranu od pandemije, kaže da se kod nas sa velikim manifestacijama mogu očekivati sporadični slučajevi, ali da se epidemijske razmere bolesti očekuju na jesen sa dolaskom hladnog vremena i vraćanjem ljudi sa odmora i dece u školske klupe.

Epidemiolog Radmilo Petrović kaže da je dobro nabaviti što više vakcina kako bi se zaštitio veći deo populacije, ali je nabavka opravdana samo ako stigne na vreme, pre novog gripa.
"Ako vakcine dođu u septembru ili oktobru, onda je opravdana njihova nabavka. Međutim, ako dođu novembru onda su bačene pare. Za stvaranje imuniteta potrebno je da prođe minimum šest nedelja od vakcinacije", kaže dr Petrović.

Multietnička društva – nemoguća misija

"Insistiranje na tome da BiH i Kosovo postanu multietnička društva pokazalo se kao nemoguća misija. Puni resursi međunarodne zajednice, i finansijski i personalni, primenjuju se više od 15 godina u Bosni i više od 10 godina na Kosovu, a nismo se približili ispunjenju tog cilja. Ogroman broj izbeglica se nije vratio, interakcija između etničkih grupa je mala, obe zajednice su disfunkcionalne i zato stvaraju nestabilnost ne samo unutar svojih granica, već i u regionu. Zato je podela KiM i referendum za nezavisnost Republike Srpske rešenje", kaže u razgovoru za Blic Vilijam Montgomeri, bivši ambasador SAD u Srbiji.
"Najverovatnije će Zapad još dugo nastaviti da insistira na njihovoj aktuelnoj politici. To se može promeniti samo u pravom dijalogu, koji upravo i pokušavam da pokrenem. Biće izuzetno teško ubediti administraciju SAD da pristupi ovom rešenju. Ljudi u administraciji koji su lično upleteni u ovaj region, poput Ričarda Holbruka, potpredsednika Džozefa Bajdena i zamenika državnog sekretara Džejmsa Stajnberga, biće žestoki protivnici te ideje. Mislim da će inicijativa za razmišljanje o alternativama za pitanje Kosova morati da dođe iz Evropske unije", kaže Montgomeri.

"Razočaravajuće malo" povratnika na Kosmet

Dosadašnji povratak raseljenih na Kosovo i Metohiju u proteklih deset godina je beznačajan. Toliko zanemarljiv da se ni vlasti u Beogradu, ni one u Prištini, ne usuđuju da iznesu ni približan broj, javlja Politika.

Ilustracije radi, u izveštaju koji će generalni sekretar UN izneti na sednici Saveta bezbednosti iduće nedelje, navedeno je da je broj povratnika razočaravajuće mali jer se na Kosovo od početka godine vratilo svega 137 prognanih, odnosno 24 Albanca, 30 Srba i 54 Roma, Aškalija i Egipćana.

Od jednostranog proglašenja nezavisnosti zabeležen je čak porast iseljavanja nealbanskih porodica. Tako se iz Pasjana, najvećegsrpskogselauKosovskomPomoravlju, dosadaodselilovišeod 100 porodica. Početkom juna otišle su još dve porodice, a još najmanje pet porodica iz ovog sela sprema se put zapadne Evrope, preneli su srpski mediji na Kosovu.

Zločin bez dokaza

Dvadeset pet godina zatvora presuda je koja je šokirala sve u Republici Srpskoj, i ponajviše nekadašnjeg načelnika Genaralštaba VRS i oficira Vojske Jugoslavije, penzionisanog generala Novaka Đukića, javljaju Novosti pod naslovom "Za krivicu dovoljno da je Srbin".
Posle ove drakonske kazne srpskom generalu upitno je i ono malo poverenja koje je u srpskoj javnosti imao Sud za ratne zločine u Sarajevu. Svi se, a posebno u Doboju, gde je u vreme kada se dogodio zločin na lokalitetu „Kapija“ u Tuzli pre 14 godina, službovao Đukić, pitaju šta je rukovodilo sudsko veće da izrekne ovakvu kaznu.

Đukić je uhapšen u Banjaluci 7. novembra 2007. godine, a suđenje mu je započelo 10. marta prošle godine.
"Nisam pobegao iz RS, jer mi je cilj bio da raščistim ovo i pomognem svojoj porodici, Sudu i porodicama žrtava. Žao mi je porodica stradalih i iz poštovanja prema njima ostao sam, jer sam želeo da dokažem da nedelo nije moje", bile su završne reči Đukića na kraju suđenja.

Titova ulica u Ljubljani

U Ljubljani je zvanično počela da važi odluka gradskih vlasti da se jednoj ulici da ime bivšeg predsednika Jugoslavije, Josipa Broza Tita, piše u Politici.

Istom odlukom, jedna ulica preimenovana je u ulicu Ambrožiča Novljana, koji je bio slovenački narodni heroj Drugog svetskog rata.

Luksuzna jahta "Eclipse" ruskog milionera Romana Abramoviča u luci u Hamburgu

Kloniranje ljudi

Doktora Panajotisa Zavosa jedni smatraju ludim i opasnim naučnikom, a drugi genijalcem. Kada je pre mesec objavljeno da je američki naučnik kiparskog porekla napravio prvi embrion klona mrtve desetogodišnjakinje, svet je bio u šoku. Četiri žene pristale su da učestvuju u njegovom eksperimentu. U njih je usađeno 11 od 14 kloniranih embriona. Nijedna, međutim, nije uspela da održi trudnoću do kraja.
Ali ovo je tek početak. Jer, kako doktor Panajotis Zavos otkriva ekskluzivno za Pres - rođenje prvog kloniranog deteta očekuje u narednih godinu ili dve! Na naše pitanje zašto se igra boga i da li će u svojoj laboratoriji u Kentakiju stvoriti monstruma, kaže „da mu nije namera da klonira samog sebe ili nekog bogataša koji će platiti za večni život, već da je isključivo ceo njegov istraživački rad usmeren u reproduktivne svrhe".

Kriza otkriva kvalitet države

Nekada su vlasti morale da izmišljaju „spoljnog neprijatelja“, da kuju fraze tipa „međunarodne okolnosti se usložnjavaju“, ili „došlo je do izvesnih protivurečnosti u razvoju proizvodnih snaga“. Danas im je mnogo lakše: svetska ekonomska kriza, popularna „Seka“, dežurni je krivac za sve, piše u Novostima.
Tako, na primer, u Hrvatskoj ministar turizma Davor Bajs pad rezervacija u hotelima i sobama na Jadranu činjenicom da „konkurentske zemlje beleže još veći pad“. Naravno, zbog „Seke“.


Posledice ekonomske krize u Pragu

Sve zemlje imaju konkurente, samo što neke iz tog takmičenja izlaze kao - pobednici. Nisu u krizi svi prošli loše kao, na primer, Amerika, ili Mađarska. Recesija je potopila privrede istočne Evrope kao Panonsko more. U Poljskoj, ipak, ekonomija - raste.

U zapaženom godišnjem izveštaju za 2009. o stanju ljudskih prava u svetu, organizacija „Amnesti internešenel“ ocenjuje da svet sedi na socijalnoj, političkoj i ekonomskoj „tempiranoj bombi“. Svetski lideri sve čine da ožive privredu, ali zanemaruju smrtonosne i ponižavajuće konflikte širom planete.
„Prvoprozvani“ su najmoćniji, SAD i Kina. Amerika, prema „Amnestiju“ ne priznaje neka ekonomska, kulturna i socijalna prava, dok u Pekingu nemaju osećaja za građanske i političke slobode. Moguć je i zaključak - da je važnije kakva je država, nego ima li krize.

Šoping u Bjeljini

Sve više naših građana odlazi u šoping u Bijeljinu, objavljuje Politika. Pod teretom ekonomske krize, našli su računicu da rezervoare svojih automobila napune po dosta nižim cenama nego u Srbiji, a potom da pazare u nekom od pet-šest hipermarketa, koji su u poslednje vreme nikli na prilazima ovom gradu. Preko Pavlovića ćuprije (na Drini), mostarina u jednom pravcu košta 120 dinara. Evrosuper od 98 oktana ovde košta 1,58 konvertibilnih maraka (KM), evrosuper od 95 oktana 1,55, bezolovni 1,54, evrodizel 1,48, dizel 1,35, lož-ulje 1,28, a auto-gas 0,60. Gotovo identične cene su i na drugim pumpama. Po najpovoljnijoj kalkulaciji (kupovina evra u Srbiji i menjanje u BiH) za jednu KM trebalo je dati 48,3 dinara.

"Tehnička roba u Bijeljini je i do 30 odsto jevtinija od one u Srbiji. Verovatno su niže cene i drugih kućnih potrepština, jer ih narod dosta nosi. Izuzev akcizne robe, kupci iz Srbije imaju pravo na povraćaj PDV-a, koji se kod nas obračunava po jedinstvenoj stopi od 17 odsto. Oni ovu pogodnost koriste, overavaju račune koji moraju da budu viši od 100 KM, i prilikom ponovnog dolaska podižu novac", kaže bosanski carinik na prelazu Pavlovića most.

Samoubistva zbog dugova

Prema podacima Unije poslodavaca Srbije, od 2004. godine do sada, život su sebi oduzela 72 preduzetnika, javlja Blic. Najčešće to nisu bili kontroverzni biznismeni u skupim odelima i luksuznim automobilima. Na sebe su, uglavnom, dizali ruku ugostitelji, građevinari, mali trgovci i zanatlije.

Dragoljub Rajić, portparol Unije poslodavaca Srbije, kaže da je ova crna serija počela pre nekoliko godina zbog dugova i propasti firmi. Prvi put je uočena septembra 2005. godine u Gornjem Milanovcu, kada je jedan od prvih privrednika u ovom gradu Milutin Tešović sebi oduzeo život tako što je prerezao vene. Nakon toga, u roku od samo nekoliko meseci, desila su se još tri samoubistva malih privrednika na području Gornjeg Milanovca i Čačka.

Otkaz pre svega

Skoro svi poslodavci, posebno u sektoru usluga, novim radnicima pre zasnivanja radnog odnosa traže da potpišu i blanko otkaz. Osim što u svakom trenutku može da ostane bez posla, zaposleni u slučaju otkaza ne dobija otpremninu i gubi pravo na mesečnu naknadu koju daje Nacionalna služba za zapošljavanje, piše u Blicu.

"Istu pravnu logiku možete videti i kod blanko ostavki u Skupštini, pa ta negativna politička praksa može uticati i na privredu i na sud. Zato bi država, za početak, u cilju poboljšanja prava radnika, mogla da se ponaša u skladu sa zakonom u svim oblastima", savetuje Tatjana Šarac-Kosovac, advokat.

Neiskorišćeni krediti Srbije

Srbija za poslednjih šest godina iskoristila tek trećinu zajmova koje su joj odobrili međunarodni kreditori, objavljuje Politika.

Dok međunarodne kreditore ubeđuje da joj odobre nove zajmove i dok pregovara o novim pozajmicama, Srbiju na njenim računima čeka više od milijardu evra već odobrenih, ugovorenih i ratifikovanih kredita za projekte koji nisu u potpunosti ili većim delom realizovani. Na to je protekle nedelje još jednom javno upozorio guverner Radovan Jelašić. Po podacima Narodne banke Srbije, srpskom javnom sektoru je od kraja 2000. godine do 31. marta ove godine odobreno ukupno 3,969 milijardi evra inostranih kredita (ugovorenih), ali je čak 27 odsto ili 1,069 milijardi evra još neiskorišćeno. Za povlačenje nekih kredita, u celini ili delimično, prvobitni rok je istekao, a za neke je već i produžavan.

Vojska i crkva, nasuprot vlade i skupštine

Skupština Srbije uživa poverenje tek dva odsto građana Srbije, što je čini institucijom kojoj se najmanje veruje u državi, pokazalo je nedavno istraživanje Centra za slobodne izbore i demokratiju (Cesid). U Srpsku pravoslavnu crkvu i dalje se uzda najveći broj građana Srbije, iako istraživanja ove godine beleže pad poverenja od oko sedam odsto. Veće poverenje građana za poslednjih godinu dana uspele su da pridobiju samo Vojska Srbije i policija (za šest, odnosno dva odsto više nego prošle godine).

„Status” svih ostalih institucija manje-više isti je kao i prošle godine, razlike u poverenju nema čak ni kada se radi o Vladi Srbije, a u aktuelnu vladu građani Srbije uzdaju se baš koliko i u onu prethodnu. „Vlade u tranzicionim zemljama se nikada ne kotiraju visoko i to je pravilo koje nije zaobišlo ni Srbiju”, objašnjava Marko Blagojević, programski direktor Cesida. Gora od vlade je jedino skupština, prenosi Politika.

Nije razgovarano o izbacivanju G17 iz vlade

"Ne teramo Dinkića iz vlade. Tadić je za nas dugoročan izbor. Vize još nisu potpuno izvesne. Nećemo regionima da uvodimo federaciju. Sve dok UN ne prizna Kosovo imamo šansu", govori za Novosti Ivica Dačić, zamenik premijera i lider SPS.

Na tvrdnju Dačića kako "pitanje lokalnih koalicija nije toliko važno da bi se pravila drama u vladi", novinar Novosti je zapitao:
* Ali, zašto je Dinkić zapretio zbog te "sitnice"? Možda je osetio da se ostvaruje onaj scenario o rekonstrukciji vlade u kojoj njega ne bi bilo...
- Možda je ta njegova reakcija i razumljiva zato što je svakoga dana na meti kritika političkih rivala, ali i nekih medija čiji su tekstovi na granici dobrog ukusa. To izaziva raspoloženje netrpeljivosti i nemogućnosti saradnje.
* Opet, takvo ponašanje aktivira priču da ćete G 17 plus, zbog Dinkićevog soliranja i stalnih ucena, da izbacite iz vlade...
- Nije bilo takvih razgovora. To je pitanje za koaliciju koju okuplja DS. Uostalom, za rekonfiguraciju vlade je potreban dogovor sa nekim ko bi u nju ušao umesto Dinkića. Ali, mislim da je to nepotrebno. Ako je neko nezadovoljan, može, kada dođe vreme izbora, da bira sa kim će u predizborne ili postizborne koalicije.
* Ne bi vam smetalo da budete u vladi sa Nikolićem?
- Nemam ništa protiv takve vlade, bez obzira na to što jedni drugima imamo štošta da zamerimo. Ali, bilo bi mi drago da sedimo zajedno, jer bi time on priznao da sam bio u pravu kada sam napravio vladu sa Tadićem.

Opet bez dozvole za letenje u Tursku

Turske vazduhoplovne vlasti ponovo su dovele u pitanje čarter saobraćaj prema letovalištima u Turskoj, pošto su uskratile dozvola za čarter let „Jata”, planiran za 16. jun, za Antaliju, saopštila je danas srpska nacionalna aviokompanija „Jat ervejz”, javlja Politika.

Turske vazduhoplovne vlasti najpre su uputile informaciju da su dozvole za čarter letove za Antaliju, planirane za 13, 15. i 16. jun odobrene, a samo pola sata kasnije je dozvola za 16. jun povučena. Vazduhoplovne vlasti Srbije i Turske postigle su 5. juna dogovor o čarter letovima između dve zemlje tokom letnje sezone.

Cene stanova

Sa pedeset hiljada evra, uz malo sreće, možete da kupite garsonjeru u Beogradu, dok za istu svotu možete dobiti solidnu kuću od 500 kvadrata u unutrašnjosti Nemačke.
Ako vam više prija gradski život, u Berlinu na primer, stan od 58 kvadrata košta 92.000 evra, što je oko 1.500 evra po kvadratu, piše u Blicu. Za stan približne kvadrature u Beogradu, na primer na Studentskom trgu, trebaće vam 155.000 evra ili za 52 kvadrata na Dedinju 135.000 evra. Pariz, London, Barselona i Madrid su među retkim evropskim gradovima u kojima je kvadrat stambenog prostora skuplji nego u Beogradu.

Cene domaćih nekretnina su pale u proseku za 20 do 25 odsto od početka godine, pa sada stan od 50 kvadrata kod „Arene“ možete kupiti za 85.000 evra, dok je u toku prethodne godine isti stan koštao 20.000 evra više.

Primera radi, kvadrat u staroj gradnji, u užem centru Budimpešte, kreće se od 700 do 800 evra, dok je u centru Beograda kvadrat stare gradnje između 1.700 i 2.000 evra.

Stimulisanje zločina preko medija?

Najave srpskog tužilaštva za ratne zločine da postoji mogućnost pokretanja istrage protiv novinara koji su izveštavali sa ratišta u Vukovaru i Zvorniku, otvorile su pitanja odgovornosti ratnih izveštača širom bivše Jugoslavije i još jednom nas vratile na priču o razlici između ratnog izveštavanja i ratnog huškanja, piše u Presu. Da li će srpsko tužilaštvo, najavom pokretanja istrage o ratnom izveštavanju iz Vukovara i Knina, samo otvoriti Pandorinu kutiju najsramnijih stranica novinarstva u svim zemljama bivše Jugoslavije, pita ovaj tabloid.

"Okrivljeni za zločine u Zvorniku i Vukovaru rekli su nam „nešto" na osnovu čega smo zaključili da su bili direktno „stimulisani" izveštajima medija da naprave zločine", kaže za Pres portparol Tužilaštva za ratne zločine Bruno Vekarić.

Tužilaštvo za ratne zločine već tri meseca radi analizu izveštavanja medija tokom ratnih devedesetih godina, koja treba da pokaže da li su neki mediji i novinari bili „ratni huškači".

"Sve tajne na videlo"

Slobodan Homen podržao inicijativu Novosti, objavljuje ovaj list u nastavku svog feljtona "Otkopavanje istine": "Sve tajne izneti na videlo." Stevan Mirković: "Ubijani samo zločinci". Lista streljanih glumaca: "Zavesa i na život." Radoš Ljušić: "Ne cenimo pretke."

"Podržavam inicijativu da se oformi državna komisija za pronalaženje svih tajnih grobnica u zemlji u kojima se nalaze i streljani posle oslobođenja 1944. godine", izjavio je za Novosti Slobodan Homen, državni sekretar Ministarstva pravde.

Krst srpskog kneza

Ilija Andrović (76) sa bratstvom i narodom penje se na vrh planine Rumije, u zaleđu Bara, noseći u rukama veliki drveni krst, optočen srebrom, krst srpskog kneza iz Zete Jovana Vladimira (vladao od 989. do 1015. godine). Star je ceo milenijum, a Androvići ga brižljivo čuvaju, vele, punih 900 godina, piše u Novostima.
Samo jednom u godini, na Svetu Trojicu, iznose ga na svetlost dana. Ali, na vrh planine moraju doći pre izlaska sunca. Samo tako i samo tada on donosi blagostanje i rod. Najmanje 19 pokolenja Androvića nosilo je krst časnog kneza Vladimira kome je baš na tom krstu Jovan Vladislav (ljubomorni sin Samuilov) odrubio glavu. Njegova lepa žena Kosara, ćerka cara Samuila, usahnula je od tuge za nekoliko dana. Ljubav Vladimira i Kosare svetli i danas, ali kako je krst stigao do Androvića?
"Pop koji ih je sahranio, čuvao je sveti krst i druge relikvije koje je ostavio svojim kćerima. Jedna je dobila krst, druga barjak a treća bunare", priča Ilija Andrović. "Krst je kod nas, bunari i danas daju pitku i hladnu vodu, a barjak je nestao."

Ivanjički spomenici

Spomenik generalu Draži, podignut 2003. godine, najposećenije je mesto u Ivanjici, piše u Politici. Simpatizeri tvrde i da je najverodostojniji, a ima ih 13 u svetu. Pomalo je izbledeo od silnih bliceva... „Svaki dan dovedem neku grupu turista”, kaže Miloje Ostojić, menadžer Turističke organizacije Ivanjica.

U krugu od 50 metara, nalaze se tri istorije – spomenik komandantu Jugoslovenske vojske u otadžbini, zatim Spomenik revolucije koji je uradio Kun, a za koji Ivanjičani s ponosom kažu da je jedini u Srbiji koji se „provukao” bez petokrake, i spomenik borcima palim u ratovima 1991–2000. godine. Preko puta spomenika je crkva Svetih cara Konstantina i carice Jelene u kojoj je Dragoljub Mihailović kršten. Sa generalove leve strane je kafana „Bankrota”, koja je naziv dobila po filmu „Više od igre” koji je ovde sniman, a sa leve – Čičin dom.

Sve se krade

(karikatura: Novosti)

Ništa u Srbiji nije toliko sveto i značajno da bi bilo sačuvano od lopova, objavljuju Novosti. Prošle godine oko 30.000 pljački i razbojništava. Potkradaju kuće, njive, pruge, puteve, naftovode, čak i crkve i dvorove vladika.

"Veš koji se suši na konopcu, veštačko đubrivo, točkovi sa automobila, meso iz zamrzivača, kokoške i patke, osušene šunke, kobasice i slanina, orasi i jabuke u trapu, deo su neobičnog plena lopova. Zoranu Gociću neko je pokrao plastenik sa 2.000 strukova zasada mladog luka. Goranu Stepanovu ukraden je zasad jagoda vredan 300.000 dinara", nabraja neobične krađe koje su se dogodile u Kikindi, Mladen Duka, član opštinskog veća.

Mima Popović, koja živi u centru Zaječara, bila ja zapanjena kada je pre nekoliko nedelja videla da su lopovi iz njenog dvorišta odneli na desetine velikih saksija raznog cveća, vrednog blizu 500 evra.

U Beogradu nestaju i klupe iz parkova. Ukradeno je ili uništeno 78 klupa, 37 klackalica i 49 ljuljaški. Šteta koju je JKP „Zelenilo - Beograd“ u 2008. godini pretrpelo zbog uništavanja iznosi 21,3 miliona dinara.

"Masovna je i krađa električnih instalacija na prugama. U Srbiji ne postoji institucija koja prati ovaj društveni fenomen, ali i sabiranjem podataka javnih preduzeća može se otkriti da se na našim drumovima i prugama godišnje ukrade oko 10.000 saobraćajnih znakova, samo u Beogradu oko 600", kaže mr Dušan Davidović, direktor Centra za prevenciju kriminaliteta u Beogradu.

Napad pasa lutalica

Prava drama odigrala se juče ujutru na Adi Ciganliji, kada je čopor pasa lutalica napao Sonju Pavun (21), oborio je na zemlju i krvnički izujedao, javlja Pres.

Tragediju je sprečio slučajni prolaznik, koji je uspeo da rastera pse, a devojka je sa brojnim povredama kolima Hitne pomoći prevezena u bolnicu.

Ovakav početak sezone na Adi Ciganliji niko nije očekivao, a prema nezvaničnim informacijama iz policije, ovo nažalost nije prvi napad pasa lutalica na ovom izletištu.

Novak opet pobedjuje

U polufinalu turnira u nemačkom gradu Haleu, srpski teniser pobedio je borbenog Belgijanca Olivijea Rohusa, posle gotovo puna dva sata neizvesnog meča - 7:6 (9:7), 6:4. U finalu protiv Tomija Hasa, javljaju Novosti. Još samo dva dobijena seta dele Novaka Đokovića od pehara na prvom učešću na „Geri Veber openu“.