POČETAK NOVIH PREGOVORA SA EU

Ministri spoljnih poslova Evropske unije odlučili su da odobre početak ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom ali će proces ratifikacije Sporazuma u parlamentima 27 zemalja članica EU, verovatno trajati oko dve godine i biće propraćen brojnim političkim uslovljavanjima. U Srbiju je, prema računici ekonomista, od 1. janaura 2001. godine do sada ušlo oko 72 milijarde dolara. Iako u opštini Podujevo živi tek pokoji Srbin (stanovništvo 1999. proterano i raseljeno), u izmeštenom opštinskom sedištu u Kuršumliji u istoj kancelariji na radnim mestima od juče sede dva predsednika opštine.

Odobren sporazum EU o pridruživanju sa Srbijom

Ministri spoljnih poslova Evropske unije odlučili su juče na zasedanju u Luksemburgu da odobre početak ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom. U zaključku ministarskog zasedanja navedeno je da Savet ministara ohrabruje Srbiju da nastavi da se drži preporuka glavnog tužitelja Tribunala u Hagu Serža Bramerca.

Početak ratifikacije SSP-a znači da će od danas u parlamentima svih 27 država članica EU ovo pitanje moći da se nađe na dnevnom redu, a neke zemlje, kao Španija, najavile su da će ugovor sa Srbijom biti ratifikovan u najkraćem roku. Kada ugovor bude ratifikovan u Savetu EU i svim državama članicama, Srbija će moći da računa na početak pregovora o članstvu u EU. Dosadašnja praksa je pokazala da je za kompletnu ratifikaciju SSP-a u proseku potrebno od godinu i po do dve godine, prenosi Politika.

"Važan korak ka Evropi", naslov je u Novostima.

Uprkos krizi zemlje Evropske unije, a naročito Holandija, održale su reč, javlja Danas. Proces ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Evropska unija - Srbija, u parlamentima 27 zemalja članica EU, verovatno će trajati oko dve godine i biće propraćen brojnim političkim uslovljavanjima, dodaje ovaj list.

Izostala je prava dobra vest koja bi zaista značila dalji proces u pridruživanju jer Evropska komisija nije dobila zeleno svetlo da sa Srbijom počne pregovore o dobijanju statusa kandidata, piše u Blicu. Kako ovaj list nezvanično saznaje, o kandidaturi Srbije se razgovaralo na sastanku na zahtev Španije, koja predsedava EU, ali nije bilo konsenzusa među glavnim članicama da se kandidatura Srbije uzme u razmatranje.

Gde su pare?

Novosti istražuju koliko je u Srbiju od 2001. godine ušlo novca i na šta je potrošen? List sabira razne prilive ali ne odgovara na svoje pitanje – gde je to potrošeno. Devize su stizale od stranih investicija, donacija, dijaspore, privatizacije, kredita. U Srbiju je, prema računici ekonomista, od 1. janaura 2001. godine do sada ušlo oko 72 milijarde dolara. U Srbiju je od stranih direktnih investicija, prema podacima kojima raspolaže Narodna banka Srbije, a oni datiraju od 2004. godine, ušlo 13,78 milijardi evra, za poslednjih šest godina. Priliv iz inostranstva je bio najveći 2006. godine kada je u zemlju ušlo 4,23 milijarde evra. Stranci su najmanje uložili pre šest godina, samo 791,67 miliona evra. U prva tri meseca, ove godine od stranih, direktnih ulaganja dobili smo 360,40 miliona evra. To su dokapitalizacija Komercijalne banke i priliv u “Ju-Es stil”.

Naši građani zaposleni u inostranstvu, prema podacima NBS, uneli su u zemlju u poslednjih šest godina 12,9 milijardi evra.

Spoljni dug Srbije dostigao je 23,3 milijarde evra, odnosno toliko su se država, firme i banke zadužile u inostranstvu. Krajem 2000. godine spoljni dug je iznosio 11,65 milijardi evra. Sve ostale obaveze nastale su u poslednjih devet godina, objavljuju Novosti.

Da li smo u dužničkoj iluziji pa ne vidimo ono na šta nam ekonomisti sve glasnije ukazuju - državni i privatni spoljni dug, koji su krajem marta iznosili 23,77 milijardi evra, premašili su 70 odsto bruto domaćeg proizvoda, piše u Blicu. Predvodnik u zaduživanju su srpska preduzeća koja duguju oko polovine sume ukupnog spoljnog duga - 10 milijardi. Ono što zabrinjava je brzina rasta, ali i to da preduzeća kasne sa otplatama.

Vlast bez naroda

Iako u opštini Podujevo živi tek pokoji Srbin (stanovništvo 1999. proterano i raseljeno), u izmeštenom opštinskom sedištu u Kuršumliji u istoj kancelariji na radnim mestima od juče sede dva predsednika opštine, dva predsednika skupštine i svi ostali funkcioneri dveju suprotstavljenih opštinskih administracija.

Posle preksinoćnje tuče odbornika opozicije i vladajuće koalicije, koja se završila intervencijom policije i privođenjem rukovodstva i svih odbornika u policiju, kriza vlasti je nastavljena. Obren Anđelković nije hteo da preda vlast novoizabranom rukovodstvu koje predvodi Ivica Marković, pošto smatra da je preksinoćnja sednica neregularna, piše u Politici pod naslovom "Tuča za vlast, a u Podujevu nema Srba".

"To je bruka i sramota i zbog toga smo i doneli odluku da se sazove nova skupština, da budu prisutni predstavnici Ministarstva za KiM i da se utvrde činjenice i pravo stanje. Posle ovoga ćemo morati ozbiljno da se zapitamo o statusu ne samo izmeštenih opština nego i drugih lokalnih samouprava na KiM gde Srbi ne žive", kaže Goran Bogdanović, ministar za Kosovo i Metohiju za isti list u tekstu pod naslovom "Ukinuti administraciju u opštinama bez Srba".

Skupštinski odbor brani tajne službe

Zaštitnik građana Saša Janković zatražiće od Ustavnog suda ocenu ustavnosti Zakona o elektronskim komunikacijama nakon što je juče Odbor za saobraćaj i veze Skupštine Srbije većinom glasova odbio njegov amandman kojim je tražio da BIA mora da pribavi odobrenje suda da prati ko s kim, koliko i kada komunicira. Obrazloženje članova Odbora iz vladajuće koalicije zašto su odbili ovaj amandman svodi se na pretpostavku da bi traženje sudskog naloga „moglo da devalvira rad“ bezbednosnih službi jer bi zaposleni u sudskoj pisarnici mogli da odaju te informacije, objavljuje Blic pod naslovom "Zahtev ombudsmana smeta radu tajnih službi".

Jat sa najmanje aviona

Nacionalna avio-kompanija „Jat ervejz“ nikada nije poslovala sa tako malo aviona kao ovih dana. U nedelju je, kako saznajemo, u saobraćaju bilo samo sedam letelica, što je upola manje nego prošle godine u isto vreme. Plan koji je menadžment kompanije postavio - 1,5 miliona putnika do kraja godine, sigurno neće biti ostvaren, a upućeni tvrde da će broj biti znatno ispod miliona, objavljuje Blic.

Privatna plata i državna akreditacija

Ministru prosvete Žarku Obradoviću nedavno je povećana plata na Univerzitetu „Megatrend" na 265.000 dinara, otkriva za Pres vlasnik i rektor ovog univerziteta Mića Jovanović, piše u ovom listu pod naslsovom "Za vlast nema krize - Podigli mu platu na 265.000!" Slučajno ili ne, ali Univerzitet „Megatrend" je prošlog petka dobio akreditaciju, odnosno dozvolu za rad. Na pitanje novinara Presa, da li je povećanje plate Obradoviću možda nagrada za dobijanje akreditacije, Jovanović kaže da to nema nikakve veze.

Tijanić i dalje direktor RTS?

Nezvanično se saznaje da se još niko nije javio na konkurs za direktora RTS, a da će sadašnji čelnik javnog servisa to učiniti u poslednji čas, piše u Novostima pod naslovom "Tijanić ostaje ne čelu RTS?" Konkurs za novog direktora Radio-televizije Srbije ističe u utorak. U javnom servisu ne žele da govore o konkursu dok se prijavljivanje ne završi, ali smo nezvanično saznali da se do ponedeljka po podne niko nije prijavio. Izvor Novosti kaže da će sadašnji direktor RTS Aleksandar Tijanić konkurisati u poslednjem trenutku, kaoi da je sasvim izvesno da će dobiti još jedan mandat za ovo odgovorno mesto.

Protesti posle ubistva

Posle ubistva Dejana S. (17) iz Jabuke za koje je osumnjičen maloletni Rom B.J. (17) iz istog mesta, počele su protestne šetnje koje se pretvaraju u nasilje i širenje mržnje prema Romima, javlja Politika.

Načelnik pančevačke policije Zvezdan Radojković demantovao je pisanje nekih medija da se osumnjičeni posle ubistva iživljavao na ubijenom i ostavio na njegovom telu sataništičke simbole.

Sudija za maloletnike u Pančevu Stanka Simonović danas je demantovala pisanje beogradske štampe da je B.J. priznao da je usmrtio Dejana S. i navela da se on i dalje brani ćutanjem. Radojković je izjavio da su se protesti zbog ubistva Dejana S. (17) iz Jabuke pretvorili u širenje rasne i nacionalne mržnje. Policija je zbog toga najavila angažovanja žandarmerije.

„Ne možemo više imati razumevanja za proteste koji su počeli zbog ubistva Dejana S. jer su se pretvorili u širenje rasne i nacionalne mržnje”, rekao je novinarima Radojković. On je rekao da grupa od 500 ljudi „pod plaštom žalosti za ubijenim mladićem” četiri dana, svake večeri posle 22 časa kamenuje romske kuće u Jabuci i uzvikuje parole koje pozivaju na linč.

Sukob glumice i službe obezbedjenja

Glumica Katarina Radivojević podnela je prijavu policiji protiv radnika obezbeđenja restorana Klub književnika u centru Beograda jer ju je, kako tvrdi, u nedelju uveče šutirao i vređao dok je napuštala lokal u kojem je prethodno razbila nekoliko čaša, objavljuje Blic. Poznata glumica priznaje da se zanela i razbila čašu ili dve, ali tvrdi da je reakcija jednog od radnika obezbeđenja bila neverovatna.

Baza "zemunaca" u Zagrebu

Miloš Simović i Sretko Kalinić uspeli su da se godinama sakrivaju uglavnom na teritoriji Hrvatske, koristeći slabosti tamošnje policije i vezu lokalnih kriminalnih grupa u hrvatskom MUP-u, kažu za Politiku dobro obavešteni izvori, upućeni u potragu za odbeglim članovima „zemunskog klana”.

„Njihova baza bio je Zagreb i okolina. Imali su zaštitu mafijaških krugova, koji su duboko infiltrirani u zagrebačku policiju. Prema onome što znamo, Simović i Kalinić bavili su se isključivo plaćenim ubistvima. Iz Zagreba su odlazili na takve poslove u gradovima Zapadne Evrope kao i u našem regionu”, priča naš sagovornik.

Da li su dvojica „zemunaca” imala i podršku obaveštajnih službi neke od zemalja bivše Jugoslavije, može samo da se nagađa. Izvori Politike kažu da je to malo verovatno.

Tužilaštvo za organizovani kriminal nije zainteresovano da ponudi status svedoka saradnika Sretku Kaliniću, saznaje Danas. Prema nezvaničnim informacijama, srpski istražni organi veruju da Kalinić i nema informacije o naručiocima ubistva srpskog premijera Zorana Đinđića, jer on nije zauzimao visoki položaj u hijerarhiji „zemunskog klana“.

Laptop koji je prilikom hapšenja nađen kod člana „zemunskog klana" Miloša Simovića pun je pornografskih snimaka, saznaje Pres u policijskim krugovima. Međutim, još se ne zna da li u Simovićevom kompjuteru ima materijala na osnovu kog bi moglo da se dođe do ostalih odbeglih „zemunaca" ili možda čak i famoznih snimaka iz Šilerove.

Nema vremena za tugu

Nema vremena za tugu, ni previše za analize. Selektor Radomir Antić svoje reprezentativce mora da povede u bolje sutra i već u petak ispravi nedozvoljeni minus u koji je nacionalni tim upao u meču sa Ganom. Da li i kako promeniti još nekoga iz veznog reda nametnula se dilema iz priče selektora Srbije, piše u Politici pod naslovom "Antić: Šampioni su najbolji kada je najteže", dok je naslov u Blicu "Antić: Šampioni pokazuju najviše kad je najteže".

"Stepanović: Nemci će nas razbiti ako ih ne napadnemo", naslov je u Presu.

Dragoslav Stepanović kaže da je iluzorno pričati o pobedi protiv "pancera" posle onog u nedelju. Ipak, nada postoji, ali samo ako mi njih napadnemo.U suprotnom, rasturiće nas, jer skoro da nemaju slabu tačku.

Dunav raste – neće biti poplava

Vodostaj Dunava na teritoriji Beograda raste, a vrh poplavnog talasa očekuje se za dva dana, ali većeg plavljenja neće biti, rekao je danas komandant Gradskog štaba za elementarne nepogode Branko Smiljanić, prenosi Politika.

Opasno sunčanje oko podneva

Mnogo je onih koji su jedva dočekali toplo vreme kako bi na kupalištima „nabacili” preplanulu boju, ali stručnjaci upozoravaju da treba biti oprezan i izbegavati sunčanje u vreme kada je zračenje najizraženije.

Indeks UV zračenja ovih dana u Beogradu iznosi sedam, što predstavlja upozorenje građanima da se ne izlažu sunčevim zracima od 11 do 17 sati.

Ovaj indeks predstavlja količinu ultravioletnog zračenja koje je očekivano da stigne na zemljinu površinu u trenutku kada je sunce na nebu najveće, a to zapravo znači da što je veći indeks – moguća su veća i oštećenja kože i očiju, piše u Politici.