PISMO NOBELOVACA KINI
(pregled naslovnih strana u stranoj štampi)
Dok se na prvim stranama američke štampe našla priča o Hezbolahu i napadu na Amerikance od 1980. godine na ovamo, kao i izborima za predsednika SAD, Evropljani su okrenuti drugačijim temama.
Pismo Nobelovaca
Tako, londonski Independent piše da je Kina pozvana da uskrati podršku Sudanu. Koalicija dobitnika Nobelove nagrade i međunarodnih sportista tražili su od ovogodišnjeg olimpijskog domaćina da prestane da trguje sa režimom koji je odgovoran za pokolj u Darfuru.
Protestno pismo, koje su Nobelovi laureati organizovali i objavili, kritikovali su kineskog predsednika Hu Džintaoa da je potpomogao vlast koja je „nastavila da sprovodi zločine protiv sopstvenog naroda“.
Pismo, piše Independent, koje su potpisali osmorica Nobelovih laureata, uključujući nadbiskupa Demonda Tjuta kao i domaćina međunarodnih javnih ličnosti, a njima se pridružio i holivudski režiser Stiven Spilberg. Protest laureata i Spilberga bio je prekinut nastojanjima međunarodnih grupa za ljudska prava „koje su sada osetili istinsku priliku da iskoriste Olimpijadu da ponize Kinu u njenom iskorišćavanju uticaja na Kartum“.
„Kako se približavaju Olimpijske igre u Pekingu, nastavljamo da pozivamo kinesku vlast da reaguje. Svesni smo ogromnog potencijala koji Kina može da ima da bi se okončao konflikt u Darfuru“, piše u saopštenju protestanata.
Mladi ne studiraju zbog siromaštva
Britanski Guardian objavljuje rezultate novog istraživanja koji pokazuju da tinejdžeri iz siromašnijih porodica okreću leđa univerzitetima zbog straha od dugova od nekoliko hiljada funti u koje bi upali zbog školarine. Studija o školarinama otkriva da gotovo dve trećine đaka koji odlaze na više školovanje osećaju anksioznost zbog novca.
Broj studenata koji planiraju da ostanu na fakultetima koji su im blizu kuća, pa da mogu da ostanu sa svojim porodicama, porastao je od 18 odsto 1998. godine na 56 danas. Poređenja radi, đaci iz nezavisnih škola sada će pre da se presele na univerzitete u drugom gradu, otvorivši opciju za Oksford i Kembridž i druge vodeće koledže, piše ovaj list.
Vođa Hezbolaha ubijen
Komandant Hezbolaha koji je optuživan od Sjedinjenih Država da je imao jednu od glavnih uloga u terorističkim napadima koji su rezultirali u ubistvu stotine Amerikanaca za vreme osamdesetih godina 20. veka, preminuo je u utorak uveče u Damasku, glavnom gradu Sirije, kada je eksplodirala bomba ispod njegovog automobila, pišu New York Times i Washington Post.
„Niko nije preuzeo odgovornost za ubistvo komandanta Imada Mugnijaha koji se krio godinama i bio je jedan od najtraženijih terorista sveta“, piše NYT.
Njujorški list saopštava da je Mugnijah bio osumnjičen za planiranje napada 1993. na američku ambasadu i barake marinaca u Bejrutu, seriju kidnopavanja i sličnih zlodela. Izrael ga je optužio da je pomogao u napadu 1992. na ambasadu u Buenos Ajresu u kojem je ubijeno 29 ljudi, ali i napad na jevrejski centar u gradu 1994. kada je stradalo 85 ljudi.
Počast Henriju Salvadoru
Francuski dnevnik Liberation piše da je Henri Salvador preminuo 31. decembra 2002, kada je srce prestalo da mu kuca. Onda, a da nije imao vremena da vidi „svetlo na kraju tunela“, vratio se u život. Ali, juče ujutru srce poznatog mizičara u njegovoj 90-oj godini je definitivno stalo na Trgu Vandom u stanu koji je kupio pre 50 godina sa prvom ženom Žaklinom.
