PET GODINA OD MARTOVSKOG POGROMA NAD SRBIMA

Danas se navršava pet godina od pogroma Srba na Kosovu i Metohiji, u kome je proterano oko pet hiljada Srba a 19 ubijeno. Srbija planira da traži tri milijarde evra od MMF. Spremnost države da „zalegne“ iza dugova privatnih kompanija

Revija kolekcije portugalijskog modnog kreatora Rikarda Pretoa
(Ricardo Preto) na Nedelji mode (ModaLisboa fashion week) u Kaskaisu,
predgrađu Lisabona

Sećanje na 17. mart

U utorak se navršava pet godina od pogroma Srba na Kosovu i Metohiji, u kome je proterano oko pet hiljada Srba, porušeno 35 crkva i 900 srpskih kuća, objavljuju Novosti. Organizatori i izvršioci i posle pet godina bez zaslužene kazne.

„Danas kad bi mi neko rekao da moram još jednom da doživim 17. mart 2004. godine, pre bih se ubio nego da se ponovo suočio sa tim”, kaže Dmitar Tišma, penzioner iz Prištine i jedan od stanovnika kontejnerskog naselja u Gračanici, prenosi Politika. U tom naselju smešteno je četrdesetak porodica, mahom ljudi izbeglih tokom martovskog nasilja. Imaju zajedničku vodu ispred kontejnera, okolo je blato. Svaki od pedesetak kontejnera ima po 12 kvadratnih metara, sto, krevet i šporet.

„Moja sada pokojna žena spremala je večeru kada su 17. marta u našu kuću došli vojnici Kfora i poveli nas kako bi nam spasli glave. Na stolu je ostala večera, uključen šporet i sijalica. Nikad se više nismo vratili, iako već pet godina živimo samo sedam kilometara od svoje kuće”, seća se Tišma događaja od 17. marta.

„Martovsko nasilje albanskih ekstremista odnelo je 19 žrtava, ranjeno je 950 ljudi, iz svojih domova proterano više od četiri hiljade Srba, uništeno 900 kuća, spaljeno i minirano 35 hrišćanskih svetinja, među kojima i spomenici kulture od neprocenjive vrednosti iz 14. i 16. veka. Ni posle pet godina, krivci za ovo organizovano nasilje nisu kažnjeni. Svaki zločinac se mora naći pred pravednim i nepristrastnim sudom”, prenosi Politika izjavu Borisa Tadića, predsednika Republike Srbije.

Poziv

Pozivamo vas da nam povodom 10 godina od NATO bombardovanja Srbije pošaljete svoje kratko sećanje na 24.3.1999. - kako ste i gde doživeli početak bombardovanja, kako ste se osećali, i šta ste radili tog dana, objavljuje Politika

Lansiranje šatla Diskaveri u svemirskom centru Kenedi na Floridi

Počinje veliko zaduživanje

U Beogradu su počeli pregovori delegacije Srbije sa MMF - om. Prognoze Fonda o perspektivama naše ekonomije sumornije nego što je bilo očekivano, javljaju Novosti.

MMF, kako je ovom listu potvrđeno iz više izvora, ne vidi da će Srbija u ovoj godini uopšte ostvariti rast bruto društvenog proizvoda. Projekcije MMF idu u suprotnom pravcu, odnosno da će naš bruto društveni proizvod u ovoj godini biti između tri i pet milijardi evra niži nego u godini za nama.

Ostaje, ipak, prostor da naša delegacija iznošenjem svog viđenja teške 2009. godine uspe da ubedi Misiju da promeni brojke sa kojima je krenula u razgovore. Ako država ostvari planove i kroz dopunska zaduženja „ubrizga“ u srpske ekonomske tokove nameravani novac, svako od nas će završiti godinu sa teretom državnog duga od 1.525 evra. Poslednjeg dana 2008. svaki građanin Srbije bio je dužan 1.050 evra.

Ministar ekonomije Mlađan Dinkić kaže da Srbija planira da traži tri milijarde evra, piše u Blicu.

Nenad Popović, funkcioner DSS, optužio je u Novostima Vladu Srbije da je nesposobna: "Srbija očigledno srlja u recesiju. Tražimo susret opozicije i MMF."

Privatni dugovi – državna briga

Državni zvaničnici Srbije već su obavili prvi krug razgovora sa vodećim svetskim bankama o refinansiranju zajmova koje su srpske privatne kompanije uzele kod tih banaka. „U prvim reakcijama naišli smo na razumevanje tih banaka, pa očekujemo da dugovi budu refinansirani“, potvrdio je izvor blizak Narodnoj banci Srbije, javlja Politika.

Spremnost države da „zalegne“ iza dugova privatnih kompanija izazvala je žučne reakcije javnosti i podsećanje da je pre samo nekoliko meseci jedan od zvaničnika vlade rekao da državu „nije briga za privatne dugove“. Posle samo nekoliko meseci, ponašanje države potpuno se promenilo.

Vlada Srbije, kaže ministar ekonomije Mlađan Dinkić, preduzima mere da bi se privredi olakšalo poslovanje, a najvažnije je, kako je dodao, obezbeđivanje likvidnosti. Objašnjavajući zašto se država odjednom umešala u „privatne“ dugove, jedan visoki državni zvaničnik krajem prošle nedelje rekao je da je ona primorana tako da se ponaša iz dva razloga. Prvo da bi sprečila vlasnike privatnih kompanija da „pokupe“ sve dinare sa tržišta i time izazovu još veću nelikvidnost i, drugo, da tim dinarima pokupuju devize za vraćanje kredita i time izazovu pad deviznih rezervi i nagli rast kursa evra ili dolara (i pad dinara).

Kako pokazuju najnoviji podaci, ukupan spoljni dug Srbije poslednjeg dana januara iznosio je 21,4 milijarde evra (bio je manji za 340 miliona u odnosu na decembar). Preduzeća od toga dugoročno duguju 10,8 milijardi evra, banke 2,3 milijarde, a preostalih 6,6 milijardi je „na leđima” države, piše u Politici.

Žal za dividendama?

Politika nastavlja da kritikuje prodaju NIS-a Gaspromnjeftu, ovoga puta pravom kuknjavom za dividendama kojih – navodno – neće više biti, mada ih nije bilo ni ranije? Zbrka oko dividendi, profita i prinosa za državni budžet – da se i ne pominje. Posle čitanja ovog napisa nikome neće ništa biti jasnije povodom dva izveštaja o poslovanju NIS-a prošle godine: "domaćem", koji iskazuje dobit i "ruskom" gde piše da je rezultat – gubitak.

Srbija je prodajom većinskog paketa NIS-a „Gaspromnjeftu” izgubila zlatnu koku koja je punila 25 odsto budžeta, jer je srpska naftna kompanija gotovo uvek bila profitabilna, piše u Politici. Umesto ranijih 50 odsto profita, Srbiji će od ove godine po osnovu manjinskog vlasničkog paketa pripadati najmanje 15 odsto dividendi, ali samo pod uslovom da „Gaspromnjeft” iskazuje pozitivne finansijske rezultate.

Prvi korak, međutim, ne obećava baš mnogo. Država se nadala da će i ove godine inkasirati u budžet oko 25 miliona evra, s obzirom na to da su procene srpske vlade ukazivale da je NIS za 2008. godinu ostvario profit od oko 2,3 milijarde dinara. Međutim, prema informacijama novog ruskog suvlasnika, prošle godine je ostvaren gubitak od oko 40 miliona evra.

Istinu će, ako se ništa u međuvremenu ne dogodi, morati da utvrdi KPMG – revizorska kuća koju je „Gaspromnjeft” nedavno angažovao, a koja bi konačnu reviziju završnog računa trebalo da uradi do kraja juna ove godine. Tek tada će se definitivno znati da li je NIS zaista 2008. završio sa minusom ili država poslednji put, ipak, može da trlja ruke.

Tim povodom juče se oglasio i Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja, koji je rekao daje NISzabeležio profit u poslovanju, a da novi vlasnik „Gaspromnjeft” izbegava da plati dividendu državi kao manjinskom vlasniku, tvrdeći da je NIS poslovao sa gubitkom, piše u Politici, gde se još može pročitati i samo mišljenje poslanika LDP o ovoj temi.

Hostese očekuju delegate Nacionalne narodne skupštine ispred Velike sale naroda
u Pekingu

Nema se para

Stanovništvo u Srbiji u četvrtom kvartalu 2008. godine drastično manje trošilo, javljaju Novosti. Komunalije, struja i gas u Beogradu odnesu 6.500 dinara više nego u drugim krajevima.

Izdaci za ličnu potrošnju, koja podrazumeva kupovinu hrane, plaćanje komunalija, zdravstvenih, transportnih i ostalih usluga, u ukupnoj potrošnji domaćinstva u Srbiji u četvrtom kvartalu 2008. godine iznosili su 43.295 dinara. Najveća stavka je izdatak za hranu i piće od 40,9 odsto, pokazala je anketa o potrošnji domaćinstava u Srbiji, sprovedena po međunarodnim standardima.

Prednosti Južnog toka

Buduća maršruta za transport ruskog gasa „Južni tok” ima sve uslove za realizaciju, za razliku od projekta evropskog gasovoda „Nabuko”, izjavio je zamenik izvršnog direktora „Gasproma” Aleksandar Medvedev a prenosi Politika.

„Nemamo ništa protiv tog projekta, „Gasprom' je šta više pozvan da u njemu učestvuje, ali mi ćemo realizovati svoj”, rekao je Medvedev u intervjuu moskovskom televizijskom kanalu „Vesti”.

Usporavanje prijema u EU

Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je da je Evropskoj uniji potrebna „faza konsolidacije” pre nego što primi nove članice. U govoru o Evropi članovima njene konzervativne Demohrišćanske unije, ona je rekla da su države zapadnog Balkana zabrinute zbog odlaganja njihovog pristupa Uniji.

„Mi to ne želimo, ali nikome nije dobro u Evropi koja ne može da drži korak sa integracijom i prebrzo primi previše novih članica”, rekla je Merkelova a prenosi Politika.

Zasad „nije postignut istinski napredak” ka ukidanju viza za putovanje državljana zemalja zapadnog Balkana u EU, izjavio je u Briselu Karel Švarcenberg, ministar spoljnih poslova Češke, predsedavajuće EU.

U EU i dalje postoje razlike o liberalizaciji viznog režima za zemlje zapadnog Balkana, rekao je on povodom pisma Italije i Slovenije u kojem se od EU traži „opipljiv napredak” ove godine u tom pogledu, prenosi Politika. Švarcenberg je na završnoj konferenciji za štampu posle zasedanja miistara rekao da „izgleda da je put do toga težak”.

Ruski predlog

Moskva otkrila svoje predloge za samit Grupe 20 najrazvijenijih zemalja u Londonu. Kremlj insistira da štampanje rezervnih valuta bude regulisano, javljaju Novosti.

Međunarodni monetarni fond treba da prouči mogućnost stvaranja nadnacionalne rezervne valute, koju bi štampale međunarodne finansijske institucije, predlaže Rusija uoči londonskog samita Grupe 20 (G 20), 2. aprila. Zemlje koje štampaju najznačajnije, takozvane rezervne valute, štampanjem novca “kad im se prohte”, svoju krizu “prelivaju” i na druge države.

Ruski ministar finansija Aleksej Kudrin prognozira da će dolar u naredne dve-tri godine padati, mada ne naglo. On je, međutim, ocenio da dolar kao rezervna valuta u narednih nekoliko godina neće biti zamenjen.

Na prodaju Teslina kula u Njujorku

Oglas koji se pre desetak dana pojavio u američkoj štampi, u kojem „Agfa kompani” za milion i šeststo pedeset hiljada dolara prodaje imanje gde je sagrađena čuvena Teslina kula na Šoramu, delovala je kao grom iz vedra neba na poštovaoce dela velikog naučnika, javlja Politika. Jer, Memorijalno društvo iz Njujorka, zajedno sa američkim partnerima i iseljeničkim organizacijama, već desetak godina se zalaže da se kula obnovi i postane Muzej Nikole Tesle na američkom tlu. Ovu inicijativu trebalo bi od sveg srca podržati, govorio je do pre dve nedelje Miloje Popović, član upravnog odbora Memorijalnog društva…

Prvi "punto" iz Kragujevca

Ofarbano je prvih 30 školjki, a prva kompletirana vozila „fijat punto” sa montažnih traka treba da siđu danas ili najkasnije sutra, javlja Politika. Ako prvih 30 automobila „punto” zadovolji sve standarde, serijska proizvodnja počeće već sredinom ove sedmice.

Prvi kontingent delova za proizvodnju 192 „punta” u Kragujevcu stigao je iz Italije, a očekuje se i isporuka druge ture od 200 automobila u rasklopljenom stanju. Prema ugovoru „Fijat automobila Srbija” i firme „Zastava auto”, ove godine trebalo bi da bude proizvedeno 15.000 vozila. Sudeći prema interesovanju kupaca za nabavku „punta” po sistemu „staro za novo” i kupovinu na subvencionisane kredite, proizvodnja će ove godine najverovatnije premašiti ugovoreni kontingent vozila, jer je do danas rezervisano oko 19.000 automobila. U „Zastavi”, međutim, nisu mogli da odgovore kada će prvi kupci dobiti rezervisane automobile i kada bi kompletan kontingent od oko 19.000 rezervisanih vozila mogao biti isporučen prometnim kućama i krajnjim kupcima.

Opozicija i crkve

Primedbe verskih zajednica na antidiskriminacioni zakon biće pretočene u amandmane na sednici parlamenta u sredu. Radikali, naprednjaci i narodnjaci tvrde da ne zastupaju interese crkve, već vlastite političke programe, piše u Novostima.

Izvesno je da će vladin predlog antidiskriminacionog zakona imati većinu u parlamentu Srbije, tvrde Novosti, iako za njega neće glasati tri vladajuća poslanika iz Jedinstvene Srbije Dragana Markovića Palme, koji takođe spremaju listu amandmana. Očekuje se da za kontroverzni propis podignu ruku i poslanici LDP, koji će u utorak da saslušaju mišljenje nevladinih organizacija i sa njima formulišu amandmane. Zakon već ima podršku poslanika ZES, G 17 plus, SPS i manjina (oni neće podnositi amandmane).

Radikali i velika Srbija

Nešto više od godinu dana pošto je, u jeku predsedničke kampanje, „najnapredniji” među radikalima Tomislav Nikolić obznanio da je san o velikoj Srbiji na granici Karlobag, Ogulin, Karlovac, Virovitica za njega i konačno mrtav, radikali lojalni Vojislavu Šešelju su u čast svog lidera i šeste godišnjice njegovog zatočeništva u Hagu proteklog vikenda pokušali reanimaciju najradikalnijeg radikalskog sna, izveštava Politika.

„Branićemo ideju velike Srbije dok se ne ostvari, dok ne bude u granicama Karlovac, Karlobag, Ogulin, Virovitica”, rekao je potpredsednik SRS-a Dragan Todorović na skupu u „Sava centru” koji je blagoslovio i jedan sveštenik Srpske pravoslavne crkve. Povratak retorici koja se smatra sinonimom za devedesete i čije umekšavanje je, kako tvrde istraživači, Nikoliću na predsedničkim izborima 2004. godine donelo čak 400.000 glasova više nego što je Šešelj osvojio na izborima koji mesec pred odlazak u Hag (u decembru 2002. godine), dugoročno radikalima više može štetiti nego koristiti, smatraju analitičari.

Kladionica sve više

Broj kladionica i onih koji u njih zalaze alarmantno je porastao u proteklom periodu. Ozbiljnost u poslovanju, zagarantovane isplate eventualnih dobitaka i odsustvo uticaja ekonomske krize na ovaj segment finansijskih tokova, samo su neki od razloga njihovog uspeha. Kladionice u Srbiji postaju prepoznatljivi brendovi u regionu, a ponuda igračima je toliko široka da ni najmanjeg ljubitelja sporta ne može ostaviti ravnodušnim, objavljuje Danas.

Zašto su propale vakcine
Ukupno 200.000 doza vakcine protiv gripa koje je Institut za imunologiju i virusologiju „Torlak” za ovu sezonu kupio od francuskog proizvođača „Sanofi Paster” biće uništeno. Pogrešan poslovni potez nekadašnjeg najvećeg domaćeg proizvođača cepiva koštaće više od 400.000 evra, piše u Blicu.

Po svemu sudeći, reč je o velikom nemaru Ranka Dakića, direktora „Torlaka”, koji bi zbog toga morao da snosi posledice. On sada, međutim, tvrdi da se o deljenju poslovnog gubitka dogovaraju Republički zavod za zdravstveno osiguranje, proizvođač vakcine i „Torlak”.

Pola NIP-a za Dinkićeve?

Skoro polovina od 20,5 milijardi dinara iz Nacionalnog investicionog plana, kojim „gospodari“ ministar iz G17 plus Verica Kalanović, raspodeljena je na projekte šest ministarstva pod kontrolom stranke Mlađana Dinkića, pokazalo je istraživanje tabloida Alo.

Analiza raspoređenog novca i stranaka koje kontrolišu određene resore u Vladi pokazuje da su projekti u ingerenciji G17 plus za ovu godinu dobili 45,4 odsto sredstava iz NIP-a (9,3 milijardi), Socijalističkoj partiji Srbije pripala je trećina (6,9 milijardi), Demokratskoj stranci petina (4 milijardi), dok je Srpskom pokretu obnove, odnosno Ministarstvu dijaspore odobren samo jedan projekat koji je „uštinuo“ 0,26 odsto NIP-a (53 miliona dinara).
Odakle pare političaru?

Čedomir Jovanović odbija da otkrije koliko plaća zakup stana u ekskluzivnoj vili na Dedinju! Sve parlamentrane stranke, osim DS, traže od Jovanovića da odmah objasni odakle mu svakog meseca hiljade evra za kiriju i luksuzni džip. Posle otkrića Presa da se Jovanović sredinom decembra tajno preselio u jednu od najekskluzivnijih vila na Dedinju i da vozi skupoceni džip „audi Q7", srpski političari zahtevaju od Jovanovića da objasni odakle mu pare za život u stilu holivudske zvezde.

Lider LDP-a juče je, preko advokata, saopštio da stan u vili na Dedinju nije kupio, već da ga je iznajmio. Međutim, stručnjaci za nekretnine kažu da mesečni zakup luksuznog stana na Dedinju košta najmanje 4.000 evra! Istovremeno, mesečna lizing rata za Jovanovićev novi „audi Q7" teško da može biti manja od hiljadu evra. Ako pri tom znamo da je Jovanović stalno zaposlen u Skupštini, gde sa sve paušalom zarađuje ukupno oko 100.000 dinara mesečno, postavlja se pitanje odakle mu pare?! Naročito ako znamo da su kirija za stan i lizing rata samo deo životnih troškova Jovanovića, piše u Presu.

Istom temom na naslovnoj strani bavi se i Pravda.
Sudjenje čeka kraj pregovora

Krivični postupak protiv Miladina Kovačevića, osumnjičenog da je naneo teške telesne povrede američkom studentu Brajanu Stajnhaueru, odložen je juče na neodređeno odlukom Drugog opštinskog suda u Beogradu, javlja Danas.

Istražni sudija je saopštio da se postupak i saslušanje očevidaca i svedoka odlažu na neodređeno vreme jer Republičko javno tužlaštvo još nije odgovorilo tom sudu da li je krivično delo za koje se tereti Kovačevićisto delo za koje se tereti i u SAD. Iz Ministarstva pravde ranije je saopšteno da bi saslušanje svedoka moglo da se reši tek po okončanju pregovora Vlade Srbije sa američkim vlastima, koji su u toku.

Uhapšen - zatvorenik

Ubica policajca i osuđenik Kazneno-popravnog zavoda u Zabeli Josip Golomejić (44) ponovo je uhapšen, javljaju Novosti. Operativci beogradske policije priveli su ga sa još dvojicom saučesnika - Radetom Radulovićem i Božidarom Bajićem, zbog sumnje da trguju narkoticima.

Golomejić je, inače, na izdržavanju zatvorske kazne od 15 godina zbog ubistva Prvoslava Obradovića (31), inspektora Odeljenja za potrage beogradske policije. U Zabelu je stigao decembra 2002. godine, a izdržavanje kazne mu ističe 7. oktobra 2014. Uprkos teškom zlodelu, septembra 2005. godine Golomejić je iz zatvorskog Sedmog prebačen u Osmi, poluotvoreni paviljon Zabele. Na taj način dobio je status "slobodnjaka" i gotovo svaki vikend provodio je na slobodi.