PATRIJARH KOJI ĆE PRIZNATI SECESIJU KOSMETA

Traži se pogodniji saveznik vlasti za trenutak kada Srbija više neće moći da izbegava priznanje južne pokrajine? Ne postoji čak ni prećutni sporazum političke elite - šta su nam to zaista nacionalni interesi. Skupština Srbije na dnu li­ste dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja u ko­je gra­đa­ni ima­ju po­ve­re­nja.

Izdaje povodom prodaje

Jedni uvek, navodno, brane nacionalne interese, a drugi ih ugrožavaju, i obrnuto, piše u Novostima. Činjenica je da ne postoji čak ni prećutni sporazum političke elite - šta su nam to zaista nacionalni interesi.

Ovaj list razmatra upotrebu nacionalnih interesa u političke svrhe. Gasovod koji treba da poveže zapadnu Evropu i Rusiju preko Srbije, probudio je, paradoksalno, staru dilemu: da li se, birajući između saradnje ili nesaradnje sa Rusijom, naša država i politički opredeljuje između Brisela i Moskve? Istovremeno, "bitka" u vezi sa prodajom NIS-a pokazala je da ni unutar vladajuće koalicije ne postoji konsenzus o pitanju nacionalnog interesa u jednoj veoma bitnoj oblasti, kakva je obezbeđivanje energetske sigurnosti zemlje.

Potpredsednik Vlade Mlađan Dinkić u petak je "prozvao" svoje partnere u vlasti da ga nisu podržali u odbrani državnih interesa tokom sklapanja naftnog aranžmana sa Rusijom. Tako je, na neki način, poslao poruku da ostale stranke u vlasti rade protiv interesa zemlje. Iste optužbe političkih rivala padaju u Srbiji kad god neko praktično pitanje dođe na dnevni red, bila to koncesija za autoput, potpisivanje SSP ili nešto treće.

Žalosna Skupština

Politika na naslovnoj strani donosi dva naslova o Skupštini Srbije: jedan o jučerađnjem događaju a drugi, "istorijski". Zajedničko u obe priče je prikaz bednog stanja u srpskom parlamentu.

Predsednica Narodne skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović prekinula je juče sednicu parlamenta, posle samo sat i po od njenog početka, jer su poslanici SRS-a, DSS-a i NS-a skupštinsku govornicu koristili samo za protestovanje što se radi subotom. Ni pauza za konsultacije nije rezultirala dogovorom, pa će sednica biti nastavljena u ponedeljak. Prema rečima Slavice Đukić-Dejanović, većina šefova poslaničkih grupa je na konsultacijama bila za to da se sednica nastavi po dnevnom redu, ali se „manji broj njih nije s tim složio”, a „nastavak rada reklamiranjem poslovnika bila bi čista zloupotreba”, javlja Politika.

Isti list podseća da Skup­šti­na Sr­bi­je već go­di­na­ma u svim is­tra­ži­va­nji­ma jav­nog mnje­nja ni­ka­ko da se po­dig­ne sa dna li­ste dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja u ko­je gra­đa­ni ima­ju po­ve­re­nja. O to­me sve­do­či i no­vem­bar­sko is­tra­ži­va­nje „Stra­te­džik mar­ke­tin­ga” u ko­jem je sve­ga de­vet od­sto is­pi­ta­ni­ka da­lo po­zi­tiv­nu oce­nu par­la­men­tu, dok se ne­ga­tiv­no o ra­du srp­skih po­sla­ni­ka iz­ja­sni­lo čak 66 od­sto an­ke­ti­ra­nih. Či­nje­ni­ca da, pre­ma istom is­tra­ži­va­nju, ve­će po­ve­re­nje kod gra­đa­na uži­va­ju auto­ri­tar­ne in­sti­tu­ci­je, po­put Cr­kve i Voj­ske, ne­go Skup­šti­na kao je­dan od stu­bo­va de­mo­kra­ti­je – mo­gla bi da bu­de do­vo­ljan raz­log stra­nač­kim čel­ni­ci­ma da se za­pi­ta­ju ka­kve lju­de bi­ra­ju za par­la­ment.

Planovi "naprednjaka"

Tomislav Nikolić govori za Novosti o krizi vladajuće koalicije, odnosima sa DS i sukobima sa radikalima: "Ne razmišljam o budućoj vladi sa DS, Koštunica ne želi saradnju sa nama, Šešelj naložio moju likvidaciju", piše u Novostima pod naslovom "Vladi glas samo za gas".

"Ova vlast, ako Dinkić iz nje izađe, imala bi našu podršku samo dok ne završi poslove oko gasnog sporazuma sa Rusijom", kaže Nikolić.

Neće rušiti vladu

G-17 plus neće da ruši Vladu zbog sukoba stavova s koalicionim partnerima oko energetskog sporazuma s Rusijom, tvrdi za Pres potpredsednica G-17 plus i ministarka za NIP Verica Kalanović. Ona ne veruje ni da će zbog protivljenja načinu pregovora s Rusijom G-17 biti izbačen iz Vlade, ali podseća da su njihove ostavke kod predsednika Srbije Borisa Tadića koji, ako želi, može da ih aktivira.

Patriotski ili antiruski?

Blic nastavlja da objavljuje tekstove u kojima se ne krije odbojnost prema srpsko-rusko energetskom aranžmanu.

Ruska strana, i posle odlaska Mlađana Dinkića iz pregovaračkog tima, kojeg je smatrala najvećom preprekom, nije spremna da prihvati ni najmanje predloge srpskih pregovarača, piše u ovom listu. Kakav stav imaju Rusi prema delegaciji sastavljenoj od članova SPS-a i DS-a, govori i to da su jedva prihvatili da 400 miliona evra za 51 posto Naftne industrije Srbije plate po uobičajenom kursu NBS koji se koristi u postupku privatizacije u Srbiji.

U vladajućoj koaliciji, kako tvrdi ovaj list, svi se libe da ponesu odgovornost za realizaciju Sporazuma o saradnji Srbije i Rusije u oblasti nafte i gasa. Finale pregovora, inače, obeležila je inicijativa Vuka Jeremića, pošto je Borislav Stefanović, njegov šef kabineta, prvi čovek pregovaračkog tima.

Stadioni kao istorijska pozornica

Istorijski događaji u poslednje dve decenije koji su promenili ne samo geopolitičku već i civilizacijsku sliku Balkana počinjali su ili se završavali na tribinama, objavljuje Pres. Slom socijalizma i buđenje nacionalizama, ratovi, smene režima.

Toliko je već puta rečeno da se raspad SFRJ nije dogodio u Centru "Sava" na 14. kongresu Saveza komunista, već na "Maksimiru" kada je došlo do čuvene tuče srpskih i hrvatskih navijača. Ali i to da je scenario za taj događaj napisan negde u političkim krugovima.

Kako se Jugoslavija definitivno raspala na "Maksimiru"? Ko je prvi klicao Miloševiću i Draškoviću? Kako su navijači krenuli s Arkanom da "materijalizuju" srpstvo? Iznenađenje države četništvom među zidinama JNA. Tordica i NDH, Lešinari iz Banjaluke prvi navijači s Alijinom slikom. Delije kao junaci petooktobarskih promena. I na kraju, izbor Dan Tane, čoveka koji je u ratu s navijačima, kao dokaz da je tranzicija stigla i do navijačkih tribina, piše u Presu.

Šta se desilo u Grčkoj?

Grčka je upravo prošla kroz jednu od najtraumatičnijih sedmica u svojoj najnovijoj istoriji. I dok u centru Atine sukobi razgnevljenog mladog sveta sa policijom i vandalizam ne prestaju, ova jedanaestomilionska nacija još ne uspeva da samoj sebi odgovori šta joj se dešava.

Atina, iz koje su minulih dana u svet emitovane dramatične slike – u celini je u stvari bila jedna čudna mešavina haosa i normalnosti. Haos je bio u centru, a glavnina ove tromilionske prestonice je izgledala, i tako se i ponašala, sasvim normalno.

Ali su zato ekrani domaćih TV stanica iz sata u sat uživo prenosili rat u centru, uz raspravu eksperata i običnih ljudi o tome šta se i zašto dešava, kada će se i – kako završiti izveštava Politika.

Janša preti Hrvatskoj

Prethodni slovenački premijer, sada šef opozicije Janez Janša upozorio je Hrvatsku da se ne igra jer Slovenci o njenom ulasku u EU mogu odlučiti na referendumu. Janša je susede opomenuo da Sloveniju moraju „shvatiti ozbiljno”, javlja Politika. Pretnju je izgovorio u Briselu, na sastanku kome je prisustvovao i hrvatski premijer Ivo Sanader.

Mogućnost da Slovenija referendumom omete Hrvatsku na putu ka EU ukoliko ne pristane na slovenačke uslove po pitanju razgraničenja, do sada su pominjali Marjan Podobnik (prvak narodnjačke partije), Zmago Jelinčič (šef nacionalističke desnice) a pre godinu dana i Dimitrij Rupel sa mesta vođe slovenačke diplomatije. Blokada Slovenije može uticati da Hrvatska idućeg petka ne zatvori željenih pet i otvori 10 novih poglavlja, čime bi ozbiljno bio ugrožen tajming hrvatskog ulaska u Uniju.

Pismo episkopa javnosti a ne članovima Sinoda?

Pres objavljuje da su vlasti u Srbiji inicirale pismo koje je episkopima Srpske pravoslavne crkve uputio episkop zahumsko-hercegovački Grigorije jer bi im njegov izbor za novog srpskog patrijarha pomogao da se u narodu smanje tenzije koje će izazvati neizbežna odluka Srbije da prizna nezavisnost Kosova, tvrdi izvor ovog lista "blizak Mitropoliji crnogorsko-primorskoj".
On ističe da bi vladika Grigorije, kao pripadnik „mekše struje" u SPC-u koji je i pokazao da ga „pitanje Kosova manje interesuje od nekih drugih tema", bio pogodniji saveznik vlasti u trenutku kada Srbija više neće moći da izbegava priznanje južne pokrajine od mitropolita Amfilohija, koji se takođe pominje kao kandidat za novog patrijarha.

"Pismo vladike Grigorija očigledno je upućeno javnosti, a ne onima na koje je navodno adresirano. Zašto bi on vladikama, koje su bile prisutne na Saboru, govorio o onome što one već znaju? Jasno je da mu je namera bila da to izađe u medije. Iako je kazao da objavljivanje pisma internog karaktera bez saglasnosti predstavlja najgrublju povredu prava na privatnost, on je prvo optužio medije koji su preneli pismo, a onda u „Hajatu" na ručku s glavnim urednikom novina koje vode celu ovu akciju dogovarao dalje poteze", napominje naš izvor.

Isti list posvećuje još jedan naslov na naslovnoj strani zbivanjima unutar SPC.

Srpska pravoslavna crkva je suočena s jednom od najvećih podela u svojoj istoriji! Samo mesec i po dana nakon odluke Sinoda SPC-a da se odbaci molba patrijarha Pavla za razrešenje od dužnosti, koja je u javnosti predstavljena kao jednoglasna i opšteprihvaćena, pokazalo se da se o njoj, zapravo, nije ni glasalo. Štaviše, pismo koje je početkom nedelje vladika zahumsko-hercegovački Grigorije (Durić) uputio na adresu svih episkopa pokazalo je, između ostalog, da podele i razlike u vrhu SPC-a nisu nikada bile veće.
Oko čega se spore srpske vladike? Lakše je, možda, navesti oko čega se u ovom trenutku saglasne, a to je, pre svega, da sukobi postoje, piše u Presu

Skrivanje trgovine ljudskim organima

Po nalogu Vladimira Vukčevića, predstavnik srpskog Tužilaštva za ratne zločine otputovao je u Njujork i prekjuče od zamenika generalnog sekretara UN za mirovne operacije Alana le Roja zatražio kompletan izveštaj međunarodnih istražitelja o prodaji organa otetih na Kosovu i Metohiji, javlja Blic
Reč je o izveštaju koji je polovinom juna 2004. sačinila petočlana forenzičarska komisija Unmika sa KiM posle posete „žutoj kući“ u mestu Burelj u Albaniji, u kojoj su, kako se sumnja, pripremani Srbi za vađenje organa. Iako su predstavnici Unmika u početku tvrdili da takav papir ne postroji, Tužilaštvo za ratne zločine je ovog proleća došlo do zapisnika o uviđaju u Burelju, ali se ispostavilo da u njemu nedostaje devet strana.

Srbija plaća dugove

Građani u velikom procentu uredno izmiruju obaveze za komunalije, struju, telefon, grejanje, piše u Novostima. Naplata u Beogradu 88 odsto, Novom Sadu čak 90, a najgore na jugu zemlje. Sagovornici ovog lista smatraju da je strah od najavljene krize naveo gradjane da budu još ažurniji prema svojim dugovima.

List navodi i neke ilustrativne brojke. Naplata telefonskih računa u Srbiji iznosi fantastičnih 98 odsto! Istina, čim neko ne plati račun - telefon se isključuje. 70.000 gradjana duguje beogradskom infostanu.280.000 dinara dužan je jedan Valjevac za grejanje. 23 miliona evra iznose neplaćene obaveze u Vranju.

Kriza od marta?

Srbiju bi "tornado" uvezene finansijske krize ozbiljno mogao da pogodi već krajem prvog kvartala naredne godine, smatraju stručnjaci koji, u okviru Vlade Srbije, razmatraju globalna ekonomska kretanja i prelivanja krize na našu zemlju.

Ono što, nažalost, danas niko ne može sa sigurnošću da proceni jeste koliko će ona trajati. Procene se kreću od toga da će se sve okončati krajem naredne godine, do krajnje pesimističkih - da ćemo živeti bolje tek za tridesetak godina. Ipak, veći deo onih koji se bave procenom rizika u velikim svetskim korporacijama kažu da će kriza trajati između dve i četiri godine, ali se uzdržavaju od procene koliko će biti duboka.

Šta učiniti da iz 2009. isplivamo što manje oštećeni krizom, pitaju Novosti.

Značaj Teslinog dela

Prvi superkompjuter namenjen masovnoj upotrebi, nosi ime po našem genijalnom pronalazaču. Procesor "C-1060" ima snagu koja je 250 puta veća od tipičnog desktop-računara, javljaju Novosti.

Američka kompanija "Envidija", čuveni proizvođač kompjuterskih grafičkih karti, predstavila je krajem prošlog meseca "Tesla personalni superkompjuter". Reč je o prvom "demokratskom" superkompjuteru, koji treba da olakša "proboj" na polju naučnih istraživanja - više od veka pošto je Teslina naizmenična struja osvetlila planetu.
U isto vreme, Muzej Nikole Tesle u Beogradu i Elektronski fakultet u Nišu, kako saznajemo, ispituju da li je Nikola Tesla "predak" računarske tehnike.