PAPA IZNERVIRAO EVROPU

Današnje prelistavanje svetske štampe liči na uglavnom (o)tužnu hroniku ekonomske krize koja je izgleda tek na početku. Jedino je papa jasan: iz svog vatikanskog luksuza shvatio je greh deliti prezervative Afrikancima, Obamin ministar finansija prvo pod Bušom spašavao osiguravajućeg džina AIG da bi ih sada pustio da propadnu, Švajcarci ne misle ozbiljno kada govore o ukidanju bankarske tajne, MMF procenio da je recesija u evrozoni gora nego što je predvidjano, u Rusiji penzioneri u krajnjem siromaštvu sve češće dižu ruku na sebe, u Italiji vlasnici masovno napuštaju svoje pse… zbog ekonomske krize.

Sva zapadnoevropska štampa iznervirana je izjavom pape Benedikta XVI da "upotreba prezervativa pogoršava problem side". Papa je ovo izjavio na konferenciji za štampu u avionu na putu ka Kamerunu, prvoj etapi afričke turneje. Prema londonskom dnevniku Time broj katolika u Africi utrostručen je u poslednjih 30 godina. List komentariše da uprkos tome, bivši kardinal Racinger, a sada papa, nije omiljen u Africi. "Racingera ovde vide kao vojnika jedine katoličke vere. To je nešto sasvim različito od pape Jovana Pavla Drugog koji je imao ekumensku viziju, posetio u više navrata sveta mesta i zalagao se za medjuverski dijalog", piše Le Republicain, dnevnik iz Malija. Kamerunski L'Express plus ocenjuje da je cilj papine posete da se umanji uticaj sekti u Kamerunu. Cameroon Tribune za razliku od kritičnih tonova u zapadnoj štampi donosi tekstove pune entuzijazma i prenosi prizore masovnog oduševljenja papinom posetom. Italijanska La Repubblica takodje piše o dočeku pape u Kamerunu, ali dodaje da je jedna od prvih bolnih tačaka koje je papa dodirnuo bila njegova izjava kojom se suprotstavio podeli prezervativa u Africi koju desetkuje strašna bolest. Papa spas vidi jedino u molitvi, apstinenciji i besplatnim medicinskim uslugama. Šta preostaje čitaocima da zaključe? Da grešnici koji su dobili sidu makar i zato što samo jednom zgrešili i skrenuli sa puta suzdržavanja - treba da budu kažnjeni smrću?

The New York Times nastavlja da izveštava o aferi osiguravajućeg društva AIG kojeg je američka država spasila ulažući neverovatnih 150 milijardi dolara, posle čega su čelnici AIG sebi odlučili da podele bonuse vredne 450 miliona dolara. Posle besa javnosti i samog predsednika Obame, ministar finansija Timoti Gajtner obajvio je da država "pušta niz vodu" AIG koji će biti "likvidiran" prema propisima, dok čelnici koji su smatrali da su pretplaćeni na milione treba da vrate sve što su do sada uspeli da isplate na ime bonusa - sumu od 165 miliona dolara. Le Figaro piše o odluci američkog ministarstva finansija i dodaje da je Timoti Gajtner meta kritika zbog uloge koju je imao u Bušovoj administraciji i u spašavanju AIG. Izgleda da su nedeljama pre izbijanja skandala mnogi u Obaminoj administraciji znali za nameru čelnika AIG da sebi podele bonuse od državnog novca.

S druge strane okeana, Švajcarska i dalje ima svoju omiljenu temu - bankarsku tajnu koje bar kada su u pitanju stranci mora da se odrekne. Kao što smo pisali Bern je, da ne bi dospeo na crnu listu OECD (na koju je ipak dospeo) odlučio da ukine bankarsku tajnu za strane klijente svojih banaka i time prekine vekovnu tradiciju. Da li švajcarski banakri uzimaju ozbiljno ovu odluku? Tages-Anzeiger, dnevnik iz Ciriha, napravio je malo istraživanje poslavši svog prerušenog reportera da se prošeta po bankama. Novinar se predstavio kao Nemac koji je dobio višemilionsko nasledje na računu u Lihtenštajnu na koje naravno ne želi da plati porez nemačkoj administraciji. "Da li treba da ga ostavim tamo s obzirom da je Lihtenštajn obećao da će ukinuti bankarsku tajnu", pitao je u više banaka. Službenik banke UBS koja je u SAD dospela na sud zbog nagovaranja klijenata da utajuju porez i novac sklanjaju na njene šifrovane račune odgovorio je lažnom milioneru sa osmehom, bez reči. U banci Kredi svis kao i u švajcarskon ispostavi Dojče bank odmah mu je medjutim savetovano da što pre povuče svoje milione iz Lihtenštajna. Službenik Kredi svis je bio jasan: "Nije moje da znam da li ste platili porez na taj novac ili ne. To je vaša stvar". Novinar odlazi zadovoljan - sad bar zna gde će na sigurno mesto skloniti svoje milione koje nema.

Ženevski Le Courrier piše da je ekonomska kriza samo povećala stres zaposlenih koji se plaše otpuštanja i moraju da rade brže, bolje itd. Razultat: sve više radnih ljudi upotrebljava doping-sredstva kako bi ostali "normalni" i postigli rezultate. Pet odsto zaposlenih uzima antidepresive i psihostimulativna sredstva. Često im ih lekari prepisuju na njihov zahtev, a gotovo polovina njih izjavila je da ih uzima više puta dnevno. Ispostavlja se tako da su zaposleni u jednoj od najbogatijih ekonomija sveta dopirani, svesno to čine ali protiv svoje volje. Strah od gubitka posla je glavni razlog i zahtevi poslodavaca.

Financial Times izveštava da predvidjanja MMF o svetskoj ekonomiji nisu bila sasvim tačna. Recesija je veća nego što je predvidjano, pogotovu u evrozoni. MMF sada predvidja smanjenje bruto proizvoda za 3,2 u delu EU koji ima zajedničku monetu.

U austrijskoj i nemačkoj štampi afera sudjenja monstrumu koji je držao svoju ćerku zatvorenu 24 godine i silovao je je napustila prve strane novina. Bečki Die Presse objašnjava da je to zato što po austrijskom zakonu ne smeju da se citiraju imena žrtava - nesrećne ćerke i dece rodjene iz incesta.
Francuski Liberation donosi teskobnu reportažu iz Rusije o tamošnjim penzionerima koji veoma često odlučuju da izvrše samoubistvo. List prenosi statistike Svetske zdravstvene organizacije po kojima po kojima Rusi dižu ruku na sebe tri puta češće nego Amerikanci i dva puta češće nego Francuzi. Srednja penzija u Rusiji iznosi 110 evra. Penzija iznosi 28 odsto poslednje plate, dok je u sovjetsko doba iznosila 50 odsto.

Italijanski Corriere della Sera posvećuje dve strane napuštenim psima. U situaciji kada su troškovi života sve veći, sve je veći broj Italijana koji odlučuju da se rastanu od svojih kućnih ljubimaca. List navodi da u Italiji ima oko 600 hiljada napuštenih pasa. Što južnije - to više napuštenih "najboljih čovekovih prijatelja".