“ORLOVI” POLEĆU U AFRIKU

Pripadnici nacionalnih manjina u nedelju birali svoje savete. Fudbalska reprezentacija Srbije kreće danas na Mundijal, a tamo nose i zimske jakne. Predsednik Boris Tadić na sednici GO DS u Smederevu upozorio na “nepristojno bogate ljude kojima treba da se pozabavi pravosuđe’’

Izbor za 19 saveta nacionalnih manjina

Više od 400.000 građana Srbije, pripadnika nacionalnih manjina, u nedelju je biralo svoje predstavnike za ukupno 19 saveta nacionalnih manjina. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava proglasilo je ukupno 77 izbornih lista – jednu za češku nacionalnu zajednicu, po dve za albansku, grčku, egipatsku i nemačku nacionalnu manjinu, po tri za nacionalnu zajednicu Aškalija i Bošnjaka i po pet za slovačku i mađarsku nacionalnu zajednicu. Predstavnici rumunske i rusinske nacionalne zajednice mogli su da se opredele između dve liste, Bugari, Ukrajinci i Bunjevci između sedam, Vlasi između devet, a Romi čak između 10 lista, piše Politika.

‘’Orlovi” u Afriku nose zimske jakne

Posle slobodnog dana koji su proveli s porodicama, najbolji srpski fudbaleri su se ponovo okupili u Kovilovu, gde će u ponedeljak imati i poslednji trening pred polazak na Mundijal u Južnu Afriku. Uz zajednički ručak zakazano je i fotografisanje ekipe u novootvorenom restoranu „Marko“, vlasništvo Marka Pantelića, pišu Večernje novosti u tekstu “Vreme za visok let”. Trener južnoafričkog Kajzer čifsa Vladimir Vermezović poručio je našim fudbalerima i navijačima da u Južnoj Africi treba da se plaše samo zime, a nikako kriminala i boginja, kako mnogi upozoravaju. Vermezović tvrdi da je stanje u zemlji domaćinu Mundijala normalno, a da bi za naše ljude mogle da budu neobične samo niske temperature, piše Pres. On otkriva i da „orlovi" ne treba da računaju na podršku lokalnih navijača u duelu protiv Gane, jer se Afrikanci drže međusobno. Ipak, srpski stručnjak uveren je da će oni biti uz „orlove" u utakmicama sa Nemačkom i Australijom. Vermezović je, inače, zamolio navijače svog kluba da na Svetskom prvenstvu navijaju za Srbiju. Ekonomi srpske reprezentacije kažu za Blic da će na ovom prvenstvu brinuti o opremi teškoj oko šest tona. “Dve tone smo poslali još ranije preko nemačke firme „Šenker“, i to najteže stvari: zimske jakne, trenerke, šuškavce i odeću za slobodno vreme. Moramo da mislimo na sve, jer je klima takva da se temperatura kreće od 20 tokom dana do nula stepeni uveče” – izjavio je ekonom Danijel Dragaš.

Tadić ‘’o bogatašima i EU’’ na GO DS

Predsednik Boris Tadić tvrdi da u Srbiji ima „nepristojno bogatih ljudi" čije je bogatstvo sumnjivog porekla, i da time treba da se pozabavi pravosuđe. Tadić je na sednici Glavnog odbora DS-a u Smederevu pojasnio, međutim, da to ne znači da su svi bogati srpski privrednici takvi, prenosi Pres. Cele pretprošle nedelje zaposleni u smederevskom Centru za kulturu, navodi list, imali su pune ruke posla, a čini se da je pred dolazak predsednika Srbije i vrhuške DS-a u ovoj ustanovi odrađeno ono što mesecima nije. Tako su očišćeni i oribani stolice i tepisi u holu i velikoj sali, zamenjena je sanitarija u toaletima i osvežena stolarija. Uređeni su i prilazi objektu koji se nalazi u centru grada, asfaltirano nekoliko prilaznih manjih ulica, a lepšem izgledu grada doprinela je i akcija čišćenja, organizovana u subotu u sklopu velike republičke akcije „Očistimo Srbiju". Sednici je prisustvovao 281 član od 604, koliko ih ima u GO. Vlada Srbije će, uprkos svim problemima, još energičnije nastaviti politiku očuvanja integriteta države i evropske integracije, proces reformi, privlačenja stranih investicija i otvaranja novih radnih mesta, jedna je od glavnih poruka predsednika Srbije Borisa Tadića sa sednice Glavnog odbora DS koju ističu Večernje novosti.
Naš cilj ostaje ulazak u Evropsku uniju, poručio je Tadić, i izgradnja infrastrukture, stvaranje šansi da ljudi dobiju zaposlenje, da ne delimo plate koje nismo zaradili, a koje će neko morati da vrati, ukratko - da se svi ponašaju odgovorno.

Amfilohije: Crkva nije vezana za pojedince

“Sadašnji problem Eparhije raško-prizrenske je problem nepoštovanja iskonskog crkvenog poretka, koji se temelji na poštovanju najvećih crkvenih organa. Da crkva pravoslavna nije čuvala taj poredak u njoj ne bi ostao kamen na kamenu. Crkva nije vezana za pojedince, ona ima svoj vekovni poredak i dužna je da nastavi da dela svoje delo, a to naročito važi za Eparhiju raško-prizrensku gde se bije duhovna bitka za očuvanje opstanka naših svetinja, crkve, naroda i države” - rekao je mitropolit Amfilohije, privremeni administrator eparhije Raško-prizrenske, u intervjuu za Večernje novosti.

Monah Antonije Davidović iz manastira Crna Reka, prvi monah u istoriji SPC kog je crkveni sud razmonašio pre dve nedelje, podneo je u petak žalbu Velikom crkvenom sudu. Kako je rekao za Novosti, u žalbi je zahtevao da se sretne sa sudijama i iznese odbranu, pošto za to nije imao priliku pre izricanja presude.

Mitropolit Amfilohije je objasnio da se Artemije priprema za odlazak u Sremsku eparhiju, gde će ubuduće boraviti. „Sveti Sinod je, na molbu vladike Artemija, njemu predložio da ubuduće boravi u manastiru Šišatovcu ili u manastiru Feneku, u Sremskoj eparhiji”, rekao je Amfilohije, a prenosi Politika.

Racionalizacija skupštinskih odbora

Novim Poslovnikom, koji će biti završen do 23. juna, Skupština Srbije će gotovo „prepoloviti” broj odbora. Ukidanjem ili pripajanjem od sadašnjih 30 odbora parlament bi mogao ubuduće da ima samo 18 skupštinskih tela. Cilj ove racionalizacije je da se povećanjem broja članova odbori ojačaju, jer će imati mnogo veću ulogu u donošenju zakona nego što je imaju danas. Boško Ristić, predsednik radne grupe, kaže za Politiku da se smanjenjem broja odbora, između ostalog, rasterećuju poslanici jer ima onih koji su trenutno članovi u dva, pa i više odbora, a i njihov rad će biti efikasniji. I on, kao i Milisav Petronijević (SPS), član radne grupe, tvrde da pregled dosadašnjeg rada odbora ukazuje na potrebu da se taj broj smanji, jer ima „onih koji rade mnogo i onih koji se retko ili nikada ne sastaju, prosto nema potrebe za to”. Statistika kaže da su u 2009. godini odbori održali 391 sednicu, ali trećina od ovog broja čine sednice koje su održala samo četiri odbora: Zakonodavni (41), Odbor za finansije (36), Administrativni odbor (26) i Odbor za pravosuđe i upravu (25). Odbor za privredne reforme, međutim, nije čak ni konstituisan, dakle nije održao ni tu jednu jedinu konstitutivnu sednicu. U prvom kvartalu ove godine od 103 održane sednice najviše je zasedao Zakonodavni odbor – 13 puta.

Šoping ture preko granice

Vreme masovnih šoping tura u potrazi za jeftinijim životnim namirnicama u zemljama u okruženju je definitivno iza nas. Ipak, garderoba je sigurno jeftinija u vreme praznika i to u zemljama članicama EU, cigarete su ubedljivo najjeftinije u Srbiji, baš kao što je benzin najskuplji. Zbog toga meštani pograničnih mesta često nadnice zarađuju kod suseda, popravljaju zube ili idu u nabavke u vreme akcija po megamarketima kod komšija, piše Blic. Ukidanje viznog režima najviše koristi donelo je Subotičanima. Oni koji često odlaze u nabavku preko granice kažu da najviše kupuju slatkiše, suhomesnate proizvode, firmiranu odeću i obuću. Iskusni šoping putnici tvrde da u Mađarskoj treba izbegavati ribu i junetinu, jer je skuplja nego kod nas, ali zato piletina staje svega polovinu ovdašnje cene. Naši građani najviše u Hrvatskoj prodaju svoj rad jer je nadnica za rad u poljoprivredi oko 150 kuna, a to je 20 evra, a više zarade oni koji režu vinovu lozu. Naši još u Hrvatskoj kupuju i lož-ulje koje pokreće traktore, a oko 40 posto je jeftinije nego na našim pumpama. Dilemu da li je roba široke potrošnje jeftinija u Srbiji ili Republici Srpskoj teško je precizno razrešiti s obzirom da u obe države, koje graniči Drina, postoje određeni proizvodi zbog kojih vredi preći na drugu stranu reke. Otvaranjem trgovačkih megamarketa u Zvorniku i Bijeljini, Lozničani, ali i žitelji drugih mesta s desne obale Drine, redovno su počeli da odlaze u ova mesta ne samo po gorivo nego po ostale potrepštine. U proseku, ušteda nije mogla biti veća od dvadesetak procenata, ali povraćaj PDV-a, koji u Republici Srpskoj iznosi 17 odsto, primamljiva je varijanta za očuvanje kućnog budžeta.

Vreme za dobrovoljno penzijsko osiguranje

Mada postoje već četiri godine, u dobrovoljnim penzijskim fondovima u Srbiji tek 2,2 odsto stanovništva štedi za starost na ovaj način. S obzirom na izmene Zakona o penzijama koje stupaju na snagu od sledeće godine, valjalo bi što pre razmisliti o dodatnoj privatnoj penziji, piše Blic. Državna se više neće usklađivati sa rastom plata, pa se procenjuje da će ona u budućnosti konstantno opadati. PIO fond odavno nema dovoljno novca za isplatu najstarijih pa se iz državne kase svake godine dotiraju milijarde dinara za penzije, što se takođe mora smanjivati. Alternativa državnoj penziji su privatne penzije koje sebi mogu uplaćivati i nezaposleni, ali i oni koji već rade. Jedno je sigurno - treba početi što pre. “Ekonomske i finansijske teškoće treba da budu signal da je krajnje vreme da građani preuzmu aktivnu ulogu u pogledu sopstvene finansijske budućnosti i budućnosti svojih porodica, jer je dovoljno pokazatelja da oslanjanje na državnu penziju i očekivanje da neko drugi reši pitanje prihoda u trećem dobu neće biti dovoljno - kaže za taj list Ana Stanković, direktor marketinga u „Dunav” penzijskom fondu.

Ulazak u EU – put bez kraja

Posle izjave britanskog ambasadora Stivena Vordsvorta jasno je da će Srbija morati da prizna nezavisnost Kosova ako želi da uđe u Evropsku uniju, navodi Pres. Analitičar Slobodan Antonić kaže da je Vordsvort „direktno poručio da je priznavanje nezavisnosti Kosova uslov za nastavak evropskih integracija". Urednik „Nove srpske političke misli" Đorđe Vukadinović kaže da je Vordsvort samo objavio ono što je duži period politika Zapada. “Oni će nama odobriti ratifikaciju SSP-a, a onda će ispostaviti nove zahteve. Ne prodaje se 'Telekom' zarad jedne stepenice više ka EU. Nemamo mi toliko da damo i prodamo koliko oni nama prepreka mogu da nametnu. To je put bez kraja, nije vredan truda. Jedina moguća orijentacija Srbije je da sama napravi pristojnu državu - uredi institucije, zakonodavstvo, ekonomiju, uhapsi lopove, kriminalce...”- kaže Vukadinović. Sa druge strane isti list prenosi izjavu ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića na 40. redovnom zasedanju Generalne skupštine Organizacije Američkih Država u Limi koji najavljuje mogućnost postizanja istorijskog kompromisa između Srba i Albanaca kada Međunarodni sud pravde pošalje svoje mišljenje Generalnoj skupštini UN o jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova. Premijer RS Milorad Dodik u intervjuu Presu kaže da je posle samita „Zapadni Balkan i EU" u Sarajevu postalo jasno da zemlje regiona moraju da naprave novu, realniju politiku prema EU. Neodrživo je da zemlje Balkana rade sve što treba na putu evropskih integracija, a “da EU ne zna kada će i da li će nas primiti”, kaže Dodik.

Šta može da se kupi za dinar

Bizarna matematika pokazuje da se za naš dinar može kupiti dva grama mesa, deset listića toalet papira, petina kriške hleba, istražuje Politika. Odlukom Narodne banke Srbije iz 2007. godine o povlačenju iz opticaja kovanog novca apoena od 50 para, dinar je izgubio svoje „delove” i praktično postao osnovna novčana jedinica. Međutim, kako pokazuje naša matematika, za dinar može da se kupi tek toliko mesa koliko da se zaglavi među zube: dva grama pilećeg filea ili gram kulena. Ni ceo gram zlatiborske slanine. Da može jaje da se podeli, trgovac u samousluzi bi kupcu koji mu da dinar, zauzvart dao tek desetinu jajeta. Daleko teži posao za prodavca bio bi odredi dvadesetčetvrtinu limuna ili da sa preciznošću odseče petinu kriške hleba. Od osnovnih životnih namirnica potrošači bi po toj ceni mogli da biraju između kašike brašna ili sirćeta, kašičice ulja ili šačice soli. Pušači bi za iste pare jedva mogli da povuku dva dima crvenog „malbora”, jer za dinar može da se pazari tek osmina jedne cigarete. Sladokuscima je na raspolaganju zadovoljstvo koje pruža četvrtina kockice „milka” čokolade ili deseti deo čokoladne bananice. Ljubitelji gaziranog pića za dinar bi popili samo gutljaj „koka-kole”. Od sredstva za higijenu kupac bi mogao u potrošačku korpu da naslaže čak 10 listića toalet papira ili jednu papirnu maramicu. Sa jednim dinarom u džepu u bioskopu bi gledalac filma „Seks i grad 2” ostao nepuna dva minuta, a relaks masaža za iste pare trajala bi malo više od dve sekunde. Na Beogradskoj berzi za pazarenje najjeftinije akcije kupcu bi nedostajalo još 39 dinara, na primer.

Ceca Ražnatović na ikoni

Folk diva Svetlana Ražnatović naslikana je u vidu Bogorodice na ikoni, a fotografija ovog dela juče je preplavila internet. Kako Pres saznaje, ovo neobičnu sliku uradio je student fakulteta umetnosti u jednom gradu u Srbiji, a ona je pre nekoliko dana postavljena na izložbi koju je organizovao taj fakultet. „Ikona" na kojoj je oslikana Ceca sa dekolteom i mikrofonom u ruci, izazvala je pravu pometnju među ljudima koji su je videli, a mnogi su se zapitali s kojim ciljem se umetnik poigrao sa svetim likom kao što je Bogorodica. U izjavi za Pres Svetlana Ražnatović je izrazila negodovanje zbog jednog ovakvog čina, objasnivši da je neprimereno igrati se sa svetinjom.