OGOLJENO UCENJIVANJE SRBIJE

Pet uticajnih članica EU - Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Belgija i Holandija - pokušaće da upotrebe našu kandidaturu kao sredstvo pritiska na Srbiju za rešavanje kosovskog pitanja kao dodatni uslov za dalje integracije naše zemlje. Promena Ustava je uslov za suštinsku regionalizaciju i decentralizaciju, pa je jasno da će najviši pravni akt morati da pretrpi izmene na našem putu ka punopravnom članstvu u EU. Mišljenje MSP-a je u očima većine sveta samo još jednom ogolilo prirodu međunarodnih odnosa, a ugled „međunarodne pravde” će nakon ovoga biti sigurno na još nižim granama.

Platio pa traži zaborav

Knjižare izdavačke kuće „Prosveta” i dalje su zatvorene, zaposleni nemaju nameru da prekinu štrajk, koji traje već više od pola godine, sve dok njihov poslodavac i direktor „IPS Medije II” Dejan Pantović ne sedne sa njima za pregovarački sto. Kako najavljuju štrajkači iz sindikata Nezavisnost i Saveza samostalnih sindikata Srbije, nove pregovore zakazali su za sutra, u prepodnevnim časovima, u prostorijama „Prosvete” na Tošinom bunaru, objavljuje Politika.

Međutim, prema rečima Dejana Pantovića, krajem prošle nedelje uplaćeni su svi zaostali porezi i doprinosi za period pre privatizacije, na osnovu rešenja i specifikacije Poreske uprave.

"Posle ovoga ne postoji više nikakvo opravdanje za dalje zatvaranje knjižara IP „Prosveta”, a posebno knjižare „Geca Kon”. Nadamo se da će knjižare odmah biti otvorene i da se više nikada neće dogoditi da čitaoci ne mogu da dođu do knjiga", izjavio je Pantović.

Mlekadžije nisu naivne

Proizvođači mleka ne odustaju od ranijih najava da će od nedelje 22. avgusta trajno obustaviti isporuku mleka i to svim prerađivačima zbog toga što nisu dobili veću otkupnu cenu od mlekara, piše u Politici.

Uroš Šećerov, iz Konzorcijuma proizvođača mleka, kaže da ne samo „Imlek”, već i neki drugi prerađivači, nisu uslišili njihove zahteve da povećaju otkupnu cenu što ih tera na radikalizaciju protesta. Jedinstveni su, a svakim danom imaju sve više članova.

"Mlekare kažu da su nam povećale otkupnu cenu s 26 dinara na 28,5 dinara za litar. Ali tu se radi samo o mleku ekstraklase, a pitanje je koliko je tog kvaliteta u njihovom otkupu. Pretpostavljam da je samo nekoliko procenata. Moja farma ima takvo mleko, ali drugi ne. Uopšte se ne govori o tome da je dominantna cena za većinu količina 23-24 dinara, a da se mleko malih proizvođača iz kanti plaća 18,5 dinara. Zbog toga je jedan od naših glavnih zahteva Ministarstvu poljoprivrede bilo da što pre počne da radi Nacionalna laboratorija za kontrolu kvaliteta, jer mi sumnjamo da nam mlekare namerno „skidaju” kvalitet", kaže Šećerov.

S obzirom na to da proteklih dana nije ispunjen zahtev proizvođača sirovog mleka da se otkupna cena po litru poveća na 32 evrocenta, farmeri su na jučerašnjem sastanku doneli odluku da od 22. avgusta do daljeg obustave isporuke mleka svim mlekarama, javlja Blic.

Otvorena ucena

Brisel se sprema da udari još jedan klip u točkove našim evropskim integracijama. Kako Novosti saznaju u diplomatskim krugovima, pet uticajnih članica EU - Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Belgija i Holandija - pokušaće da upotrebe našu kandidaturu kao sredstvo pritiska na Srbiju pred raspravu u Generalnoj skupštini UN o Kosovu i u toku nje. Najuticajnije članice EU traže rešavanje kosovskog pitanja kao dodatni uslov za dalje integracije naše zemlje.

Očekuje se da se ovim zemljama priključe i ostale evropske države koje su priznale nezavisnost KiM, tako da je mala verovatnoća da će Savet ministara EU na prvom sledećem zasedanju u septembru razmatrati našu aplikaciju za članstvo.

Ukinute pare – uvode se obećanja

Budžet za KiM koji iznosi pola milijarde evra godišnje neće se smanjivati, a novac koji je bio izdvajan za "kosovski dodatak" biće usmeren na razvoj privrede u pokrajini, najavio je u ponedeljak Milivoje Mihajlović, šef Kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa medijima, piše u Novostima pod najavom "Ministri najavljuju drugačiji način pomoći umesto ukinutog kosovskog dodatka". Prema Mihajlovićevim rečima, vlada radi na pripremi novog modela kojim će novac, do sada izdvajan za dodatak na plate, biti izdvajan za jačanje privrede: izgradnju novih pogona i otvaranje novih radnih mesta, čime bi više ljudi dobilo radna mesta.

Da posle ukidanja "kosovskog dodatka", Vlada Srbije razmatra druge načine da pomogne srpskom narodu na KiM, najavio je ovog vikenda u Gračanici ministar i potpredsednik Vlade Ivica Dačić, a slične najave stigle su u ponedeljak i od ministra Gorana Bogdanovića i Rasima Ljajića.

Vlada Srbije mogla bi najkasnije početkom septembra da izradi novi model za primanja Srba zaposlenih u institucijama na Kosovu i Metohiji, prema saznanjima Blica.

Ministar menja Ustav?

"Srpski pokret obnove je za aktivnu i realističnu državnu politiku prema Kosovu i Metohiji. Podržavamo Vladinu strategiju prema KiM, ali želimo i da konkretnim inicijativama damo doprinos u zaštiti naših državnih interesa, a da se pri tome ne konfrontiramo sa Zapadom i ne ugrozimo budućnost zemlje - izjavio je za Novosti mr Srđan Srećković, potpredsednik SPO i jedini ministar te stranke u Vladi.

"Promena Ustava je uslov za suštinsku regionalizaciju i decentralizaciju, pa je jasno da će najviši pravni akt morati da pretrpi izmene na našem putu ka punopravnom članstvu u EU", kaže ovaj ministar.

Potpredsednik Srpskog pokreta obnove (SPO) Srđan Srećković rekao je da će ta stranka zvanično tražiti pokretanje procedure za promenu Ustava Srbije jer je to, kako je naveo, uslov za regionalizaciju i decentralizaciju zemlje, prenosi Pres. Prema njegovim rečima, promenu Ustava nagovestio je i predsednik Srbije Boris Tadić.

Ogoljena priroda (medjunarodne pravde)

Mišljenje MSP-a je u očima većine sveta samo još jednom ogolilo prirodu međunarodnih odnosa, a ugled „međunarodne pravde” će nakon ovoga biti sigurno na još nižim granama. Zato će i ubuduće svako novo priznanje Kosova – kao i većina prethodnih –uglavnom biti samo posledica brutalnog pritiska, ucene ili korupcije od strane SAD i ostalih zapadnih zemalja, a „presuda” MSP-a, u tom smislu, neće predstavljati mnogo više od jednog dobrodošlog alibija, objavljuje Politika u komentaru Djordja Vukadinovića.

Uostalom, veruje li neko da su Belize, Palau, Nauru, Vanuatu i Maršalska Ostrva priznali Kosovo nakon što su detaljno i svestrano proučili slučaj? I da li će, eventualno, priznanje Pakistana, Tonge ili Sent Vinsenta i Grenadina biti rezultat njihovog priklanjanja suptilnoj argumentaciji koju je u ime većine u MSP-u izložio japanski sudija Ovada, piše u ovom tekstu. Ali ne smemo prenebregnuti ni činjenicu da u svakom trenutku širom sveta diplomatski predstavnici najmoćnijih zapadnih zemalja aktivno rade za kosovsku stvar.

Počinje trgovina besplatnijm akcijama NIS-a

Naftna industrija Srbije u ponedeljak je uputila zahtev Beogradskoj berzi za prijem akcija na “A” listing i sve je izvesnije da će 4,8 miliona građana uskoro moći prvi put da trguje akcijama NIS, piše u Novostima.

Svaki građanin koji je ostvario pravo na besplatne akcije ima paket od pet, a svaka nominalno vredi po 500 dinara. Kako objašnjavaju brokeri, ako procedura bude tekla po planu, građani bi već sledećeg ponedeljka mogli znati precizan datum prvog trgovanja, a do sada se kao o datumu prve trgovine govorilo ili o 30. avgustu ili o 1. septembru.

Ubrzano zaduživanje države

Vlada Srbije u poslednje četiri godine uspela je da iz plusa od čak 195 milijardi dinara pređe u minus od nešto više od 30 milijardi dinara trošeći rezerve koje ima u NBS i komercijalnim bankama i uzimajući kredite kako bi pokrila sve budžetske rupe nastale neracionalnom javnom potrošnjom. Najviši nivo depozita kojima je država raspolagala u bankama bio je u avgustu 2006. kada je u NBS imala 199 milijardi dinara i još 31 milijardu u komercijalnim. Od tada ta suma se polako, ali sigurno topi i do juna 2010. depoziti kod centralne banke su gotovo prepolovljeni (108 milijardi dinara), a u ostalim bankama su povećani za tek dve milijarde (33,3 milijarde dinara), pokazuju podaci centralne banke, piše u Danasu.

S druge strane, dok se zaduživanje države kod Narodne banke u istom periodu smanjilo sa 14,4 milijarde dinara na 1,3 milijarde, dotle je dug prema komercijalnim bankama povećan sa 20,8 milijardi dinara na čak 171,3 milijarde dinara. Posebno izraženo slabljenje pozicije države kod banaka primetno je od početka ekonomske krize u drugoj polovini 2008. U oktobru te godine država i dalje bila u plusu od 123 milijarde dinara, ali je zbog poznatih okolnosti morala da potroši više od 150 milijardi. U tom periodu zaduženost kod komercijalnih banaka povećana je sa 17,8 na već pomenutih 170 milijardi dinara.

Domaće zaduženje – strani izvodjači (opet)?

Tenderi za nabavku savremenih električnih brojila biće raspisani najkasnije za dva do tri meseca, piše u Politici. Za ovaj posao planirana su dva kredita Evropske banke za obnovu za razvoj i Evropske investicione banke od po 40 miliona evra. Ukoliko Skupština Srbije usvoji zakon o novom zaduživanju, u sledećih 10 do 15 godina, u našoj zemlji bi bilo zamenjeno više od dva miliona strujomera.

Ako se dobije „zeleno svetlo” narodnih poslanika, međunarodni konkurs bio bi raspisan po merilima za strane kreditore. Zbog propalih tendera i kašnjenja u zameni starih brojila za struju, Elektroprivreda Srbije je u poslednjih šest godina izgubila oko 170 miliona evra.

Kasni popravka bolnica

Iako je prošle godine pompezno najavljivano da će na proleće ili najkasnije na leto 2010. godine početi radovi na rekonstrukciji četiri klinička centra u Srbiji, do toga još nije došlo. Tek nedavno je završen posao idejnog projektovanja ovih centara, a sledeće nedelje trebalo bi da dođe do završetka pripremanja tehničke dokumentacije, objavljuje Politika.

Dr Vasilije Antić, izvršni direktor Jedinice za implementaciju projekta Evropske investicione banke za rekonstrukciju kliničkih centara, kaže da će glavni projekat biti završen o oktobru, da u septembru sledi raspisivanje tendera za pripremne radove, koji podrazumeva raščišćavanje starih instalacija u objektima u Beogradu i Nišu, kao i da onda sledi raspisivanje tendera za izvođenje radova, koji bi mogli da počnu tek krajem godine. Rekonstrukcija kliničkih centara je investicija vredna 200 miliona evra, od kojih će, po najavama nadležnih organa, u Nišu biti uloženo 30 miliona, u Novom Sadu 35, u Kragujevcu 26 i Beogradu 103 miliona evra. Radovi će biti finansirani iz kredita Evropske investicione banke, a novac je namenjen samo izgradnji – što ne podrazumeva i nabavku opreme. Dakle, država će morati da iznađe dodatni novac za opremanje ustanova.

Ugledni arhitekta Miro Urošević, koji je projektovao veliki broj bolnica u Evropi, kaže da svaki dobronameran čovek ima želju da se taj projekat nikada ne završi, jer ako bude bio realizovan ovakav kakav je sad, može da napravi više štete nego koristi.

Šta mogu bivše sudije?

"Ustav i zakon su jasni - sudijska funkcija je nespojiva sa članstvom u političkim strankama i to važi za sve, bez izuzetka", izjavila je za Blic ministarka pravde Snežana Malović povodom saopštenja Srpske napredne stranke da se „više od 500” neizabranih sudija učlanilo u tu stranku. I predsednica Visokog saveta sudstva sudija Nata Mesarović kaže za Blic da su propisi veoma jasni, da sudije ne mogu da budu članovi političkih stranaka.

Zamenik predsednika Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić pozvao je juče ministarku pravde Snežanu Malović na televizijski duel kako bi ukrstili stavove o stanju u pravosuđu, reformi i prelasku neizabranih sudija i tužilaca u SNS. Vučić je napomenuo da se vlast u Srbiji „drznula da napadne slobodno političko opredeljivanje ljudi u Srbiji, ljudi kojima je oduzela pravo na život i rad i koje je otpustila bez ikakvih obrazloženja, samo zato što nisu bili poslušni”. On je upitao da li je protivzakonito da se neko učlani u SNS iako više nije sudija.

Povratak Šešelja?

Povratak lidera SRS Vojislava Šešelja iz Haga u Srbiju može se očekivati početkom naredne godine, saglasni su u razgovoru za Danas član njegovog pravnog tima Boris Aleksić i advokat Toma Fila. Jedan od prvih poteza radikalskog vođe biće povratak u poslaničku klupu Skupštine Srbije, a mandat će mu ustupiti Zoran Krasić, najavljuju iz te stranke. Analitičari su saglasni da će time početi bitka SRS za prelazak cenzusa i slabljenje Srpske napredne stranke, što je politička opsesija aktuelnog predsednika Srpske radikalne stranke.

Grobnica za pomirenje

Na parceli koja se nalazi na starom Varoškom groblju ostaće zajedno, zauvek, kosti 512 Srba koji su ubijeni tokom i posle Drugog svetskog rata. Već je napravljen i predlog za spomen-obeležje koje, prvi put u Srbiji, treba da bude simbol pomirenja. Iznad ove grobnice stajaće krst i petokraka, sa imenima svih koji u njoj leže, bez obzira na ideologiju zbog koje su dali živote, piše u Blicu.

"Na ovom mestu je prvo sahranjena grupa od 46 partizana, od kojih je 36 bilo iz čačanskog partizanskog odreda. Njih su fašisti ubili u „Zastavinoj“ kapislani nakon zarobljavanja tokom 1942. i 1943. godine. Krajem osamdesetih godina u istu grobnicu su, tajno, prenete kosti još 462 lica. To su posmrtni ostaci ljudi koji su streljani na istom mestu, u krugu fabrike „Zastava“, tokom 1944. i 1945. godine. Stavljani su u džakove, i sahranjeni tu. Čoveku niko ne sme da uzme pravo na grob, i zato mora da se zna gde ko leži... Ovi ljudi su u isti grob sahranjeni zajedno, i zato ni mi nemamo pravo da ih razdvajamo", kaže profesor i istoričar Željko Vidakov Zirojević.

Posle 65 godina, potomci žrtava komunističkog terora, prvi put u Srbiji zapaliće u Kragujevcu sveće za pokoj duša iznad groba u kome su sahranjeni njihovi najmiliji. Kako Blic saznaje iz pouzdanih izvora, otkriveno je mesto na kojem su zakopane kosti više od 600 ljudi koje su Titovi partizani mučki ubili posle navodnog oslobođenja grada, počevši od 21. oktobra 1944.

Sumnjivi veštaci

Radislav i Nevenka Vujasinović, roditelji ubijene tridesetogodišnje novinarke Radislave - Dade Vujasinović, posle najave tužilaštva da će raditi reviziju postupka, očekuju da se utvrdi odgovornost veštaka koji su tvrdili da je ona izvršila samoubistvo, objavljuje Blic pod naslovom "Veštaci su lažirali nalaz o smrti Dade Vujasinović".Vujasinović podseća da je uviđaj obavljen bez prisustva sudije i tužioca i da su policajci i pre veštačenje napisali u izveštaju da je u pitanju samoubistvo, kada je 8. aprila 1994. pronađeno telo njegove ćerke u stanu na Novom Beogradu, gde je živela.

Nova hapšenja u Železnicama

Operativci za suzbijanje privrednog kriminala srpske policije nastavljaju rad na rasvetljavanju zloupotreba u "Železnicama Srbije". Ovog puta reč je o Železničko-transportnom preduzeću Beograd. Istražnom sudiji je priveden Miroslav Petrović, direktor Društva za održavanje zgrada ŽTP, osumnjičen za zloupotrebu službenog položja "tešku" oko osam miliona dinara, objavljuju Novosti. Iza rešetaka se našao i Dejan Stošić, vlasnik privatne smederevske firme "Jugosmed", koji se tereti za isto krivično delo. Njih dvojica su posle policijskog zadržavanja od 48 sati, sa krivičnom prijavom, privedeni dežurnom istražnom sudiji.

Kako saznaju Novosti, Stošićeva firma se bavi prodajom građevinskog materijala. Petrović je posredstvom "Jugosmeda" nabavljao materijal za Društvo za održavanje zgrada, u okviru ŽTP.

Pokušao da se ubije

Kragujevčanin Nenad Jovanović u holu zgrade Skupštine grada polio se benzinom i pretio da će se zapaliti zbog, kako je tvrdio, oduzimanja stana od strane Centra za socijalni rad, javlja Politika. Nenad Jovanović (33) bio je u zatvoru od 2007. godine do 14. jula zbog sumnje da je počinio više teških krivičnih dela, a po izlasku na slobodu nije imao gde da stanuje.

Stan čiji je vlasnik Centar za socijalni rad, oduzet je Jovanoviću i njegovoj sestri pravosnažnom presudom Opštinskog suda, posle velikog broja pritužbi i peticija komšija, zbog neadekvatnog korišćenja i okupljanja ljudi sa dna društvene lestvice. Nakon razgovora, ekipa Hitne pomoći odvezla je Jovanovića u Urgentni centar Kliničko-bolničkog centra gde je hospitilizovan i odmah podvrgnut detoksikaciji. Skupština grada je sa rođacima dogovorila da nakon lečenja Jovanoviću iznajme stan za koji će grad Kragujevac plaćati stanarinu.

Kamenovanje u Hrvatskoj

Hrvatska policija saopštila je da sprovodi istragu o incidentu u centru opštine Saborsko, u Lici, gde je sinoć, prema pisanju hrvatskih medija, deset osoba kamenovalo automobil srpskih registracija, prenosi Politika Tanjugovu vest. Vozilom je upravljala 22-godišnja devojka sa državljanstvom Srbije i Hrvatske, u automobilu je bila i 55- godišnja žena, i one nisu povređene.

Kamenovanje u Srbiji

Na ulazu u Novi Pazar, na Keju skopskih žrtava autobus "Niš-ekspresa" dočekan je u pponedeljak rano ujutro - kamenicom. Srećom, niko od preko 40 putnika koji su iz Crne Gore putovali u Srbiju, nije povređen. Incident se dogodio u nedelju oko dva sata iza ponoći, kada je niški autobus, koji je prevozio putnike na redovnoj liniji iz Igala za Niš, ušao u Novi Pazar, javljaju Novosti. Vozači autobusa "Niš-ekspresa" Dajan Milčić i suvozač Goran Jovanović objašnjavaju da su primetili grupu mladića, kada su ušli u Novi Pazar. Trojica iz te grupe su prešla ulicu upravo kada je autobus nailazio, najverovatnije da bi ga usporila.U tom trenutku, jedan mladić, koji je ostao na suprotnoj strani ulice pored jednog kontejnera, bacio je kamen na autobus, sa suvozačeve strane. Bahati mladići su potom pobegli, a vozač i suvozač su posle kamenovanja obavestili policiju o incidentu.

Opasne mušice

Svaki treći meštanin sela Crvena Reka u opštini Bela Palanka, u blizini Niša, imao je zdravstvenih problema posle ujeda sitnih mušica krvopija, objavljuje Pres. U niškom zavodu za hitnu medicinsku pomoć svakodnevno se zbrine po nekoliko osoba sa velikim otocima po telu, a pojedini pacijenti dolaze i sa velikim gnojnim ranama na mestima ujeda.

Lekari niškog zavoda preporučuju da se posle ujeda piju antibiotici, ali i savetuju da se nikako ne diraju otečena mesta kako se rane ne bi inficirale. Kod mnogih pacijenata, međutim, pomogla je tek terapija injekcijama, pa su meštani s pravom uplašeni, a ove sitne bube već su proglasili mušicama mutantima.

Dr Vladimir Žikić, docent na odseku za biologiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu, objašnjava za Pres da je u pitanju vrsta mušice koja se hrani krvlju.

"Iako smo u početku nagađali da se radi o nekoj vrsti mutiranih mušica, nakon ispitivanja utvrdili smo da su u pitanju simulide, veoma sitna vrsta muve, koja je manja i od komarca. Njihov ujed je bolan, a otok koji nastane može biti izuzetno velik kod osoba koje su osetljive", priča dr Žikić i ističe da ujed ovih mušica nije smrtonosan. Kako kaže naš sagovornik, i njega su ove bube izujedale pre nekoliko dana na Vlasinskom jezeru.

"Kod mene se nisu javile komplikacije, ali sami ubodi su bili pomalo bolni i posle njih koža jako svrbi", kaže Vladimir Žikić.

Kako su za Pres naveli lekari niškog zavoda za hitnu medicinsku pomoć, ujedi ovih mušica mogu da izazovu ozbiljne reakcije. Dr Zoran Milanović iz ovog zavoda. ističe da je najbitnije da se ujedeno mesto na koži ne dira, jer u suprotnom dolazi do stvaranja rane i njenog gnojenja.

"Sve ovo se ne podudara potpuno sa klasičnim alergijskim reakcijama, pa zato i ne pomaže uzimanje samo antialergenata, već se moraju piti antibiotici."

Da li je to nova afera?

Slučaj „Hipo” trese region otkako je počelo da se odmotava klupko istine u najvećoj austrijskoj finansijskoj i korupcionaškoj aferi. Već izvesno vreme Hipo Alpe Adrija banka predmet je interesovanja nadležnih državnih organa u pojedinim zemljama jugoistočne Evrope (Hrvatska i Crna Gora), a od pre neki dan u tu priču uvučena je i Srbija, zbog provizije od prodaje nekretnina u novobeogradskom naselju „Belvil”, objavljuje Politika.

U Hipo Alpe Adrija banci u Srbiji i u „Delta ril estejtu” demantuju navode austrijske štampe (koja se poziva na istražne organe u Austriji i Bavarskoj) o provizijama od prodaje nekretnina u nekadašnjem Univerzitetskom selu, a sada beogradskom naselju „Belvil”.

Rade Šević, zadužen za odnose s javnošću u banci, ukazuje da je pod istragom centrala u Austriji, a ne banka u Srbiji, a direktor „Delta ril estejta” Dejan Racić kaže da su priče o proviziji bez osnova. Hipo Alpe banka je, inače, ravnopravni partner kompaniji „Delta” u preduzeću „Blok 67 asošiejts” u izgradnji Univerzitetskog naselja, a kasnije i prodaji stanova u „Belvilu”. Austrijski mediji navode da je deo rizičnih kredita Kulterer odobrio i za poslove u Srbiji, između ostalih, tim sredstvima finansiran je i projekat nekretnina u novobeogradskom Bloku 67 (Univerzitetsko selo, kasnije „Belvil”).

Konsultant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija kaže da se u slučaju Hipo banke ne radi o klasičnim provizijama, već o odobravanju većih iznosa kredita nego što je investitoru zapravo potrebno, a koje on prisvaja unapred kao svoj profit.

Nacional biznismeni

Poznati srpski biznismeni upozoravaju da je poslednji trenutak da država stane iza njih i njihovih firmi kako Srbija ne bi pala u vazalni odnos prema državama u regionu, pre svih prema Hrvatskoj. Biznismeni apeluju na državu da im omogući iste uslove poslovanja kakve hrvatska država omogućava svojim ljudima. Oni traže da im Vlada da garancije kod stranih banaka kako bi mogli da uzmu kredite pod najpovoljnijim uslovima, objavljuje Pres pod naslovom "Biznismeni: Moramo sprečiti invaziju Hrvata!"

Kako je Pres objavio juče, hrvatske kompanije su u saradnji sa svojom vladom napravile plan za potpuno preuzimanje srpske prehrambene industrije.

S druge strane, ekonomski analitičar Aleksandar Stevanović kaže da uopšte nije bitno odakle je kupac ako on poštuje zakone Srbije.

Predao se posle bekstva

Pripadnik MUP Srbije iz Službe za zaštitu svedoka - saradnika Slađan I. (30) predao se kolegama iz Uprave saobraćajne policije posle nekoliko sati bekstva jer se tereti da je izazvao udes u centru Beograda u kome je smrtno povređen Beograđanin D. H. (42), javljaju Novosti. Saobraćajni udes je izazvao svojim automobilom "fijat" 13. avgusta, oko 13 časova, na raskrsnici ulica Cvijićeve i Jaše Prodanovića.

Slađan I. je vozio svoj automobil i, kako saznaju Novosti, pogrešno procenio crveno svetlo na semaforu i ušao u raskrsnicu. Pre toga se, međutim, nije ni zaustavio kod znaka "stop". Policajac je zatim udario u kombi, koji je od siline odbačen na motocikl koji je vozio D. H. Kada je video šta je uradio policajac je stisnuo gas i pobegao.

Hitna pomoć je ubrzo stigla na mesto saobraćajne nezgode i teško povređenog motociklistu prevezla u Urgentni centar. I pored toga što je nosio zaštitnu kacigu, D. H. je zadobio teške povrede glave i unutrašnjih organa. Lekari su mogli samo da konstatuju moždanu smrt, a on je preminuo juče.

Troicki protiv Djokovića

Srpski teniser Viktor Troicki plasirao se u drugo kolo turnira u Sinsinatiju s obzirom na to da je pobedio 28. tenisera sveta Radeka Štjepaneka iz Češke sa 2:0 u setovima (7:5, 6:1), javlja Politika. Troicki će u drugom kolu igrati protiv trećeg igrača sveta Novaka Đokovića, koji je bio slobodan u prvom kolu.