ODBRANA MANASTIRA SAMO „KOZMETIČKA“

Indija - revija mode u Hajderabadu

Povlačenje Kforovih vojnika s Kosmeta i iz obezbeđenja srpskih manastira u pokrajini Politika ocenjuje kao „šminkanje Kosova“ gde više „ne treba da bude prevelika vidljivost vojske“. „Istine radi, ta slika Kosova pretvorene u bunker nikako se nije dopadala ni moćnim stranim političarima željnim dokazivanja nove realnosti i potrebe da se pokaže kako sada, posle bombardovanja, ovde vladaju mir i multietnička idila“, piše ovaj list. Ipak, ni sam Kfor (kao ni Kosovske policijske snage danas), nije bio garant bezbednosti, čemu je glavni dokaz to što se u međuvremenu mnogo Srba iselilo, a sistematski su nastavljene da se uništavaju crkve, manastiri, spomenici.

„'Ne možemo za svakog Srbina obezbediti po jednog vojnika da ga stalno čuva, moramo čekati da se svest promeni’, odgovarali su, na uporne zahteve Srba, oni koji su imali političku moć i vojnu silu da zaustave razorni ciklus nasilja, dok se proces stapanja OVK elite i strane administracije nastavljao uz zvuke klasične muzike, pored bazena u bizarnim vilama novih gospodara Kosova“, piše Politika. Komandant Kfora Marsel Valenten je, stoji u tekstu, „prvi krenuo u proces šminkanja“, počeo da sklanja punktove i kolutove žice, ubeđujući Srbe da nemaju razloga za brigu. Tako je i zamenik šefa Unmika Čarls Brejšou ubeđivao monahe manastira Svetih arhangela kod Prizrena da su bezbedni. „Četiri dana nakon tog sastanka dogodio se 17. mart 2004. Od arhangelskog kompleksa nije ostalo ništa, sagoreo je do temelja“, piše Politika.

Sandžak bi i deo Crne Gore

U Novom Pazaru su u toku pripreme za obnavljanje Narodnog veća Sandžaka, čiji je programski zadatak proglašene autonomije ovog dela Srbije, Večernje novosti prenose podgoričke Vijesti. Ovakva „pokrajina“ obuhvatila i deo crnogorske teritorije. Prema rečima predsednika Odbora za obnavljanje Džemaila Suljevića „Sandžak nije srpska niti crnogorska kolonija“, već je „istorijska i sadašnja činjenica“ i znaju se njegove „avnojevske i berlinske granice“. Sve nakon ovih utvrđivanja granica, kaže on, rađeno je „a da Bošnjaci ništa nisu pitani“.

Gašenje šumskog požara u selu Velino istočno od Moskve

I duple plate politički signal?

Pojedine reakcije na ukidanje takozvanog kosovskog dodatka koji je isplaćivan poslednjih sedam godina i, između ostalog, dozvolio postojanje duplih plata, jesu i da ova odluka Ustavnog suda „dolazi u prelomnom trenutku za opstanak Kosmeta u sastavu Srbije“. Ministar za Kosmet Goran Bogdanović, međutim, kaže za Večernje novosti da se ništa značajno neće promeniti u namerama Srbije da nastavi borbu za očuvanje Kosmeta. „Naravno da niko nije srećan zbog ove odluke koja će se svakako odraziti na uslove života Srba u pokrajini, ali je u ptianju ustavna odluka koja se mora poštovati“, rekao je on.

Ipak, drugi sagovornici Novosti iz pokrajine ističu da će ovaj potez države stimulisati zaposlene, posebno stručnjake da posao potraže u centralnoj Srbiji. Jer, pored iste plate kakvu imaju i sve druge kolege u državi, Srbi s Kosmeta se svakodnevno suočavaju sa okolnostima koji otežavaju funkcionisanje, kao što su nedostaci vode, struje, telefonskih signala. „Smanjenjem sredstava za plate srpskom življu u pokrajini šalje se poruka da je smanjeno interesovanje države za ovo područje“, istakao je Nebojša Jović, predstavnik SNV severnog Kosova. S druge strane, Dragan Marković Palma, lider JS-a i gradonačelnik Jagodine, kaže da „država ubuduće ne sme da dozvoli, kao što se dešavalo, da neki primaju duple plate, neki i po 200.000 mesečno, a neko ko ima sedmočlanu porodicu nema nikakva primanja“. Marković je najavio da će parlamentu za dva meseca podneti predlog kako da se pomogne deci bez roditelja i socijalno ugroženima na Kosmetu.

Dete u izbegličkom kampu u Kabulu tokom Svetog meseca Ramazana

Jeza i na plus 40

Večernje novosti bave se i povećanjem cena hrane u Srbiji, ističući da je pijaca sve skuplja, a da prognoze stručnjaka govore da neće biti jeftine hrane bar do narednog leta i u zavisnosti od rodne sezone. Građani se, pišu Novosti, od cena na pijacama „ježe i na plus 40 stepeni“, a pamte da je ovakva skupoća bila samo u „ona suluda ratna vremena“.

Ovakve cene diktirali su kišna godina, grad, poplave, ali i skupo gorivo, odnosno transport. Slabiji je rod, pa manja i ponuda, pa ćemo tako ovog leta sve plaćati skuplje. „Ovaj period karakterističan je za povećanje cene ’osetljivih’ proizvoda. Jer, proizvođači i trgovci računaju da su tada godišnji odmori i da zbog toga neće biti burnijih reakcija potrošača. Iz ugla kupaca, nema opravdanja za poskupljenja. Ali, ovaj talas prati ono što se dešavalo sa kursom dinara“, ocenjuje za Novosti Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Beograda.

Mišković umešan u „Hipo“ aferu?

Austrijska finansijska afera koja je proglašena najvećim srednjeevropskim skandalom jer se lanac učesnika proteže od Austrije i nemačke Bavarske, preko Hrvatske i Crne Gore, do Bugarske i Rumunije. Prema novim saznanjima, nije zaobišla ni Srbiju. Nadležni u Austriji priveli su Volfganga Kulterera, bivšeg generalnog direktora i predsedavajućeg upravnog odbora „Hipo grupe Alpe Adrija“. Kako prenosi Politika, on je sumnjiči za pronevere, zlouprebe službenog položaja i kriminalno udruživanje.

Provizije iz poslovanja, finansiranih kreditima lokalnih HAA banaka, pre svega na prostorima zapadnog Balkana, preusmerene su preko računa u Lihtenštajnu – Austrijancima i njihovim saradnicima u Hrvatskoj, Bugarskoj, Crnoj Gori i Rumuniji. Prvi put se pominje i Srbija. Reč je o provizijama od prodaje nekretnina u novobeogradskom bloku 67. Za razvoj projekta i konsalting prvobitnog smeštaja za učesnike Univerzijade u Beogradu, kasnijeg luksuznog objekta „Belvil“ bio je zadužen „Blok 67 asosijejts d.o.o.“ u vlasništvu austrijskog „Bloka 67 GMBH“, preduzeća sa sedištem u centrali Hipo grupe. „Uz HAA banku, kao suosnivač pominje se i ’Delta rilestejt’ Miroslava Miškovića... Mimo znanja bankarske ustanove, klijenti su, zauzvrat isplaćivali ’provizije zahvlanosti’ na račune u Lihtenštajnu“, piše Politika.

Muzaffargarh - posledice katastrofalnih poplava u Pakistanu, u kojima je najmanje 1.600 poginulih a ugroženo više od 13 miliona ljudi

Posle Kalinića - Šarić

Nakon što je potpisala ugovor o izručenju sa Hrvatskom (na osnovu kojeg očekuje ekstradiciju Sretka Kalinića), Srbija će ovakav sporazum zaključiti i sa Crnom Gorom i Sjedinjenim Državama. Čim se ovi ugovori potpišu, stoji u Večernjim novostima, Srbija će tražiti izručenje devet osoba. Očekuje se da ovaj dokument bude formalizovan sa Crnom Gorom već do polovine septembra, a omogućiće izručenje okrivljenih za krivična dela organizovanog kriminala, korupcije i terorizma. Srbija će odmah tražiti Darka Šarića, Gorana Sokovića, Dejana Šekularca, Borisa Lebana, Draška Vukovića i Darka Tošića, optužene za šverc kokaina iz Latinske Amerike.

Što se tiče SAD, prvi na listi za izručenje biće Peter Egner, optužen za ratne zločine i genocid u Drugom svetskom ratu u Beogradu.

Pa ko će onda da hapsi?

Razlog što oni za kojima Srbija raspiše poternicu obavezno napuste zemlju pre bilo kakvog zvaničnog poteza suda ili policije, leži u tome što na vreme dobiju informaciju šta im se sprema, i to iz MUP-a. Kako ocenjuju sagovornici Blica, „finansiranjem političkih paritja, kriminalcima su otvorena vrata u MUP-u“. Oni u policiji postavljaju svoje kadrove, i to tamo gde su im dostupna saznanja ove vrste. Dojave, kaže izvor lista, „dolaze iz samih kabineta“. „Znaju dobro i u MUP-u odakle vetar duva, samo istrage nema“, piše Blic.

„Neko treba da se zapita zašto je za načelnika važne službe postavljen ispektor iz Pljevalja, i to tako što je prilikom napredovanja preskočio bar pet stepenika, a sve se dogodilo u vreme kada je Darko Šarić, takođe, Pljevljak, bio na vrhuncu moći. Nije to jedini primer“, ističe izvor Blica.

Petar Miljković (96), najstariji izvođač na međunarodnom džez festivalu u Nišu - Nišvil

EPS godišnje ojade za 80 miliona

Press piše da EPS muku muči sa sve učestalijom krađom struje. Godišnje naime „nestane“ najmanje milijardu kilovat-sati struje, odnosno od 60 do 80 miliona evra. Rešenje bi bilo da se ugrade digitalna brojila sa daljinskim očitavanjem. Međutim, piše Press, tender za ovaj posao ne uspeva godinama. U pitanje skup posao, jer bi kompletna zamena strujomera u Srbiji koštala oko 500 miliona evra, ali bi se investicija isplatila za nekoliko godina.

„Za poslednje tri godine, obavili smo čak 810.000 kontrola i pronašli čak 15.000 onih koji su neovlašćeno koristili struju. To je godišnje oko 5.000 domaćinstava ili firmi koje su činile ono što je po zakonu krivično delo. Kada bi se sprečile krađe, Srbija ne bi morala uopšte da uvozi struju“, kažu za Press u EPS-u.

Revizija slučaja Dade Vujasinović

Više tužilaštvo u Beogradu sledeće nedelje kreće u reviziju predmeta o ubistvu novinarke Radislave Dade Vujasinović, tako što će proveriti do sada utvđene činjenice i pokušati da dođe do novih dokaza. Kako piše Blic, prvo će se ispitivati svi veštaci koji su dosad dali nalaz o smrti Vujasinovićeve, a biće saslušano i nekoliko novinara koji nisu davali iskaze ranije.

Novinarka „Duge“ pronađena je mrtva aprila 1994. u stanu u Novom Beogradu. Zvaničan zaključak Instituta za sudsku medicinu bio je da je Vujasinovićeva izvršila samoubistvo hicem iz očeve lovačke puške. Kasnije je utvrđeno da ona nije mogla da izvrši samoubistvo, kao i da na licu mesta ima tragova tuđe krvi, te da je telo pomerano. Veštačenjem iz 2006. utvrđeno je da je smrt novinarke „uzrokovana delovanjem drugog lica“, ali do danas nisu rasvetljeni svi detalji, niti su pronađene ubice.

Svečanost otvaranja prvih Olimpijskih igara mladih u Singapuru

Odmah iza rešetaka?

Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije sprovela je istraživanje, čiji rezultati kazuju da istrage u „pritvorskim predmetima“ traju znatno kraće nego što je to slučaj kada osumnjičenima nije određen pritvor, piše Politika. U drugom slučaju istraga je u 12 odsto slučajeva trajala po mesec dana, a čak u 35 odsto istražni postupak je trajao duže od šest meseci. Što duže traje istražni postupak, to se i broj predmeta uvećava. S druge strane, kada je osumnjičenom određen pritvor, u 62 odsto krivičnih predmeta istraga je trajala do mesec dana, dok je u svega dva odsto trajala više od šest meseci.

Zaključak bi mogao da bude da je postupak efikasniji kada okrivljeni leži u pritvoru, te da to što češće treba primeniti u praksi, ali, kako piše Politika, „očigledno je da ceo redovan postupak, i bez pritvora, mora biti brži“.

Sve sami zaverenici

Obnavljanje rada Velike masonske lože „Jugoslavija“ 1990. izazvalo je pažnju javnosti, koja je bila upravljena i na druge organizacije diskretnog i tajnog karaktera za koje su počele da kruže vesti da se osnivaju u Srbiji. Kako Politika primećuje, uprkos iskustvima u proteklih 20 godina, ova pažnja je i dalje prisutna jer se u međuvremenu došlo do mnogih činjenica i saznanja ponajpre o masoneriji u Jugoslaviji i Srbiji. „Pokazalo se da su ti procesi više nego plodno tlo za oživljavanje starih i proizvodnju novih uverenja, ali i predrasuda, o svakojakim silama i skrivenoj moći koje nam kroje kapu i preko naših leđa ostvaruju sopstvene strateške i kratkoročne interese, koristeći se u tim rabotama i uticajme pripadnika ovdašnjih (polu)tajnih organizacija“, piše ovaj list.

Između ostalih autora, Politika pominje i Miloša Jankovića koji je izdao knjigu nastalu na osnovu odbranjene doktorske disertacije na Kriminalističko-policijskoj akademiji u Beogradu. Na listu tajnih društava koja danas deluju u Srbiji, autor stavlja masone, templarske vitezove i rotarijance, „pri čemu je ta društva doveo u vezu s tajnim političkim društvima na širem planu, naime u istorijskom pogledu s karbonarima, a u aktuelnom smislu sa Institutom za međunarodne odnose, Bilderberg grupom, Trilateralnom komisijom i organizacijom ’Lobanja i kosti’“.

Srpska glumica Jasna Đuričić sa nagradom Leopard za najbolju glumicu na filmskom festivalu u Lokarnu White White World srpskog reditelja Olega Novkovića

Žali što nije ubio Tita

Stoiljko Kajević, osnivač Srpske oslobodilačke organizacije „Otadžbina“ i borac protiv komunizma govori za Press o torturi u Srbiji i SAD, zatvorima, atentatima na Josipa Broza i napadima na jugoslovenske ambasade. „O burnom životnom putu i uzbudljivoj priči dostojnoj holivuskog blokbastera pričali smo s njim u centru Beograda, prestonici zemlje za koju se celog života borio, a u koju je, ironijom sudbine, najmanje boravio“, piše Press. Istina je, kaže Kajević koji je jedno vreme bio sveštenik u Makedoniji, da se „celog života borio protiv terora Titovog komunizma, a kasnije i protiv tiranije lažne američke demokratije“, za koju je, kaže, naivno verovao da se zaista bori za dobrobit i ljudska prava svih građana sveta.

„Svog najvećeg neprijatelja“, Josipa Broza, na koga je u više navrata i sam planirao atentat, prvi put je video u Skoplju, odmah nakon razornog zemljotresa 1963. Kajevića su upozorili da slučajno ne napušta kuću, ali je on ipak izašao. „Činilo se da policije nigde nema, da nije bilo skoro nikakvog obezbeđenja ili zaštite. Pomislio sam koliko je bilo lako da se samo jednim hicem okonča i narodna tragedija i moja lična drama“, priča on, a prenosi Press u tekstu pod naslovom „Ekskluzivna ispovest: Da sam ubio Tita, sve bi bilo bolje“.

Zaboravio je drug Ivica

Press donosi intervju sa Svetlanom Kitić-Magić koja je po anketi Međunarodne rukometne federacije proglašena najboljom rukometašicom svih vremena. Pretprošle sezone je, iako je imala 48 godina, uskočila u tim najtrofenijnijeg kluba Srbije i Jugoslavije. Pored tri evropske i 27 domaćih titula, Radnički je do pre nekoliko godina bio praktično ugašen klub, „a svetla su ponovo upalili njegova najveća vedeta i njen suprug Milan Magić, koji su uspeli da ga vrate u elitno srpsko takmičenje“.

Kitićeva, između ostalog, kaže da je kao dete „ušla u mašineriju“ i da nije svoju lepotu ni primećivala, „dok to muškarci nisu počeli“. „I onda se pogledam u ogledalo i kažem: ’Da, jesam i privlačna.’ Ali sam akcenat uvek stavljala na rukomet. Na terenu je bila Ceca rukometašica, van terena Ceca zavodnica, fatalna žena, kako li su me već sve zvali“, kaže ona. Svetlana dodaje da je razočarana što joj Ivica Dačić, koga doživaljava kao drugara, i Milutin Mrkonjić nisu pomogli oko Radničkog: „Mislim da neću upotrebiti jaku reč ako kažem da su oni tu gde jesu zahvaljujući malo i meni, jer su ljudi glasali za SPS između ostalog i zbog Cece, koja je učestvovala u kampanji SPS-a.“

Taiji - lovac na kitove nadevetometraskom modelu kita tokom tradicinalnog letnjeg festivala najugozapadu Japana

Truba opila strance

Drugi dan Sabora trubača u Guči, piše Blic: „Najviše je stranaca. Kako kroče na tlo prestonice trube, opije ih onaj čudan zvuk limenog instrumenta pa krenu da se njišu u ritmu muzike sa sve rančevima na leđima.“

Na Saboru se našla i grupa Italijana: „Šljivovico vrh. Truba bene!“ Kažu, prvi put su u Guči, za koju su čuli na radiju u Milanu. Malo su pretražili na Internetu o čemu se radi, i eto ih ove godine u Srbiji. „Imate najbolju rakiju na svetu. Slobodu na kojoj mnogi samo mogu da vam zavide. I muziku, kada čujem zvuke trube toliko se oraspoložim da zaboravim sve brige. U kampu je fenomenalno, družimo se s Francuzima, prva komšinica nam je iz Londona, Grcima, Srbima, ma sa svima. Odlično se razumemo iako ne poznajemo baš najbolje jezik“, kaže za Blic Rafaelo iz Milana.

Guča - drugi dan jubilarnog 50. sabora trubača

Pauza za Anu Ivanović

Srpska teniserka Ana Ivanović nije uspela da se plasira u prvo WTA finale. Bila je prinuđena da zbog povrede stopala Belgijanki Kim Klejsters preda polufinalni meč u Sinsinatiju. „Ana Ivanović će na jednonedeljnu pauzu, pošto je otkazala učešće na Rodžers kupu u Montrealu, razočarana zbog toga što su organizatori tog turnira prvo odbili da joj daju takozvanu vajld kartu, odnosno specijalni poziv za nastup. Kasnije su se predomislili, ali je Ana odbila“, piše Press koji dodaje da je nastup u Sinsinatiju 22-godišnjoj teniserki, nekada prvoj, a sada 62. teniserki sveta, bio najbolji u ovoj sezoni.

Zvezda nerešeno

Fudbalski šampionat Srbije počeo je u subotu, a za iznenađenje se pobrinula ekipa Smederava koja je odgirala 0:0 sa Crvenom zvezdom. Partizan je pobedio Inđiju sa 2:1, mada je po broju šansi crno-belih „gost lako mogao da doživi debakl“, piše Blic.

Međunarodno skejt park takmičenje u skejtbordingu, rolerblejdingu,
vožnji BMX i mauntibajk bicikala Winner of Belgrade

Publika je shvatila

Estradna pevačica Indira Aradinović Indi kaže za Press da „sankcije koje je snosila nakon izbacivanja sa ’Farme’ nisu uticale na njenu karijeru“ i nedavno se vratila sa turneje u Australiji. Za najavljenu tužbu Pinka i penale od 50.000 evra zbog kršenja pravila na „Farmi“, Aradinovićeva kaže da joj nije stigao nikakav sudski poziv, ali da ona ne oseća krivicu, već da je njena jedina greška „što im nisam unapred predočila problem sa klaustrofobijom“. „Najvažnije je da to nije uticalo na moj odnos sa publikom, koja je sve shvatila na pravi način“, kaže ona, istakavši da nikada više ne bi učestvovala ni u jednom rijalitiju.