OD MEKSIKANCA ĆEMO DOBITI 100% SKUPLjE IMPULSE

Ukoliko „Amerikan movil", čiji je vlasnik najbogatiji čovek na svetu Karlos Slim, kupi 51 odsto „Telekoma" telefoniranje će biti znatno skuplje, a broj zaposlenih manji, jer je on po tome poznat u Meksiku. U Fondu PIO kažu da će Naseru Oriću, kao i svakom drugom korisniku, penzija biti isplaćivana kada podnese zahtev. Tajanstveni Ukrajinac od Kragujevčana otkupljuje kosu na veliko i malo, a njegovi oglasi izazvali su protekle nedelje veliko interesovanje. Od 4. septembra ove godine, kada je počela primena Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, srpskim sudovima je upućeno nekoliko desetina tužbi za mobing. FNR Jugoslavija osnovana na današnji dan pre 65 godina. Internet portal „Vikiliks” počeo je da objavljuje sadržaj poverljivih prepiski Stejt departmenta sa diplomatskim predstavništvima širom sveta, što je razbesnelo SAD. Severna Koreja je juče rasporedila rakete zemlja-zemlja u Žutom moru.


Đenova, 26.11.2010.- studenti blokiraju železničku stanicu u Đenovi tokom
protesta zbog reformi u sistemu visokog školstva

Smiljanić: Meksiko je najskuplji u telekomunikacijama

Ukoliko „Amerikan movil", čiji je vlasnik najbogatiji čovek na svetu Karlos Slim, kupi 51 odsto „Telekoma" telefoniranje će biti znatno skuplje, a broj zaposlenih manji, jer je on po tome poznat u Meksiku, gde drži monopol u telekomunikacijama, piše Pres. Poznavaoci prilika u telekomunikacijama upozoravaju da je Slim, koji je prvu ozbiljniju zaradu stekao trgovinom cigaretama, posle kupovine kompanije „Telefonos de Meksiko" (Telmeks), zadržao monopol i povećao cene, pa je prošle godine Organizacija za ekonomsku saradnju iz Pariza Meksiko proglasila za zemlju sa najskupljim telefonskim impulsima u svetu. Bivša ministarka za telekomunikacije Aleksandra Smiljanić upozorava da se Slim obogatio upravo kroz privatizaciju „Telmeksa" i potvrđuje da Meksiko važi za jednu od najskupljih zemalja u oblasti telekomunikacija. “Slim poseduje južnoamerički operater „Amerikan movil", sa sedištem u Meksiku. Kompanija u toj zemlji ima 80 odsto fiksnih linija, pri čemu je broj telefona na 100 stanovnika dva puta manji nego u Srbiji. To govori koliko je mreža razvijena. A, građani Meksika, koji imaju otprilike isti životni standard i prosečne plate kao mi, s tim da je nezaposlenost veća, plaćaju impulse duplo skuplje nego u Srbiji. Kako onda možemo da očekujemo da ćemo mi dobiti bolje uslove od korisnika u zemlji u kojoj je rođen?”, pita Smiljanićeva.


Dablin, 27.11.2010 - hiljade demonstranata na mitingu, u znak protesta
protiv plana Vlade Irske da tešku finansijsku situaciju u zemlji reši rigoroznom
štednjom u naredne četiri godine

Bogdanović: Nema sradnje sa Srbima iz institucija tzv. Kosova

Razgovorom s Goranom Bogdanovićem, ministrom za Kosovo i Metohiju, Danas otvara debatu na temu "Srbi na predstojećim kosovskim parlamentarnim izborima", koji su raspisani za 12. decembar. Bogdanović ponavlja stav Vlade Srbije da "nema uslova da Srbi sa KIM izađu na izbore koje organizuje Priština" i najavljuje da "Beograd neće imati nikakvu institucionalnu saradnju sa srpskim predstavnicima, koji eventualno uđu u institucije samoproglašene kosovske države".

''Stav Vlade Srbije je jasan. Nema uslova da kosmetski Srbi izađu na izbore u organizaciji Prištine. Ovi kosovski izbori pokazaće samo stanje na terenu - na severu KiM Srbi neće izaći, eventualno će na izbore izaći manji broj Srba južno od Ibra, koji su opkoljeni albanskom većinom i žive pod svakodnevnim pritiskom albanskih institucija. To je i sadašnja realnost, koja nema nikakve političke posledice”, kaže Bogdanović.

Fond PIO: Penzija i Naseru Oriću

Naser Orić, ratni komandant Armije BiH u Srebrenici, koji je optužen zbog zločina nad Srbima, izjavio je da ima pravo na penziju iz Srbije i da će mu ta naknada biti isplaćivana kada se za to steknu zakonski uslov, piše Pres. Orić, koji je trenutno penzioner Armije BiH, kazao je da će „kada dođe vreme da prima penziju po osnovu radnog staža u Srbiji svaki evro od toga dati deci poginulih ratnih drugova u Srebrenici". Naser Orić je 1988. godine završio šestomesečni kurs za policajce u Zemunu, a pripravnički staž je odslužio na Savskom vencu u Beogradu. Kao pripadnik policijske jedinice za specijalne zadatke, pohađao je kurseve još dve godine, da bi 1990. bio poslat na Kosovo kao pripadnik policijske jedinice za specijalne zadatke MUP-a Srbije. Po povratku u Beograd bio je telohranitelj Slobodana Miloševića. U Fondu PIO kažu da će Oriću, kao i svakom drugom korisniku, penzija biti isplaćivana kada podnese zahtev.


Najmanje 18 ljudi, osam članova posade i 10 civila, je izgubilo život prilikom
pada kargo aviona na stambeni kompleks u Karačiju

Kragujevčani prodaju kosu Ukrajincu

Tajanstveni Ukrajinac od Kragujevčana otkupljuje kosu na veliko i malo, a njegovi oglasi izazvali su protekle nedelje veliko interesovanje, pa je trgovina u frizerskom salonu u centru grada cvetala, piše Pres. Trgovac iz Ukrajine kupuje prirodnu, kvalitetnu kosu, dužine najmanje 35 santimetara. Za sto grama plaća 800 dinara, dok za kike visokog kvaliteta, od 50 i 60 santimetara, daje od 2.000 do 2.500 dinara. O svom biznisu nije bio raspoložen da priča... “Šta me to pitate, šta je bitno... Od ove kose se prave perike. Ja radim za fabriku iz Ukrajine. Ne dam da vidite kike. Ja ne razumem”, čuli smo od Ukrajinca, koji se ipak sa mušterijama daleko bolje razume.


Islamska veronauka u Kragujevcu: veroučitelj Šaban Bajrami, imam kragujevački

Loša privatizacija uništila industrijske gigante

Ve­ći­na ne­ka­da­šnjih in­du­strij­skih gi­ga­na­ta u Sr­bi­ji ili vi­še ne ra­di ili su pred ste­ča­jem, a de­se­ti­ne hi­lja­da lju­di osta­lo je bez po­sla po­sled­njih de­se­tak go­di­na. Raz­log pro­pa­sti pri­vre­de je, tvr­de biv­ši rad­ni­ci, sin­di­kal­ci, ali i struč­nja­ci, lo­ša pri­va­ti­za­ci­ja, piše Pravda. Bor je da­nas grad sa vi­še od 6.000 ne­za­po­sle­nih, sa dvo­stru­ko vi­še pen­zi­o­ne­ra i sve­ga 5.000 rad­ni­ka za­po­sle­nih u kom­bi­na­tu ba­kra. Po­sao ima tek sva­ki če­tvr­ti Bo­ra­nin. Osim to­ga, ve­ći­na fir­mi je u fi­nan­sij­skim ne­vo­lja­ma, a mno­ge su bli­zu ste­ča­ja i li­kvi­da­ci­je.
U Ru­dar­sko-to­pi­o­ni­čar­skom ba­se­nu Bor pla­te su vi­še od pro­seč­nih. Ipak, ne­ka­da­šnji gi­gant je sa­mo na pa­pi­ru sta­bil­na kom­pa­ni­ja. Ko­li­ko RTB du­gu­je ni­ko ne zna, jer se ta in­for­ma­ci­ja kri­je kao po­slov­na taj­na. Po­je­di­ni struč­nja­ci tvr­de da kom­bi­nat du­gu­je vi­še od 500 mi­li­o­na do­la­ra. Iako po­sto­je pla­no­vi da se po­ve­ća pro­iz­vod­nja, da­nas se pro­iz­vo­di ma­nje od 2.000 to­na ka­tod­nog ba­kra. Struč­nja­ci ka­žu da je neo­p­hod­na dvo­stru­ko ve­ća pro­iz­vod­nja, a bez ve­li­kih in­ve­sti­ci­ja u ru­dar­stvo taj cilj je ne­mo­gu­će do­sti­ći. Si­tu­a­ci­ja ni­je ni­šta bo­lja ni na se­ve­ru Bač­ke, gde je broj pred­u­ze­ća de­set­ko­van. Sa­mo u Su­bo­ti­ci, ne­kad in­du­strij­skom gra­du, po­sled­njih go­di­na po­kre­nu­to je 500 ste­ča­je­va, a od ja­nu­a­ra 2010. go­di­ne, ka­že pred­sed­ni­ca Pri­vred­nog su­da Ilo­na Sta­jić, pe­de­se­tak fir­mi je u ste­ča­ju. Pri­vred­ni­ci su do ne­dav­no tvr­di­li da od 20 biv­ših gi­ga­na­ta u Su­bo­ti­ci ra­de još sa­mo „Mle­ka­ra“ i „Fi­de­lin­ka“. Me­đu­tim, na ra­fo­vi­ma vi­še ne­ma ni mle­ka, a ove go­di­ne je i „Fi­de­lin­ka“ u ste­ča­ju i ot­pu­šte­no je vi­še sto­ti­na rad­ni­ka.

Malo tužbi za mobing

Od 4. septembra ove godine, kada je počela primena Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, pa do sada srpskim sudovima je upućeno nekoliko desetina tužbi za mobing. U istom periodu u kuće pravde nije stigla nijedna prekršajna prijava zbog kršenja odredaba pomenutog zakona, piše Blic. Najviše tužbi stiglo je u Prvi osnovni sud u Beogradu. Portparol suda sudija Gordana Vuković kaže da je svako od 16 veća za radne sporove primilo po tri do četiri ovakva predmeta, ali da još nije doneta nijedna presuda. Slika je sasvim drugačija u unutrašnjosti. Od većih sudskih centara, u kojima po novoj sudskoj mreži postoje apelacioni sudovi, samo još Niš može da se pohvali nekim iskustvom. Osnovnom sudu u ovom gradu obratila su se dvojica zaposlenih u državnim firmama tužeći svoje šefove za zlostavljanje na radu. Posebno iznenađuje činjenica što sudovi u Novom Sadu i Kragujevcu u svojim registrima nemaju zabeležen nijedan ovakav predmet. Stručnjaci navode da su ljudi uglavnom zaplašeni, pa je zato mali broj tužbi.

Koštunica: Regionalizacija pogubna po Srbiju

Predsednik DSS-a Vojislav Koštunica pozvao je juče vladajuće stranke da odmah odustanu od regionalizacije zemlje i posvete se istinskom razvoju i jačanju lokalne samouprave, piše Pres.

“Mi danas pozivamo vlast da odustane od pogubne ideje da se Srbija, čiji je teritorijalni integritet ozbiljno ugrožen od same EU, dalje cepka i razgrađuje na regione”, rekao je Koštunica na predstavljanju programa DSS-a za ekonomski razvoj 21 grada i opštine.


Predstavljanje lokalnih programa razvoja 2011 - 2016. godine za 21 grad i
opštinu u Srbiji Demokratske stranke Srbije (DSS): Vojislav Koštunica, Nenad Popović

Artemije pravio privatnu crkvu od Eparhije

Eparhija raško-prizrenska objavila je danas dokument o kanonskoj odgovornosti raščinjenog vladike Artemija Radosavljevića, usvojen na sednici Sinoda SPC sredinom februara ove godine, koji ga tereti za neizvršavanje odluka najviših crkvenih organa i za podrivanje crkvenog poretka, piše Pres. Dokument, koji je potpisao vladika dalmatinski Fotije, predstavlja osnov za odluku Svetog arhijerejskog sabora SPC koji ga je pre desetak dana, na redovnom jesenjem zasedanju najvišeg crkvenog organa, raščinio i vratio u red monaha. Iz dokumenta, ispisanog na tridesetak gusto kucanih stranica, proizlazi da problemi Sinoda i Sabora sa, nedavno raščinjenim, vladikom Artemijem datiraju još od 2003. godine. Pored do sada više puta pominjnih nepravilnosti u materijalnom poslovanju firme "Rade Neimar", ulozi protosinđela Simeona Vilovskog i nepodizanju optužnice protiv igumana manastira Crna Reka zbog postupanja prema štićenicima koji su tu lečeni od narkomanije, navodi se da je Artemije, u peridu od 2003. do 2010. godine, ignorisao brojne odluke Sabora i Sinoda. Artemije je, pored ostalog, optužen da je Eparhiju raško-prizrensku pretvorio u svoju ličnu i privatnu Crkvu kao neograničenu svojinu, iako mu ona nije poklonjena, već samo poverena na upravu.

Jeremić: Srbija središte regionalne saradnje

Nerealno je očekivati da smo blizu povlačenja tužbi s Hrvatskom, jer na osnovu javnih istupanja hrvatskih zvaničnika, stiče se utisak da po tom pitanju ne postoji jedinstven stav ključnih institucija u Zagrebu, kaže u intervjuu za Blic Vuk Jeremić, šef srpske diplomatije. “Odnosima u regionu u narednoj godini biće posvećena posebna pažnja. Srbija će u 2011. godini i u formalnom smislu postati središte regionalne saradnje, s obzirom na to da smo dobili status predsedavajućeg u tri značajne regionalne organizacije - Centralnoevropskoj inicijativi, Jadransko-jonskoj inicijativi i Procesu saradnje u jugoistočnoj Evropi”, kaže Jeremić.

Albanci na jugu Srbije istakli zastave

U sklopu obeležavanja Dana zastave, državnog praznika Republike Albanije, albanska zastava juče je istaknuta na zgradama opština Preševo i Bujanovac, piše Pres. U Preševu je zastava postavljena u jutarnjim satima, dok je u Bujanovcu zastavu istakao predsednik opštine Šaip Kamberi, uz podršku nekoliko stotina Albanaca. Kamberi je rekao da je ovo treći put da rukovodstvo SO Bujanovac postavlja zastavu na zgradi opštine.


Proslava Dana albanske zastave u Preševu

Šezdeset pet godina Jugoslavije

Mi ne slavimo, nego obeležavamo ovaj datum, jer se mrtvacu godine ne broje, budući da smo verna družina koja čuva uspomenu na slavno, veliko doba i nastoji da tu istinu sačuva od starih i novih laži što je neprekidno blate i saleću, rekao je književnik Goran Babić, potpredsednik Društva za istinu o Narodnooslobodilačkoj borbi i Jugoslaviji, obraćajući se učesnicima svečane akademije povodom Dana republike i 65 godina od osnivanja FNR Jugoslavije, piše Danas.

Post nije dijeta

Božićni post počeo je juče, ali malo ko će se od pravoslavaca odlučiti da posti sve dane do 7. januara. Veliki broj je i onih koji će ga zaobići, posebno zbog svinjokolja i novogodišnjeg slavlja. S druge strane, i samo obeležavanje posta uglavnom se svodi na trpezu koja po dobrom starom običaju mora da bude bogata. O duhovnoj strani posta i vrednostima, malo ko razmišlja, navodi Blic. Ljubivoje Stojanović, sveštenik iz beogradske crkve svete Petke na Kalemegdanu, kaže da sve više mladih prilazi crkvi i posti na pravi način, odnosno da duhovni aspekt posta prati adekvatna ishrana tih nedelja. Na jelovniku su samo namirnice biljnog porekla i riba, dok su meso, jaja i mlečni proizvodi potpuno isključeni. Post nije gladovanje, ili dijeta, već je njegov smisao u činjenju dobrih dela, u jačanju zajedništva. To nije mučenje, već čovek posti zato što hoće, a ne zato što mora- kaže Stojanović.


Požar na zgradi železničke stanice Hajdarpasa (Haydarpasa), u starom delu
Istanbula, na azijskoj strani, na kojoj se izvode restauratorski radovi

Policajac ubio mladića u samoodbrani

Policajac Momir Mladenović (27) ubio je, sinoć oko 19 časova, u samoodbrani Mirona Milutinovića (24), javlja izveštač Novosti. Milutinović je, uoči nesreće, bio u stanu sa majkom i babom, kada je došlo do porodične svađe. Izbacio je babu iz stana, a majku je držao zatvorenu. Neko od komšija je pozvao policiju i vatrogasce. Pripadnici MUP su ubrzo došli i razgovarali sa Milutinovićem. U prvom trenutku, delovalo je da će se svađa završiti mirno, ali kada je policajac Momir Mladenović krenuo da izađe iz stana, Milutinović je pojurio za njim sa sekirom i udario ga nekoliko puta drškom po glavi. Policajac je u samoodbrani izvadio pištolj i nekoliko puta pucao u Milutinovića, koji je na mestu izdahnuo.

Janković: Beograd i Ljubljana mogu dobro da sarađuju

Drago mi je što sam gradonačelniku Beograda Draganu Đilasu prilikom posete Beogradu predložio bratimljenje sa Ljubljanom i da je on ideju prihvatio. To smo ozvaničili prilikom Đilasove posete Ljubljani. To me raduje, jer sam uveren da će se pokazati da Beograd i Ljubljana mogu veoma dobro da sarađuju - kaže Zoran Janković, gradonačelnik Ljubljane, u intervjuu za Novosti.


Kourou, 27.11.2010 - lansiranje rakete Arijana 5 Evropske svemirske agencije
(ESA), sa satelitom Intelsat-17, koji će obezbediti širok spektar
telekomunikacionih usluga za Evropu, Bliski Istok, Rusiju i Aziju, iz Francuske Gvajane

Kupci se najviše žale zbog dugog čekanja na kasi

„Ne znam ja ništa, ja ovde samo radim”, najčešći je odgovor u prodavnicama, kažu potrošači, kad god prigovore zaposlenima da nisu zadovoljni uslugom ili da su uočili propust u trgovini. Primedbe kupaca svakodnevica su, potvrđuju i prodavci i u organizacijama za zaštitu potrošača, a zbog toga gotovo svi vodeći trgovci imaju službe za reklamacije. Posluju po gotovo istim principima, jedino su im nazivi različiti. Od jednostavnih – sektor za reklamacije, pa do složenijih – služba za održavanje i unapređenje odnosa sa potrošačima, piše Politika. Sa komplikovanijim nazivima i glomaznijim službama, međutim, ne ide uvek i korektniji odnos prema kupcima, tvrde u organizacijama za zaštitu potrošača. Prema svedočenju „druge strane”, kupci najčešće prigovaraju zbog dugog čekanja u redu na kasi, na neljubaznost zaposlenih i na boljku naročito izraženu u velikim prodajnim objektima – a to je pogrešno isticanje cena.

Anđelina Džoli gradi kuću u Rogatici

„Pohod“ holivudske glumice Anđeline Džoli na BiH, dešava se na „dva fronta“. Njena filmska ekipa snima „Bezimenu ljubavnu priču“ u Sarajevu i Varešu, a na istoku Republike Srpske, u Rogatici, zahvaljujući humanitarnom radu ambasadorke UNHCR-a, sve je spremno za početak izgradnje zgrade za izbeglice iz ovdašnjeg kolektivnog centra, pišu Novosti. Opština Rogatica obezbedila je u centru varoši lokaciju za izgradnju „Anđelinine kuće“, u toku je izrada idejnog projekta, a uslediće raspisivanje konkursa za izvođača radova. Gradnja će početi s prvim danima proleća, u novih 13 stanova sopstveni krov nad glavom dobiće 14 stanara ruiniranog kolektivnog centra.

Izabrano idejno rešenje za Narodni muzej

Projekat arhitekte Vladimira Lojanice (1969) osvojio je prvu nagradu na dvostepenom konkursu za idejno rešenje rekonstrukcije i dogradnje Narodnog muzeja u Beogradu, raspisanom 12. avgusta, na koji je pristiglo 62 rada. Vest je novinarima juče u atmosferi punoj entuzijazma, svečanim tonom saopštio ministar kulture i predsednik žirija Nebojša Bradić, u Atrijumu Narodnog muzeja, koji će ako sve bude po planu osvanuti u novom ruhu 2013. godine, piše Politika.

Džon Kjuzak doputovao na snimanje u Beograd

Holivudski glumac Džon Kjuzak doputovao je u subotu u Beograd, gde će narednih dana snimati scene za film "Gavran", pišu Novosti. “Pozdrav iz Srbije” - napisao je Kjuzak na svom "Tviter" profilu u subotu po podne, neposredno po dolasku u srpsku prestonicu. Zvezdi filmova "Biti Džon Malkovič" i "High fidelity", u snimanju nekoliko scena pomenutog filma, nastalog na osnovu čuvene poeme Edgara Alana Poa, pridružiće se i naš glumac Sergej Trifunović. Film nastaje pod režiserskom palicom Džejmsa Mektiga, autora filmova "Ninja assasin" i "V for Vendetta", a priča prati pet poslednjih dana života Edgara Alana Poa, u tumačenju Kjuzaka, kada serijski ubica otme njegovu verenicu (Alis Iv), pa pisac zajedno sa detektivom (Luk Evans) kreće u potragu.

„Vikiliks” rasturio Vašington

Četvrt miliona „vrućih“ akata američke administracije sa naznakom strogo poverljivo, uz to kompromitujućih po SAD, od minulog vikenda predmet su rasprava u najširoj svetskoj javnosti. Povod su strahovanjima Stejt departmenta i drugih ključnih resora američke vlasti, da će njihovo obelodanjivanje negativno uticati na odnose SAD sa najbližim saveznicima, ali i sa drugim prijateljskim zemljama, piše Politika. U akciji utanačenog redosleda sa vodećim dnevnicima i magazinima zapadnog sveta, internet portal „Vikiliks” počeo je da objavljuje sadržaj poverljivih prepiski Stejt departmenta sa diplomatskim predstavništvima širom sveta. Komentari i analize američkih zvaničnika, ocene i procene učesnika u međudržavnim pregovorima, drugi su tematski sadržaj. Ključne stavke sa portala prenose američki „Njujork tajms”, britanski „Gardijan” i nemački „Špigl”. Medijskoj trojci koja je izveštavala i pri pojavi prvih Vikiliksovih otkrića dokumenata SAD, oktobra prošle i jula ove godine, pridružili su se francuski „Mond” i španski „Pais”. Kompromitujući akti, u većini slučajeva, odnose se na pripremu i na izvođenje ratnih operacija u Iraku i Iranu, kao i na planove posleratne izgradnje i političkog (pre)usmeravanja. Najosetljivije optužbe odnose se na obmanu vlada prijateljskih zemalja o razlozima za pokretanje vojnih akcija. Diplomati SAD navodno su svesno koristili „strateške varke“, širili neistine – po nalogu. Od kolega iz redakcije nemačkog „Špigla” moglo se čuti da su se među dokumentima kojima ova medijska kuća raspolaže obrele i procene kredibiliteta ruskih učesnika u pregovorima Moskve i Vašingtona o smanjenju potencijala nuklearnog naoružanja...

Zveckanje oružjem u Žutom moru

Severna Koreja je juče rasporedila rakete zemlja-zemlja u Žutom moru, javila je novinska agencija Jonhap, što se tumači kao reakcija na zajedničke vojne vežbe SAD i Južne Koreje koje su počele istog dana, piše Danas. Ministarstvo odbrane Južne Koreje poručilo je novinarima da napuste ostrvo Jeopjeong, koje je u utorak granatirala Severna Koreja, jer je situacija loša. Mnogi stanovnici koji su evakuisani ranije rekli su da nemaju nameru da se vraćaju na ostrvo. Administracija SAD je navela da je cilj vojnih vežbi zastrašivanje neprijatelja posle najgoreg napada na Južnu Koreju u proteklih 57 godina. Bela kuća poslala je nosač aviona „Džordž Vašington“, 75 borbenih letelica, kao i 6.000 vojnika, a očekuje se i dolazak najmanje još četiri američka ratna broda u Žuto more. Južna Koreja rasporedila je tri razarača, fregate i avion za borbu protiv podmornica, javila je agencija Jonhap.

Nemačka nezadovoljna što plaća spasavanje evrozone

„Odlučuje se sudbina naše zajedničke valute.” „Nemci se pitaju da li će platiti dugove cele Evrope.“ Prvu, više nego upozoravajuću, rečenicu izgovorio je štedljivi ministar finansija u vladi Angele Merkel Volfgang Šojble. Druga rečenica zapravo je naslov na prvoj strani najtiražnijeg evropskog i nemačkog lista – „Bilda“, piše Politika. Između ove dve krajnosti kreće se, zapravo i priča o odnosu Nemačke prema već viđenim problemima u evrozoni: Grčka, Irska, Portugalija ili onima koji su u najavi: Španija, Belgija, Francuska... Problemima koji bi mogli, ukoliko se na vreme ne „ugase“, da čak i potope evrozonu, a time i evro. A u priči o spasavanju evra i evrozone skeptici u prvi plan izbacuju brojeve od kojih prosečnom Nemcu može da se samo zavrti u glavi: za spas Irske treba odvojiti 90 milijardi evra, pomoć Portugaliji iznosiće 50 milijardi evra, finansijska odbrana Španije mogla bi da košta i više od 300 milijardi evra. Posle navođenja ovih šokantnih brojeva evroskeptici u Nemačkoj postavljaju pitanje: a ko će sve to da plati. I odmah daju odgovor – Nemačka.

Zimonjić i Nestor pobedili na rastanku

Nenad Zimonjiić i Danijel Nestor, sa pobedničkim trofejem ATP turnira
World Tour Finals u Londonu

Srpski teniser Nenad Zimonjić i Kanađanin Danijel Nestor osvojili su završni turnir sezone, Masters kup u Londonu, piše Pres. Srpsko-kanadski par je u finalu pobedio Indijca Maheša Bupatija i Belorusa Maksa Mirnjija rezultatom 2:0, po setovima 7:6, 6:4. Zimonjić i Nestor su po drugi put u karijeri osvojili Masters kup, pošto su ovaj turnir osvojili i pre dve godine. Zimonjić i Nestor su odigrali poslednji zajednički turnir u karijeri, pošto su odlučili da posle tri godine raskinu saradnju. Zimonjić će od naredne godine igrati sa francuskim teniserom Mikaelom Lodrom, dok će Nestorov partner biti Mirnji.