OBAMA UKINUO EMBARGO KUBI

Američki predsednik Barak Obama naredio je ukidanje ograničenja za putovanje na Kubu i slanje novca iz SAD na ostrvo, što će izmeniti život brojnih Amerikano-Kubanaca koji žele da pomognu svoje porodice na ostrvu. Ovo je prvi korak u odledjivanju politike SAD prema Kubi, od kako je Obama postao predsednik. Nova pravila u pogledu Kube, za čije donošenje nije bila potrebna saglasnost Kongresa, naišla su na odobravanje million i po Kubanaca u SAD. Kuba je bila pod američkim embargom od 1962. godine. Uprkos upozorenjima UN, SAD su ga održavale skoro pet decenija. The Washington Post zaključuje da će ovaj prekid sa politikom koju je Vašington sledio još od Kenedija, izazvati raspravu na temu koji je najbolji način da se demokratija uvede u jednu od poslednjih komunističkih zemalja na svetu.

The Korea Herald prenosi da Severna Koreja odbija pregovore o nuklearnom programu. To je odgovor Pjongjanga na nedavnu rezoluciju UN kojom se osudjuje lansiranje severnokorejske rakete za koju svet veruje da je imala vojnu, a ne civilnu svrhu. Ovi pregovori su počeli u avgustu 2003. godine uz učešće dve Koreje, SAD, Kine, Japana i Rusije. Oni su usledili posle krize nastale zbog odluke Pjongjanga da krajem 2002. godine obnovi svoj nuklearni program čime je povredjen ugovor sa SAD potpisan 12 godina ranije.

Dawn piše da je pakistanski predsednik Asif Ali Zardari dozvolio da se uspostave islamski sudovi i zakoni u dolini Svat na severoistoku zemlje. Dozvola je usledila posle prećutnog dogovora 16. februara izmedju vlasti provincije severozapadne granice i Talibana u dolini Svat. Talibani su u zamenu obećali da će obustaviti vatru ali su pripretili da će se ponovo latiti oružja ako vlada ne potvrdi zvaničnim dokumentom odluku o uvodenju šerijatskog zakona.

Zaman prenosi da je 26 ljudi uhapšeno u akciji turskih vlasti protiv terorističke grupe koja je nameravala da svrgne s vlasti islamsku konzervativnu partiju.

Alžirski El Watan piše da je medju alžirskim islamistima došlo do podele posle ubedljive pobede predsednika Buteflike na upravo održanim izborima. Islamistički pokret koji je zemlju skoro deceniju držao u nezvaničnom gradjanskom ratu sada izjedaju unutrašnji sukobi. Kandidati islamskih partija dobili su minimalan broj glasova i neke od njih najavljuju sklapanje saveza sa partijom na vlasti.

Iranski Tabnak prenosi da je iranski pregovarač o nuklearnom programu izjavio da je spreman za razgovore sa Zapadom i Grupom Šestorice. Pre toga 11. aprila predsednik Ahmadinedžad svečano je otvorio jednu fabriku za proizvodnju nuklearnog goriva u Isfahanu i izjavio da Iran "poseduje celovit program proizvodnje i transformacije nukelarnog goriva".

The Daily Telegraph prenosi da je i britanski premijer Gordon Braun izgleda umešan u sknadal oko pripreme objavljivanja kleveta protiv čelnika protivničke Konzervativne partije. List piše da je Braun imao susrete sa ljudima iz njegove laburističke partije koji su bili "arhitekte" plana o podmetanju lažnih informacija o konkurentskoj stranci. Laži su se uglavnom ticale ličnog i pogotovo seksualnog života protivnika.

U Švajcarskoj polemika uoči referenduma o biometrijskom pasošu koji se u održava 17. maja. Dnevnik 24heures prenosi da su sve brojniji glasovi protiv uvodjenja ovih isprava. Pasoši sa elektronskim čipom pored fotografije treba da sadrže i podatke o otiscima prstiju, koji bi se zatim grupisali u centralnoj arhivi (ISA). Postojanje centralne arhive uznemirujuće je za brojne Švajcarce koji imaju državnu tradiciju decentralizacije na kantone. Uvodjenje biometrijskog pasoša jedna je od obaveza koju je Švajcarska preuzela ulaskom u Šengen. Švajcarska federalna policija tvrdi da je centralna kontrola podataka neophodna iz bezbednosnih razloga: "U slučaju gubitka ili kradje pašoša, centralna banka podataka nam omogućava da lako uvtrdimo stvarni identitet nosioca dokumenta", kaže policija. Kristian Raec, zadužen za zaštitu podatka u kantonu Vo medjutim upozorava da je mera centralizovanja podataka "preterana". Vlasti uvek mogu da konsultuju matične podatke kao što to čine danas, ocenjuje on. Raec podseća da postoji i opasnost "piraterije" odnosno kradje podataka iz centralne arhive. Tako nešto već se dogodilo u Čileu. Tamo su "pirati" ušli u bazu podataka i objavili infromacije o šest miliona osoba na Internetu koje su, dok sajt nije bio "srušen", mogle slobodno da se kopiraju. Švajcarske federalne vlasti tvrde da je sistem bezbednosti na daleko većem nivou nego u Čileu, ali Kosmas Tcirakopulos, odgovoran za informatiku u federalnoj administraciji, rekao je novinarima da tako nešto niko ne može da garantuje. Bern je ponovio da podaci neće moći da se upotrebljavaju u istražne svrhe osim kada je reč o nasilju i identifikaciji žrtava. On je dodao da zakoni koji važe danas ne moraju da važe i sutra.

U Italiji se prošle noći tlo ponovo treslo - 4,9 stepeni Rihterove skale. Potres su osetili i gradjani Rima. Predsednik Instituta za geofiziku izjavio je da se za poslednjih nedelju dana zemlja tresla tri hiljade puta u regionu. Il Corriere della sera piše o prvoj bebi rodjenoj u improvizovanoj bolnici u Akvili.La Stampa prenosi upozorenje javnog tužioca Pjera Grasija koji kaže da bi mafija mogla da se ubaci u akciju rekonstrukcije zgrada na području postradalom od zemljotresa.