OBAMA OSVOJIO DEMOKRATSKU NOMINACIJU

Udarna vest u svim stranim medijima jeste zvanična nominacija Barak Obame kao demokratskog predsedničkog kandidata. Holandske novine iznose detalje u vezi sa time kako Rusi polako ali sigurno preuzimaju veliki broj nemačkih firmi. Britanski šef diplomatije Dejvid Miliband intenzivirao je verbalni rat Rusije i Velike Britanije.

„Obama je spreman za predsednika“

Barak Husein Obama, mladi senator koji je pobedio prvu porodicu Demokratske partije pozivom na ispunjenje političkih novina, i zvanično je juče nominovan za 44. predsednika Sjedninjenih američkih država.

Jednoglasan stav delegata učinio je Barak Obamu prvim afroameričkim kandidatom na mesto predsednika SAD. Tako je okončana dvogodišnja borba sa senatorkom Hilari Klinton, navodi se u današnjem izdanju Njujork tajmsa.

U pokušaju da smanji animozitet koji je vladao tokom preliminarnih izbora, bivši predsednik Bil Klinton održao je govor u kome je ponudio entuzijatsku podršku Obame na putu ka Beloj kući. Klintonova poruka toplo je dočekana.

„Hilari nam je prošle noći jasno stavila do znanja da će uraditi sve što je u njenoj moći da Barak Obama bude izabran za predsednika“, rekao je Bil Klinton i dodao: „Nas dvoje delimo isti stav. Kažem vam: Barak Obama je spreman da vodi Sjedinjene države i da obnovi položaj naše zemlje u svetu. Barak Obama je spreman da očuva, zaštiti i odbrani Ustav Sjedinjenih država. Barak Obama je spreman da postane predsednik.“

Senator Džozef R. Bajden, Obamin izbor za potpredsednika, održao je govor u kome je pre svega govorio o Obaminoj i svojoj nominaciji, a potom se okrenuo problemu zvanom Džon Mekejn. O najverovatnijem republikanskom predsedničkom kandidatu govorio je kao o svom prijatelju: „Znam da u politici često čujete tu frazu, ali ja zaista mislim tako“, reči su Džozefa Bajdena koji je potom opširno i sistematski obrazložio razloge zbog kojih Džon Mekejn ne bi trebalo da bude izabran za predsednika.

„Izbor sa kojim se suočavamo na ovim izborima savršeno je jasna“, rekao je Bajden i dodao: „U današnja vremena potrebno je mnogo više od dobrih vojnika. Potrebno je imati mudrog vođu, vođu koji će omogućiti promene koje su nam svima potrebne.“

Nakon dvadesetjednominutnog govora Džozefa Bajdena na binu je izašla njegova žena koja je najavila „neplaniranog gosta“. Pojavivši se iza ugla, Obama je izazvao pravu eksploziju u publici.

„Ukoliko se ne varam, Hilari Klinton nas je sinoć sve oborila sa nogu“, rekao je Obama piljeći u mesto sa koga su Bil i Hilari Klinton posmatrali ceo događaj. „A predsednik Klinton nas je podsetio kako je to imati predsednika koji interes naroda stavlja na prvo mesto. Hvala vam.“

Osećaj istorijskog momenta brzo je ustupio mesto političkim pitanjima sa kojim se Obama suočava, prenosi Njujork tajms. Nakon dana tokom kojih kao da je konvencija manje obraćala pažnju na Obamu, a više vremena posvećivala dvema porodicama (Kenedi i Klinton) koje su dominirale Demokratskom partijom u periodu od skoro pola veka, demokratski kandidat je morao da ubedi glasače da upravo on poseduje rešenje za njihovu ekonomsku anksioznost, a sve kako bi ispunio svoj glavni zadatak – uspešnu borbu protiv senatora Džona Mekejna koja će potrajati još dva meseca.

Brajder: „Potreban nam je mudri lider spreman na promene“

Španske novine El Mundo u udarnim vestima prenose novosti sa sinoćnog skupa u Denveru, ističući u samom naslovu reči nominovanog za potpredsednika, demokratskog kandidata Džozefa Bajdena.

El Mundo navodi da se Barak Obama, tek proglašen kao dobitnik nominacije, sasvim neočekivano pojavio na kraju trećeg dana demokratske konvencije održane u Denveru. Nakon govora Džozefa Bajdena i kratke najave Bajdenove žene Džil, nastupio je Obama.

U pitanju je bila poslednja tačka u kojoj je publika uživala nakon Džona Kerija, neuspelog kandidata od pre četiri godine, Bila Klintona, Džoa Bajdena i njegove žene. Obama i Bajden su stajali na bini zagrljeni, prenosi El Mundo, nakon čega je demokratski predsednički kandidat preuzeo mikrofon.

Rusi preuzimaju nemačke firme

Nisu više samo oni sa mračnim pogledima na svet ti koji tvrde da se ruski oligarsi već neko vreme bave preuzimanjem nemačkih firmi, prenosi Folkskrant. Sudeći prema izjavama trezvenih ekonomista, Rusija i na one manje poznate načine utvrđuje teritoriju za početak novog Hladnog rata. Iznoseći takav stav, ekonomisti mogu pre svega da se pozovu na odluke ruskog premijera i predsednika, Vladimira Putina i Dimitri Medvedeva.

Do nedavno su Rusi od Nemaca kupovali krajnje proizvode, a u poslednje vreme zainteresovali su se za, kako je jedan od njih naglasio, „sam proizvodni proces“.

Ruski investitori su tako skoro preuzeli brodogradilište u Rostok-Varnemindeu, uključujući tu i veliki broj naruđbina iz same Rusije, a preduzetnik Aleksej Mordašov (čije se bogatstvo procenjuje na 21,2 milijarde dolara) stekao je, prenosi Folkskrant, pet procenata akcija nemačke turističke organizacije TUI.

Andrej Melničenko (6,2 milijarde dolara) kupio je 7,3 procenata akcija firme K+S iz Kasela koja se bavi proizvodnjom veštačkog đubriva. Tu je i Oleg Deripaska (28 milijardi dolara) kao desetoprocentni vlasnik građevinske firme Ohtif iz Esena. Holandske novine takođe navode da jedna grupa moskovskih preduzetnika razmatra kupovinu aerodroma u blizini Berlina.

Ruska banka Sberbank, sa svoje strane, trenutno razmatra kupovinu dela Dresdner banke, a multimilijarder Sulejman Kerimov već neko vreme radi na infiltraciji u zapadnoevropske i američke banke.

Ono što najviše upada u oči jeste prisutnost ruskog energetskog koncerna Gasprom koji je u nemačkoj predvođen ćerkom kompanijom – Gasprom Germanija. Pomenuti koncern, koji je sa berzanskom vrednošću od 240 milijarde dolara stavljen ispred holandskog Šela, jasno ukazuje na rast ruske ekonomske moći.

Nemačka zavisnost od snabdevanja gasom preko Gasproma iznosi 44 procenata. Ćerka kompanija ruskog giganta Gasproma trenutno u Berlinu traga za novim kancelarisjkim prostorom koji će više odgovarati njenom statusu. Jasno je da Gasprom ne vidi budućnost u daljoj liberalizaciji tržišta gasa i da želi celu distribuciju za sebe. Na taj način bi Rusi i niko drugi određivali pravila igre, navode holandske novine.

Verbalni rat Velike Britanije i Rusije

Stav Velike Britanije jeste da ona ne prihvata podelu Evrope na interesne sfere i da će nastaviti sa kritikovanjem Rusije zbog priznavanja nezavisnoti dve gruzijske oblasti, prenosi Gardijan.

Britanski šef diplomatije Dejvid Miliband rekao je da takva politika pripada eri Jalte iz Drugog svetskog rata. On je takođe odbio argument po kome NATO predstavlja ofenzivnu alijansu uroćenu protiv Rusije.

„Ruski predsednik je rekao da se ne plaši novog hladnog rata... Mi ne želimo novi hladni rat i Dimitri Medvedev ima veliku odgovornost da ga ne započne“, rekao je Miliband.

Britanski šef diplomatije takođe je rekao da njegova poseta Ukrajini predstavlja podršku prijateljskoj zemlji zbog „demokratskih poteza“ koje je povukla. Britansko Ministarstvo spoljnih poslova ponovilo je tako svoju podršku želji Ukrajine da bude član NATO pakta i zamerilo Rusiji zbog pretnjii koje upućuje svojim susedima.

Miliband, budući lider Laburističke partije i potencijalni premijer, održao je u Kijevu govor kojim je stavio do znanja da će se zapadna diplomatija suprostaviti pokušaju Rusije da iscrta novu mapu Evrope, kao i da će naterati Moskvu da plati za akcije koje je sprovela u Gruziji.

Milibandov govor predstavlja najoštriju kritiku upućenu Kremlju tokom poslednjih nekoliko godina od strane jednog od vodećih evropskih zvaničnika.

Govor ne samo da je bio žestok, prenosi Gardijan, već je i održan u susetskoj zemlji koju Rusi smatraju kolevkom njihove civilizacije.