O LJUDSKIM PRAVIMA SVE NAJBOLJE
(pregled naslovnih strana u stranoj štampi)
Deklaracija UN o ljudskim pravima napunila je danas 60 godina. Kako podseća ženevski dnevnik Le Temps ovaj tekst je često "diplomatska jabuka razdora", a delovi ne-zapadnog sveta ponekad ga smatraju "instrumentom kulturnog i političkog imperijalizma Zapada" i negiraju univerzalni, opštečovečanski karakter Deklaracije. Radio Free Europe smatra da je ova kritika Deklaracije neopravdana, zar je nisu redigovale i zatim potpisale zemlja kao Indija, Iran i Liban? Španski El Pais pišući o istoj temi kaže da je tekst Deklaracije napisan posle Drugog svetskog rata i da je "omogućio da ...ne izbije novi svetski sukob". Filipinski Phil Star ipak konstatuje da nije sve učinjeno time što su proglašena prava, najteže je sve ovo primeniti u zemljama članicama UN, uključujući najveću svetsku silu koja bi sada pod predsedništvom Baraka Obame mogla ipak da se pridruži Savetu za ljudska prava UN. Francuski Le Parisien objavljuje intervju sa ministrom spoljnih poslova Bernarom Kušnerom "Entretien avec Bernard Kouchner" koji priznaje da postoji stalna kontradikcija izmedju ljudskih prava i spoljne politike jedne države i izjavljuje "Pogrešio sam kada sam tražio da se osnuje državni sekretarijat za ljudska prava".
Svetski mediji i zvaničnici danas o Deklaraciji govore uglavnom kao da ih je neko pozvao na rodjendan. Ni Kušner, ni novinski komentatori ne postavljaju pitanje šta se dešavalo u praksi sa tako lepom teorijom kao što je pravo na ljudska prava. O bombardovanju osiromašenim uranijumom Iraka (1991), Somalije (1994), Bosne (1995), bivše SR Jugoslavije (1999), Avganistana (2002), pa opet Iraka (2003) u ime odbrane ljudskih prava - niko ni reči. To je koncepcija koju je Kušner nazvao "pravo na mešanje i humanitarnu intervenciju" i kojom se dugo ponosio kao svojim pronalaskom, a sada je istina nešto diskretniji. Nikada se nije suprotstavio svim ovim surovim intervencijama u kojima su izgubljeni milioni života. Oni koji nisu ubijeni stradali su kasnije razboljevajući se i donoseći na svet nakazno i bolesno potomstvo u trajno zatrovanoj čovekovoj okolini. Na svim konferencijama koje su ovih dana upriličene u zapadnoevropskim prestonicama o tome ni pomena - atmosfera je rodjendanska.
Chicago Tribune izveštava da je federalna američka policija 9. decembra uhapsila Roda Blagojevića, demokratskog guvernera Ilionisa, države čiji je senator bio Barak Obama pre nego što je bio izabran za predsednika. Blagojević je uhapšen pod sumnjom da je kriv za korupciju. Prisluškivani telefonski razgovori pokazali su da je pokušao da trguje upražnjenim senatorskim mestom Obame. Uhapšen je i direktor njegovog kabineta Džordž Haris. “Još jedan primer koji pokazuje do koje mere je korupcija ukorenjena u Čikagu”, piše dnevnik. Predhodnik Obame na senatorskom položaju, Džordž Rajan, takodje je uhapšen zbog korupcije.
Pariski Libération, dnevnik leve orijentacije u vlasništvu Rotšilda, izveštava o protestima u Grčkoj u tekstu "Les jeunes Grecs racontent leur col?re". Na prvoj strani ovog dnevnika fotografija "urbane gerile" na ulicama Atine. List pokušava da dâ portret generacije koja se pobunila i čiji je revolt eksplodirao kada je prošle nedelje tokom demonstracija jedan policajac ubio mladog demonstranta. Razgovor sa mladim Grcima pokazuje da su koreni nezadovoljstva duboki: niske zarade, neefikasan obrazovni sistem, mladi ne vide perspektivu... ”Shvatio sam da bez veze neću ništa postići”, kaže mladić po imenu Mikalis. Bes mlade generacije sve se više usmerava na ličnost premijera Karamanlisa. U tekstu “Vatra u atmosferi kraha jedne vladavine” pariski dnevnik opisuje potpuno paralisanu vlast suočenu sa najvećim nasiljem u poslednjih 35 godina u Grčkoj.
Francuski dnevnik Aujourd'hui en France takodje donosi opširan tekst i fotografije koje se odnose na dogadjaje u Grčkoj, ali ima i drugu udarnu: metalurški džin ArcelorMittal namerava da otpusti 1.400 zaposlenih u Francuskoj.
Kineski China Daily takodje piše o krizi metalurške industrije, ali u Kini: Slowdown hurt’s China scrap metal dealers. Pad potražnje sirovina, naročito čelika mogao bi Kinu da košta prilično skupo. List donosi fotografiju radnika koji, snimljen u ambijentu razbacane gvoždjurije, gleda daleko - u neizvesnu budućnost. Nema sumnje, surova kriza je zahvatila i Kinu, iako su mnogi smatrali da bi ova zemlja mogla da bude manje pogodjena nego ostali.
Ruski Moscow Times piše o zabrinutosti 110 miliona vernika posle smrti patrijarha Alekseja II koji je Crkvu vodio od kraja sovjetskog režima. Ko će ga naslediti? List piše o mogućim kandidatima. U svakom slučaju zaključak je da će novi izabranik biti blizak Putinu i Medvedevu.
Italijanska La Repubblica prenosi podatke FAO, organizacije UN za ishranu, da je 963 miliona ljudi u svetu bilo na ivici smrti od gladi u ovoj godini. Predvidjanja su još gora za iduću godinu s obzirom na tešku ekonomsku krizu.
