NOVI POREZI-NOVI SUKOBI

Vlada tvrdi da je na nove poreze prinuđena a opozicija smatra da je bilo i drugih opcija ali je vlada „teret svoje nesposobnosti prebacila na građane”. Šta će se dogoditi naredne godine, kada će ukupne dospele obaveze srpske privrede premašiti deset milijardi evra? Ban Ki-Mun je u Moskvi upozorio da bi globalna ekonomska kriza mogla brzo da preraste u političku krizu.

Fotografija američke svemirske agencije NASA, lansiranja ruske rakete
Sojuz sa posadom za Međunarodnu svemirsku stanicu sa kosmodroma
Bajkonur u Kazahstanu (Fonet)

Najava sukobljavanja oko poreza na plate

Porez na zarade veće od 12.000 dinara, koji je vlada najavila, moraće da dobije podršku Narodne skupštine Srbije da bi bio sproveden u praksi, a, sudeći po reakcijama u parlamentu, biće to vruća debata. Vlast i opozicija slažu se da je ova mera nepopularna i da će najveći teret podneti takozvana srednja klasa, ali tu prestaje sloga, piše u Politici. Predstavnici vladajuće koalicije najavljuju podršku ovim merama, jer smatraju da je vlada na ovakav potez prinuđena. Opozicija, međutim, tvrdi da je drugih opcija bilo, ali da je vlada „teret svoje nesposobnosti prebacila na građane”.

Posle uvođenja novih poreza u Vladi Srbije već razmišljaju o sledećem koraku ako ove mere ne daju rezultate. Ne isključuje se mogućnost daljeg širenja poreskih opterećenja, ako prihodi padnu, najavljuju Novosti.

Vlada Srbije obelodanila je paket mera kako da smanji rashode i poveća budžetske prihode, ali u resornim ministarstvima tek očekuju precizna uputstva o tome šta i kako treba da rade. Tačnije, nema još objašnjenja šta bi sve i pod kojim uslovima bilo oporezivano kao luksuz. Za sada je jedino jasno da će plate i penzije iznad 12.000 dinara biti dodatno oporezovane sa šest odsto privremenog nameta, a kako će se obračunavati porez na imovinu znaće se tek u naredne tri nedelje. Postizanje dogovora o tome ko će plaćati solidarni porez, poslodavci i sindikati tumače kao kosku bačenu privrednicima i radnicima, koja će, na kraju, pući po leđima zaposlenih, objavljuje Blic.

Vlada do sada nije pokazala da je spremna da napravi korenite promene koje bi zaista dovele do uštede. Priča o smanjivanju broja ministarstava koja je prethodnih dana lansirana iz vrhova DS i G17 plus još je daleko od toga da bude ostvarena, jer ne samo što ima velikih prepreka među ministrima koji nisu spremni da se odreknu fotelja, već se sve razvodnjava dodatnom pričom da smanjenje broja ministarstava neće značiti i smanjivanje zaposlenih, javlja Blic.

Sindikat preti vladi

Ako vlada uvede dodatni porez na zarade Savez samostalnih sindikata Srbije organizovaće proteste, jer je najavljenim povećanjem poreza vlada prekršila sporazum o razvoju socijalnog dijaloga, koji predviđa da se problemi rešavaju kroz razgovore, a ovog puta odluke su donete bez dogovora sa sindikatima i drugim socijalnim partnerima.

Ova sindikalna centrala tvrdi da bi uvođenjem poreza „najveći teret bio prebačen na zaposlene i građane, a nedodirljivi bi i dalje bili oni koji su se enormno nelegalno bogatili devedesetih godina prošlog veka i u vreme ratova u okruženju, sankcija i krize, kao i malverzacijamaprilikom privatizacije, objavljuje Politika.

Nezaposlenost

Vladimir Ilić, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje kaže za Novosti: Netačno je da mesečno bude otpušteno 10.000 ljudi. Trenutno na evidenciji 749.000 nezaposlenih.

U poslednja tri meseca Nacionalna služba zapošljavanja beleži porast broja nezaposlenih, ali to još nije dramatično, smatra Ilić. U februaru je 3.224 zaposlena, od kojih je 2.000 radilo u društvenom i 1.440 u privatnom sektoru, proglašeno tehnološkim viškom.

Predsednik Srbije Boris Tadić sa predsednikom Rumunije Trajanom Baseskuom na
svečanom dočeku u Bukureštu

General Ponoš bez posla

General-potpukovnik Zdravko Ponoš, bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije, obukao je juče uniformu, prvi put posle razrešenja sa dužnosti, nakon što mu je istekao i poslednji dan godišnjeg odmora, i uputio se na posao. Seo je u prvu praznu kancelariju u Generalštabu, u blizini njegovog naslednika. Niko ga, međutim, nije sačekao sa odlukom predsednika Srbije Borisa Tadića o novom postavljenju ili penzionisanju, niti mu je iko predočio zadatke na kojima treba da bude angažovan.
Upravo ističe treći mesec otkako je Ponoš odlukom predsednika Srbije razrešen dužnosti nakon što je izostao sa novogodišnje proslave Ministarstva odbrane i intervjuua u kojima je izneo da su blokirane reforme Vojske, da ne postoje ključni dokumenti za njeno funkcionisanje kao što su strategije odbrane i bezbednosti…objavljuje Blic.


Predsednik Srbije Boris Tadić na promociji u poćasnog doktora bukureštanskog
Hrišćanskog univerziteta "Dimitrie Kantemir" Bukureštu (Fonet)

Preti svetska politička kriza

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki-Mun je u Moskvi upozorio da bi globalna ekonomska kriza mogla brzo da preraste u političku krizu, prenosi Politika.

„Strahujem da ovaj problem, ukoliko ga brzo ne rešimo, može prerasti u zabrinjavajuću političku nastabilnost, u političku krizu”, ukazao je čelnik UN diplomatama u Moskvi. On je takođe izjavio da će pitanje uvođenja nove rezervne valute biti razmatrano na samitu Grupe 20 ekonomski najrazvijenijih zemalja i država sa privredama u naglom usponu (G20) u Londonu, zakazanom za 2. april.

Pristalica DPS sa portretom premijera Crne Gore Mila ?ukanovića na završnom
predizbornom mitingu Demokratske partije socijalista (DPS) u Podgorici

Pripreme za "Nabuko"

Sporazum o izgradnji gasovoda „Nabuko” sa svim zainteresovanim zemljama mogao bi biti potpisan već u junu, izjavio je direktor kompanije koja će upravljati gasovodom Rajnhard Miček, na prezentaciji projekta u Sofiji.

Kako je rečeno na prezentaciji, izgradnja gasovoda, ukupne dužine 3.300 kilometara i propusne moći od 31 milijardu kubnih metara godišnje, počeće 2011. i biće okončana 2014. godine. Orijentaciona cena izgradnje je 7,9 milijardi evra, podsetila je agencija Prajm-Tas.

Gasovod „Nabuko” trebalo bi da prevozi gas iz pomenutih zemalja, preko Turske, Bugarske, Rumunije i Mađarske do Austrije, odakle će se potom on, u više grana gasovoda, dovoziti potrošacima u zemljama zapadne Evrope. Cilj gasovoda je da se Evropa oslobodi zavisnosti od ruskog gasa,javlja Politika.

Srbija i Evropska unija

Potpredsednik Vlade Božidar Đelić izjavio je u Pirotu da je Evropska unija strateški partner Srbije i da je to još jednom potvrđeno današnjim potpisivanjem finansijskog sporazuma o prekograničnoj saradnji od 50 miliona evra, javlja Politika.

Finansijski sporazum, u vrednosti 50 miliona evra, o projektima prekogranične saradnje Srbije, Bugarske, Rumunije i Mađarske potpisan je u Pirotu.

Sporazum će se sprovoditi u naredne tri godine, a potpisali su ga Đelić i šef delegacije Evropske komisije u Srbiji Žozep Ljoveras.

Briga za zapadni Balkan

Evropski komesar za proširenje Oli Ren izjavio je da bi Balkan mogao da se pretvori u „crnu rupu” ukoliko Evropska unija uspori proces svog proširivanja zbog ekonomske krize. Ren je upozorio da zemlje Balkana ne smeju da postanu žrtveni jarac ekonomskih i društvenih bolesti koje su pre potekle sa Volstrita, nego sa ulica Beograda ili Zagreba, preneo je danas Bi-Bi-Si (BBC).

„Ne bismo smeli da dignemo ruke od našeg hvale vrednog truda u pravcu mira i stabilnosti na Balkanu", prenosi Politika Renovu izjavu.

Ambasador Vatikana nadbiskup Eugenio Sbarbaro, beogradski nadbiskup Stanislav
Hočevar i vladika Atanasije Rakita u Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta
Srbije "Dr Vukan Čupić" povodom donacije Vatikana 10 injekcionih pumpi
(Atanasije Rakita, Eugenio Sbarbaro, Stanislav Hočevar)

Strane banke u Srbiji

Osnivači deset najvećih banaka sa stranim vlasništvom u Srbiji saglasili su se juče u Beču da neće smanjivati ukupan iznos kredita u Srbiji. „Svesni smo da je u zajedničkom interesu da se obavežemo da ćemo zadržati ukupan nivo izloženosti prema Srbiji“, navedeno je u zajedničkom saopštenju matičnih banaka objavljenom posle sastanka u Beču, javlja Danas.

Ukupan dug privatnih preduzeća i banaka prema inostranstvu dostigao je 15,4 milijarde evra, a samo ove godine na naplatu dospeva 4,5 milijardi. Da su domaće firme u velikom problemu, svedoči i podatak da su u prva dva meseca dospele obaveze u iznosu od gotovo milijardu evra, a uplaćeno je samo 11 miliona. Stručnjaci procenjuju da bi, u uslovima kada su strane investicije svedene na minimum a izvoz opada, povlačenje evropske valute ozbiljno uzdrmalo devizne rezerve zemlje i izazvalo pravi kolaps na domaćem monetarnom tržištu, čak i da preduzeća raspolažu dovoljnom količinom dinara za otplatu svojih obaveza.

U Uniji poslodavaca Srbije procenjuju da dosadašnje mere vlade nisu zašle u suštinu problema domaće privrede, tako da ni dogovoreni aranžman sa MMF-om niti reprogram duga, neće značajnije popraviti poslovni milje.

Prema oceni Milana Kneževića, potpredsednika Asocijacije malih i srednjih preduzeća, reprogramiranje privatnog duga je mačsa dve oštrice, pre svega zato što se ne zna koje su se firme zadužile i po kom osnovu, mada bi to, imajući u vidu da država u njihovo ime pregovara o kreditnim olakšicama, trebalo da bude javni podatak.

"Mnogo ozbiljniji problem je to što niko nema odgovor na pitanje šta će se dogoditi naredne godine, kada će ukupne dospele obaveze premašiti deset milijardi evra", upozorava Knežević.

U Budimpešti o Kosovu

U organizaciji američkog nevladinog instituta PER (Projekat za etničke odnose) danas će se u Budimpešti održati okrugli sto na kojem će učestvovati predstavnici zvaničnog Beograda i svih političkih opcija među kosovskim Srbima, saznaje Danas u dobro obaveštenim izvorima.

Organizatori su pozvali Jovana Ratkovića i Mlađana Đorđevića, savetnike predsednika Srbije za spoljnu politiku i Kosovo, zatim Dušana Spasojevića i Olivera Ivanovića, državne sekretare u ministarstvima odbrane i za KiM, kao i predstavnike Skupštine Srbije Gordanu Čomić i Nadu Kolundžiju (DS), Suzanu Grubješić(G17 plus), Žarka Koraća (SDU).

Kao teme okruglog stola najavljene su: sigurnost i budućnost srpske zajednice na KiM, uloga srpskih političara u poboljšanju položaja kosovskih Srba i koji se problemi mogu rešiti bez lidera kosovskih Albanaca, stav Beograda prema saradnji kosovskih Srba i Albanaca na lokalnom nivou, kao i pospešivanje saradnje Srba i međunarodne zajednice na KiM.

Trasa Južnog toka ostaje u Srbiji

Aleksandar Medvedev, potpredsednik "Gasproma" kaže za Novosti: "Rumunija nije alternativa. Neće biti pomeranja rokova. Još nismo u potpunosti sagledali stanje u Naftnoj industriji Srbije."

"Spremni smo da do kraja ove godine završimo sve pojedinačne tehničke elaborate za zemlje uključene u gradnju gasovoda."

Mesečna zarada osam miliona

Najveći poreski obveznik u Srbiji je advokat s opštine Stari grad koji je Poreskoj upravi dostavio prijavu za plaćanje godišnjeg poreza na dohodak građana od oko 95 miliona dinara, pokazuju prvi preliminarni rezultati Poreske uprave. Njegova mesečna zarada bila je 2008. godine osam miliona dinara ili nešto manje od sto hiljada evra.

Na listi 100 s najvećim primanjima 91 muškarac i samo devet žena, objavljuje Politika.

Kuća za poreski dug

Samo do pre nekoliko godina Nikola Kostić, sada učenik trećeg razreda Prehrambeno-hemijske škole u Nišu, živeo je s roditeljima u maloj i trošnoj kući, na niškoj Trošarini. Onda je ostao sam – majka Zorica preminula je 2006. godine, a već naredne godine umro je i otac Radomir. Tada je ovaj dečak dobio pravo na socijalnu pomoć od 2.500 dinara i to su jedina sredstva od kojih živi. Nastavio je uredno školovanje, priprema se za pekarski zanat, za zanimanje kojim su se bavili i njegovi roditelji, piše u Politici.

Nedavno se, međutim, Nikola suočio s novom teškom nevoljom. Na vrata trošne kućice zakucali su poreski izvršitelji. Zbog duga njegovog pokojnog oca, koji je sa kamatom dostigao cifru od tri miliona dinara, poreznici pokušavaju da oduzmu ovom dečaku kuću. Jedino što ima.

Nema subvencionisanih kredita za stanove

Od početka godine nije odobren nijedan subvencionisani stambeni kredit iz novog programa. Banke zasada samo na kašičicu isplaćuju lanjske obaveze, piše u Novostima.

Zbog kašnjenja, mnogi su građani odustali od ovih dotiranih, jeftinijih pozajmica za kupovinu stanova i prešli na komercijalne. Neki su, nažalost, zbog odugovlačenja izgubili i položene kapare!

Ministarstvo ekonomije ukida propise

Od 1. aprila počinje sezona lova na propise, saznaju Novosti. Ukidanjem 5.000 akata, privreda pojeftinjuje za 25 odsto. Manja birokratija, brže procedure, to je ono što privreda traži radi efikasnijeg poslovanja.

Ključnu reč u tome koji propisi će biti ukinuti ili promenjeni imaće građani i privrednici.
Kako saznaju “Novosti”, u naredna četiri meseca, tačnije do 1. avgusta, oni će moći da preko specijalnih formulara državi dostavljaju svoje predloge. Vlada će, na osnovu tih sugestija, do kraja godine jednim aktom ukinuti ili promeniti nepotrebne propise, rečeno nam je u Ministarstvu ekonomije.

Neobičan sajam automobila

Uprkos ekonomskoj krizi, 47. međunarodni salon automobila u Beogradu najglamurozniji do sada. Izlaže više od 500 kompanija iz celog sveta. Čak 48 vozila prvi put kod nas. Svetske i evropske premijere, izveštavaju Novosti.

Ne da nije bilo otkaza nego nije bilo ni dovoljno kvadrata izložbenog prostora. Po prvi put, kao da su najsrećnija vremena, rasprodato je svih 40.000 kvadrata izložbenog prostora.

Ako je suditi po prodaji kola, juče, prvog dana 47. međunarodnog salona automobila u Beogradu, kriza u Srbiju još nije došla. Naime, za samo nekoliko sati razgrabljeni su svi najskuplji modeli najpoznatijih svetskih proizvođača, kao i više od stotinu najjeftinijih vozila! U ukupnom zbiru, posetioci su na samom otvaranju sajma potrošili više od dva miliona evra, piše u Presu. Ekonomista Danijel Cvijetićanin ističe da smo mi društvo koje se raslojava i da je kupovna moć oko 10 odsto stanovništva Srbije strahovito porasla.

Bez ćirilice?

Sudsko vijeće Haškog tribunala, pred kojim je predmet protiv bivšeg predsjednika Republike Srpske Radovana Karadžića, promijenilo je svoju odluku prema kojoj svi sudski dokumeti moraju da budu predati optuženom na srpskom, ćirilicom, piše u Danasu.

Uz napomenu da se odluka odnosi samo na pisane materijale, vijeće ukazuje da će svaka usmena komunikacija biti simultano prevođena na bosanski/hrvatski/srpski, onda kada bude korišćen neki drugi jezik.

Odlukom je prihvaćen zahtjev Tužilaštva da se, s ciljem vođenja efikasnijeg postupka, Karadžiću dokumenti dostavljaju i na engleskom. Tužilaštvo je navelo primer u kojem potvrđuju da Karadžić „veoma dobro“ ili „odlično“ poznaje engleski jezik. Vijeće se uvjerilo u argumente Tužilaštva koje je ukazalo da je Karadžić godinu dana studirao u SAD, te da je u toku rata u BiH učestvovao u pregovorima i davao opširne intervjue inostranim medijima.

Razjašnjeno hapšenje u Keniji

Čovek koji je uhapšen u Keniji zbog sumnje da je počinio ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji, identifikovan je kao Igor Mejaški, star oko 60 godina, potvrdila je juče policija u glavnom gradu Kenije. Ubrzo posle toga i tužilaštvo Haškog tribunala saopštilo je da uhapšeni nema nikakve veze sa preostalom dvojicom haških optuženika koji su u bekstvu, prenosi Politika.

Večeras protiv Rumuna

Srbija, u subotu u Konstanci, protiv domaćina (19.45, TV) bije, možda, i odlučujuću bitku za SP, javljaju Novosti. Antić: "Svi se nadamo da možemo da napravimo krupan korak ka Južnoj Africi." Mutu: "Naša poslednja šansa."