NOVI PLAN BEOGRADA ZA KOSOVO?

Srbija je pripremila predlog za trajno rešenje statusa Kosova, reč je o planu „Autonomija od 1 do 100“. Priština pozvala Grčku da prizna Kosovo. Stručnjaci za međunarodno pravo i diplomatiju upozoravaju da je Srbija brzim podnošenjem rezolucije u UN ušla u zonu ugrožavanja odnosa sa strateškim partnerima, „pre svega sa EU“.


Učesnici Karibijana parade u Torontu, Kanada

„Autonomija od 1 do 100“

Srbija je pripremila predlog za trajno rešenje statusa Kosova, piše Pres. Radi se o planu „Autonomija od 1 do 100“ koji bi Beograd trebalo da predloži i Zapadu, a Albancima će biti ponuđeno da odluče u kakvim odnosima žele da žive sa Srbijom, ali uz uslov da Srbi sa severa dobiju isto. Osnovne crte ovog plana, piše ovaj list, otkrio je predsednik Srbije Boris Tadić u toku prošlonedeljne posete Tari.

Neimenovani izvor Presa objašnjava da je predlog Srbije u skladu sa „realnošću na terenu“ na kojoj je Zapad insistirao zalažući se za priznavanje nezavisnosti. Albanci prema srpskom planu mogu da izaberu kakvu autonomiju žele na skali od jedan do sto, s tim što je „1 – da budu sastavni deo Srbije, a 100 najveći stepen autonomije, odnosno samostalnost“.

O tome kakvi su dometi srpske kosovske politike, Politika je sučelila mišljenja političkog direktora Ministarstva spoljnih poslova Borislava Stefanovića i Zorana Ostojića, člana Presedništva Liberano-demokratske partije. Stefanović ističe da naša rezolucija omogućava „širom manevarski pregovarački proces“, ali da do prihvatljivog rešenja ne možemo doći u konfrontaciji sa EU, SAD ili Rusima. S druge strane, Ostojić kaže da je Beograd bio na korak da prihvati predlog EU da zajedno napišu rezoluciju, a pošto se to nije desilo, „to je samo još jedan dokaz neiskrenosti evropske politike Srbije“.

Evropska unija još nema jedinstven tekst rezolucije koji bi predložila na usvajanje Generalnoj skupštini UN, pišu s druge strane Večernje novosti. Dokument koji je pominjan u javnosti samo je „probni balon“ i ne predstavlja „izraz saglasnosti svih članica“. Suština sporenja je, pišu Novosti, stara, jer 22 države priznaju nezavisnost i pozivaju na „dobrosusedske odnose“ u regionu, dok pet zemalja osuđuje otcepljenje Kosova. Ipak, kako piše ovaj list, zvaničnom Briselu je cilj da sa Beogradom usaglasi zajednički tekst s kojim bi se izašlo pred UN u septembru.

Novosti takođe objavljuju i da je Priština pozvala Grčku da prizna Kosovo, „nakon što je Međunarodni sud pravde u Hagu doneo pozitivnu odluku“, kako je rekao privremeni kosovski predsednik Fatmir Sejdiju.


Posledice nevremena, koje je 31. jula zahvatilo atar čačanskog sela Kotraža

Brisel već ljut

Srbija će danas na sednici Saveta bezbednosti u UN imati težak zadatak, piše Blic, „da ne iznervira svoje saveznike i najmoćnije sile sveta sa kojima je uspostavila dobre odnose dok je pitanje Kosova bilo ’na terenu prava’, a da ih istovremeno ubedi da se ’kosovska bitka’ nije završila mišljenjem Međunarodnog suda pravde u Hagu“. „Gotovo nemoguć zadatak“, piše Blic, navodeći ocene stručnjaka za međunarodno pravo i diplomatiju koji već upozoravaju da je Srbija brzim podnošenjem rezolucije u UN ušla u zonu ugrožavanja odnosa sa strateškim partnerima, „pre svega sa EU“.

Otvaranje suda u Mitrovici (ni)je nužno

Kosovskoj Mitrovici je hitno potrebno otvaranje suda, istakli su u Euleksu, navodeći da su u toku razgovori o povratku lokalnih sudija i tužioca u mitrovački Okružni sud. Ipak, Blic piše da zvaničan Beograd ovo negira i insistira na tome da se „rešenje ne može nametati“.

Portparol Euleksa Irina Gudeljević objašnjava u kancelariji tužioca u severnoj Mitrovici stoji oko 12.000 nerešenih krivičnih i civilnih slučajeva, dok ih kod sudija u fijokama ima još oko 6.150. Dalja odlaganja bi dovela do još većeg gomilanja, „što predstavlja ozbiljno kršenje ljudskih prava i uskraćivanje pristupa pravdi za sve građane“, kaže ona.

S druge strane, državni sekretar za Kosmet Oliver Ivanović za Blic kaže da pravosudni sistem na severu može da bude samo i isključivo pod Unmikom.

Beriša zove Tadića u Tiranu

Danas donosi intervju sa ambasadorom Albanije u Beogradu Špetimom Čaušijem koji ističe da se stav Vlade iz Tirane poklapa sa mišljenjem 69 zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova. „Sledimo mišljenje da će takvo rešenje garantovati stabilnost i prosperitet čitavog regiona Zapadnog Balkana“, kaže on, dodajući da odnosi Srbije i Albanije predstavljaju primer intenzivnog razvoja bilateralnih odnosa dveju zemalja. U tom kontekstu, Čauši govori i o nedavnoj poseti šefa diplomatije Albanije Iljira Mete Beogradu. Takođe, ističe on za Danas, albanski premijer Sali Beriša pozvao je predsednika Srbije Borisa Tadića u zvaničnu posetu. Čauši se osvrće i na ukidanje viza za građane Srbije aprila 2010. za putovanje u Albaniju, navodeći da se nada da će i Beograd učiniti isto kada su u pitanju albanski državljani, jer bi to doprinelo slobodnijem kretanju. „Naša strana je tražila od visokih organa u Srbiji da primene iste standarde za naše građane... Nadam se da će zvanični Beograd odgovoriti istim gestom“, navodi Čauši.


Nemačka ženska reprezentacija u fudbalu slavi osvajanja prvog mesta na Svetskom
kupu, posle pobede nad ekipom Nigerije

Zaboravljena imovina Srba

Iako se ove nedelje navršava 15 godina od poslednjeg egzodusa Srba iz Hrvatske tokom „Oluje“, problemi kao što su srpska imovina u ovoj zemlji, i dalje su bez epiloga. Večernje novosti pišu da je vrednost srpske imovine oko 30 milijardi evra, a da su Srbi ostavili 600.000 hektara zemljišta, 980.000 grla krupne stoke, 18 miliona čokota vinove loze... U Saveznom ministarstvu pravde postojao je i podatak da je prilikom evidentiranja imovine Srba 1996. godine prijavljeno i 180 miliona tadašnjih nemačkih maraka i još tri i po milijarde dinara u hrvatskim poslovnim bankama, kao i 600 miliona dinara u hartijama od vrednosti.

Šta je važnije od EU?

Blic piše da će Evropska komisija kada bude pisala izveštaj o napretku Srbije ka EU u oktobru, naići na izveštaje o najmanje četiri zakona i jednoj uredbi koje je vladajuća većina u Skupštini donela ili promenila „kršeći Ustav Srbije i mnoštvo protesta profesionalnih udruženja, nevladinih institucija i zaštitnika građana“. Poslednji primer je, piše Blic, usvajanje amandmana na Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, koji će funkcionerima omogućiti da zadrže više funkcija, iako su u sukobu interesa.


Sabirno prodajni centar (poznatiji kao "Vojni otpad") Vojske Srbije godišnje
popunjava budžet Ministarstva odbrane Srbije iznosom od 100 do 200 miliona dinara

London poverovao Sonji Biserko

Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević u intervjuu Večernjim novostima kaže da je za njega „relevantan dopis Ministarstva pravde Srbije u kojem je na pitanje londonskog ekstradicionog suda nedvosmisleno odgovoreno da ne postoje nikakvi politički dogovori“ kada je u pitanju slučaj Ejupa Ganića. Sud je, kaže on, „poklonio veru iskazu Damira Arnauta, Ganićevog pravnog savetnika, koji je svedočio o navodnim diplomatskim pregovorima između ministarstava spoljnih poslova Srbije i BiH uz posredovanje Turske“. Ipak, Vukčević ističe da ne odustaje od slučaja Ganić. Na pitanje da li je tačno da je Sonja Biserko, svedočeći u korist Ganićeve odbrane, tvrdila da naše pravosuđe ne može da mu sudi pošteno, Vukčević je potvrdio da je Biserko to rekla za slučajeve Ganića i Ilije Jurišića.

Grčka po svaku cenu

S obzirom na krizu u Grčkoj koja danima puni naslovne strane domaće i strane štampe, Danas piše da srpski turisti ipak odlaze na unapred planirana letovanja. Uprkos tome što je veliki broj stranih turista zbog svakodnevnih štrajkova i nestašice goriva (koje je počelo da se prodaje i na crno po mnogo višim cenama od redovnih), šef konzularnog odeljenja Ambasade Srbije u Atini Jovica Čekić kaže da Srbi koji su se zatekli na letovanju u ovoj zemlji nisu imali većih problema. Očekuje se da već od ove nedelje stanje u snabdevanju bude normalizovano, kaže on.

Najugroženiji su bili srpski turisti koji su letovali na severu Grčke, jer su tu dolazili sopstvenim prevozom. „Ipak, i oni naši malobrojni turisti koji su automobilom došli na jug Grčke, posebno na ostrva, snalazili su se i jedni drugima, preko internet blogova, davali savete kako da dođu do snabdevenih pumpi ili namirnica“, kaže Čekić za Danas i dodaje da je za vikend obišao nekoliko turističkih mesta u okolini Atine, da je goriva bilo na nekim pumpama i da nije video velike gužve, „najviše po desetak vozila u redu“.

Kako kažu konzulatu u Solunu, i na severu se stanje stabilizuje. Građani više ne zovu, a goriva već ima na većini pumpi u Stavrosu i na Halkidikiju, piše Danas.

Privrednici bi fiksni kurs

U Biznis odeljku Danas se bavi i promenama deviznog kursa koje posebno pogađaju privredenike koji prihode ostvaruju u dinarima, a svoje obaveze izmiruju u drugoj valuti. Evro se, piše ovaj list, ozbiljno primakao psihološkoj granici od 110 dinara, te se sve češće može čuti apel privrednika da rešenje možda treba tražiti u fiksnom kursu. Ipak, kako objašnjava viceguverner NBS Bojan Marković, postoji način da se privrednici zaštite od valutnog rizika, zbog čega bi trebalo da uspostave bolju saradnju s bankama koje u svojoj ponudi imaju instrumente za ovu namenu. „Ti instrumenti omogućavaju fiksiranje plaćanje u bilo kojoj valuti po unapred utvrđenom kursu“, kaže on. Ipak, Danas navodi da samo 14 od 34 banke nude ovu mogućnost.

Ministar više voli da ga hvale

Ministar zdravlja Tomica Milosavljević u intervjuu Politici kaže da se ne slaže s tim što javnost u poslednje vreme često pominje da bi trebalo da podnese ostavku. Kada su u pitanju afere u zdravstvu, Milosavljević kaže da bi to bilo isto kao kada bi se zbog, na primer, korumpiranog policajca tražila ostavka ministra policije. „Nisam ja kao ministar odgovaran za svakog čoveka u zdravstvenom sistemu. Trebalo bi da budem pohvaljen što se stvari ne sakrivaju. Da li bi bilo bolje da građani ništa ne znaju? Ima nekolicina ljudi koji imaju opsesiju ministrom zdravlja, kojima je glavna aktivnost da nađu povod da napadnu ministra“, kaže Milosavljević za Politiku.

Hleb 50 dinara?

S obzirom na to da su direktni troškovi proizvodnje hleba, kao što su brašno, energenti, komunalije, poskupeli za petinu, predstavnici mlinarske i pekarske industrije najavljuju za Večernje novosti da se može očekivati i nužno povećanje cene hleba. „Vekna belog hleba mogla bi da dostigne cenu između 40 i 50 dinara“, ističe Zoran Pralica, predsednik Unije privatnih pekara Srbije, navodeći da već u narednih mesec dana može da se očekuje poskupljenje.

Policija gledala batinjanje Srba

Pres piše o napadu grupe od dvadesetak Albanaca na dvojicu srpskih momaka u grčkom Pefkohoriju. Marko Filipović (28) iz Beograda smešten je sa teškim povredama u bolnicu u Poligiros i nije u životnoj opasnosti. Lakše je povređen njegov kum Miloš Stojanović (28) iz Niša, kome je potpuno uništen novi „citroen“. Marku su polomljena dva rebra i ima mnogobrojne podlive i masnice. Kako piše Pres, mladići su napadnuti kad su se oko tri sata ujutru vraćali iz disktoteke. Na ulici su videli tuču, izašli iz auta da vide šta se dešava, kada su i sami postali meta. Jedan od mladića otkriva da je policija sa 20 metara udaljenosti mirno gledala tuču i da su reagovali tek kada su svi nagrnuli na njega. Marko je ležao nepomično na pločniku kada se uključila policija i odmah je prebačen u bolnicu. „Citroen“ je ostao na ulici, a kasnije su ga našli potpuno uništenog i opljačkanog.

Ni traga od malog Đorđa

Policajci i meštani sela Majilovac obustavljaju istragu za Đorđem Andrejićem (13) koji je nestao pre 11 dana. Majka i otac, piše Pres, i dalje odbijaju da sarađuju u istrazi. Istraga bi trebalo da krene iz početka, a osim majke Marine, biće saslušani i otac i rodbina. Otac Dejan Andrejić nije čak ni učestvovao u potrazi za sinom. Majka je nekoliko puta izlazila na teren da pokaže gde ga je poslednji put videla, ali telo nije nađeno, a u međuvremenu je i ona odbila da pokaže gde je zakopano telo.

U potrazi za malim Đorđem učestvovalo je više od 200 policajaca i žandarma, kao i nekoliko stotina meštana i lovaca koji su pretražili 30 kvadratnih kilometara u ataru sela kod Velikog Gradišta. Ipak, istraga će, piše Pres, biti prekinuta jer ovakva potraga nije dala rezultate, a čekaće se da istraga dođe do novih saznanja.

Dečakova majka je uhapšena 25. jula zbog sumnje da je ubila Đorđa i određen joj je pritvor od mesec dana. Iako je rekla da je udarila dečaka motikom i ostavila ga u šumi, ona ne može da bude optužena jer nije nađeno telo. U ovom slučaju se po zakonu ne može govoriti o ubistvu, navodi advokat Ivan Bajazit.

Večernje novosti pišu da je istraga obustavljena zbog loših vremenskih uslova, a da će odluka o eventualnom nastavku potrage idućih dana zavisiti od istražnog sudije Višeg suda u Požarevcu. Novostima su se meštani poverili i da sumnjaju da je u slučaj umešana i treća osoba, koja je možda pomogla majci.

Novi „Padinjak“

Politika piše o novom u zatvoru za najopasnije kriminalce, koji bi od septembra trebalo da bude otvoren u Padinskoj Skeli. Tu bi trebalo da bude smešteno oko 450 osuđenika koji su osuđeni na zatvorsku kaznu od 20 do 40 godina. Građevinski deo novog zavoda je gotov, još samo treba da se opreme upravna zgrada, kuhinja, ćelije... „Nova Skela“ će se prostirati na četiri hektara i biće ograđena žicom postavljenom u dva reda i visokom oko 4,5 metara. Ovo će biti prvi kazamat zatvorenog tipa u Beogradu, piše ovaj list.

Ronioci s puškama

Pripadnici 93. ronilačke čete, koji su nedavno iz Gružanskog jezera izvukli olupinu „orla“ opremljeni su ruskim podvodnim puštama i pištoljima, piše Politika u tekstu o jedinstvenoj jedinici Vojske Srbije, koja je smeštena u bazi Prvog rečnog odreda u Novom Sadu. Ona je još od 1945. centar rečnog ronjenja koje se ocenjuje kao teže od onog u morskim dubinama. „U prolećnom periodu kada voda nadođe, prosečna dubina Dunava na srediti korita je oko 20 metara, ali u Đerdapskoj klisuri na pojedinim mestima ova reka je duboka i više od 100 metara. Zanimljivo je da je Tisa, zbog jače struje, teža za ronjenje od Dunava“, kaže za Politiku major Mitar Milović, komandir 93. ronilačke čete.

Ova jedinica nedavno je opremljena i specijalnim podvodnim oružjem, koje je doskora bilo tajna, a reč je o automatskim puškama i pištoljima ruske proizvodnje, koji pucaju pod vodom s tim što municija, umesto klasičnog zrna, ima strelice.

Srpski trijumf u Sarajevu

Nakon završetka „Sarajevo film festivala“, Danas piše o trijumfu srpskih filmova. Mladi režiser Nikola Ležaić dobio je nagradu za „Tilva Roš“ o rudarskom Boru. Njegov glavni glumac Marko Todorović proglašen je za najboljeg glumca. Nagradu „Srce Sarajeva“ za najbolji film, čiji iznos od 25.000 evra osigurava Savet Evrope, dodelio je žiri sa predsedavajućim rumunskim režiserom Kristijem Puiujem na čelu.


Publika na trgu u Pečuju (dvesta kilometara jugoistočno o Budimpešte) pred
koncert Gorana Bregovića i "Orkestra za svadbe i sahrane"

„Delfini“ pobedili Hrvate

Štampa piše i o vaterpolistima Srbije koji su pobedili Hrvate u finalu Svetskog kupa u Rumuniji sa 13:7. „Prošlogodišnji svetski prvaci iz Rima i pobednici nedavnog fajnel-ejta Svetske lige u Nišu dobili su jučerašnje finale sa ekipom Hrvatske, revanširali im se za poraz u grupi i uprkos fizičkom umoru od dugog takmičarskog leta, nemalim problemima s povredama prvotimaca i hroničnim nevoljama sa slobodnim terminima za treninge, odbranili šampionski trofej u FINA kupu“, piše Danas.

„Srpski ’delfini’ odmah su na startu stavili do znanja Hrvatima ko je planetarni vladar, ali i najveći pretendent na zlato na predstojećem Evropskom prvenstvu u Zagrebu“, piše Pres.

Letnji paparazzo

Pres objavljuje i fotografije glumice Katarine Radivojević, koju su hrvatski fotografi uslikali na Palmižani kod Hvara dok na plaži presvlači gornji deo kupaćeg kostima. Radivojevićeva je svakodnevno na meti hrvatskih paparaca, između ostalog i jer tumači jedan od glavnih likova u tamošnjoj sapunici „Najbolje godine“. Ovoga puta, u subotu, uslikana je u toplesu.