NOVA VREDNOST NIS-A I SKUPŠTINSKA BLOKADA ODLAŽU ENERGETSKI SPORAZUM

Rusi optužuju, demantuju i podsećaju. Karadžić opet odbio da se izjasni o optužnici. Propast Zvezdine uprave. Sve crnja budućnost energetskog sporazuma.

Čiji su brodovi došli do obale?

Donedavni predsednik Rusije i aktuelni premijer Vladimir Putin izneo je juče sumnju da je konflikt Gruzije sa otcepljenom autonomnom oblašću Južnom Osetijom posebno izazvan da bi se stvorila prednost za jednog od pretendenata na mesto predsednika SAD. On je dodao da samo izgleda da je lakše naoružavati jednu od strana i podstaći na ubijanje druge, nego dugo godina voditi teške pregovore i tražiti složena kompromisna rešenja u međuetničkim konfliktima. „Ispostavlja se da to nije uvek tako”. Putin je još rekao da SAD poslednjih godina šire „pravo sile a ne međunarodno pravo”, naglašavajući da je Rusija pokušavala da zaustavi odluku o priznavanju Kosova, ali da je „niko nije slušao”, javlja dopisnik Politike iz Moskve.

„Kada smo pokušavali da zaustavimo rešenje za Kosovo, niko nas nije slušao. Mi smo govorili: ne radite to, sačekajte, stavićete nas u užasan položaj na Kavkazu. Šta ćemo reći malim narodima Kavkaza, zašto Kosovo može da dobije nezavisnost, zašto ovde ne može? Stavićete nas u glup položaj”, rekao je Putin u intervjuu američkoj Si-En-En. „Niko tada nije govorio o međunarodnom pravu, osim nas a sada su se svi setili, sada su iz nekog razloga svi počeli da govore o međunarodnom pravu”, istakao je Putin, prema stenogramu koji je objavila vlada Rusije.

Na pitanje Si-En-Ena da li je Rusija pretnja miru, Putin je odgovorio da su u blizinu ruske obale stigli američki bojni brodovi sa raketnim naoružanjem dometa 500 kilometara. „Pa nisu naši brodovi došli do vaše obale, već vaši do naše. Kakav je naš izbor? Mi ne želimo komplikacije, ne želimo ni sa kim da se svađamo, ne želimo ni sa kim da ratujemo. Želimo normalnu saradnju i respekt prema nama i našim interesima”.

Kosačov demantuje

Predsednik Spoljnopolitičkog odbora ruske Dume, Konstantin Kosačov demantovao je da je za Si-En-En izjavio da bi Rusija mogla da prizna nezavisnost Kosova i Metohije - što su preneli neki beogradski mediji.

"Pozicija Rusije o Kosovu posle priznanja Južne Osetije i Abhazije ostaje neizmenjena - priznanje Kosova od nekoliko zapadnih država u suprotnosti je sa međunarodnim pravom i potpuno je nelegitimno", naglasio je Kosačov za Novosti. "Cilj im je da se posvađaju naši narodi, što ne želim da dopustim", ocenio je Kosačov zašto je Si-En-En lažno interpretirao njegovu izjavu o mogućem priznavanju Rusije nezavisnosti Kosmeta. "Ako se takva pozicija pripisuje meni, to je potpuni falsifikat. Ja tako nikada i nigde nisam govorio."

Čurkin podseća

I u SB UN, prilikom rasprave posvećene Gruziji, dotaknut je Kosmet. Diplomate, pre svega, SAD i Velike Britanije optužile su Rusiju da je zbog priznavanja Južne Osetije i Abhazije narušila teritorijalnu celovitost Gruzije, ali je ruski ambasador Vitalij Čurkin odbacio te optužbe kao neosnovane i podsetio na priznanje nezavisnosti KiM.

"A, gde ste vi, drage kolege, bili kada smo razgovarali o Kosovu?! Da li smo mi bombardovali televizijski toranj u Tbilisiju? Ne. A, NATO je bombardovao toranj u Beogradu, jer im se nije dopadalo kakve se emisije tamo prave. I nisu žalili ni srpske ni strane novinare, rekao je Čurkin, piše u Novostima.

Ruski diplomata je pitao i gde je uvažavanje medjunarodnog prava u slučaju Rezolucije 1244 SB UN koja ne pruža mogućnost Kosovu da jednostrano proglasi nezavisnost, niti da se ona jednostrano priznaje, prenosi Glas javnosti Čurkinove reči.

Karadžić po drugi put pred Tribunalom

Radovan Karadžić, prvi predsednik Republike Srpske, odbio je i u petak da se izjasni o optužnici Haškog tribunala. Karadžić. Pitao je predsedavajućeg sudiju Iana Bonomija šta se događa sa njegovim podnescima u kojima sumnja da je proces uopšte moguć? I da se taj sud, kako je rekao, "lažno predstavlja kao sud međunarodne zajednice, a sud je NATO saveza" koji hoće da ga "likvidira", javljaju Novosti.

Statusna sednica zakazana je za 17. septembar, kada će bivši predsednik Republike Srpske imati priliku da pokrene sva (pred)procesna pitanja koja, dotad, ne budu rešena, rekao je sudija Bonomi, izveštava Danas.

Karadžić je od Tribunala zatražio i da mu se dostave kopije o nalozima koje je taj sud izdao o zamrzavanju imovine, piše u Glasu. Sud je takav zahtev ocenio kao sporan, sa obrazloženjem da "nijedan organ" Tribunala nie izdao takav nalog o zamrzavanju imovine u "slučaju Karadžić".

Energeteki sporazum sve dalje od primene?

Mada su neki ekonomski eksperti upozoravali da je nemoguće obaviti procenu vrednosti NIS-a za tako kratko vreme – do 1. septembra, izgleda da se i to moglo.

Revizorska kuća Dilojt i Tuš završila je posao vezan za određivanje vrednosti kapitala Naftne industrije Srbije procenivši da je nacionalna naftna kompanija "teška" 2,5 milijardi evra, saznaje Danas kao i da će u ponedeljak biti održana interna prezentacija rezultata procene vrednosti kapitala NIS.

Ova vest nagoveštava kako će biti vodjeni dalji pregovori Rusije i Srbije o energetskom sporazumu čiji je NIS važan deo. Izgleda da će sada potpredsednik Vlade Srbije Mladjan Dinkić, koji je preuzeo glavnu ulogu u ovim pregovorima sa srpske strane, tražiti bar dvostruko više novca od Rusa za NIS nego što je zapisano u sporazmu koji su predstavnici Srbije početkom godine potpisali sa Rusima ali ga Skupština Srbije još nije ratifikovala.

Odlaganje ratifikacije naftno-gasnog sporazuma sa Rusijom može dovesti do gubitka investicija koje su Srbiji neophodne da bi rešila svoje ekonomske i socijalne probleme, tvrdi ambasador Ruske Federacije u Beogradu Aleksandar Konuzin u svom pismu koje objavljuje Politika. On navodi da je "zabrinut" što skupština još nije odobrila ovaj "najznačajniji sporazum", uprkos postignutom dogovoru o rokovima za ratifikaciju, i dodaje da je pitanje ratifikacije tog dokumenta jedino koje ima saglasnost skoro svih političkih stranaka zastupljenih u parlamentu.

"Čini se logičnim da ova tačka bude razmotrena kao prva tokom skorije sednice skupštine, pošto odlaganje sa realizacijom postignutih naftno-gasnih sporazuma između naših zemalja može dovesti do kašnjenja, pa čak i gubitka investicija za Srbiju na koje bi se moglo računati u najkraćem vremenu", piše Konuzin. Politika citira izjavu premijera Cvetkovića koji, medjutim, kaže da su "sve tačke koje se nalaze na dnevnom redu sednice Skupštine Srbije podjednako važne i da su svima važne. On je podsetio i da je vladajuća koalicija stvorena upravo na programu bržeg uključivanja u Evropu, te da to mora biti prva tačka."

Ruski ambasador u svom neuobičajenom pismu-apelu naglašava, piše u Politici, da u projektu "Južni tok" učestvuje nekoliko država i da je većina njih već ratifikovala sporazume s Moskvom. "Dakle, sprovođenje ovog projekta tiče se ne samo interesa Srbije, već i drugih učesnika. Rusija smatra ovaj sporazum strateškim. Za nas je teško razumljivo zašto sporazum od tolike važnosti postaje talac drugih problema", zaključuje Konuzin.

U kabinetu potpredsednika vlade Mlađana Dinkića, novinarima Politike rekli su da "nema razloga za brigu, jer će se Skupština Srbije vrlo brzo izjasniti o energetskom sporazumu. U Srbiji dnevni red sednice ne određuju strani ambasadori, već o tome odlučuju predsednik skupštine i narodni poslanici. Energetski sporazum je druga tačka dnevnog reda i nema razloga za brigu." List još citira reči iz ovog kabineta kako "Ruska strana treba da napravi studiju gasovoda 'Južni tok', koja još nije gotova i neka se spreme za pregovore."

Što se tiče budućnosti tih pregovora, primetno je da ovako strog odgovor vlasti nije odavno upućen nijednoj ambasadi u Beogradu.

Najava skupštinske borbe

Tomislav Nikolić o blokadi Skupštine i strategiji opozicije za zajedničku borbu protiv vlasti govori za Novosti, ubeđen da će prva runda žestoke borbe protiv vladajuće koalicije započeti već u utorak na sednici parlamenta,

"Neka kažu: sutra dobijate izveštaje o Karadžiću i mitingu u Beogradu, i teći će sednica. Ili je trebalo da, recimo, pre nastavka zakažu vanrednu sednicu sa jednom tačkom dnevnog reda - ratifikacija gasnog sporazuma sa Rusijom. To bi bilo završeno za jedan sat, jedino ako Dinkić ne bi ušao u raspravu. A, tek posle bismo išli na naše teme."

Kako je prodat DIN

Kurir podseća da je još početkom godine tražio od Agencije za privatizaciju na uvid ugovor o prodaji Duvanske industrije "Niš" američkoj kompaniji "Filip Moris". Ni posle rešenja poverenika za informacije iz juna, redakcija nije dobila traženi ugovor. List tvrdi da je ugovor potpisao tadašnji direktor Agencije, sadašnji premijer Srbije Mirko Cvetković i da se tim ugovorom država Srbija obavezala da multinacionalnoj kompaniji plati troškove dobrovoljnog odlaska radnika iz DIN-a. Navodno je sada stigao račun za te troškove, veći od sedam miliona evra, piše u Kuriru.

Gužva u Zvezdi

U Zvezdi su svi, sem trenera Zemana, podneli ostavke a najvaljuje se povratak Dragana Djajića u rukovodstvo kluba.

Iz Crvene zvezde je juče oko 16 časova saopšteno da su zbog neadekvatnih sportskih rezultata na samom početku sezone kako u domaćem šampionatu, tako i u evropskoj konkurenciji, predsednik kluba Toplica Spasojević, Upravni odbor kao izvršni organ i sportski direktor Goran Bunjevčević, podneli ostavke, javlja Politika.

Dan posle nezapamćene blamaže i ispadanja iz evropske konkurencije, svi Zvezdini čelnici koji su podneli ostavke sakrili su se u mišju rupu! Niko od trojice najodgovornijih - predsednik Toplica Spasojević, sportski direktor Goran Bunjevčević i finansijer Dragan Mićović - nije se usudio da izađe pred novinare i ponudi objašnjenje za Zvezdinu noć užasa, koja je pokazala svu tragiku sadašnjeg stanja. Umesto toga, poručili su da će se u utorak sastati Upravni odbor i zakazati vanrednu skupštinu kluba, a do tada očekuju da će Dragan Džajić, koji je iz kluba otišao u maju 2006. godine, u zvaničnoj formi potvrditi svoj povratak, piše u Blicu.

Marko Mišković, sin vlasnika „Delte" Miroslava Miškovića, biće glavni čovek novog rukovodstva Crvene zvezde, saznaje Press. Sa njim u paketu na "Marakanu" se vraća tvorac šampionske generacije iz Barija Dragan Džajić, dok će ulogu sportskog direktora obavljati Ilija Ivić, bivši igrač najtrofejnijeg srpskog kluba. Džajić poručio: Vraćam se, objavljuje Pres a isto potvrdjuje i Glas javnosti, navodeći da je Džajić "postigao dogovor sa Markom Miškovićem". Isti list upozorava da će "problem u ponovnom angažovanju Džajića biti sudski proces koji se vodi protiv njega".

I tabloid Alo objavljuje kako "Mišković vraća Džaju u Zvezdu".

Nema više prevremene penzije

Predviđenom reformom penzijskog i invalidskog sistema, koja bi trebalo da se završi do kraja 2010, zaposleni će penzijsko rešenje moći da dobiju tek kada navrše zakonom predviđene godine života i zakonom propisan minimum radnog staža, potvrdio je u intervjuu Politici dr Jovan Krkobabić, potpredsednik Vlade Srbije.

Letovanja i zaduživanja

Oko 650.000 građana Srbije letovalo u inostranstvu, pokazuju podaci iz agencija. Potrošeno je oko pola milijarde evra a prosečan aranžman koštao je oko 500 evra, piše u Novostima. Tome tek treba dodati novac za vanpansionsku potrošnju, kao i ono što je potrošeno na đačke ekskurzije. Ove godine je u inostranstvo otišlo 30 odsto više turista nego lane.

Isti list objavljue kako je ukupan dug po kreditima u Srbiji je premašio bilion, odnosno 1.000 milijardi dinara, od toga građani su se zadužili 312,7 milijardi dinara, a ostatak razne firme i preduzeća, dok je dvadesetak milijardi otišlo na selo. Od januara do kraja jula, iznos keš pozjamica je opao za 5,7 odsto, ili za skoro četiri milijarde dinara a pad kod potrošačkih zajmova je još veći i iznosio je 12,6 odsto Ovo nije posledica nezainteresovanosti stanovništva za zajmove ili visoke cene pozajmica, već nemogućnost da se i dalje ide u zaduživanje, zbog velike opterećenosti kreditima.

Vladina putovanja

Prošlogodišnji troškovi putovanja u vladi, ukoliko se računaju samo troškovi kabineta premijera, vicepremijera i ministarstava, bez ostalih službi, iznosili su oko 2,1 milijardu dinara, piše Politika analizirajući predlog izveštaja o ostvarenju budžeta za 2007, godinu. Gotovo polovinu ovog novca, potrošilo je Ministarstvo odbrane 1,19 milijardi dinara, a najmanje novca potrošio je kabinet premijera 0,07 miliona, ili precizno 68.432 dinara.

Posle Ministarstva odbrane, najviše novca na putovanja potrošilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova 726,36 miliona dinara. Na trećem mestu, kao i 2006. godine, je Ministarstvo spoljnih poslova čiji troškovi su lane iznosili 90,97 miliona dinara. MIP je, međutim, lane potrošio manje novca nego 2006. i to za 12,18 miliona dinara. U svim ostalim ministarstvima troškovi putovanja nisu prelazili 20 miliona dinara, a većina ih je potrošila ispod deset miliona.

Ajša u tabloidu

Knjiga "Dragulj Medine" opisuje život sedme žene proroka Muhameda Ajše bint Abi Bakr, od njene šeste godine, kada se verila sa islamskim prorokom, objavljuje tabloid Alo, citirajući delove cenzurisane knjige. Reč je o romanu američke književnice koji je srpski izdavač nedavno povukao iz prodaje zbog oštrog protesta nekih islamskih sveštenika. I orginalno izdanje za američko tržište nije uopšte objavljeno zbog istih razloga.