NIKO NE ZNA DUBINU KRIZE

"Niko pouzdano ne zna da li je period finansijskog i ekonomskog previranja sada tek na početku, niti koliko bi mogao potrajati". Evropska investiciona banka otvara kancelariju u Beogradu. Misija MMF će Srbiji predložiti umanjenje rashoda države i povećanje poreza.


Model portugalskog dizajnera L. Buchinho na reviji u Lisabonu

Ko će živeti lošije?

Počinju pregovori o novom aranžmanu s Međunarodnim monetarnim fondom, razgovaraće se o rebalansu budžeta i novom kreditnom zaduživanju Srbije, piše u Novostima. U kom pravcu će ići srpska ekonomija, hoćemo li se, kao država, dodatno zadužiti, koliko i pod kojim uslovima, koje rashode ćemo kresati i čija primanja umanjiti - znaće se posle pregovora s Misijom MMF koji u ponedeljak započinju u Beogradu.

Za razliku od prethodnih pregovora sa ekspertima Fonda, kada se u Srbiji kriza ipak samo nazirala, “prelivanje” loših svetskih trendova danas se i te kako oseća. Računica kaže da su prihodi državne kase za oko 100 milijardi dinara manji od planiranih, Cene pod državnom kontrolom su porasle iznad očekivanja, plate su realno pale za više od 15 odsto i mesečno se na zvaničnu listu nezaposlenih “upisuje” u proseku 10.000 ljudi, industrijska proizvodnja pala je za više od 17 odsto, pada stopa izvoza, pa čak i uvoza, a stranih investicija (sem davno ugovorene prodaje 51 odsto NIS) nema...

Najveći izazov za Vladu će, svakako, biti rebalans budžeta za ovu godinu. To se, prema mišljenju eksperata Fonda, može učiniti kombinacijom smanjene potrošnje, odnosno umanjenim rashodima države, i povećanjem poreza.

Evropska banka u Beogradu

Saradnja sa Srbijom je sve značajnija, razvoj i modernizacija infrastrukture su od vitalnog značaja, kaže za Politiku Filip Mejštat, predsednik Evropske investicione banke.

"Suočavamo se sa periodom finansijskih i ekonomskih previranja takvih razmera koje su neuporedive sa bilo kojim pređašnjim šokovima na koje smo nailazili", upozorio je Mejštat, na početku godišnjeg foruma EIB, u Barseloni (12. i 13. marta). "Niko pouzdano ne zna da li je period finansijskog i ekonomskog previranja sada tek na početku, niti koliko bi mogao potrajati", nastavlja on u razgovoru za Politiku.

"EIB namerava da poveća investiciono-finansijsku aktivnost na Balkanu, a posebno u Srbiji. Upravo otvaramo kancelariju EIB u Beogradu. Istovremeno, EIB je već najavila da će do kraja aprila 2009. staviti 8,5 milijardi evra na raspolaganje bankarskom sektoru jugoistočne Evrope; tokom 2010. ta izdvajanja mogla bi da dostignu i 11 milijardi evra. Sa druge strane, možemo samo da nagađamo zašto se veliki deo tih, već raspoloživih sredstava još ne koristi. Čini mi se da glavni razlog za sporo aktiviranje raspoloživih kredita leži u nečemu drugom. Dobar deo banaka koje posluju u istočnoj i centralnoj Evropi–oko 80 odsto– ima sedište na zapadu kontinenta. Dakle, ako majka banka u ovom periodu ima problema sa obezbeđivanjem kapitala, verovatno nije spremna da drugde preuzme nove, dodatne rizike", priča predsednik Evropske investicione banke.

Vinograd kod Smedereva, vreme je za orezivanje loze

Srpskim bankarima još je dobro

Lepo je čuti da nekome ide i – dobro, pa tako Politika objavljuje kako svetska kriza nije uzdrmala radna mesta oko 44.500 zaposlenih u bankama i osiguravajućim kućama u Srbiji.

Od početka svetske finansijske krize, banke i osiguravajuće kompanije širom sveta otpustile su oko 200.000 zaposlenih i pretrpele gubitke veće od 970 milijardi dolara. Centrale pojedinih banaka koje imaju ispostave u Srbiji već su sačinile spisak mera za kresanje troškova u zemljama gde posao više ne cveta kao ranije, a one uključuju i otpuštanje zaposlenih. Ipak, iz domaćih banaka i osiguravajućih kuća poručuju da nema razloga za paniku.

"Doduše, samo bankarski sektor Velike Britanije je najavio da je radno mesto 350.000 bankarskih službenika pod znakom pitanja, podseća naš sagovornik. Ako svetska kriza ne počne da jenjava, radna mesta u finansijskom sektoru u Srbiji mogu biti dovedena u pitanje, ali sigurno ne u prvoj polovini poslovne godine i ne u velikom obimu", tvrdi dr Branko Živanović, vanredni profesor Beogradske bankarske akademije.

Zašto je tužena Skupština akcionara NIS ?

Nikola Martinović, član Upravnog odbora NIS-a, potvrdio je juče Politici da je upoznat s pričom (koju je Balkanmagazin, sa istim sagovornikom objavio u subotu 14. marta - prim. red. BM) da je jedan od ruskih predstavnika Upravnog odbora NIS-a početkom marta podneo sudu tužbu protiv Skupštine akcionara NIS-a zahtevajući poništenje odluke o prebijanju dugova između ove naftne kompanije i državnih preduzeća – Srbijagasa, Jata, Puteva Srbije, Železnice... On, s druge strane, tvrdi da država Srbija kao doskorašnji stopostotni vlasnik NIS-a ima pravo na 50 odsto dobiti koju ostvari NIS te je po tom osnovu i mogla i da donese odluku da se dugovi prebijaju. Tim pre što je reč o neraspoređenoj dobiti ove kompanije iz ranijih godina, 2006. i 2007, te tu nema ničeg spornog. Država je zapravo odlučila da taj svoj novac vrati NIS-u tako što će tim parama svoja potraživanja izmiriti Železnica, Putevi Srbije, Srbijagas, Jat…Dugovi su bili oko osam milijardi dinara i samo je pitanje da li je to ruski partner knjižio ili ne, zbog čega je manjak i mogao da nastane.

Izvor iz NIS-a koji se ceo radni vek bavi završnim računima kaže za Politiku da u pravu mogu biti i Rusi i srpska strana, sve zavisi na koji se ugovor pozivaju. Po Međudržavnom sporazumu Vlada Srbije ima prava na raspodelu dividendi. Po kupoprodajnom ugovoru, međutim, stvari nisu baš najjasnije pa ispada da država nema prava na raspodelu dividendi. Ugovorom nije precizirano ni da li je to trajno ili samo privremeno, to je sada stvar tumačenja i zato bi revizorska kuća KPMG, koju je Gaspromnjeft angažovao, trebalo taj deo da razjasni.
Turci, Srbi i Rusi

Suha Umar, ambasador Turske u Beogradu, govori za Novosti o zajedničkim interesima dve zemlje: "Nećemo da u EU budemo jednaki kao u „Životinjskoj farmi“.

"Ne bi me brinulo ako bismo, kada dođe vreme, odlučili da je bolje da ostanemo izvan EU. Može se zaista desiti da Turska, sa potencijalima koje ima, odluči da tamo ne uđe. Mi to možemo sebi da dozvolimo. Srbija može da učini isto. Nas ne zanima „punopravno“ članstvo kao u „Životinjskoj farmi“ - svi su jednaki, samo su neki „jednakiji“ od drugih", kaže turski ambasador.

"Odnosi Turske s Rusijom su veoma dobri. To je naš drugi po veličini trgovinski partner. Naša trgovinska razmena dostiže 20 milijardi dolara. Rusija je veoma važna sila, i to će biti dugo vremena ispred nas. Delimo i zajedničku sudbinu: jedine smo dve zemlje u Evropi za koje se smatra da su izvan Evrope, a Rusija je i hrišćanska. Čak i to ne menja situaciju", kaže ambasador Umar.

Inflacija izvinjenja

Boravak u Zagrebu Dragoljub Mićunović je iskoristio da hrvatskom premijeru Ivi Sanaderu poruči da Srbija „ne traži izvinjenje za progon Srba", objavljuje Pravda.
Zamenik predsednika Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić poručuje da izjava Dragoljuba Mićunovića samo govori o Demokratskoj stranci.

"To je neozbiljna i neodgovorna izjava predsednika Spoljnopolitičkog odbora Skupštine Srbije. Ako neko treba da primi izvinjenje, to je Srbija i srpski narod. Hrvatska je samo tokom akcije „Oluja" ubila 2000 i proterala više od 220.000 Srba sa područja Republike Srpske Krajine, a Jasenovac i da ne pominjem", kaže Vučić za Pravdu i dodaje da, ukoliko je Tadić mogao da se izvinjava za Srebrenicu, tako i Hrvati moraju da se izvine za pogrom nad Srbima.

Lider Jedinstvene Srbije, Dragan Marković Palma, podseća Dragoljuba Mićunovića da je on poslanik, a ne predsednik države ili Vlade.

Slovenci plaše Hrvatsku Nemcima i - Srbijom

Neke diplomate upozoravaju Hrvatsku da joj se „u slučaju nespremnosti da postigne kompromis (u graničnom sporu sa Slovenijom) može dogoditi da se njen ulazak u EU oduži za nekoliko godina”, javlja TV Slovenija, a prenosi dopisnik Politike iz Ljubljane. Ova tvrdnja je na portalu slovenačke državne televizije potkrepljena rečima evroposlanika i izveštača Evropskog parlamenta (EP) za Srbiju Jelka Kacina da, „ukoliko Slovenija i Hrvatska ne postignu dogovor, Hrvatska može da zaboravi na iluzije da će postati članica Evropske unije 2012. godine”.

„Već samo odlaganje termina međuvladine konferencije (o napretku Hrvatske) iz 27. marta na maj može da prolongira sve te postupke, a uz to Hrvatska mora da popravi i saradnju sa haškim sudom, reši teškoće po pitanju korupcije i organizovanog kriminala. Za to je potrebno mnogo vremena. Ako se sve to sad razvuče, Hrvatska će na ulazak (u Uniju) morati da sačeka još bar pet-šest godina”, izjavio je Kacin a TV Slovenija prilog opremila međunaslovom „Hoće li Srbija stići Hrvatsku?”.

TV Slovenija uz to navodi intervju sa evroposlanikom iz Nemačke Elmarom Brokom, koji poziva „Zagreb da se odluči šta mu je važnije (deo teritorije ili planiran raspored ulaska u EU), pri čemu (Zagrebu) niko ne može da pomogne”.

„Nemačkoj i svim drugim državama članicama EU na vrh glave problemi koje donosi širenje Unije”, prenosi Brokove reči TV Slovenija, uz naglasak da se on, poput većine u EP, zalaže da „proširenje Unije treba zaustaviti čim u nju uđe Hrvatska”.

Američki razarači u Južnom kineskom moru

"Rutinski pomorski incident” preti da izazove ozbiljnu vojnu konfrontaciju velikih svetskih sila. Predsednik Barak Obama, u svojstvu vrhovnog komandanta oružanih snaga SAD, naložio je u subotu Pentagonu da se razarači iz Pacifičke flote pod hitno upute u međunarodne vode Južnog kineskog mora, javljaju Novosti.

Tamo je, da podsetimo, početkom prošle nedelje pet kineskih brodova opkolilo i blokiralo jedan američki istraživački brod koji se nalazio u međunarodnim vodama.
Vašington je, posle toga, uputio nekoliko zvaničnih protesta nadležnima u Pekingu, ali su oni revnosno uzvraćali kontraoptužbama - da je istraživački brod bio, zapravo, u “špijunskoj misiji” - i to u području koje Kina smatra svojim teritorijalnim vodama.

Energetska saradnja Rusije i Republike Srpske

Rusija i Republika Srpska nameravaju da povećavaju saradnju u realizaciji zajedničkih projekata na teritoriji RS, izjavio je ruski vice premijer Igor Secin u susretu sa premijerom Republike Srpske Miloradom Dodikom, objavljuje Politika.

„Sve naše velike kompanije aktivno rade na teritoriji Republike Srpske, rekao je Secin. Reč je o kompanijama „Inter RAO” Elektroenergetski sistem, „Rosnjeft”, „Transnjeft” i „Gasprom”. Secin je rekao novinarima da Rusija i Republika Srpska nameravaju da povećavaju saradnju u oblasti elektroenergetike.

Srpska sela bez struje na Kosmetu

Meštani sela Grnčari u opštini Kosovska Vitina protestovali su zbog sedmodnevnog isključenja struje, javila je RTS a prenosi Politika. Od Kosovske elektroenergetske korporacije (KEK) meštani tog srpskog sela su zatražili instalaciju novog transformatora koji su sami nabavili, kao i da prestanu uslovljavanja naplate ranijih dugovanja za struju.

Pojedina sela u Kosovskom Pomoravlju i centralnom Kosmetu nalaze se pred humanitarnom katastrofom. Već dve nedelje nema struje, a neka sela ostala su i bez vode.

Tesla u Beogradu

"Profesor Velike škole i rektor Beogradskog univerziteta Đorđe Stanojević pozvao je Teslu u Beograd, a pet-šest godina kasnije na našim prostorima su sagrađene prve hidrocentrale koje su radile na njegovim patentima, poput Nijagare", podseća Vladimir Jelenković, direktor Muzeja Nikola Tesle. Višegodišnjim istraživanjem dokumenata do kojih je mogao da dođe, kustos Bratislav Stojiljković je rekonstruisao svaki minut od oko tridesetak sati koje je tada već slavni naučnik proveo u srpskoj prestonici. Evropa se u to doba gasifikovala, a Beograd je zaslugom Tesle zasvetleo, podseća Politika u tekstu pod naslovom "Teslin jedan dan u Beogradu".

"Ja osjećam mnogo više nošto mogu da kažem. Stoga Vas molim da jačinu mojih osjećanja ne merite po slabosti mojih riječi. Istrgnut sam iz poslova da amo dođem i još ne mogu da se oslobodim misli i ideja, koje me evo i ovde prate. U meni ima nešto, što može biti i obmana, kao što češće biva kod mladih, oduševljenih ljudi, ali ako budem sretan da ostvarim bar neke od mojih ideala – to će biti dobročinstvo za cijelo čovječanstvo. Ako se te moje nade ispune, najslađa misao biće mi ta: da je to djelo jednog Srbima. Živilo srpstvo!”

Ovo je izgovorio Nikola Tesla, kada je izašao iz vagona brzog voza na beogradskoj železničkoj stanici, pred više hiljada razdraganih sunarodnika u sredu 20. maja (po starom kalendaru), odnosno 1. juna 1892. godine.

Ugledni gost je odseo u hotelu „Imperijal”, koji se tada nalazio na prostoru između nove zgrade Filozofskog fakulteta i Kapetan-Mišinog zdanja. U hotelskoj knjizi prispelih gostiju 20. maja/1. juna 1892. godine skromno je upisao: Nikola Tesla, elektrotehničar iz Pešte.

Pričešće za vojne pitomce

Na nedeljnoj liturgiji u beogradskom hramu svetog arhangela Gavrila. U hramu 18 pitomaca Vojne akademije, među kojima i tri devojke, javljaju Novosti. Budući oficiri posle službe božje primili su i pričest iz ruku vladike hvostanskog i vikara Njegove svetosti patrijarha Pavla, Atanasija Rakite. Starijim kolegama društvo je pravilo i skoro 40 učenika Vojne gimnazije.

Pričešće u nedelju samo je jedan od koraka primene sporazuma o saradnji i verskom vaspitanju potpisan oktobra prošle godine između Vojne akademije i Odeljenja za versku nastavu Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke.

Da li se crkve preterano suprotstavljaju pravima homoseksualaca?

Kada je Vlada Srbije, na predlog tradicionalnih crkava i verskih zajednica, povukla iz skupštinske procedure Predlog zakona o zabrani diskriminacije, samo dan pre nego što je parlament trebalo da se o njemu izjasni, deo javnosti protumačio je to kao mešanje crkve u državna pitanja. S druge strane, crkve su, uz objašnjenje da nisu bile pozvane na javnu raspravu, kao razlog za svoje zahteve navodile i neprecizne formulacije koje bi mogle da ugroze slobodu ispovedanja njihove vere ali i, kako su rekli, da ovakav tekst na mala vrata uvodi prava kojima se vređaju javni moral i osnovne etičke, odnosno, objektivne vrednosti.

Nadbiskup beogradski Stanislav Hočevar ukazuje da bi usvajanjem ovog zakona u ovakvom obliku crkva mogla da bude dovedena u poziciju da joj se sudi ako, na primer, zabrani homoseksualcima da budu sveštenici ili ako bi odbila da venča istopolni par. Doktor Vladimir Vodinelić, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union, navodi da opasnost od toga ne postoji jer se brak reguliše drugim propisima, ali i zahvaljujući autonomiji crkve koja je garantovana Ustavom, objavljuje Politika diskusiju na ovu temu.

Skupština u sredu raspravlja o novom vladinom Predlogu zakona o zabrani diskriminacije. JS protiv zakona, SVM i LDP “vagaju”, piše u Novostima pod naslovom "Kolebljiva većina". Međutim, ministar za rad Rasim Ljajić veruje da će zakon dobiti potrebnu podršku. On smatra da je polemika bila potpuno nepotrebna i da se sve svelo na zaštitu ljudi drugačije seksualne orijentacije.

Druga verzija zakona, koju je Vlada usvojila u petak, prema oceni crkava i verskih zajednica, samo je delimično poboljšana, ali i dalje ozbiljno odstupa od međunarodnih standarda, objavljuju Novosti.

Iako je Vlada Srbije posle dosta peripetija usvojila delimično izmenjeni Predlog zakona protiv diskriminacije i vratila ga u skupštinsku proceduru, unutar vladajuće koalicije još nije potvrđena većina za njegovo izglasavanje u parlamentu, javlja Alo.

Autonomaši u Vojvodini zbili redove

Kolika je realna snaga ekstremnog autonomaštva u Vojvodini i šta su moguće posledice. Preko Statuta autonomaši očekuju korekciju sadašnjeg i usvajanje novog ustava, piše u Novostima.

Samo devet decenija bilo je dovoljno da Vojvodina načini krug od prisajedinjenja Srbiji do ivice otcepljenja. Opšte ushićenje zbog ostvarenja vekovnog sna Srba iz Austrougarske 1918. godine, kada su Baranja, Bačka i Banat najpre „obukli srpsku košulju, pa jugoslovenski kaput“, danas je zamenjeno strepnjom da bi Vojvodina, zahvaljujući nadležnostima, pobrojanim u novom statutu, u ne tako dalekoj budućnosti, mogla da skine „srpsku košulju“ i dospe u neprirodnu federaciju sa svojom maticom.

Da li Predlog novog statuta (kreiranog u redovima vojvođanskog DS) uprkos ustavnom okviru, sadrži i nijanse imaginarne republike Vojvodine ili je, ipak, reč samo o maksimalnoj ekonomskoj autonomiji, „presudiće“ Skupština Srbije. Tek, činjenica je da vojvođanski autonomaši još od „jogurt revolucije“ 1988. nisu ovako gusto zbili redove.

Nastavak protesta policajaca

Veliki miting podrške uhapšenim policajcima, bivšim pripadnicima 37. odreda Posebnih jedinica policije, biće najverovatnije održan sutra u Leskovcu, nezvanično se saznaje. Osim leskovačkih policajca, očekuje se i dolazak policajaca iz Niša, Vlasotinca, Prokuplja i drugih gradova sa juga Srbije. Prema najavama se, takođe, očekuje da se na protestu pojave i članovi Udruženja boraca Toplički gvozdeni puk. Udruženje je juče pozvalo sve borce sa juga Srbije da se pridruže protestu, javlja Danas.

Nova hapšenja u Zrenjaninu?

Kako Politika nezvanično saznaje, privedena su trojica bivših čelnika Direkcije za izgradnju i uređenje grada: Laslo Fuks, Božidar Đurica i Milorad Ponoćko, a pretpostavlja se da je među uhapšenima i Ivan Dević, koordinator za investicije i javna preduzeća u gradskoj upravi. Kao i u ranijim slučajevima, svi oni se privode na saslušanje pred Specijalnim sudom u Beogradu.

Zrenjaninska afera s građevinskim zemljištem otkrivena je 1. oktobra prošle godine, kada su uhapšeni Goran Knežević, gradonačelnik, i još deset osoba, među kojima i njegovi najbliži saradnici u lokalnoj upravi. Oni su osumnjičeni za krivična dela s teškim kvalifikacijama, kao što je zločinačko udruživanje. Krivičnim prijavama njima su, pored ostalog, stavljene na teret nezakonite radnje oko dugoročnog zakupa građevinskog zemljišta i oko angažovanja firme za obezbeđenje „Gvozden”, piše u Politici.

Operativci Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) pronašli su 250.000 evra u bankarskim sefovima koje je zakupio uhapšeni gradonačelnik Zrenjanina Goran Knežević, saznaje Pres! Policija je juče uhapsila još četvoricu Kneževićevih saradnika koji su osumnjičeni za milionske mahinacije. Kako ovaj tabloid saznaje, policajci su s nalogom Specijalnog tužilaštva otvorili Kneževićeve sefove u nekoliko banaka širom Srbije.

"On je i ispitivan o tome tokom istrage i dao je istražnom sudiji Specijalnog suda objašnjenje porekla novca. S druge strane, policija proverava odakle Kneževiću novac, kao i da li ima još neku pokretnu i nepokretnu imovinu osim one relativno skromne imovine koja je zvanično prijavljena. Proveravali smo i da li ima račune u stranim bankama, ali ništa nismo našli" otkriva policijski izvor Presa.

Novi stanar Dedinja

Lider LDP-a Čedomir Jovanović preselio se na Dedinje, otkriva Pres! Reporteri ovog lista „ulovili" su u petak rano ujutro Jovanovića kako izlazi iz nove, ekskluzivne vile u najelitnijem delu Beograda u blizini Belog dvora. Predsednik LDP-a pojavio se najpre u 8.10 u dvorištu vile. Nekoliko minuta se igrao sa nekim detetom (pretpostavljamo da je njegov sin), a onda su se otvorila dupla dvorišna vrata i na ulicu je izašao džip kojim je upravljao Jovanović.

Prema podacima najpoznatijih agencija koje se bave prometom nekretnina, najskuplji stanovi u Beogradu su upravo u ovom delu Dedinja. Svaki kvadrat stana već unapred ima kupca, i kreće se čak i do 5.000 evra, objavljuje ovaj tabloid.

Nema mindjuša…

Čuveni mozaik „Venatori”, otkriven (kao prvi) na Gamzigradu 2. juna 1953. godine a zatim galantno poklonjen Josipu Brozu Titu 8. juna 1961. godine u Zaječaru, posle mnogo upornih potraga i ubeđivanja skrasio se konačno u zaječarskom muzeju 14. decembra 1995. godine. Još se, međutim, traga za skupocenim retkim minđušama tokajskog tipa (iz 14. veka, od srebra sa pozlatom), ali njih više nema u muzejskim zbirkama Beograda i Zaječara. Zaječarci bi rado da i taj dragoceni eksponat, zaveden u knjizi eksponata njihovog muzeja pod rednim brojem 160 još 1952. godine, ponovo imaju u svom muzeju, ali – njemu se zagubio svaki trag, objavljuje Politika.

U knjizi – registru, crvene boje, piše da su dragocene naušnice stigle u Zaječarski muzej otkupom od nekog seljaka iz zaječarskog sela Leskovca (za 800 dinara), koji ih je negde izorao u jednoj keramičkoj posudi sa više srebrnih novčića, još 1942. godine. A u „napomeni”, pored ovog eksponata, ispisanoj crvenom olovkom, 1968. godine, piše da je eksponat poklonjen Jovanki Broz.

Prvo hapse a posle proveravaju

"Greškom uhapsili senilnog starca", javlja Blic. Bogoljub Stojanović (73) iz knjaževačkog sela Bučje zbog greške policajaca proveo je dva dana i dve noći u zatvoru samo zato što liči na osumnjičenog meštanina. Bogoljub već treću godinu boluje od potpune senilnosti i o njemu brine porodica, a miljenik je meštana jer je uvek nasmejan i raspoložen da sa svakim porazgovara. Policajci su ugledali Bogoljuba kako šeta selom, zaustavili automobil i prišli mu.

- Pitali su ga da li je on Vukašin Nikolić, a moj Bogoljub, koji ne zna ni svoje ime, nasmejano je rekao „da”. Onda ga upitali da li je platio kaznu, na šta moj otac rekao da nije. Tada su mu policajci saopštili da mora u zatvor, smestili ga u auto, odveli najpre u knjaževačku policijsku stanicu, a zatim u Okružni zatvor u Zaječar - priča Bogoljubov sin Živojin.

Novo ubistvo u Valjevu

U sačekuši u centru Valjeva, u nedelju, sat posle ponoći, ubijen je Dragoslav Labović (33), valjevski privatni preduzetnik. Na parkingu, u dvorištu stambenih zgrada u Karađorđevoj ulici, u Labovića, dok je sedeo za volanom svog džipa "folksvagen tuareg", ispaljena su dva hica u glavu, najverovatnije iz sačmare. Od teških povreda glave, Labović je ubrzo preminuo, javljaju Novosti.

Čaršija u Valjevu, ali i mnogi bliski istrazi, zbog načina kako je najnovije ubistvo počinjeno, prisetili su se likvidacije Miodraga Šakića (49), na parkingu u naselju Peti puk, pre samo dva meseca. Šakić, za koga se tada pričalo da je likvidiran navodno zbog zelenašenja, ubijen je iz neposredne blizine, sa nekoliko hitaca u grudi, dok je bio za volanom svog automobila. Labović se bavio trgovinom na veliko i malo, ali i preprodajom automobila. Priča se da je, navodno, davao novac na pozajmicu uz kamatu. Ipak, protiv Labovića nikad nije vođen postupak za "zelenašenje".