NIKO NE ŠTITI SRBE

Uprkos apelima predstavnika Srba, sinoć ponovo napad na gradjane srpske nacionalnosti u Kosovskoj Mitrovici. Savet bezbednosti UN ne može da osudi izraelsku ofanzivu na palestinska uporišta u Gazi.

Euleks ne štiti Srbe

I pored nastojanja i dobre volje države Srbije da prihvati Euleks, predstavnici ove misije koji su došli 9. decembra na prostore Kosmeta ništa nisu učinili da spreče incidente koji se u poslednjih nekoliko dana dešavaju u severnom delu Kosovske Mitrovice. Od njihovog dolaska na celoj teritoriji severnog Kosova postoji bezbednosni vakuum, a uplašeni građani ne znaju ko je odgovoran za njihovu bezbednost - čulo se na konferenciji za novinare održanoj u severnom delu Kosovske Mitrovice, kojoj su prisustvovali Goran Bogdanović, ministar za Kosovo i Metohiju, Radenko Nedeljković, načelnik Kosovskomitrovičkog okruga, i Nenad Topličević, predsednik Opštine severna Kosovska Mitrovica, objavljuje Politika.

Više od 50 odsto Srba iselilo se iz Bošnjačke mahale, tvrdi Milan Ivanović predsednik SNV-a severnog Kosova, kao i da je ovo „još jedno etničko čišćenje, dobro isplanirano od šiptarskih i međunarodnih obaveštajnih službi”.

Na pitanje novinara Politike da li eventualno, a u skladu s Rezolucijom 1244, a zbog izuzetno pogoršane bezbednosne situacije u severnom delu Kosovske Mitrovice, postoji mogućnost da srpska vojska i policija dođu na Kosmet, Bogdanović je odgovorio da „bez odobrenja komandanta Kfora za Kosmet ali i odobrenja SB to neće moći da se realizuje, iako je naša želja da to bude što pre”.

"Incidenti u severnom delu Kosovske Mitrovice mogu se reflektovati i na ostatak pokrajine. Može se, naime, očekivati da se situacija sa severa prenese na druge delove Kosmeta, gde su Srbi dosta nezaštićeni i u dodatno teškom položaju", izjavio je za Novosti Oliver Ivanović, državni sekretar u Ministarstvu za KiM.

Kurir prenosi izjavu Marka Jakšića, jednog od lidera Srba sa Kosova koji kaže da medju Srbima u Kosovskoj Mitrovici vlada strah, posebno zbog "mudžahedina koji su došli iz Prizrena i Djakovice".

"Pored KPS i Euleksa, došlo je i oko 150 mudžahedina. Imaju brade i obrijane glave, stražare u Bošnjačkoj mahali jer se navodno Albanci plaše napada Srba. Oko 70 odsto Srba koji su živeli u ovom naselju, sklonilo se u bezbednije delove grada", priča Ivanović uz ocenu da govor ministra Bogdanovića u Mitrovici "nije ulio nikakvu novu nadu".

Ne navodeći izvor, Glas javnosti objavljuje da je "organizator incidenata u Mitrovici - Ismet Hodža, šef odseka šiptarske obaveštajne službe za južnu Mitrovicu, bivši komandir 138. jedinice OVK." List navodi i imena pomagača za koje tvrdi da su izveli paljenje albanskog lokala i bacanje bombe na vatrogasce u Mitrovici u petak uveče.

Danas javlja kako je ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović apelovao juče na Kfor, Unmik i Euleks da učine „dodatne napore i osiguraju mir i bezbednost za sve građane Kosova i Metohije, posebno za građane severne Mitrovice koji su u ovom trenutku najviše ugroženi“.

Isti list objavljuje da će biti razgovora između Prištine i Beograda, a tokom januara će biti poznat i program tih razgovora koji je ekskluzivno pravo šefa Unmika Lamberta Zanijera, kako piše prištinski dnevnik Koha Ditore, pozivajući se na izvore iz Unmika, i navodi da će sredinom januara sva pitanja oko razgovora biti pojašnjena.

Koliko su uzaludni apeli sa srpske strane pokazuje i najnovija vest. Sinoć oko 22 sata u naselju Bošnjačka mahala, u severnom delu Kosovske Mitrovice, napadanuti su i pretučeni Bato Đorđević (32) i Petar Gusnić (33) iz tog grada. Njih su, kako su rekli, napali, šutirali i tukli čak i bejzbol palicama, Albanci. Napad se dogodio samo nekoliko metara od kontrolnog punkta Kfora. Vojnici nisu intervernisali. Patrola Kosovske policijske službe, kada je naišla tom ulicom, prevezla je dvojicu pretučenih do bolnice, gde su, kako su Beti potvrdili bolnički izvori, hiruški zbrinuti, i na lični zahtev pušteni kućama. To je četvrti incident u poslednjih nedelju dana u kojem su meta napada bili Srbi u severnom delu Kosovske Mitrovice, javlja Pres.

Izrael presekao Gazu na dva dela

Izraelska vojska presekla je juče pojas Gaze na dva dela i zauzela nekoliko strateških oblasti, pošto je prethodne večeri nakon osmodnevnog rata iz vazduha krenula u kopnenu ofanzivu protiv Hamasa.

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija zasedao je u subotu uveče, ali nije postigao saglasnost. Amerika se suprotstavila predlogu rezolucije koji je u ime Arapske lige podnela Libija, jer se u njemu ne pominje raketiranje Izraela.

Cilj operacije koja je usledila posle žestokog bombardovanja iz vazduha i sa mora jeste da se uništi infrastruktura militantne islamističke grupe koja kontroliše uski pojas uz obalu Mediterana i odatle neprekidno raketama zasipa izraelska naselja blizu granice, javlja Politika.


Oružje korišćeno u Gazi (ilustracija: Politika)

Izraelska vojska je juče u jutranjim časovima izvodila operacije na ulazu u grad Gazu na nekoliko kilometara od granice sa Izraelom, objavljuje Danas. Blindirana vozila i pešadijske jedinice viđeni su u sektoru nekadašnje naseljeničke jevrejske kolonije Necarim, evakuisane u leto 2005. Ta kolonija nalazi se na tri kilometra južno od grada Gaze, najvećeg naselja u istoimenom pojasu.

Izraelski predsednik Šimon Peres odbacio je bilo kakvu mogućnost primirja, ali je dodao da Izrael nema nameru da okupira Gazu. „Nemamo nameru ni da okupiramo Gazu, niti da slomimo Hamas, već da slomimo teror. A Hamasu je potrebna prava i ozbiljna lekcija. Upravo je dobijaju“, rekao je on.

Zaoštravanje ionako teške situacije u pojasu Gaze počelo mnogobrojnim žrtvama. Vlada Ehuda Olmerta naredila mobilizaciju desetina hiljada rezervista, javljaju Novosti.

Nekoliko desetina demonstranata okupilo se juče u Čikagu – blizu kuće Baraka Obame. Cilj im je bio da novoizabranog predsednika SAD podstaknu da se izjasni o najnovijoj tragediji na Bliskom istoku, ali juče nisu uspeli u tom naumu. Iako je stekao slavu vrsnog retoričara, spremnog i na munjevite komentare, Obama je procenio da je, u ovom slučaju, bolje da ćuti. Nije ni zucnuo povodom tekuće žestoke intervencije Izraelaca u palestinskom pojasu Gaze, piše u Politici.

Ko je prevario sindikate?

Država i poslodavci našli su se nasuprot nezadovoljnim sindikatima nakon što je nagovešteno da dogovor o proširenom dejstvu Opšteg kolektivnog ugovora (OKU), koji su 7. novembra potpisali vlada, sindikati i Unija poslodavaca, neće biti poštovan. Država i poslodavci smatraju da je dogovor nesprovodiv jer je u međuvremenu nastupila ekonomska kriza, a sindikati prete štrajkovima tražeći poštovanje dogovorenog. Branislav Čanak, predsednik Sindikata „Nezavisnost”, i Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca, čiji dijalog objavljuje Politika, imaju oprečne stavove o zaradama, ali im je zajedničko nezadovoljstvo potezima koje vuče država

Atanacković: "Vlada izbegava prave odgovore." Čanak: "Neka Cvetković objasni zašto nema para."

Neizvesnost ukida kredite

Preteća svetska kriza, kojoj su se prilagodili i ovdašnji bankari podižući kamatne stope i pooštravajući uslove odobravanja kredita, primorala je građane da se snalaze ne bi li namirili svoja dugovanja. Retko ko da i podiže nove zajmove. Čak su se i banke koje su donedavno keš i potrošačke zajmove odobravale po fiksnim kamatnim stopama "prebacile" na promenljive, objavljuju Novosti.

"Osnovna karakteristika budućeg vremena je neizvesnost, ne samo u Srbiji, već i u svetu, a naročito u finansijama", kaže Goran Milićević, izvršni direktor sektora marketinga Komercijalne banke.

"Jat" bez državne pomoći?

Dok u Danasu Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu kaže da će obaveza vlade biti da izdvoji milijardu dinara kako bi, između ostalog, bila izmirena i dugovanja Jat ervejza, Novosti demantuju ovu informaciju.

Obećanje Vlade Srbije da će pozajmicom od milijardu dinara pomoći nacionalnom avioprevozniku palo je u vodu. Kako Novosti nezvanično saznaju, dogovor resornih ministara i menadžmenta "Jata" pomutio je jedan od državnih sekretara u Ministarstvu finansija, koji smatra da naša aviokompanija treba da obezbedi kredit, ali u nekoj od komercijalnih banaka, a ne beskamatnu pozajmicu države. Sporna je i visina otpremnina po godini radnog staža. Tako se priča oko pomoći države "Jatu" posle tri meseca usaglašavanja vraća na početak.

Inače, trenutno se u "Jatu" po nalogu generalnog direktora Saše Vlaisavljevića radi kompletna revizija svih sumnjivih ugovora još od vremena ubistva bivšeg direktora Žike Petrovića i potpuno je neizvesno šta će se sve naći i do koga će tragovi voditi. "Jat" je, po gruboj proceni, oštećen u raznim sumnjivim poslovima iz prošlosti za više od 50 miliona evra.

Kako je kupljen budžet

Dok Glas javnosti penosi Tanjugov intervju sa ministrom Ivicom Dačićem u kome on njavljuje reformu policije Pravda donosi naslov "Dačić kupio radikale".

Lider Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić kaže za Pravdu da je SRS dobila dva miliona evra od vladajuće većine kako bi omogućili da se budžet usvoji na vreme, a kao pregovarači u ime Vlade u Skupštinu Srbije poslati su Ivica Dačić i Aleksandar Antić, lideri Socijalističke partije Srbije.

Da su postojali pregovori sa radikalima oko usvajanja budžeta potvrdio je i predsednik Izvršnog odbora DS-a Marko Đurišić. On je naglasio da je o usvajanju budžeta sa radikalima pregovarao i zamenik predsednika DS-a Dušan Petrović, piše u ovomlistu koji prenosi i mišljenje Slobodana Antonića, političkog analitičara o ovom slučaju.

"Pominju se i velike sume novca da su date SRS. Ako to i postoji, to je vrlo opasno kako za onog koji daje, tako i za onog koji taj novac prima. Mislim da vlast političkom trgovinom samo odlaže izbore i čini mi se da oni nisu na vidiku", navodi Antonić.

Gde će smenjeni general?

Prema rečima Božidara Delića (SNS) i Dragana Šormaza DSS), Zdravko Ponoš će najverovatnije svoju karijeru nastaviti u Briselu, kao predstavnik Srbije pri NATO, objavljuje Pravda.

Isti list, medjutim, tvrdi da saznaje kako general Zdravko Ponoš, koga je prvi čovek Srbije Boris Tadić, nakon sukoba sa aktuelnim ministrom odbrane Draganom Šutanovcem smenio sa mesta načelnika Generalštaba Vojske Srbije, ne planira da ide u penziju, niti će se priključiti NATO paktu.

"Ponoš ne želi da ide u Brisel i tamo bude srpski predstavnik u NATO", tvrdi anonimni sagovornik Pravde i dodaje da još uvek nije doneta zvanična odluka o njegovoj funkciji

Najava atentata

Kriminalac iz Republike Srpske, stručnjak za eksploziv, početkom decembra hteo da ubije lidera naprednjaka Tomislava Nikolića postavljanjem bombe pod automobil, objavljuje Pres.

"Znam da skupljaju pare za moje ubistvo, znam da plaćenog ubicu traže u Republici Srpskoj", kaže Tomislav Nikolić, predsednik Srpske napredne stranke, koji smatra da se naručioci "sigurno nalaze medju onima koji ga već mesecima nazivaju izdajicom, kriminalcem i zločincem".

Predvidjanja nobelovca

Amerika će se i dalje kretati silaznom putanjom u 2009. godini, sa dubokim posledicama na ceo svet. Recimo, kako padaju poreski prihodi, državne i lokalne vlade nalaze se u procesu smanjivanja izdataka. Opašće i američki izvoz. Pada potrošnja stanovništva, kao što se očekivalo, objavljuje Danas tekst Džozefa Stiglica, profesora ekonomije na Kolumbija univerzitetu i dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju 2001. godine.

Ne tako davno, došlo je do diskusije o opasnostima nekontrolisanog pokretanja velikih neravnoteža globalne ekonomije. Ono što danas vidimo deo je tog pokretanja. Međutim, postoje jednako fundamentalne promene u globalnim balansima ekonomske moći: gomile novca za spašavanje sveta leže u Aziji i na Bliskom Istoku, ne na Zapadu. Ipak, globalne institucije ne razmišljaju o ovim novim realnostima.

Amerika je izvezla ne samo svoju recesiju, veći propalu filozofiju deregulacije i loše hipoteke, tako da se finansijske institucije u Evropi i drugim delovima sveta, takođe, suočavaju sa većinom ovih problema. Mnogi u zemljama u razvoju imali su korist od poslednjeg buma, kroz finansijske prilive, izvoz i visoke cene sirovina. Sada je došlo do preokreta. Zaista, velika je ironija da novac sada ide iz siromašnih i dobro vođenih ekonomija ka SAD, izvoru globalnih problema, piše Stiglic.

Deset zapovesti iz Blica

Već odavno nije običaj da se u novinama štampaju politički proglasi a skoro da nije vidjeno da neki list sam(?) sastavi spisak zadataka za društvo i državu. Ako je to samo Blicov spisak – teško je otkriti smisao takvog žurnalističkog poduhvata.

"Blic je sačinio listu 10 političkih, ekonomskih i društvenih prioriteta, koja je, kao i svaka slična, samo okvir za našu sliku svakodnevice", navodi list. "Možda se nećemo svi složiti oko izbora, ali da sve navedeno treba uraditi, nesumnjivo hoćemo", piše u Blicu.

Na prva tri mesta, u ovih "deset zapovesti", list stavlja hapšenje Ratka Mladića, borbu protiv korupcije i usvajanje novog poslovnika Skupštine Srbije. Slede departizacija javnih preduzeća, dobijanje "belog Šengena", realizacija ugovora sa Fijatom, izgradnja 100 kilometara puta na Koridoru 10, uvodjenje Internet priključaka u 1.851 školu, rekonstrukcija PTT Srbije, podrška nerazvijenim opštinama.

Najgori i najbolji ministri

Pod naslovom "Dinkić najgori u 2008." Kurir objavljuje da je njegov žiri proglasio najbolje i najgore ministre u vladama Koštunice i Cvetkovića. Najviše negativnih ocena dobio je Mladjan Dinkić, piše pod najavom "Očekivano" a zanimljvo je da je najbolje ocenjen Rasim Ljajić.

Izložba o Hilandaru

Hilandar pod snegom 2004. (foto: Politika)

U Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu do 15. januara je otvorena spektakularna izložba na kojoj su predstavljene nemerljivo vredne dragocenosti svetog mesta pravoslavlja kome su naročitu misiju namenili osnivači manastira sveti Sava i sveti Simeon. Hilandar je jedina srpska kuća koja nikada nije osvojena, koja živi bez prekida 810 godina, piše u Politici.

"Amerika je lagala"

Grupa od 300 naučnika, istoričara, sociologa i pravnika, proučavajući raspad Jugoslavije i ratove koji su usledili, došla je do iznenađujućih otkrića o dešavanjima tokom devedesetih, piše u Novostima. Svoja saznanja, od kojih će mnoga baciti potpuno novo svetlo na dosadašnje shvatanje uloge međunarodne zajednice, a pogotovo SAD, u balkanskim misterijama, objaviće u specijalnom izveštaju krajem januara, najavljuje u intervjuu za Novosti Čarls Ingrao, profesor istorije na američkom Perdju univerzitetu i direktor projekta "Suočavanje sa jugoslovenskim kontroverzama".
"Umesto što se i dalje međusobno optužuju oko toga šta je ko uradio i kome, političari bi trebalo da vide otkrića svojih naučnika - Albanaca, Bosanaca, Hrvata, Srba i Slovenaca - zasnovanih na činjenicama koje su svima dostupne. Oni su radili u 11 timova i došli do saznanja koja će razotkriti mnoge poteze svih strana, uključujući i američku. Vlada SAD je lagala svoje građane u vezi sa odlučnošću da uhapsi optužene za ratne zločine. Uključujući tu ne samo Radovana Karadžića, kome je Holbruk obećao da neće biti uhapšen ako se povuče sa javne i političke scene, već i Ratka Mladića, kaže Ingrao.