NIJEDAN USLOV ZA VANREDNE IZBORE

Izbori će biti onog trenutka kada međunarodna zajednica ili njeni ključni igrači pronađu novog miljenika, vlast se unutar sebe uruši ili opozicija obezbedi minimum taktičkog jedinstva. Prosečna avgustovska plata u Srbiji iznosila je 31.338 dinara i realno je bila manja za 3,6 odsto nego julska. Srbija je ostvarila napredak na planu vizne liberalizacije, ali će konačnu reč i ocenu dati ekspertska grupa koja će polovinom oktobra posetiti Beograd.

Nedelja mode u Milanu

Nema uslova za nove izbore

Stavljanje Srbije na belu šengen listu i upućivanje kandidature za članstvo u EU daće vladajućim partijama zamajac za pripremu pogodnog trenutka za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, ali to samo po sebi neće biti dovoljno jaki aduti koji bi im obezbedili pobedu. Okidač za novi izborni ciklus biće prvi pravi znaci jenjavanja ekonomske krize. „Vize i kandidatura se ne jedu“, priznaje izvor Blica iz vrha vladajuće koalicije.

Partijskim liderima postalo je jasno da se sama struktura vladajuće koalicije može ispostaviti kao nepremostiv problem koji ograničava vek trajanja Vlade. Izvori Blica iz vrha Demokratske stranke potvrđuju da je proces donošenja odluka postao prekomplikovan jer partneri u Vladi imaju različite interese i ne ustručavaju se da ucenjuju.

“Izbori će biti onog trenutka kada međunarodna zajednica ili njeni ključni igrači pronađu novog miljenika, vlast se unutar sebe uruši ili opozicija obezbedi minimum taktičkog jedinstva. Ništa se od toga još nije desilo”, objašnjava Zoran Stojiljković, profesor FPN.

“Bilo bi neophodno ući u sledeći izborni ciklus bez instituta blanko ostavki. Ne mogu da tvrdim kada će tačno izborni sistem biti promenjen, ali izvesno znam da bez tih promena nije moguće napredovati u evropskim integracijama”, kaže za Danas Nada Kolundžija, šefica poslaničke grupe Za evropsku Srbiju u Narodnoj skupštini.

Kolekcija - Laura Biagiotti: nedelja mode u Milanu

Plate u Srbiji manje

Kada bi statističare pitali gde se u Srbiji isplati raditi sigurno bi odgovor bio – u banci i u Novom Beogradu, jer je u avgustu zaposlenima u finansijskom sektoru isplaćena prosečna zarada od 72.032 dinara. Dva puta više od republičkog proseka prošlog meseca isplaćeno je onima koji su uhleblje našli u duvanskoj industriji (68.290). Ništa gore nisu prošli ni zaposleni u takozvanim delatnostima na bazi učlanjenja (66.743), gde se, osim nevladinih organizacija, ubrajaju i profesionalna i strukovna udruženja, ali i komore.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna avgustovska plata iznosila je 31.338 dinara i realno je bila manja za 3,6 odsto nego julska.

Radnici koji su se prethodnog meseca našli u fabričkom krugu neke od tekstilnih industrija primili su dva i po puta manju platu od republičkog proseka. Tako je ubedljivo najniža zarada isplaćena proizvođačima odevnih predmeta i krzna (12.691) i tekstilnih prediva i tkanina (13.982), objavljuje Politika.

Pada cena stanova?

Početkom oktobra će se na jednom mestu naći objedinjena ponuda svih novih stanova u Srbiji. Tržište nekretnina oživelo. Pojeftinjenje i 20 odsto, piše u Novostima. Sve informacije o stanovima koje investira, gradi i prodaje građevinska industrija Srbije biće početkom oktobra dostupne građanima na sajtu Privredne komore Srbije. Ti kvadrati biće ponuđeni kupcima u skladu sa Uredbom Vlade Srbije o novim subvencionisanim stambenim kreditima. Prema nekim procenama, u Beogradu će u ponudi biti oko 2.000 stanova (600 je već završeno, a ostali su u raznim fazama izgradnje), a isto toliko i u ostalim gradovima Srbije.

Čeka se ekspertska grupa za vize

Srbija je ostvarila napredak na planu vizne liberalizacije, ali će konačnu reč i ocenu dati ekspertska grupa koja će polovinom oktobra posetiti Beograd, izjavio je juče Žak Baro, potpredsednik Evropske komisije za pitanja pravde, slobode i bezbednosti. Baro je na konferenciji za novinare u Palati „Srbija” rekao da će Evropska komisija 1. decembra ove godine predložiti Savetu ministara EU ukidanje viza za građane Srbije od 1. januara 2010. godine, pod uslovom da ekspertska grupa da pozitivnu ocenu, objavljuje Politika.

Ako stručnjaci Evropske komisije, koji dolaze u Beograd sredinom oktobra, dostave pozitivan izveštaj, 1. decembra predložiću da vizna liberalizacija za građane Srbije stupi na snagu od 1. januara. Ovo je u ponedeljak izjavio Žak Baro, potpredsednik Evropske komisije, posle otvaranja međunarodnog skupa "Suočavanje sa izazovima organizovanog kriminala i teškim krivičnim delima na području Zapadnog Balkana", piše u Novostima.

Ipak i Srbi medju pljačkašima trezora u Švedskoj

Švedska policija uhapsila je šestoricu osumnjičenih za prošlonedeljnu spektakularnu pljačku najpoznatije kompanije za obezbeđenje "G4S" iz južnog dela Stokholma. Među onima koji su osumnjičeni za krađu više desetina miliona evra namenjenih za isplatu radnika, su i dvojica sa ovih prostora - Goran Bojović (38) i Goran Živković (29). Pored ove dvojice, švedska policija uhapsila je i Aleksandra Erikosna (34), koji se sumnjiči da je pilotirao helikopterom, kao i Turčina Metina Akdaga (37), Iranca Rezu Madadija (31), poznatog ultimat-fajt borca sa nadimkom Besni pas, i Petera Karlsona (29).
Veruje se da je jedan od organizatora spektakularnog razbojništva - čovek koji trenutno boravi u Beogradu. Reč je o osobi bogate kriminalne prošlosti, rodom iz Bosne i Hercegovine, koja je dugo boravila u Švedskoj. Poslednjih šest godina je u Srbiji. Ovaj čovek je 2004. godine izbegao, zahvaljujući opet podacima srpske policije - likvidaciju. Za Bojovića i Živkovića švedska istraga veruje da su se upravo njih dvojica, kanapima iz helikoptera, spustila na krov zgrade „G4S“, piše u Novostima.

Naša policija saznala da se u Stokholmu sprema pljačka 100 miliona evra kada je bivši policijski pilot odustao od „posla" i sve prijavio vlastima, objavljuje Pres. Bivši policijski pilot, čije ime zbog bezbednosti MUP Srbije krije od javnosti, otkrio je našim službama da grupa kriminalaca sa Balkana planira „pljačku veka" u Švedskoj.

Srpske službe bezbednosti i policija obavestili su još pre mesec dana predstavnika i oficira za vezu u Ambasadi Švedske u Beogradu da se u Stokholmu priprema pljačka trezora jedne od najpoznatijih svetskih kompanija u domenu obezbeđenja - „G4S“, saznaje Danas. Prilikom te pljačke lopovi su iz trezora odneli oko 100 miliona evra.

Iranske rakete

Oružane snage Irana uspešno lansirale dalekometnu raketu, situacija se zaoštrava. Zapad za sankcije, Rusija i Kina uzdžanije, Teheran želi dijalog, javljaju Novosti, pod naslovom “I Evropa u dometu”. Oružane snage Irana uspešno su u ponedeljak izvele probu rakete “šahab-3”, dometa od 1.300 do 2.000 kilometara, koja može da dosegne ciljeve u Izraelu, na jugu Evrope, u Turskoj, kao i do američkih baza u regionu Persijskog zaliva.Iranska televizija na engleskom jeziku Pres-TV je emitovala snimke rakete koja se iz pustinjskog predela uzdiže ka nebu, dok se u pozadini čuju uzvici “Alah je veliki”.

Nema sukoba u Sinodu SPC

Sednica Svetog arhijerejskog sinoda, održana prošlog četvrtka, imala je jakog odjeka u javnosti: pričalo se i pisalo o podelama u „crkvenoj vladi”, nesuglasicama arhijereja zbog istupanja pojedinih crkvenih velikodostojnika povodom „Parade ponosa”, sukobima čak i oko nekih političkih pitanja, kao što je poseta ruskog predsednika Srbiji. Episkop zahumsko-hercegovački Grigorije, jedan od članova Sinoda, čiji je sastav skoro potpuno promenjen posle majskog zasedanja Svetog arhijerejskog sabora, u razgovoru za Politiku kaže da je sednica Sinoda protekla u veoma dobroj atmosferi, kao i da nije bilo sukoba između mitropolita Amfilohija i ostalih arhijereja oko toga da li ruski predsednik treba ili ne da poseti našu zemlju, objavljuje Politika pod naslovom “SPC ne može bez domaćina”.

“Naš patrijarh Pavle je često govorio da su poluistine ponekad opasnije od same laži. O tome je bilo reči na Sinodu i opet, kako rekoh, uz punu odgovornost i punu saglasnost svih, i naročito mitropolita Amfilohija, da je Srbiji sada, kao retko kada, potreban mir i pomirenje i konačno nadilaženje podela kao što su na četnike i partizane, na crvene, plave, žute... U tom kontekstu je vrlo bitna i poseta predsednika Rusije Medvedeva, koja bi, po našem skromnom mišljenju, bila i trebalo bi da bude samo u službi mira i trajnog učvršćivanja prijateljstva između srpskog i ruskog naroda, pogotovu u licu takvog jednog čoveka hrišćanina, kao što je Dmitrij Medvedev”, ističe vladika zahumsko-hercegovački.

Vladika zahumsko-hercegovački Grigorije govori za Novosti o crkvenoj vladi, ostavkama, odnosu sa Amfilohijem: “Ima i podela i nesuglasica. Crkva nije što i vlada i partije”.

“Nije tačno da postoji podela u Sv. sinodu i nije prvi put da nam se ovo događa, da se susrećemo u medijima sa zlonamernim i netačnim glasinama i poluistinama na osnovu kojih razni samozvani analitičari i sociolozi spekulišu o veoma delikatnim temama zbunjujući na taj način javnost i sve vernike Srpske crkve” kaže vladika Grigorije u tekstu pod naslovom “Na sledećem Saboru biramo domaćina”.

Datum održavanja jesenjeg redovnog Sabora još nije određen, ali dve oportune struje arhijereja u Srpskoj pravoslavnoj crkvi već zauzimaju svoje položaje u tihoj, ali suštinskoj borbi - za smenu patrijarha ili protiv nje, objavljuje Blic. Sudeći po snazi glasova u Svetom sinodu, vrhovnoj izvršnoj crkvenoj vlasti, prevagu ima struja koju predvode mlađi arhijereji. Oni se zalažu ne samo za to da se redovno zasedanje održi što pre već i da se pretvori u izborno.

Uoči posete ruskog predsednika Srbiji, krenuli radovi "ispod žita", objavljuje Borba. To da mitropolit Amfilohije, zamenik patrijarha Pavla, ima nešto protiv ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva i da pokušava da umeša SPC u protokol njegove posete Beogradu 20. oktobra potpuna je izmišljotina, dezinformacija plasirana od strane takozvanih liberalnih crkvenih krugova kojom se potpiruje rusofobija veoma popularna u Srbiji, kaže za Borbu izvor u SPC.
"U Sinodu ima nesuglasica, ima neslaganja po mnogim pitanjima, ali nije tačno da su pojedini članovi Sinoda zapretili ostavkama. Indikativno je samo to što je tako konstruisana vest procurila u javnost. To, svakako, nije slučajno", kaže Borbin izvor i naglašava da u SPC nema nikoga ko je protiv posete Dmitrija Medvedeva Srbiji.

Ko će koga da otpusti

Ministri nisu saglasni oko potrebe da se u Vladi smanji broj zaposlenih, piše u Novostima. Ljajić: “Imam šest državnih sekretara, mogao bih da radim sa dva.” Mrkonjić: “Neću nikog da otpuštam.”

Nije tačno da ne postoji politička volja unutar vladajuće koalicije da se smanji broj zaposlenih u Vladi. Ona postoji, i srpski ministri će u četvrtak usvojiti predloge zakona koji predviđaju rezove i na republičkom i na lokalnom nivou - zvanično tvrde u vladajućoj koaliciji. Ali, kada smo počeli pojedinačno da pitamo ministre da li će da ”raščiste” višak u svojim kabinetima, došli smo do ne baš tako jedinstvenog odgovora. Neki od članova Vlade, ili lidera koalicije, otvoreno poručuju da otpuštanja neće biti!

Ko zaslužuje rehabilitaciju?

Različiti stavovi o rehabilitacija nekadašnjeg predsednika jugoslovenske vlade Dragiše Cvetkovića koji je 1941. godine potpisao Trojni pakt neće narušiti odnose unutar vladajuće koalicije, ali će još jednom otvoriti raspravu o odnosu prema antifašističkom nasleđu u Srbiji, saglasni su i stranački predstavnici i analitičari političkih prilika.

Najava ministra unutrašnjih poslova i predsednika Socijalističke partije Srbije Ivice Dačića da će svojim koalicionim partnerima sa kojima ima sporazum postaviti pitanje „kako će policija na ulici da reaguje kad najviši državni organi i političari zamenjuju teze i revidiraju istoriju” izazvala je negativne reakcije u delu koalicije na vlasti, pre svega kod G17 plus i SPO-a. Oni su istakli da kao predstavnik izvršne vlasti Dačić ne može da se meša u poslove suda, koji je doneo odluku o rehabilitaciji.

Ocene predstavnika Demokratske stranke bile su nešto umerenije, piše u Politici.

Sud može rehabilitovati Dragišu Cvetkovića, ali to ne znači da ga je i istorija rehabilitovala, objavljuju Novosti, pod naslovom “Sud ne meri istoriju”. Odgovor na višedecenijsku dilemu da li je bivši predsednik vlade Kraljevine Jugoslavije i potpisnik Protokola o pristupanju Trojnom paktu, patriota ili izdajnik nije jednostavan ali, kako ocenjuje istoričar Venceslav Glišić, masovnim rehabilitacijama se načelno ništa ne postiže. -To je, prvenstveno, satisfakcija za porodice,kaže on

Presuda za napad na vojnu kolonu kod Tuzle

Veće Okružnog suda u Beogradu za ratne zločine osudilo je Iliju Jurišića na 12 godina zatvora zbog napada na kolonu Jugoslovenske narodne armije u Tuzli, maja 1992. Godine, javljaju Novosti.
Prema optužnici, Jurišić je kao visoki starešina MUP BiH i dežurni Operativnog štaba Javne bezbednosti Tuzla, a posle prijema naredbe za napad od pretpostavljenog, naoružanim jedinicama bošnjačko-hrvatske strane izdao naredbu za napad na kolonu JNA koja se 15. maja 1992. mirno povlačila iz tog grada.
Na osnovu te naredbe, snajperisti su prvo pucali i ubijali vozače vojnih vozila, blokirali dalji prolaz kolone, a potom pucali i ubijali vojnike koji nisu bili organizovani za borbu niti u mogućnosti da pruže otpor. Tom prilikom uništena su vidno obeležena sanitetska vozila, a prema optužnici koja je 18. septembra precizirana, u napadu na vojnu kolonu ubijen je najmanje 51 vojnik, dok je najmanje 50 ranjeno.

Zašto se navijački izgredi blago kažnjavaju

Uz pooštravanje kazni, možda bi trebalo razmisliti i o primeni dosadašnjih rigoroznih propisa, objavljuje Politika. U Beogradu je registrovano oko 2.300 ekstremnih navijača, pokazuju podaci policije. U tu brojku ne ulaze pravi navijači, oni koji vole i bodre svoj omiljeni tim, već su to uglavnom oni drugi, koji izazivaju tuče i ostale incidente na tribinama sportskih terena i van njih. Protiv svih tih huligana policija je do sada podnosila krivične i prekršajne prijave, na osnovu takozvanog zakona o navijačima. Međutim, veliki broj prijava, kao po nekom nepisanom pravilu, ne dobije svoj epilog na sudu. Policija uhapsi huligana, napiše mu prijavu, dovede ga do nadležnog sudije, gde se sve završi na blagim kaznama.

Huligan ne samo da prođe slabo kažnjen, već se, što je najgore u celoj priči, takvim primerima ostali navijači „podstiču” na nasilje.

Zakon o navijačima, čiji je tačan naziv – Zakon o nasilničkom i nedoličnom ponašanju na sportskim priredbama usvojen je u julu 2003. godine. Većina je smatrala da će ovaj zakon u Srbiji rešiti problem sa navijačima i da će slika sa naših terena biti idilična, poput one u Engleskoj. Međutim, izgleda da su se svi prevarili, jer zakon se očigledno ne primenjuje.

Preminuo napadnuti navijač

Francuski državljanin Taton Bris, koji je teško povređen 17. septembra, preminuo je u Urgentnom centru, izjavio je Tanjugu portparol Kliničkog centra Srbije Drago Jovanović, prenosi Politika.

Francuski mladić je teško povređen kada je grupa mladića napala u centru Beograda francuske navijače neposredno pred početak utakmice Partizan - Tuluz.

Francuz Bris Taton, koga su huligani nedavno napali u centru Beograda, preminuo je juče jutros u 10 sati u Kliničkom centru Srbije, javljaju Novosti.

Povređeni francuski navijač Bris Taton preminuo je danas u Urgentnom centru, izjavio je portparol Kliničkog centra Srbije Drago Jovanović. Tatonu je u petak, 18. septembra operisana grudna aorta, a sutradan je ponovo intervenisano zbog krvarenja i intervencija na mozgu, preneo je konzilijum lekara Kliničkog centra Srbije gde je povređeni navijač bio smešten, piše u Blicu.

Kazna za gaženje deteta

Zoran Marjanović (53), pukovnik u penziji osuđen na samo 3,5 godine zatvora iako je u decembru prošle godine mrtav pijan kolima u centru Leskovca pregazio dečaka Veljka Stanojevića (8)! Policija, posle udesa, Zoranu našla 2,12 promila alkohola u krvi, objavljuje Pres.