NEMAČKA U ŽALOSTI

Masakr u nemačkom koledžu, Francuska se vraća u NATO ne tražeći ništa za uzvrat, da li izraelski lobi ima uticaja na američke obaveštajne službe, švajcarske sudije i tužioci gledaju porno filmove na poslu, mere za najsiromašnije u Francuskoj i Italiji, američki gradovi uskoro bez lokalnih novina ....

DIE TAGESZEITUNG kao i sva evropska štampa izveštava o krvoproliću u jednom koledžu u Vinendenu u blizini Štutgarta u Nemačkoj: učenik Tim K. ubio je devet učenika i tri profesora pre nego što je pobegao. Policija ga je sustigla 40 km dalje kod jedne benzinske pumpe gde je, pre nego što je izvršio samoubistvo, ubio još troje ljudi i ranio nekoliko policajaca. “Ovo je dan žalosti za celu Nemačku” , rekla je kancelarka Angela Merkel, očigledno potresena. Ova tragedija podsetila je Nemce na ono što se dogodilo u jednoj školi u Erfrutu 2002 godine – tada je bilo 16 žrtava. Berlinski dnevnik ocenjuje da je moguće sprečiti ovakve masakre ukoliko se uvede kontrola na ulazu u školske zgrade. Komentator lista očigledno nema volje da se udubljuje u analize psihijatara i sociologa. Otac Tima K. bio je član jednog strljačkog kluba, a sâm mladić prilično povučen izgleda da se pripremao za izvodjenje masakra redovno trenirajući. Žrtvama je uglavnom pucao precizno u glavu.

"Tag der Trauer für ganz Deutschland" (Dan žalosti za celu Nemačku) naslov je dnevnika Die Welt koji podseća da je otac mladog ubice imao 15 pištolja koje je držao nadohvat ruke svog sina.
Psihijatri kažu da je doba adolescencije – doba kada se u svemu preteruje a današnji adolescenti žive u virtuelnom svetu Interneta i pojačanog stresa tako da sve češće ne znaju gde je razlika izmedju virtuelnog i realnog.

Francuski predsednik Nikola Sarkozi izazvao je polemiku najavivši da se Francuska posle 43 godine vraća u zajedničku komandu NATO-a jer je to “interes i Francuske i Evrope”, izveštava FINANCIAL TIMES. List nagalašava da je Sarkozi obećao Francuzima da će njihova država ostati samostalna kada je reč o donošenju samostalnih odluka u oblasti upotrebe nuklearnog oružja. Kritike stižu i sa levice i sa desnice, ali je skoro izvesno da će Parlament potvrditi odluku koja će biti ozvaničena na predstojećem samitu NATO-a u Strazburu početkom aprila.

“To bi bila dobra odluka da je propraćena zvaničnim zahtevom da Amerikanci dele komandovanje Alijansom zajedno sa Evropljanima...Ovako, Amerikanci podmiruju 30 odsto troškova NATO-a i 100 odsto komandovanja. To nije normalno”, izjavio je za Le Parisien,

general u penziji Filip Morijon, nekadašnji komandant snaga UN u Bosni, a sada evropski poslanik.

General Degol napustio je zajedničku komandu NATO- 1966. godine. Tada je zatvoreno 29 američkih vojnih baza u Francuskoj, njenu teritoriju napustili su američki vojnici, Francuska je napustila zajedničku evropsku komandu Aljanse i isključila mogućnost da na njenom tlu SAD razmeštaju nukelarno oružje.

Le Figaro podseća da je najžešći kritičar ove odluke Degola 1966. godine bio je tadašnji lider socijalističke opozicije Fransoa Miteran koj je Degola optuzio za nacionalizam. Ponovno približavanje Francuske NATO-u otpočeo je upravo predsednik Miteran i to 1991. godine kada počinje i ratni raspad Jugoslavije. Francuski admiral Žak Lanksad, tadašnji glavnokomandujući francuskih snaga, smatra da je Francuska faktički počela povratak u zajedničku komandu NATO-a kada je Miteran 1993. prihvatio učešće u operaciji održavanja zabranjene vazdušne zone nad Bosnom. Godinu dana kasnije Francuska delimično učestvuje u radu zajedničkog komiteta NATO-a jer je , kako kaže admiral Lanksad “bilo nezamislivo da u vreme najžešćeg rata u Bosni ne učestvuje u radu tela koje objedinjuje komandante genralštabova”. Danas Francuska učestvuje u skoro svim operacijama NATO-a (Avganistan, Kosovo) osim u Iraku. Po broju snaga ona je na četvrtom mestu u NATO-u.

Atlantska Alijansa ima 26 članica. Početkom aprila na predstojećem samitu u Strazburu u NATO treba da udju Albanija i Hrvatska. Ukrajina i Gruzija kao i makedonija i Crna Gora takodje žele da udju u NATO.

THE TIMES piše o još jednom oslobodjenom zatočeniku iz Gvantanama koji se odmetnuo u avganistanske planine i sada rukovodi operacijama protiv NATO snaga. Mola Abdulah Zakir izgledao je bezopasno, piše britanski dnevnik, ali sada rukovodi operacijama protiv britanskih trupa. U januaru The New York Times je otlrio da je jedan bivši zatočenik iz Gvantanama posao šef Alkaide u Jemenu.

THE WASHINGTON POST postavlja pitanje da li “izraelski lobi drži pod svojim uticajem američke tajne službe”. Kao što se svi sećaju 10. marta Čars Frimen odbio je da bude kandidat za mesto predsednika saveta za nacionalnu bezbednost SAD. Na Internetu je bila pokrenuta kampanja za povlačenje ovog bivšeg diplomate i nekadašnjeg ambasadora u Saudijskoj Arabiji. Frimen je tvrdio da je reč o ofanzivi izraelskog lobija što je zatim izazvalo debatu o tome kakav je zaista utiacj ovog lobija na Obaminu administraciju.

Skandali sustižu jedan drugi u kantonu Jura: prvo je ostavku podneo kantonalni tužilac, a zatim i kantonalni sudija da bi nakon toga bilo kažnjeno 30 službenika kantonalne administracije. Razlog: ova dva visoka državna funkcionera i 30 službenika gledali su na poslu porno filmove – izveštava švajcarski Le Matin. Gotovo u isto vreme, ostavku je podneo i predsednik kantonalne vlade Mišel Probst. Iako lokalni mediji navode da je i on gledao porno – filmove, Probst – ne priznaje i tvrdi da su razlozi njegove ostavke drugačiji i za sada nepoznati. Podnoseći ostavku kantonalni sudija priznao je da je prekršio pravila o upotrebi Interneta na radnom mestu ali je naglasio da nije gledao sajtove koji su kažnjivi kao i da gledanje porno filmova nije uticalo na “kvalitet njegovog rada”. Naprotiv, s obzirom na rasirenost pojave u kantonu Jura stiče se utisak da su porno filmovi uticali stimulativno na kantonalnu administraciju.

Broj nezaposlenih se vrtoglavo povećava u Francuskoj – siromašnih i osiromašenih i prezaduženih takodje. Znajući da ovo može da dopinese stvaranju eksplozivnog koktela socijalnog revolta, administracija predsednika Sarkozija povlači poteze na koje se čak ni levica u svoje vreme nije usudila. Najnovija vest je: najsiromašnije porodice u Francuskoj mogu da odahnu – bar više neće morati da strahuju od isterivanja na ulicu zato što nisu platili stanarinu. Vlasti više nće moći da izdaju naloge za isterivanje sve dok im ne pronadju smeštaj na drugom mestu. Ovo pravilo do sada je važilo samo za zimski period koji ističe ovih dana «Aujourd'hui en France/Le Parisien».

“Od sada neće više biti isterivanja na ulicu sve dok policijske prefekture ne predlože alternativni smeštaj”, izjavila je ministarka za socijalna i stambena pitanja Kristin Buten. Ona je najavila da će uz ovu meru svaku francuski departman (deo regiona) dobiti obavezu da formira komisiju sa zadatkom da preventivno sprečava isterivanje i posreduje u kontaktu sa stanarima koji imaju teškoća oko plaćanja stana. “Od sada stanari neće više sami rešavati teškoće oko plaćanja stanarina – nije sramota dobiti pomoć Komisije za prevenciju”, rekla je ministarka. Na pitanje da li će biti dovoljno stanova na raspolaganju za one koji moraju da budu isterani – ministarka je odgovorila da nikada “toliko socijalnih stanova nije izgradjeno”.

U Italiji je Dario Frančeskini, član Demokratske partije (desni centar) izazvao oštru debatu, predlažući posebnu taksu na dohodak veći od 120 hiljada evra godišnje kako bi se finansirao budžet od 500 miliona evra namenjen najsiromašnijima. Il Corriere della sera izveštava da je frančeskini izuzetak medju italijanskim političarima koji uglavnom gledaju da zatvore oči pred ekonomskom krizom i poseledicama koje tek treba da uslede. Deni centar je odbacio « ove besmislene ideje ». La Repubblica piše o začudjućoj političkoj pojavi: predlog Frančeskinija podržava ultradesna neofašistička Severna Liga Umberta Bosija, dok Rifondacione komunista govori o « državnom prilogu ». L’Unit? je izračunala da ova taksa iznosi 200 evra za one koji zaradjuju 10 hiljada evra mesečno. U medjuvremenu vlada je predstavila svoj plan od 550 miliona evra namenjen izgradnji oko šet hiljada socijalnih stanova.

New York Times piše da će se američki gradovi vrlo skoro probuditi bez dnevnih listova. Razlog: mnogi izdavači lokalnih dnevnika su pred bankrotstavom. Internet sajtovi, koji su glavna konkurencija štampi, pišu da im je žao ukoliko ovako nešto mora da se dogodi. Po njima sajtova će biti sve više “ali oni ne mogu da zamene novine”.