NEDOVRŠENA DEMOKRATIJA ILI DESET GODINA POSLE 5. OKTOBRA

Štampa je počela da sabira utiske desetogodišnjice petooktobarskih promena u Srbiji. Pominju se pare na Kipru, sunovrat dinara, piramidalne banke, zvaničnici i službenici koji i danas sede u vlasti (poput sudije koja je u sporu Beograd-Luka presudila na štetu Grada). Žrtve su izjednačene sa dželatima, kažu stručnjaci. Ako su se građani već navikli na činjenicu da je SPS krucijalni deo današnje Vlade, boli ih valjda što niko ni za šta nije odgovarao. Ali zato će bar Homen mirnije da spava jer će oduzeti vilu Miri i Marku u Beogradu, dok oni imaju više nego prijatan krov nad glavom u bratskoj Rusiji. A Rusi nas podsetiše da Moskva ispunjava „svoje obaveze prema partnerima“. Beograd (11 godina kasnije) ističe da je, evo, sad spreman da pregovara sa Prištinom, reče Tadić u UN, ali se predsednik nada da će i Evropa da održi svoju reč. Ekonomisti nam prognoziraju bedu od pre sedamnaest godina, a uskoro ćemo izgleda svi kupiti po „smederevac“, pa u loženje okoliša. Gas je valjda dostupan samo - ostatku sveta. Zato znamo tačno koliko kome treba gurnuti u džep ne bismo li završili posao ili se „osigurali“ da se žena na kraju, ipak, porodi. Ali, u MUP-u, kažu, ne prezaju da prijave svoje kolege ako remete javni red, mir i zakon. No, ipak smo zabrinuti za belu kugu i 60 odsto manje venčanja u poslednjih 20 godina i nije nam najjasnije kako to da nam i među to malo beba što imamo, nisu baš sve pravoslavne. A kad poodrastu, i oni će nerazumljivim jezikom (i to ne srpskim, po Vuku), kuckati poruke na mobilnim telefonima. Zbog sve bržih vidova komunikacije, kažu, ne zanimaju ih ni knjige a, eto, baš ovih dana proslavljeni kanadski pisac boravi u Beogradu. Još jedino da se uzdamo u sport, tu nema dileme jesmo li Srbi, ne pitamo se jesmo li demokrate ili ne, a kad pobedismo Nemce, zaboravismo i da nam je hladno i da nemamo deci za knjige.


Srpski navijači u Trstu: dbojkaška reprezentacija Srbije pobedila je sa 3-0 u setovima
selekciju Nemačke u prvom kolu Grupe F na Svetskom prvenstvu koje se održava u Italiji

Ista lica, nova ambalaža

Blic donosi tekst o osećaju građana deset godina posle petooktobarskih promena 2000. godine. Najjači utisak je, piše list, da su oni koji su narod tukli i lagali zapravo prošli nekažnjeno. „Niko nije odgovarao zato što je 5. oktobar izveden s onima koji su hapsili i proganjali. Poznato je da je sve do Đinđićeve smrti junak 5. oktobra bio Legija i njegova jedinica smrti koja je učestvovala u svim hapšenjima, progonima i ubistvima pripadnika opozicije. Nisu hteli ni da ga smene sa funkcije ni da ga hapse“, kaže Danica Drašković, supruga lidera SPO-a, koja ističe da se danas oseća isto kao u vreme Slobodana Miloševića. Bez ikakve odgovornosti su se provukli i svi oni koji su pozivali na rat, piše list, „koji su najprljavijom propagandom i bezočnim lažima regrutovali ’dobrovoljce’ sa TV ekrana i manipulisali medijima u cilju velikosrpske ideje“. „Lustracija, koju su nam obećavali, nikada nije izvršena. Zato su na slobodi i udarne pesnice Miloševićeve politike. Oni sede u vladi, na fakultetima i institutima, u pravosuđu, policiji i zdravstvu... I sudije koje su učestvovale u izbornim krađama i danas dele pravdu. Jedna je baš nedavno presudila u sporu Grada Beograda i Luke oko vlasništva nad zemljištem na Adi Huji. Grad je, razume se, izgubio“, stoji u tekstu.

List pominje i iznošenje milijardi na Kipar za koje niko nije odgovarao, kao i da niko nije ispitivan zbog namernog obezvređivanja dinara, inflacije ili stvaranja piramidalnih banaka, ali primećuje da je od maja do septembra 2000. godine privođeno 2.400 „otporaša“. Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište kaže da je „u današnoj Srbiji ’harmonije i pomirenja’ peti oktobar neugodan dan jer je uveliko stavljen znak jednakosti između žrtvi i dželata“.

„Sudski epilog je, međutim, zaobišao Miloševićevih 16 ministara protiv kojih je početkom ’demokratskog doba’ u Srbiji tadašnji ministar finansija Božidar Đelić pompezno najavio krivične priijave. Svi su ti slučajevi i danas, devet godina kasnije, u fazi glavnih pretresa, ročišta ili odbačeni“, piše Blic.


Nedelja mode u Milanu: kolekcija - Emilio Pucci

A od Homena - vila

Pošto Mirjana Marković i Marko Milošević nisu dostupni srpskim nadležnim organima, državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen kaže za Press da veruje da su se stekli uslovi da se odredi njihov privremeni zastupnik. Okončanje procesa po hitnom postupku predstavljalo bi zadovoljenje pravde „imajući u vidu da je vila kupljena za nekoliko stotina nemačkih maraka“. Press zaključuje da bi samim tim bila moguća i plenidba.

Homen ponavlja da se tokom istrage vezane za optuženog narkobosa Darka Šarića „došlo do imena ljudi iz političkih, državnih i javnih struktura najrazličitijih nivoa“, kao i da se traže dokazi da oni budu procesuirani. On govori i o Zakonu o oduzimanju imovine, navodeći da postoji nekoliko inicijativa za ocenu ustanovnosti samog zakona – neke je sud odbio, a o drugim tek treba da se izjasni. „Naš zakon je maltene identičan italijanskom i britanskom modelu. Hrvatska i Crna Gora su praktično prepisale naš zakon“, ističe on.

Beograd spreman

Predsednik Srbije Boris Tadić poručio je u Njujorku da je Beograd spreman za dijalog sa Prištinom. „Pozicija Srbije se nije promenila. Srbija nikada neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova ni eksplicitno, ni implicitno. Tako je i u našem Ustavu“, prenosi Politika Tadićevo obraćanje Generalnoj skupštini UN. Tadić je naglasio i da je država spremna da se uključi u proces za koji se nada da će dovesti do obostrano prihvatljivog kompromisnog rešenja problema Kosova, i to u okviru globalno prihvaćenog prava – prava UN. On je ponovio da je savetodavnim mišljenjem Međunarodnog suda pravde u Hagu potvrđeno da Kosovo ostaje pod prelaznom administracijom UN, kao i da na snazi ostaje Rezolucija 1244 i okvir UN za funkcionisanje privremenih institucija u pokrajini.

Kako prenose Večernje novosti, predsednik Srbije je rekao i da region mora da se ugleda na EU i da usvoji vrednosti i kulturu današnje Evrope „na način na koji Unija prihvata nas“. „Evropa evoluira, kao i region. U okviru te dinamike, moramo da pođemo od pretpostavke da će EU održati reč da će ceo region zapadnog Balkana postati deo Unije. Ukoliko do toga ne dođe, dogodiće se geografsko, istorijsko i kulturno udaljavanje“, upozorio je Tadić.


Govor predsednika Srbije u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija (UN)

Verna Moskva

Ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Konuzin u intervjuu za Politiku kaže da je pozicija Rusije po pitanju problema Kosova „vrlo jasna i precizna“. „Mi smo protiv podele Srbije, za uvažavanje njenog suvereniteta i teritorijalne celovitosti, u skladu sa međunarodnim pravom. Podržavamo onu poziciju Srbije koju oni imaju u odnosu na taj deo zemlje. Na osnovu toga, odmah smo podržali i prvobitni projekat srpske rezolucije Generalnoj skupštini UN, a u vezi sa konsultativnim zaključkom MSP-a o usklađenosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova sa međunarodnim pravom“, kaže Konuzin. Onda, pre usvajanja, od Rusije je, kaže on, traženo da podrži drugi tekst. „Podržali smo ga zato što je bio prihvatljiv za Beograd. Rusija iskreno ispunjava svoje obaveze prema partnerima“, ističe on.

Za budžet - nema garancija

Ministar finansija Diana Dragutinović za Večernje novosti između ostalog ističe da jednokratne isplate penzionerima od 5.000 dinara neće ići na uštrb pomoći socijalno ugroženima, „jer ima prostora za nešto veće izdatke, kao i pre raspodele“. „Nelagodnost koju osećam proističe iz činjenice da se često ponašamo kao da je potrošnja predviđena budžetom pravo, a ne ograničenje. Takođe, često se donose odluke sa finansijskim posledicama, kao da budžet nije donet. A budžet ne samo da je ograničio rashode, već je definisao namene“, otkriva ministarka. Dragutinovićeva se nada da će donošenje fiskalnih pravila uvesti kontrolu u trošenje državnih sredstava, ali, kako kaže, „nema garancija“.


Pakistanac prelazi potopljeni put u provinciji Sindh. UN procenjuju da je u ovoj zemlji
oko osam miliona ljudi ostalo bez domova i da je reč o jednoj od najvećih katastrofa
koje ljudi pamte.

Opet naopako

U Srbiji odavno ne važe pravila kao u uređenom svetu, piše Blic, navodeći da gas svugde važi za najkomfornije i najisplativije rešenje za grejanje dok će građani u našoj zemlji morati da se okrenu struji i daljinskom grejanju. Struja je kod nas najjeftinija u svetu, objašnjava Dušan Bajatović, generalni direktor „Srbijagasa“, a građani prirodno pokušavaju da prođu sa što manje troška. S druge strane, u Velikoj Britaniji, na primer, 80 odsto ukupne potrošnje gasa odlazi na domaćinstva. Tu nema šljake i pepela, nema gubitaka u transportu, račun se plaća tek po potrošnji. U današnjoj Srbiji, međutim, ni uvođenje gasa nije najisplativije jer priključak košta od 600 do 800 evra, a treba izdvojiti još nekoliko stotina za gasne uređaje u domaćinstvu. „Da imamo ozbiljnu energetsku politiku koja bi utvrdila realne cenovne paritete, građani bi mogli da planiraju na šta će se grejati. Ovako, jedne godine je nešto jeftino, sledeće je skupo, i tako stalno“, kaže za Blic Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas.

Pesimistični ekonomista

Stav ekonomista sa kojima je razgovarao Press je da građane čeka teška jesen. „Najveći pesimista“ među njima, kako piše list, Miroslav Zdravković koji je predstojeći period uporedio sa razdobljem iz 1993. godine. „Ako ja sa dobrom platom ne mogu da izvršavam svoje obaveze, kako neko ko zarađuje 25.000 ili 30.000 može da finansira dvoje dece, sprema zalihe hrane i plaća dažbine. Ljudi će se boriti da bi preživeli jesen, koja će biti teška kao 1993. Te godine jesen i zima su bili najteži za preživljavanje. I možda bi trebalo oragnizovati izbore, kako bi se dala nova nada narodu, nego da se izlažemo bezbednosnim problemima. Jer, bezbednost je ugrožena glađu. Apsolutno je neizvesno šta nas čeka“, ocenjuje Zdravković. Kada je u pitanju privatni sektor, on kaže da ako firme moraju da se razdužuju da će im najlakše biti da otpuštaju radnike. „Dakle, otpusti radnika da bi smanjio fiksne troškove i to će tako trajati dok ne dođe do jakog oporavka, a pitanje je kada će to da se dogodi“, kaže ovaj stručnjak.


Beograd: Sednica Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije

Svaki mantil ima tarifu

Građani su za nepuna dva meseca portalu Pištaljka poslali oko 350 prijava zbog primanja i davanja mita. Pravosuđe i zdravstvo, koji godinama važe za najveća korupcionaška legla, kaže urednik portala Vladimir Radomirović, „sada imaju oštru konkurenciju i u organima lokalne samouprave, građevinskim direkcijama i inspekcijama“. „Simptomatično je to što se nekoliko prijava iz raznih delova Srbije poklapa u detaljima, kao da postoji šablon za tarife. Građani tvrde da radno mesto u zdravstvenim ustanovama ’košta’ od dve do tri hiljade evra, dok se za radno mesto lekara na neodređeno plaća od pet do osam hiljada. Porođaj košta oko 300 evra... Investitori u jednom gradu na jugu Srbije moraju da idu u dogovorene projektne kuće u koje ih šalju iz uprave za izgradnju puta. Tarifa za usluge košta između 1.500 i 5.000 evra... Ispit na fakultetu košta do hiljadu evra. Mito za rekonstrukciju neuknjižene šupe u stambeni objekat 20.000 evra“, prepričava Radomirović.

Javna je tajna, piše Press, da veliki broj majki samo za porođaj plaća od 300 do hiljadu evra, u zavisnosti od toga da li je u pitanju carski rez i da li treba podmititi i anesteziologa kod koga je cenovnik od 150 do 300 evra. „Nezvaničan cenovnik samog porođaja je takav da lekaru treba dati od 300 do 500 evra, a babici od 50 do 100. A treba izdvojiti i za poklone“, stoji u tekstu. Hitni slučajevi se jedino ne naplaćuju, „ali ako se nađete na listi čekanja, stvari se menjaju“.

Nisu svi Srbi pravoslavci

Protojerej-stavrofor Zoran Krstić objašnjava za Politiku da Srbi nisu niti moraju biti isključivo pravoslavci. Apsolutno poistovećivanje vere i nacije ostalo je kao tursko nasleđe, kaže on. „Crkva ima saborni, vaseljenski i nadnacionalni karakter. Ona ne deli ljude ni po kakvoj osnovi bilo nacionalnoj, bilo rasnoj, bilo starosnoj, bilo rodnoj, bilo klasnoj ili staleškoj“, objašnjava Krstić.

Politika piše da se u Srbiji oko 85 odsto stavnovništva izjasnilo na poslednjem popisu iz 2002. da su pravoslavci. Jedan od primera da su Srbi i druge vere je i situacija u albanskom gradu Fijeri gde je počela organizovana nastava srpskog jezika za Srbe iz te zemlje. U tri sela u okolini ovog grada živi više od 500 srpskih porodica muslimanske i hrišćanske veroispovesti.


Lazarevac: Sednica Glavnog odbora Demokratske stranke Srbije (DSS)

Zaposleni prijavljuju šefove

Za Politiku govori i Dragoljub Radović, načelnik Sektora unutrašnje kontrole MUP-a. Kako kaže, za prvih osam meseci ove godine podnete su prijave protiv 307 policajaca, što čini manje od jedan odsto ukupnog broja pripadnika MUP-a koji odgovaraju pred sudom. Sve je više kolega, kaže Radović, koji podržavaju unutrašnju kontrolu, pa „veliki deo informacija upravo dolazi od plicajaca i zaposlenih u Ministarstvu koji se ne ustručavaju da prijave i svoje šefove“. Među policajcima koji su pozvani na disciplinsku odgovornost nalazi se i „solidan broj rukovodilaca“. „Sada je u krivičnim i disciplinskim postupcima obuhvaćen i rukovodeći sastav, što ranije nije bilo tako. Prvi put je ozbiljno pokrenuto pitanje odgovornosti najviših rukovodilaca. To je veliki pomak u radu, čiji će rezultati tek biti vidljivi“, ističe Radović.

Sve manje venčanja

Za poslednjih 20 godina broj sklopljenih brakova opao je u Uniji sa 6,3 na oko 4,5 na hiljadu stanovnika. Slovenci su prvi po „izbegavanju matičara“, pišu Večernje novosti, sa najnižom stopom sklapanja brakova u Evropi – 3,3. Najviše se venčavaju na Kipru, gde je stopa duplo veća. „Srbija je u zlatnoj sredini sa oko 5,3 izgovorenih ’da’ na hiljadu stanovnika“, stoji u tekstu: „Demografi, međutim, kažu – manje brakova, manje i dece, a ne preti bela kuga Evropskoj uniji, nego nama.“ Jedna od činjenica koje objavljuje list je da je iz godine u godinu sve više razvoda, a sve manje venčanja – za 20 godina čak 60 odsto manje.


Nedelja mode u Milanu: kolekcija - Bottega Veneta

Stižu opljačkani maturanti

Maturanti Ekonomske škole „Bosa Milićević“ iz Subotice ostali su bez čitavog autobusa u kojem su bili i njihovi pasoši, i to na ekskurziji u Italiji. Oni se, posle intervencije srpskog konzulata u Rimu, po planu vraćaju danas u Srbiju. Kako pišu Večernje novosti, slično se dogodilo, takođe, subotičkim maturantima gimnazije „Svetozar Marković“ kada su im u italijanskom mestu Monte Katini pre pola godine nestali svi pasoši nakon što ih je profesor predao na recepciji.

Posle najnovijeg incidenta, u Italiju je već stigao drugi autobus koji će učenike vratiti kući. Urađena su im privremena dokumenta kako bi nesmetano mogli da izađu iz ove zemlje.

Milijarde SMS-ova, „omg“

Mobilni telefoni nisu samo olakšali komunikaciju, piše Press, već su doveli i do novog fenomena – SMS slenga. Od običnog kuckanja, klinci su sada već patentirali novi jezik „koji roditelji ne razumeju, a lingvisti se zgražavaju“. Pre nekoliko meseci urađeno je obimno istraživanje u Velikoj Britaniji koje je pokazalo da tamošnji tinejdžeri koriste oskudan arsenal različitih reči, a kao glavni krivci apostrofirana su nova sredstva komunikacije, pa i mobilni telefoni. Istovremeno, javili su se i teoretičari koji u ovim podacima nisu našli razloga za uzbunu, svrstavajući novi SMS sleng u novi fenomen koji će možda ući i u svetsku literaturu. Književnik Vladimir Arsenijević kaže za ovaj list da je svaki jezik razvio sleng sa autentičnim primesama. Dok je u engleskom „you“ postalo „u“, „late“ – „L8“ i slično, i srpski klinci koriste kombinaciju slova i brojeva. Tako je „BU2“ – Budva ili „idemo 05“ – „idemo opet“. Odomaćili su se i izrazi „lol“ (laughing out loud, odnosno „smejem se naglas“) i „omg“ (oh my god, to jest „o moj boze“), koji su maltene postali univerzalni.

List piše i da je SMS dopisivanje zabeležilo najbržu ekspanziju u istoriji komunikacije. Tokom 2000. u svetu je poslato 17 milijardi poruka, da bi osam godina kasnije cifra porasla na 4.100 milijardi.


Elektromobil Tesla roadster predstavljen je juče na platou ispred Skupštine grada Beograda

Knjiga za Božić

Kanadski pisac Vilijem Pol Jang boravi u Beogradu na poziv „Lagune“ koja je do sada objavila sedam izdanja njegovog prvenca „Koliba“. „Kolibu“ je, kako kaže, pisao kao božićni dar svojoj deci, te ga je iznenadila planetarna popularnost romana. Knjiga je inače do sada prodata u tiražu od deset miliona primeraka i globalno je proslavila ovog Kanađanina.

Odbojkaši pobedili Nemce


Pobeda nad ekipom Nemačke

Odbojkaši Srbije pobedili su u Trstu ekipu Nemačke sa 3:0 na prvoj utakmici 17. Svetskog prvenstva. „Od starta su izabranici Igora Kolakovića stekli rezultatsku prednost, koju su do kraja meča rutinskom, na momente i egzibicionom igrom pretvorili u pobedu“, piše Press. U tekstu Blica stoji da su Nemci u drugom setu malo duže odolevali „orlovima“, da su uspostavili ravnotežu na mreži na kratko jer „tada se razgoropadio Janić koji je uz nekoliko lucidnih poteza poveo ekipu do nove uspešne završnice“.

Srpski reprezentativci danas igraju dalje, sa odbojkašima Kanade.