NE TREBA POVEĆAVATI PDV

U Istanbulu smo čuli isto ono što mesecima slušamo od MMF-a i što je rečeno i u Beogradu na „rastanku“ sa misijom Fonda. Ponovljeno je da nisu dovoljna obećanja, nego da MMF želi da vidi konkretne cifre ušteda u budžetu i to ne u tekućim rashodima, nego u rashodima koji predstavljaju stalni budžetski trošak kaže, u razgovoru za „Blic“ Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije, po povratku sa godišnje skupštine MMF i Svetske banke. -MMF prihvata argumentaciju Vlade da se budžetski deficit smanjuje kroz smanjenje rashoda, ali pošto se u poslednjih nekoliko meseci nismo baš dokazali u tome da se mere na strani rashoda doslovno sprovode, sada, krajem oktobra, teško da će proći kategorije poput „obećavam“, „dajem časnu reč“ i slično. Pre svega mislim da bi zaista bilo neozbiljno da sada Vlada napravi potpuni obrt. Najpre u martu kaže da će u slučaju manjih prihoda povećati PDV, a onda krajem avgusta odloži pregovore uz objašnjenje da ne želi da poveća PDV, već će da ostvari uštede na rashodnoj strani. A sada, u oktobru, da se ponovo vraća na to pitanje! To bi stvarno bilo krajnje neozbiljno. Da ne upotrebim neku drugu reč. Ako smo MMF-u jedanput rekli da ćemo sve uraditi na strani.

Guverner Radovan Jelašić dao je i intervju Novostima nakon povratka iz Istambula.

Vlada Srbije pomerila je redovnu sednicu sa četvrtka na petak, a jedan od glavnih razloga jeste namera da se članovi Vlade još jednom sastanu sa predstavnicima najvećih sindikata kako bi razmotrili zakonska rešenja o racionalizaciji broja zaposlenih u državnoj i lokalnoj administraciji. Sindikati su posle prvog sastanka izneli primedbe na 13 od ukupno 14 članova nacrta zakona i najviše su nezadovoljni procedurama kojima će biti utvrđeno ko je višak, prenosi Danas. Granski sindikat Uprave, pravosuđa i policije Nezavisnost juče je čak zatražio da se tekst zakona povuče iz procedure za usvajanje da bi se u saradnji sa sindikatima pristupilo izradi nove verzije, ali ukazuju da su mogući i drugi načini uštede, kroz racionalizaciju troškova administracije.

Statut na čekanju

Predlog zakona o prenosu nadležnosti na Vojvodinu, koji je uslov za usvajanje statuta pokrajine, neće se ni ove nedelje naći na dnevnom redu sednice Vlade. Predlog tog propisa nije ušao u proceduru za pripremu zasedanja, saznaju ”Novosti” u Nemanjinoj 11. Ipak, prema rečima sagovornika, ceo posao usvajanja paketa propisa koji će da regulišu autonomiju Vojvodine ulazi u završnicu. Predsednik Izvršnog veća pokrajine Bojan Pajtić navodi:- Ne bih hteo da licitiram datume. Ali, čim Vlada utvrdi predlog zakona o nadležnostima, u vrlo kratkom roku ćemo preći na jezičko-tehničko usaglašavanje predloga zakona i statuta. Što se tiče pokrajinske administracije, statut je mogao da bude usvojen još pre nekoliko meseci. Nadu pobornika predloženog statuta da će Vlada u četvrtak usvojiti zakon podgrejao je Vlatko Ratković, poslanik DS i predsednik Zakonodavnog odbora Skupštine Srbije.

Haški tribunal pozitivno ocenio Srbiju

Haški tribunal ocenio je u godišnjem izveštaju Ujedinjenim nacijama da je Srbija unapredila saradnju sa tužilaštvom, ali da „najkritičniji aspekt” te saradnje ostaje hapšenje begunaca Ratka Mladića i Gorana Hadžića, prenosi Politika.

Godišnji izveštaj, koji obuhvata period od kraja avgusta 2008. do kraja jula ove godine, sutra će pred Generalnom skupštinom UN u Njujorku obrazložiti predsednik Tribunala Patrik Robinson. U izveštaju, koji je danas objavljen u Hagu, piše da su „u navedenom periodu razvoj događaja na političkom nivou i novo vođstvo na operativnom nivou doveli do napretka u saradnji Srbije s tužilaštvom”.

Nedovoljno stanova na kredit

Nakon početnog euforičnog interesovanja za kupovinu stanova putem subvencionisanih stambenih kredita, tržište nekretnina u Srbiji ponovo je utihnulo. Osim u Beogradu, gde se potpisuju prvi kupoprodajni ugovori, u većini drugih gradova ponuda u novogradnji je veoma slaba, a malo je i potencijalnih kupaca koji mogu da zadovolje osnovne bankarske uslove. Teško je utvrditi koliko se stanova u Beogradu može kupiti putem subvencionisanih stambenih kredita. Do kraja 2008. godine sagrađeno je preko 5.000 stanova, a nešto više trebalo bi da bude završeno ove godine, saznaje Blic. Problem je, međutim, što je većina uglavnom rasprodata i pre početka gradnje, a za prodaju su ostali još samo stanovi velike kvadrature za koje je zbog male kupovne moći interesovanje veoma slabo. Iako ima mnogo manjih investitora koji u gotovo svim delovima grada zidaju stambene objekte, mnogi od njih ne mogu da prodaju svoje objekte jer nemaju uredne papire. S druge strane, retki su oni koji su se ove godine usudili da započnu gradnju novih zgrada.

Zabraniti deci mobilne telefone?

Gornji dom francuskog parlamenta (Senat) želi da zabrani deci u osnovnim i srednjim školama da koriste mobilne telefone, javlja Politika.

Senat namerava da tom zabranom dopuni Zakon o životnoj sredini, navodeći u posebnom članu da korišćenje mobilnih telefona „predstavlja rizik za zdravlje”.

Dolazak stranih avio kompanija

Aerodrom „Nikola Tesla“ bi u narednom periodu mogao da ima najveći porast saobraćaja u Evropi, a naši građani bi mogli da do evropskih metropola lete za manje od 50 evra. Pored niskobudžetnih kompanija „Flaj Niki“ i „Viz era“ i velike kompanije, poput „Maleva“ i „Emirata“, žele da u što skorijem periodu uspostave letove iz Beograda, saznaje „Blic“. Zahtev austrijske niskobudžetne kompanije „Flaj Niki“, koja je od srpskog Direktorata civilnog vazduhoplovstva zatražila privremenu dozvolu za letove iz Beograda do Beča, još je u proceduri. Ukoliko bi odgovor Direktorata bio pozitivan, „Flaj Niki“ bi leteo iz Beograda od 1. februara šest puta nedeljno. Cena karte bi bila 29 evra u jednom pravcu. Kompanija Nikija Laude „Flaj Niki“ već je jednom tražila ovakvu

Uskoro ulice ruskih heroja

Sovjetske vojskovođe iz Drugog svetskog rata, koji su učestvovali u oslobađanju Beograda dobiće ulice koje će nositi njihova imena ali tek za nekoliko meseci. Ovo je najavio gradonačelnik Dragan Đilas, naglašavajući da ovakav potez neće biti vezan za posetu ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva, niti bilo koga drugog, pišu Novosti. Gradonačelnik je najavio i da će jedna prestonička ulica poneti ime Brisa Tatona, Francuza koji je ubijen u centru Beograda - na Obilićevom vencu. - Ovi nazivi ulica će se dodeliti po redovnoj proceduri i rokovima, što znači da će proći nekoliko meseci - rekao je Đilas. - Nećemo vraćati imena ulicama koja su promenjena pre nekoliko godina jer za to nema nikakvog razloga. A i građanima bismo samo stvorili komplikacije. Naći ćemo nove ulice i biće ih sasvim dovoljno da ponesu i ime maršala Tolbuhina i generala Ždanova.

Hrana u bolnicama

Kakva se hrana servira u bolnicama i koliko obroka završi u kontejnerima, pitanja su o kojima se u Evropskoj uniji države sistemski bave tražeći magičnu formulu dobre nege pacijenata i što racionalnije potrošnje novca iz zdravstvenih fondova, piše u Politici. Poslednja istraživanja u Srbiji pokazuju da je svaki četvrti pacijent pothranjen, a da oko 70 odsto bolesnika ne pojede ni četvrtinu ili ništa od obroka koje dobiju u ustanovama u kojima se leče.

Tači kupuje Milano

Naftni magnat, Albanac Rezart Tači, potvrdio je italijanskoj štampi da želi da kupi Fudbalski klub Milan od premijera Italije Silvija Berluskonija i da je spreman da za to izdvoji 700 miliona evra, na koliko je procenjen taj klub, sedmostruki prvak Evrope, piše u Politici.

„Bosanski atlas zločina”

Istraživačko dokumentacioni centar u Sarajevu promovisaće tokom ovog meseca „Bosanski atlas zločina”, projekat koji, praktično, odslikava rezultate višegodišnjeg rada ovog centra i ujedno stavlja tačku na mogućnost manipulisanja brojem žrtava u poslednjim ratnim sukobima u BiH.

Reč je o digitalnom memorijalu koji, osim podatka da je u BiH u periodu od 1991. do 1995. godine stradalo oko sto hiljada ljudi, (97.000 je poginulo od direktnih uzroka rata, a 2.000 ih je registrovano kao indirektne žrtve rata), sadrži i imena svih stradalih, opis načina stradanja, medicinsku dokumentaciju, jednom rečju kompletne disijee.

Direktor centra Mirsad Tokača u razgovoru za Politiku objašnjava da je „Bosanski atlas zločina” jedan „ revolucionarni projekat” koji će biti dostupan svakom građaninu da može, ukoliko to želi, zaviriti u „sveobuhvatnu i kvalitetnu bazu podataka do koje smo došli višegodišnjim istraživanjem stradanja svih žrtava, bez obzira na to kojoj verskoj grupi pripadaju”.

Korupcija lekara

Slovenačko tužilaštvo razmatra mogućnost pokretanja istrage protiv švajcarske farmaceutske kompanije „Novartis” zbog sumnje da je u Srbiji podmićivala onkologe, u Albaniji funkcionere ministarstva zdravlja, a u Sloveniji lekare u cilju promocije i prodaje novog leka. Ministar zdravlja Borut Miklavčič je najavio da će korupcionaška afera sa „Novartisom” biti poslednja u državi jer će ministarstvo toj praksi stati na put ograničavanjem uticaja farmaceutske industrije na lekare.

„Zabranićemo sve posete farmaceutske industrije u svim ambulantama i bilo kojem lekaru u redovnom radnom vremenu”, rekao je Miklavčič, objavljuje Poltika pod naslovom. “Slovenci istražuju korupciju u srpskom zdravstvu”.

Predsednik NVO švercovao kokain

N. S. (29), osnivač nevladine organizacije „S vrha brda zaliva“ čija je navodna delatnost humanitarni rad s decom sa posebnim potrebama, i njegov otac Ž. S. (56) uhapšeni su pre tri dana nakon što su na kućnu adresu u Beogradu primili paket iz Bolivije u kome je bilo 2.497,66 grama kokaina. Policija traga za M. M. (23) za koga se sumnja da je pravi naručilac droge vredne skoro sto hiljada evra, navodi Blic. U saopštenju MUP-a je navedeno da je osumnjičeni N. S. preko nevladine organizacije, čiji je osnivač, predsednik i ovlašćeno lice, organizovao transport kokaina iz Bolivije ka Srbiji. Droga, sakrivena u paketu, umotana u indigo papir, a zatim u gumiranu zaštitnu foliju, ekspres poštom je poslata na adresu te organizacije u Beograd. Kako je organizacija prijavljena na kućnoj adresi N. S., paket je primio njegov otac Ž. S. kome su nakon toga pripadnici SBPOK-a stavili lisice. Posle toga uhapšen je i N. S. čije je ime kao primaoca bilo naznačeno na paketu.

Pošiljka sa drogom bila je adresirana na nevladinu organizaciju za pomoć deci sa posebnim potrebama, a droga je otkrivena slučajno, pošto se službenicima beogradske pošte učinila sumnjivom. Obaveštena je policija, koja je posle provere organizovala hapšenje. Inače, u istoj akciji policije je pored N. S. uhapšen i njegov otac Ž. S., koji je osumnjičen kao saučesnik u švercovanju kokaina, prenosi Pres.

Mafijaši na ulici

Brutalno ubistvo Šapčanina Dušana Rosića (37), čiji je automobil eksplodirao 5. oktobra oko 20 časova u centru grada, ukazuje da je Šabac ponovo uzavreo, posle pauze od samo nekoliko godina. Ovo potvrđuje i sastanak načelnika Policijske uprave Slaviše Spasojevića koga je u Gradskoj upravi primio lično gradonačelnik Miloš Milošević, prenose Novosti. Sa tog sastanka do javnosti je stigla tek štura informacija kako su Milošević i Spasojević konstatovali, da se teška krivična dela na šabačkom asfaltu ubuduće ne smeju ponavljati. A građanima u ovakvim slučajevima ostaje da pričaju kako gradom, navodno, hara 150 opasnih kriminalaca.

Ubijen vlasnik kazina

Dvojica maskiranih napadača naoružani automatima "hekler" ubili su u Beogradu vlasnika kazina Partizan Batu Šaranovića, prenela je jutros Radio televizija Srbije.
RTS se poziva na nezvanične informacije i navodi da se ubistvo dogodilo sinoć u ulici Neznanog junaka, na Dedinju. Policija je tokom uviđaja pronašla 22 čaure. Studio B javlja da beogradska policija traga za dvojicom napadača koji su sa kacigama na glavi pobegli skuterom, kretajući se ulicom Veljka Lukića Kurjaka, saznaje Blic.

Fudbalski huligani u Nemačkoj

Nemački fudbalski klubovi, policija, udruženja navijača i Fudbalski savez Nemačke (DFB) već decenijama se bore protiv agresivnih navijača i organizovanih huligana na stadionima i oko njih. Poseban oblik taj angažman je dobio od juna 1998, kada su nemački huligani, pred utakmicu na Svetskom prvenstvu u Francuskoj između Nemačke i Jugoslavije (2:2), toliko pretukli francuskog policajca Danijela Nivela da je ostao težak invalid, nesposoban da dalje obavlja svoj posao, piše u Politici.