NAJVEĆA PODRŠKA DEMOKRATAMA I NAPREDNJACIMA

Između demokrata i SNS-a vodi se mrtva trka, velika većina građana za ulazak u Evropsku uniju ali i protiv ulaska u NATO. Predstavljena revolucionarna novina u ranom otkrivanju raka, posredstvom dijagnostičke sonde– onkosenzora. Cilj Austrije je da do 2020. godine sve zemlje zapadnog Balkana postanu članice Evropske unije.

Atinski aerodrom zatvoren je zbog štrajka kontrolora letenja

Prema istraživanjima - i dalje nerešeno

Pored Tadićeve i Nikolićeve stranke, u Skupštinu Srbije samostalno bi ušli još jedino radikali, DSS i socijalisti objavljuje Pres. Demokrate bi zajedno sa Dinkićem i Ljajićem pobegle naprednjacima tačno šest odsto. PUPS jači od Palme. DS beži naprednjacima samo 0,7 odsto, pokazalo je najnovije istraživanje agencije „TNS Medijum Galup", sprovedeno od 28. januara do 2. februara na uzorku od 1.200 ispitanika. Da se između demokrata i SNS-a vodi mrtva trka, pokazuje podatak da bi za „tadićevce" glasalo 30,6 odsto birača, a za Nikolića i Vučića 29,9 odsto. Prema „Galupu", radikali su sa 8,3 odsto podrške treća stranka u Srbiji. Slede ih socijalisti sa 6,7 odsto i DSS sa 6,2. Interesantno je da osim njih više nijedna stranka ne bi prešla cenzus ukoliko bi na izborima nastupala samostalno. Za LDP bi glasalo 4,3 odsto izašlih na izbore, dok je posebno interesantno da je PUPS sa 3,2 odsto podrške popularniji od G17 Mlađana Dinkića, koji bi dobio tri odsto.

„Galupovo" istraživanje pokazalo je i da je velika većina građana za ulazak u Evropsku uniju, ali i protiv ulaska u NATO. Za pristupanje EU na referendumu bi se izjasnilo 62 odsto građana, dok bi protiv bilo svega 22 odsto, a 16 kaže da je neodlučno. Ti procenti su skoro isti, ali sasvim suprotni kada se radi o ulasku u NATO. Protiv je 61 odsto ispitanih, 20 je za, a neodlučnih 19 odsto građana.

Na referendumu za pristupanje Evropskoj uniji izjasnilo bi se 62 odsto građana Srbije, protiv bi bilo 20 odsto, a 16 odsto neodlučno, pokazalo je juče obelodanjeno istraživanje agencije TNS Medijum galup, piše u Politici pod naslovom "Više evroskeptika". Iako je u poređenju sa podacima iz prošlogodišnjih istraživanja, kada je od 65 do 70 odsto građana bilo za EU, došlo do pada broja orijentisanih ka EU, Srbobran Branković, direktor Medijum galupa, kaže za Politiku da je to i te kako visok procenat, jer je trostruko veći od procenta onih koji su protiv ulaska u EU.

Novosti u lečenju raka

Iz Hjustona, sa prvog Svetskog kongresa o nano-medicini, u Beograd je stigla vest da je na ovom skupu predstavljena revolucionarna novina u ranom otkrivanju raka, posredstvom dijagnostičke sonde– onkosenzora, javlja Politika. Vest je za nas utoliko interesantnija što je na čelu projekta američki naučnik srpskog porekla dr Bogdan Maglić, inače fizičar. U čemu je značaj ovog otkrića i šta novo nudi u ranom otkrivanju teškog oboljenja, objasnili su u pisanom saopštenju članovi tima dr Maglića. Oni navode da je onkosenzor uređaj koji na potpuno nov i krajnje jednostavan način otkriva maligne ćelije u samom začetku. Reč jeo bezbolnoj metodi otkrivanja raka, koja bez operacije, intravenske tečnosti i biopsije otkriva maligne ćelije, uz neuporedivo veću preciznost od postojećih dijagnostičkih uređaja kakav su skener, magnetna rezonanca ili pozitronska emisiona tomografija (PET). Za onkosenzor pomenuti stručnjaci tvrde da ima preciznost od 98 procenata, što je bolji rezultat i od hirurške biopsije.

Svetski eksperti naduvali priču o gripu

Direktor Kliničkog centra Srbije (KCS) dr Đorđe Bajec u intervjuu za Pres kaže da je panika oko svinjskog gripa bila nepotrebna. Priču o ovoj zarazi su, prema Bajecovim rečima, naduvali svetski eksperti i zato ne treba tražiti krivca u Srbiji.

"Ozbiljno smo se pripremili za epidemiju i spremno je dočekali. Opet, imali smo sreću da nije bila onakva kakvu smo očekivali. Svinjski grip je kao i svaki drugi. Preležao sam ga. Bolovao sam tri dana. Čak mi je prethodnih godina kada sam imao sezonski grip bilo objektivno teže."

Novi rokovi za ulazak u EU?

Nadam se da ćemo ove godine što pre moći da počnemo proces ratifikacije SSP-a sa Srbijom, a da ćemo 2014. godine početi pregovore o članstvu u EU. Cilj Austrije je da do 2020. godine sve zemlje zapadnog Balkana postanu članice Evropske unije - kaže u intervjuu za Blic Mihael Špindeleger, ministar spoljnih poslova Austrije, koji je juče bio u zvaničnoj poseti Beogradu. Cilj posete je bio da se Beogradu još jednom direktno prenese podrška Austrije evropskim integracijama u trenutku kad među članicama EU ne vlada jedinstven entuzijazam oko proširenja EU, a naročito oko brzine kojom bi se zemlje zapadnog Balkana pridruživale.

"Španija smatra da zahtev Srbije da dobije status kandidata u Evropskoj uniji treba pokrenuti što pre, ali imamo razumevanje za stavove država koje misle drugačije", kaže u intervjuu za Danas Injigo de Palacio Espanja, ambasador Španije u Srbiji. Palasio je, kako kaže, apsolutno ubeđen da bi, „ako Mladić i Hadžić budu uhapšeni i predati Hagu pre juna, Evropski savet radio vrlo brzo“, kaže španski ambasador u tesktu pod naslovom "Kandidatura Srbije za prijem u EU pred Savetom ministara u martu".

Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton trebalo bi da poseti zemlje regiona bivše Jugoslavije do kraja februara, potvrđeno je Danasu u Briselu. Ketrin Ešton je početkom decembra prošle godine od Havijera Solane preuzela funkciju visokog predstavnika EU za spoljnu politiku, a od prekjuče je i zvanično na dužnosti prvog potpredsednika Evropske komisije.

Zahvalnost Stepincu

Širom Hrvatske domaća Rimokatolička crkva danas je proslavljala Stepinčevo, dan posvećen kardinalu Alojziju Stepincu povodom pedesetogodišnjice od njegove smrti, kojeg namerava uskoro da proglasi i zvaničnim svecem, javlja Politika. Hrvatska televizija je u 11 časova direktno prenosila tu versku svečanost iz njegovog rodnog mesta Krašić, na obroncima Žumberka, koju je predvodio vrhbosanski nadbiskup kardinal Vinko Puljić, a po običaju „najtvrđi” u prisećanjima Stepinčevih zasluga za ovu crkvu bio je vojni ordinarij biskup Juraj Jezerinac na verskoj proslavi u Karlovcu.

„Sve što je kardinal Alojzije Stepinac govorio i činio imalo je za cilj da se zaštite hrišćanske opšteljudske i prirodne vrednote u vreme kada su one bile ugrožene. Stoga mu je Crkva odala posebno priznanje proglasivši ga blaženim (poslednji korak pred proglašenje svetim). Očekivanje je da će i oni kojima je on posebno pomagao, među ostalima Jevreji, Srbi i Slovenci, biti zahvalni na svemu što je za njih učinio te da će ustati u odbranu istine”, rekao je Jezerinac.

Stepinčevi privrženici pokušali su da na osnovu njegovih zauzimanja za pojedine Jevreje kod izraelskih vlasti isposluju za njega priznanje pravednika, ali je to odbijeno.

Kada je projekat dobar

Svečanost povodom početka izgradnje nove ambasade Sjedinjenih Američkih
Država u Beogradu: Oliver Dulić, Meri Vorlik, Dragan Djilas

Radovi na izgradnji nove ambasade SAD u Srbiji, koja bi trebalo da bude završena 2012. godine, zvanično su počeli juče u Bulevaru kneza Aleksandra Karađorđevića na beogradskom Dedinju. Ukupna vrednost projekta je 117 miliona dolara, kompleks će obuhvatati površinu od oko 40.000 kvadratnih metara, površina zgrada iznosiće oko 14.000 kvadrata, a u izgradnji će učestvovati pet stotina radnika, uglavnom iz Srbije. Početak radova juče su ozvaničili ambasadorka SAD Meri Vorlik, gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i ministar za životnu sredinu i prostorno planiranje Oliver Dulić javlja Danas.

Meri Vorlik je, prilikom polaganja kamena temeljca, istakla da će nova američka ambasada predstavljati „najmoderniju i tehnološki najsavremenije opremljenu zgradu u regionu“, kao i da je ona „simbol sve veće važnosti bilateralnih odnosa između SAD i Srbije“.

Dulić je naglasio značaj američke investicije, posebno zbog toga što će gradnja kompleksa otvoriti mogućnost za zapošljavanje oko 500 srpskih radnika i inženjera, dok će se za gradnju koristiti građevinski materijal proizveden u Srbiji.

"Procedura za izdavanje građevinske dozvole za ovaj objekat trajala je samo dva meseca, što pokazuje da je tako nešto u Srbiji moguće kada je projekat dobar", rekao je Dulić.

Gubici u državnim preduzećima

Gubitaška državna preduzeća, koja se bave prevozom putnika, još se nisu izvukla iz brodoloma, javljaju Novosti. Brojke u završnom računu za 2009. godinu, crne su kao i godinu dana ranije. “Železnice Srbije”, prema procenama, zabeležiće minus od oko 52 miliona evra, dok će “Jat” poslovnu godinu završiti sa gubitkom od oko 15 miliona evra. Jedina svetla tačka biće “Lasta” koja se nada profitu.
“Železnice Srbije” su lane zabeležile gubitak od pet do pet i po milijardi dinara. Ipak, u ovom javnom preduzeću hvale se činjenicom da je minus za oko milijardu dinara manji nego u 2008. godini. Javno preduzeće PTT Srbija već je “podvuklo crtu” i lane je ostvarila dobit od 3,9 milijardi dinara. Pozitivni rezultati očekuju se i na beogradskom aerodromu “Nikola Tesla”. Kako saznajemo, naša vazdušna luka lane je ostvarila dobit od oko 1,8 milijardi dinara. Naftna industrija Srbije, gde država ima 29,92 a građani i zaposleni 19,08 odsto akcija, poslovnu 2009. godinu završiće sa minusom od oko tri milijarde dinara. U odnosu na 2008. gubitak je manji za oko pet milijardi dinara. Elektroprivreda Srbije očekuje minus od oko dve milijarde dinara.

Kazna za privatno korišćenje službenog automobila

Sekretarica predsednice parlamenta Branislava Parezanović četiri godine neće moći da napreduje u službi. Ovo je kazna koju joj je izrekla disciplinska komisija zbog toga što je, bez naloga, koristila službeni automobil u privatne svrhe. Parezanovićeva, kako kaže Veljko Odalović, sekretar Narodne skupštine, više neće raditi u kabinetu predsednice, već će biti raspoređena na mesto referenta za administrativne poslove. Ovu kaznenu meru većina predstavnika poslaničkih grupa komentarisala je vrlo oprezno, ali ima i onih koji kažu da je ona skandalozna, piše u Politici.

U skupštinskom saopštenju navedeno je da je disciplinska komisija utvrdila da je „Branislava Parezanović izvršila težu povredu dužnosti iz radnog odnosa – nezakonito raspolaganje sredstvima”. Kako je navedeno, „Parezanovićeva je odgovorna zbog toga što je 18. januara neovlašćeno koristila službeno vozilo u privatne svrhe”. Parezanovićevoj nije izrečena novčana kazna, jer, kako kaže Veljko Odalović, to ne bi imalo smisla, pošto joj je plata mala (oko 20.000 dinara).

"Pomilovanje umesto otkaza", naslov je u Blicu.

Predsednik Srbije Boris Tadić sa majkom Nevenkom na sahrani
akademika Mihajla Markovića

Istraga u eparhiji raško-prizrenskoj

Saslušanje vladike raško-prizrenskog Artemija juče u privremenom sedištu eparhije u Gračanici i ispitivanje finansijskog poslovanja predstavljaju psihološki pritisak na episkopa da se povuče sa tog položaja ili da se on smeni, kaže izvor Politike iz Srpske pravoslavne crkve.

Kako se nezvanično saznaje, episkop Artemije nije hteo da razgovara sa delegacijom Svetog arhijerejskog sinoda. Zbog toga su ga mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije i episkop zahumsko-hercegovački Grigorije, koji su predvodili delegaciju, usmeno obavestili da će predložiti crkvenoj „vladi” da imenuje administratora – tutora vladici raško-prizrenskom.

Tim povodom Eparhija raško-prizrenska objavila je juče saopštenje u kojem se navodi da je vladika Artemije primio izaslanike Svetog arhijerejskog Sinoda koji su upućeni da ga saslušaju prema odluci donetoj na zasedanju „crkvene vlade” 5. februara, kao i da je episkopu dostavljena odluka, „nepotpuna, za pregled finansijsko-materijalnog poslovanja Eparhije”. Po odluci o saslušanju, episkop Artemije uručio je izaslanicima pisanu izjavu. U saopštenju Eparhije se podseća i da je vladika Artemije nedavno u jednom intervjuu na pitanje o „interesovanju pojedinih zapadnih ambasada za eventualna personalna rešenja u Eparhiji” odgovorio da bi to bilo nedopustivo mešanje sila ovog sveta u život crkve.

"Vladika Artemije povukao se u svoju keliju, a deo komisije sa protojerejom-stavroforom Radivojem Panićem, starešinom Crkve Svetog Save u Beogradu, proveravao je dokumentaciju o poslovanju eparhije. Na početku sastanka, došao je i vikarni episkop vladika lipljanski Teodosije, koji je želelo da prisustvuje saslušanju, ali mu vladika Artemije nije dozvolio", kaže anonimni sagovornik Politike u tekstu pod naslovom "Pritisci za smenu Artemija".

Izaslanici Svetog arhijerejskog Sinoda SPC, u sredu su u Gračanici, na osnovu odluke donete na zasedanju 5. februara, saslušali episkopa raško-prizrenskog Artemija i pregledali finansijsko poslovanje Eparhije raško-prizrenske, piše u Novostima pod naslovom "Sinod prebrojava Artemijevu kasu".U Raško-prizrenskoj eparhiji kažu da je Sinod i pre dve godine proveravao finansijsko poslovanje vladike Artemija, ali da nije našao ništa neregularno.

Saslušanje vladike počelo je juče u manastiru Gračanica. Cela kontrola se obavlja daleko od očiju javnosti, piše u Blicu.

Nasilje u školi

Petorica učenika Trgovačke škole koji su preksinoć nožem povređeni u sukobu u Hilandarskoj ulici i ispred restorana „Šumatovac” u stabilnom su stanju i osećaju se dobro. U Trgovačkoj školi, u odeljenju drugog razreda smera trgovinski tehničar, juče su se zabrinutost, neverica, donekle i strah ušunjali u školske odaje, objavljuje Politika pod naslovom "Strah u školskim klupama". Za sukob dečaka na uglu Hilandarske i Cetinjske ulice posle kojeg su umesto kod kuće đaci Trgovačke noćili u bolnicama, direktorka škole Vesna Živanović-Babić kaže da „to nije bila tuča, već napad na pet srednjoškolaca”. Beogradska policija privela je četiri maloletne osobe koje su učestvovale u tuči u Hilandarskoj ulici, preko puta Trgovačke škole.

Prema nezvaničnim informacijama, sukob je izbio kada je V. M., prolazeći pored grupe učenika ramenom "zakačio" jednog od njih, posle čega je došlo do svađe, piše u Novostima. Dečak je zatim otišao po "pojačanje" i vratio se sa trojicom drugara. Odmah su nasrnuli na đake. Izbila je opšta tuča, a u jednom trenutku počeli su da "sevaju" noževi. Iako su napadači pre dolaska policije uspeli da pobegnu, za njima je ubrzo organizovana opsežna potraga. Inspektori su tokom noći locirali napadače i oni su uhapšeni u svojim kućama. Policajci su kod V. M. pronašli nož.

Dačić "ne beži ni od ostavke"

Ivica Dačić, ministar policije, govori za Novosti o navodnim vezama svojih saradnika sa Šarićevim klanom i odnosima u vladajućoj koaliciji: "Crna Gora prebacuje odgovornost. U vrhu policije nema ”krtica”. Ne treba da se obračunavamo među sobom. U rezoluciji o Srebrenici da piše zločin, a ne genocid."

Ako se spekulacije o navodnim vezama mojih saradnika sa braćom Šarić ispostave kao tačne, spreman sam i ja da snosim svoj deo moralne odgovornosti i, u tom slučaju, ne bih bežao ni od ostavke. To je poruka vicepremijera i ministra policije Ivice Dačića, koga je odmah po povratku iz Amerike sačekala afera o navodnim poslovnim vezama njegovog šefa kabineta sa ljudima bliskim osumnjičenom narkobosu Darku Šariću.

Propagandne mućke

Iza oštre diplomatske note koju je Vuk Jeremić prošle nedelje dobio od najjačih svetskih sila, objavljuje tabloid Alo, stoji specijalni izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin. On je nediplomatskim jezikom samo preneo ono što EU misli o srpskoj diplomatskoj borbi za Kosovo. Kako se navodi u noti koja je upućena šefu diplomatije, ali ne i predsedniku Tadiću, poručuje se da „ne može da optužuje EU i SAD da krše međunarodno pravo, a istovremeno da teži da ima dobre odnose s njima“. Takođe, Jeremiću savetuju „da se smiri i obuzda povodom avanturističkih akcija“. Potpisnici ove note su „velika petorka“ - SAD, Velika Britanija, Francuska, Italija i Nemačka.

U Predsedništvu Srbije, međutim, tvrde da takva nota ne postoji.
"Predsednik takvu notu nije dobio, a sigurno bi znao za nju ako bi uopšte postojala", rekla je Jasmina Stojanov, šef pres službe predsednika.
Bratislav Grubačić, urednik „VIP diplomatskog magazina“, smatra da retorika kojom je nota pisana nije diplomatska. Politički analitičar Dušan Janjić ne veruje u istinitost note. Po njemu, reč je o domaćem propagandnom ratu. Dopisnik nedeljnika „Vreme“ iz Brisela Dejan Anastasijević demantovao je kao neistinite tvrdnje o noti koju je dobio Jeremić.
"To je prosto izmišljeno i plasirano", rekao je Anastasijević za B92, dodajući da je ista stvar i sa tekstom o neosnovanom optimizmu Srbije u pogledu njenog priključivanja EU.

Pres je prethodnog dana objavio da u pomenutim ambasadama u Beogradu, demantuju postojanje navodnog pisma Vuku Jeremiću.

Ministar spoljnih poslova Rusije i bivši američki državni sekretar,
Sergej Lavrov i Madlen Olbrajt, tokom susreta ruskih zvaniènika i 12. člane grupe
NATO ("wise men") u Moskvi

U Crnoj Gori oslobodjeni narkodileri

Viši sud u Podgorici pustio je na slobodu Gorana Sokovića i Dejana Šekularca, koji su 5. februara uhapšeni na osnovu Interpolove poternice Srbije zbog sumnje da su kao deo narko-klana Darka Šarića učestvovali u švercu 2,7 tona kokaina iz Urugvaja. Njihovo puštanje naredilo je Vrhovno tužilaštvo Crne Gore, jer je, kako je saopšteno, Specijalni sud u Srbiji odbio da im dostavi dokaze protiv Sokovića i Šarića.

Međutim, sagovornici Presa iz vrha srpske vlasti ističu da je puštanje na slobodu Sokovića i Šekularca „konkretan dokaz" da crnogorska država štiti Darka Šarića i njegove saradnike.

"Sud u Crnoj Gori je našem pravosuđu prvo priznao da su Soković i Šekularac uhapšeni na osnovu poternice srpskog Interpola. Ali, umesto da pokrenu postupak za njihovo izručenje, jer su ih iz tih razloga i uhapsili, tužilac je napisao krivičnu prijavu protiv njih zbog istog dela za koje ih Srbija traži! Iako to nema nikakve veze sa Crnom Gorom! A onda su od naše strane tražili da im dostavimo dokaze koje imamo protiv njih i insistirali su na svim prisluškivanim razgovorima i tvrdnjama svedoka. Da smo im to dali, Darko Šarić bi dobio deo onoga što imamo protiv njega, a to nismo mogli da dopustimo. Zato smo od njih tražili odlaganje zahteva crnogorskog suda, ali to nije prihvaćeno i saradnici Šarića su pušteni", objašnjava sagovornik Presa.

Miljko Radisavljević, specijalni tužilac za borbu protiv organizovanog kriminala govori za Novosti, o oslobađanju dvojice osumnjičenih Crnogoraca: "Srbija ne da dokumente jer bi se znalo šta Srbija ima protiv Šarića." Prema njegovim rečima, odluka o neustupanju dokumentacije u skladu je sa Ugovorom o pružanju međunarodne pravne pomoći, koji su u maju 2009. godine potpisale Srbija i Crna Gora.

Istraga u Srbiji za šverc 2,7 tona kokaina iz Južne Amerike došla je i do saznanja da je optuženi Darko Šarić, pored u sumnjivu firmu registrovanu u Velikoj Britaniji, novac stečen prodajom droge ulagao i u razvoj biznisa u Dubaiju. Objavljuje tabloid Alo. Istragom se došlo do saznanja da deo novca Darka Šarića najverovatnije stoji iza kompanije „Intermark Finance Limited“ koja je registrovana u Liverpulu, a ima predstavništva u Beogradu, čiji su suvlasnici njegova sestra Danijela Šarić, ali i nekadašnji direktor u kompaniji „Braća Karić“ Marko Krečković. Ista firma ima sedište u „Slobodnoj zoni Adžman“ u Dubaiju. S druge strane, na adresi u Liverpulu (25 Fieldway Wevertree Garden), registrovano je više od dvadeset firmi na prostoru od samo 70 kvadrata

Viši sud u Beogradu narednih dana odlučiće da li će od Darka Šarića, osumnjičenog za šverc 2,7 tone kokaina, oduzeti porodičnu vilu na Dedinju, šest stanova u Beogradu, tri garaže, klub u Kragujevcu, dve vile i brojne parcele na ukupno dva hektara u Sremskoj Kamenici, kao i novac sa nekoliko računa u bankama u Srbiji, saznaje Blic.

Direkcija Ministarstva pravde za raspolaganje imovinom stečenom kriminalom juče je u Kragujevcu, uz asistenciju ovdašnje policije, izvršila prvo oduzimanje nepokretnosti za koje se sumnja da su kupljene prljavim novcem zarađenim prodajom narkotika. U pitanju su tri kuće Željka Vujanovića, koji je, zbog sumnje da pripada narkoklanu Darka Šarića, uhapšen sredinom oktobra prošle godine, objavljuje Politika.

Biznismen iz Bačke Topole Mile Jerković, koji je bio priveden na informativni razgovor u istrazi protiv Darka Šarića, okrivljenog za šverc kokaina, prošlog leta je osuđen na tri godine zatvora zbog šverca cigareta. Okružni sud u Sremskoj Mitrovici izrekao mu je sedam godina zatvora, a Vrhovni sud je krajem jula preinačio presudu i smanjio visinu kazne na tri godine.

Postupak je pokrenut posle prijave Evropske komisije da je Mile Jerković bez dokumentacije prošvercovao četiri šlepera cigareta iz Hrvatske. Vrhovni sud je potvrdio da je Jerković kriv za zloupotrebu službenog položaja, falsifikovanje službenih isprava, podsticanje drugih osoba na krivično delo i davanje mita. U presudi stoji da je lažno prikazao uvozne račune i tako izbegao da plati obaveze prema državi. Njegov saučesnik Dušan Vukić iz Erdevika i trojica carinika osuđeni su na nešto manje zatvorske kazne, piše u Politici pod naslovom "Zašto Mile Jerković ne ide u zatvor?". U Apelacionom sudu u Beogradu juče je rečeno za Politiku da njegovog predmeta nema u pisarnici, pa je moguće i da su spisi vraćeni u Viši sud u Sremskoj Mitrovici, koji treba da pozove Jerkovića da se javi na izdržavanje kazne u neki od zatvora.

Sudar kamiona

U direktnom sudaru dva kamiona juče ujutru oko 5.45 na Ibarskoj magistrali u podnožju Rudnika poginuo je kamiondžija Radovan Laudanović (55) iz obližnjeg sela Velereči, javlja Pres. U nesreći je teško povređen vozač drugog kamiona Ignjat Balek (46), dok je lakše povređen njegov suvozač Vidoje Cvijović (51), obojica iz okoline Vrbasa. Radovan Laudanović je četvrta žrtva saobraćajnih udesa koji su se na istom mestu dogodili u protekla četiri meseca!

Nesreća se dogodila kod sela Brezovica na prevoju Rudnika, kada su se sudarili kamion „zastava 650" milanovačkih registracija, kojim je upravljao Laudanović, i hladnjača „Karneksa" novosadskih registarskih tablica, kojom je upravljao Balek. Kamioni su se sudarili bez kočenja, a uzrok nesreće biće poznat nakon završene istrage. Zasad se pretpostavlja da je do sudara došlo zbog klizavog kolovoza, ali se ne isključuju ni druge mogućnosti.

Ipak pobeda košarkaša Partizana

Evroliga je presudila ono što je svakom pametnom bilo jasno još prošle srede - Partizan je pobedio Barselonu sa 67:66 u 2. kolu top 16 Evrolige! Disciplinski sudija Patrik Gronžan odbacio je žalbu Katalonaca, koji su tvrdili da bi poslednji šut Pita Mikela završio u košu da loptu nije izbio Lorens Roberts.

Švajcarac Gronžan prihvatio je sve argumente koje je dostavio košarkaški klub Partizan i presudio „da ja lopta koju je udario Roberts izlazila iz koša". Trener Partizana Duško Vujošević kaže da niko u klubu nije ni sumnjao u odluku disciplinskog sudije, objavljuje Pres pod naslovom "Partizan pobedio pošteno".

Selektorova ostavka

Rukometna reprezentacija Srbije ostala je bez selektora, nakon što je Sead Hasanefendić obavestio ljude iz Saveza o odluci da ode iz državnog tima, prenosi "Sport".

"Ljudi iz Rukometnog saveza Srbije treba da se sastanu, da odluče šta će i kako u budućnosti, ali bez mene. To je realnost, sve drugo ne bi bilo realno. Već sam obavestio o odluci, a to ću da učinim uskoro i pismenim putem", rekao je Hasanefendić, objavljuje Blic.