NAJTRAŽENIJI KREDITI ZA REFINANSIRANJE

Glavni razlog zašto se građani odlučuju za ove zajmove jeste taj što im se produženjem roka otplate smanjuje iznos mesečne rate. Međunarodni sud pravde u Hagu obavestio je juče pravni tim Srbije da će svoje mišljenje o legalnosti proglašene kosovske nezavisnosti objaviti 22. jula u 15 sati. Rok za izgradnju mosta na Dunavu, čija je dužina 1.507 metara, i još 19 kilometara pristupnih saobraćajnica konačno je utvrđen za april 2014.

Krediti za refinansiranje

U bankama su trenutno najtraženiji krediti za refinansiranje. Od početka godine interesovanje je povećano za četvrtinu, odnosno sa 32 milijarde dinara na skoro 40 milijardi. Glavni razlog zašto se građani odlučuju za ove zajmove jeste taj što im se produženjem roka otplate smanjuje iznos mesečne rate. Ipak, koliko god da zvuči primamljivo, pre odluke treba napraviti računicu da li se to isplati. Sa dužim periodom otplate veći je iznos kamate koji se na kraju vrati banci. Građani mogu da refinansiraju gotovinske, potrošačke kredite, ali i da vrate dug po kreditnim karticama, tekućem računu. Pojedine banke nude i kredite za reprogram stambenih zajmova. Osim za prebacivanje deviznih dugovanja u dinare, refinansiranje se koristi i da se više različitih kredita spoji u jedan, sa dužim rokom otplate, a time i manjim ratama, piše u Blicu.

Stav Medjunarodnog suda o Kosmetu – sledećeg četvrtka

Međunarodni sud pravde saopštiće sledećeg četvrtka svoj stav o tome da li je odluka privremenih kosovskih institucija o proglašenju nezavisnosti bila u skladu ili protiv međunarodnog prava, objavljuje Politika. Odluka glavnog sudskog organa Ujedinjenih nacija će, kako je saopšteno iz Haga, biti pročitana na javnoj sednici kojoj će moći da prisustvuju predstavnici svih država koje su bile učesnice ovog, po mnogima, istorijskog procesa. Iako stav suda nema obavezujuću snagu njegove odluke imaju veliku težinu jer je reč o sudu od najvećeg autoriteta u svetu. Dosadašnja praksa suda je pokazala da petnaestočlano sudsko veće gotovo ni u jednom slučaju nije bilo jednoglasno.

Sud u Hagu objavio da će 22. jula izreći mišljenje o nezavisnosti Kosova. Vuk Jeremić: "Biće to trenutak istine i opomena za Prištinu", piše u Novostima.

"Rusija podržava obnovu direktnih pregovora rukovodstava Srba i Albanaca, i iskreno verujem da će se oni nastaviti. Smatramo da je važno da Savet bezbednosti UN kontroliše situaciju. Dugoročno rešenje tek treba naći, pa se nadamo da će Priština pozitivno odgovoriti na poziv rukovodstva Srbije da se obnove srpsko-albanski pregovori o rešavanju statusa Kosova. To je jedino razumno, i tim putem se može doći do dugoročnog rešenja koje bi zadovoljilo obe strane", izjavio je za Večernje novosti, Vitalij Čurkin, stalni predstavnik Rusije u SB UN.

Međunarodni sud pravde u Hagu obavestio je juče pravni tim Srbije da će svoje mišljenje o legalnosti proglašene kosovske nezavisnosti objaviti 22. jula u 15 sati, objavljuje Blic. Od tog trenutka počinje završni čin srpskog diplomatskog lobiranja čiji je cilj da se u Generalnoj skupštini UN izglasa rezolucija kojom se traže novi pregovori o Kosovu. Beograd će u pregovorima tražiti da sever Kosova, na kome su Srbi većina, dobije isto što i preostali deo, južno od Ibra: nezavisnost ili visok stepen autonomije, saznaje Blic u vrhu vlasti.

Srbija očekuje presudu Suda u svoju korist i najavljuje novu akciju u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija polovinom septembra, piše u Presu.

EU ima i drugih prioriteta

"Put pridruživanja Srbije uopšte nije blokiran i treba prestati sa dramatizovanjem odluka evropskog ministarskog saveta od 14. juna. Suviše se brzo zaboravlja pozitivan učinak - početak procesa ratifikacije sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. A to što ministri nisu odlučili da srpsku kandidaturu proslede Komisiji, jeste peripetija, ali je, istini za volju, bila i očekivana", kaže ambasador Francuske u Beogradu Žan-Fransoa Teral u intervjuu za Blic nakon proslave nacionalnog praznika, obeležavanja dana pada Bastilje.

Ambasador naglašava da se "apsolutno ništa nije promenilo" i da "proces koji vodi ka integraciji nije trka s vremenom". Na primedbu Blica da srpska kandidatura za članstvo u EU stoji u "briselskoj fioci" više od pola godine i da se pojedine članice EU, poput Nemačke, protive ubrzanju priključenja Srbije, Teral objašnjava:

"Treba takođe shvatiti da osim pitanja proširenja, EU ima i drugih prioriteta."

Dogovor o otkupu pšenice

Ministar poljoprivrede Saša Dragin izjavio je u Novom Sadu da će nova cena pšenice ovogodišnjeg roda biti od 13 do 15 dinara po kilogramu, prenosi Politika.

Posle sastanka sa proizvođačima i otkupljivačima pšenice, Dragin je rekao da je cena te žitarice porasla poslednjih dana

Minimalna količina merkantilne pšenice koja će se kupovati od jednog registrovanog poljoprivrednog gazdinstva je 20, a maksimalna 100 tona, a rok isplate je 15 dana.

Za tu namenu je iz republičkog budžeta izdvojeno 840 miliona dinara a, prema rečima direktora Republičke direkcije za robne rezerve Gorana Tasića, Direkcija će, uz 70.000 tona hlebnog žita koje će biti isplaćeno, nabaviti i dodatnih 50.000 tona merkantilne pšenice kroz naturalnu razmenu, tako da će iz ovogodišnjeg roda biti uskladišteno ukupno 120.000 tona.

Srednjoškolci

Pre polaganja ispita za upis u srednje škole u njima je bilo 86.825 slobodnih mesta, a u bazi podataka Ministarstva prosvete 80.694 osmaka. Na kvalifikacioni ispit izašlo je 70.862 učenika. Prosečan broj osvojenih bodova iz srpskog/maternjeg jezika bio je 12,42, iz matematike 10,16 poena. Proveru znanja jezika nije položilo 727 đaka. Test iz matematike pao je 2.031 učenik. Od 72.961 navršenih osnovaca koji su predali listu želja za upis u četvorogodišnje i trogodišnje obrazovne profile čak 85,18 uspelo je da upiše jednu od prve tri željene škole, objavljuje Politika. Posle više od mesec dana koje su obeležili prijemni i kvalifikacioni ispiti u gimnazije i srednje stručne škole Srbije raspoređeno je 76.717 prvaka.

Najtraženije zanimanje je kuvar u oglednom odeljenju Ugostiteljsko-turističke škole u Beogradu gde je broj učenika koji su konkurisalo na jedno mesto izražen u procentima bio 6,75. Prema istom kriterijumu najveća jagma bila je za stolicu među budućim tehničarima za bezbednost saobraćaja u Politehničkoj školi u Kragujevcu i među medicinskim sestrama-tehničarima u novopazarskog Medicinskoj školi.

Lečenje stranaca

Koordinatorka udruženja „Doktori protiv korupcije” Dragana Jovanović pitala je ministra zdravlja Tomicu Milosavljevića kako je moguće da se u Institutu za onkologiju u Sremskoj Kamenici leče inostrani pacijenti, iako u Srbiji postoje liste čekanja za domaće pacijente obolele od malignih bolesti, piše u Politici.

Jovanovićeva, bivša gradska sekretarka za zdravstvo, je na tribini posvećenoj aferi „Kraba” rekla da je od od avgusta prošle godine na tom vojvođanskom institutu lečeno 450 inostranih pacijenata, uz visoke novčane nadoknade umesto domaći pacijenti koji imaju pravo da se leče od malignih bolesti.

Milosavljević nije direktno komentarisao navode Jovanovićeve, ali je koleginicu pozvao da dođe u resorno ministarstvo kako bi joj bile prezentirane sve informacije.

Vladino pismo MMF-u i obratno

Ohrabruju jasni znaci da se privreda Srbije kreće u pravom smeru, oslanjajući se manje na rast zasnovan na potrošnji i zaduživanju nego u periodu pre krize, navedeno je u Pismu o namerama, koje je Vlada Srbije uputila Međunarodnom monetarnom fondu.

„Nadamo se da će se oporavak privrede ubrzati krajem godine u skladu s našom osnovnom projekcijom rasta, ali ćemo sprovoditi politiku vodeći računa o potencijalnim rizicima”, navedeno je u pismu, koje su potpisali premijer Mirko Cvetković, ministarka finansija Diana Dragutinović i guverner u ostavci Radovan Jelašić i koje je vlada usvojila 10. juna.

„Nažalost, oporavak naše privrede verovatno neće biti onako brz kako smo se nadali, a svesni smo rizika u pogledu negativnog uticaja grčke dužničke krize na region i ekonomskih tenzija u evrozoni”, navedeno je u pismu. Pismo o namerama objavljeno je na sajtu Narodne banke Srbije, nakon što je MMF na svom sajtu objavio izveštaj vezan za četvrtu reviziju tekućeg stend-baj aranžmana sa Srbijom, prenosi Politika.

Isti list objavljuje kako je Međunarodni monetarni fond (MMF) ocenio da će spoljni dug Srbije dostići maksimalni nivo u 2010. godini i da će iznositi 77,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Kako se navodi u izveštaju MMF-a o Srbiji objavljenom na sajtu www.imf.org, nivo spoljnog zaduženja Srbije prema BDP-u počeće da se smanjuje od 2011. godine pod pretostavkom da se nastavi postepeni ekonomski rast i stabilizuje deficit tekućeg plaćanja.

Spoljni dug će se u 2015. godini smanjiti na 66,3 odsto BDP-a, što je samo marginalno iznad pretkriznog nivoa zaduženja Srbije u 2008. godini, ocenio je MMF.

Kineski most za četiri godine

Polaganjem kamena-temeljca na mestu budućeg Mosta prijateljstva Kine i Srbije, predsednik Srbije Boris Tadić i predsednik Stalnog komiteta Svekineskog narodnog kongresa Vu Banguo simbolično su otvorili gradilište u beogradskoj opštini Zemun, na kome će za nekoliko meseci početi izgradnja nove saobraćajnice preko Dunava. Ocenivši da će ovaj infrastrukturni objekat, koji kreditira kineska Eksport-import banka, biti simbol povezanosti dve države, predsednik Tadić je u obraćanju zvaničnicima Srbije i Kine izjavio da most Zemun–Borča predstavlja novi model poslovanja u oblasti izgradnje infrastrukture i „još jedan materijalni dokaz prijateljstva i bliskosti kultura i naroda dve zemlje”, objavljuje Politika. On je podsetio da se u ovome trenutku u Srbiji grade tri najveća mosta u Evropi – most kod Beške, most preko Ade Ciganlije i most na Dunavu.

Rok za izgradnju mosta na Dunavu, čija je dužina 1.507 metara, i još 19 kilometara pristupnih saobraćajnica (tzv. Severna magistralna tangenta) konačno je utvrđen za april 2014.

Predsednik Srbije Boris Tadić i predsednik Svekineskog narodnog kongresa Vu Banguo položili su juče na Novosadskom putu kod Lakat krivine kamen temeljac za izgradnju Mosta prijateljstva Kine i Srbije, koji će povezivati Zemun i Borču, piše u Danasu. To je ujedno bio i centralni događaj u okviru posete kineskog zvaničnika Beogradu.

Ponovo obnova Narodnog muzeja

Konkurs za arhitektonsko rešenje obnove i preuređenja zgrade Narodnog muzeja u Beogradu biće raspisan početkom avgusta, najavio je danas ministar kulture Srbije Nebojša Bradić, prenosi Politika.

Na radnom sastanku s urednicima beogradskih medija, sazvanom povodom dve godine rada Ministarstva kulture u ovom sazivu, Bradić je rekao da su konkursni zadaci sastavljeni na osnovu preporuka međunarodnog ekspertskog tima i da će zainteresovani autori svoje projekte moći da prijave do kraja novembra.

Bradić je ponovio da bi rekonstrukcija zgrade Narodnog muzeja na beogradskom Trgu Republike, prema sadašnjem planu, trebalo da bude završena 2012. godini.

Nema prodaje (Hrvatima)

"Investicioni fond “Salford” ne pregovora sa hrvatskom kompanijom “Agrokor” o prodaji bilo koje svoje kompanije", izjavio je Rade Pribićević, direktor za korporativne i regulatorne poslove “Denjub fuds grupe”.

"Moram da demantujem informacije o eventualnoj zainteresovanosti “Agrokora”, rekao je Pribićević. "Sa kompanijama, koje su u vlasništvu “Agrokora”, pre svega mislim na “Ideu”, dobro sarađujemo, ali nismo u pregovorima o eventualnoj kupovini bilo koje naše kompanije.

“Salford”, inače, upravlja “Denjub fuds grupom” u čijem sastavu su “Imlek” i “Subotička mlekara”, “Bambi koncern” i “Knjaz Miloš“. Kako je Pribićević naglasio, u godini kada se još osećaju posledice svetske ekonomske krize, teško da će bilo koja od kompanija iz ovog sistema biti prodata.

Imovina u Hrvatskoj

Oko 20 srpskih firmi za male pare prodalo je svoje pravo na imovinu u Hrvatskoj samo da bi uzelo kakav-takav novac, a posao s norveškim fondom “Rekap internešnal” bio je aktuelan pre četiri-pet godina. Priča sa Norvežanima dospela je u žižu javnosti zbog najnovijih pregovora Norvežana i hrvatske vlade, ali i zbog aktuelnih, skoro već šestogodišnjih, pregovora o sukcesiji između Srbije i Hrvatske. Naša preduzeća, od kojih jedan broj više i ne postoji, poput “PKB agroinženjeringa”, jedini izlaz su videla u prodaji nekretnina ili zemlje. Nijedna od firmi, kao što su “Zastava”, “Vojvodina turs”, Livnica “Kikinda”, “Partizanski put” i Panonska banka, posle decembra 1990. godine nije koristila svoje pravo, a najveći broj nekretnina Hrvatska je preprodala u privatizaciji.

"PKB sada nema nikakvu imovinu u Hrvatskoj, a nekada je imao hotel u centru Rovinja i restoran", objasnila je Vesna Gajić, zadužena za odnose sa javnošću u PKB. "Sve što je od nekretnina imao u Hrvatskoj PKB je prodao 2005. godine, ali ne mogu da potvrdim da li preko Norvežana ili na neki drugi način."

Imovinu u Hrvatskoj imaju i nekadašnja Jugobanka, sa četiri filijale, “Geneks”, sa nekoliko hotela i odmarališta, kao i “Železnice Srbije”, “Tigar”, “Putnik”, “Ineks”, “Utva”... I novi većinski vlasnici Naftne industrije Srbije traže rešenje za više od 30 benzinskih pumpi, odmarališta i udeo u “Jadranskom naftovodu”. Posebna priča je imovina mnogih srpskih opština u Hrvatskoj, a uglavnom su to dečja odmarališta. Tačnog popisa srpske imovine u Hrvatskoj nema ni u Srbiji, ni u Hrvatskoj.

Tajni spiskovi

Republika Hrvatska predala je juče mešovitoj komisiji za ratne zločine, koju su formirale Srbija i Hrvatska, spisak sa 1.534 osobe, protiv kojih se vodi krivični postupak u Hrvatskoj, zbog optužbi da su počinili ratni zločin. Od danas je moguć uvid u te spiskove. U Ministarstvu pravde će biti otvoren poseban kontakt telefon na koji će građani moći da se obaveste da li se nalaze na tom spisku, a zvaničnu potvrdu će moći da dobiju samo podnošenjem pisanog zahteva uz fotokopiju lične karte, objavljuje Danas.

Mito za policajce

Saobraćajni policajac Saša Ristić (41), osumnjičen za pomaganje u primanju mita, i Božidar Nikolić (45), vlasnik auto-škole „S” iz Surčina koji se tereti za davanje mita, uhapšeni su juče u nastavku istrage Sektora unutrašnje kontrole MUP Srbije, piše u Blicu. Oni se terete i da su saradnici Novice Tasića (49) iz Uprave saobraćajne policije MUP-a, koji je uhapšen pre dva dana zbog sumnje da je uzimao mito za izdavanje vozačkih dozvola bez polaganja vozačkih dozvola. Tasić je zadužen za kontrolu rada saobraćajnih policajaca koji su bili u komisijama pri polaganju vozačkih ispita. Prema nezvaničnim saznanjima, tereti se da je u poslednjih mesec i po dana od vlasnika auto-škole uzeo mito da ne bi prijavio nepravilnosti u poslovanju, kao i da je od kandidata za dobijanje vozačkih dozvola uzimao mito od po 500 evra. Ristić je osumnjičen da je bio veza između Nikolića, vlasnika auto-škole „S” u Surčinu i Tasića.

Optužnice zbog prodaje fudbalera

Više javno tužilaštvo u Beogradu podiglo je juče optužnicu protiv Zvezdana Terzića, nekadašnjeg direktora OFK „Beograd”, Milovana Nikodinovića, bivšeg generalnog sekretara Zajednice prvoligaša, Vladimira Bulatovića, bivšeg sportskog direktora OFK „Beograd”, i menadžera Dražena Podunavca, saznaje Politika. Podignutom optužnicom okrivljenima se na teret stavlja krivično delo zloupotrebe službenog položaja u vezi sa transferom fudbalera Vanje Grubača u nemački „Hamburg”, Branislava Ivanovića u „Lokomotivu” iz Moskve, Stevana Stošića u špansku „Malagu” i Srđana Stanića u moskovski „Spartak”.

Predsednik Crvene zvezde Vladan Lukić pokrenuo je unutar kluba istragu oko transfera fudbalera Lukaša, Barkosa i Salasa na „Marakanu" 2007. godine, jer postoji osnovana sumnja da su oni angažovani iako nisu prošli lekarske preglede, objavljuje Blic. Najodgovorniji za te transfere, tadašnji predsednik Dragan Stojković Piksi i sportski direktor Stevan Dika Stojanović, time su praktično optuženi za nesavesno poslovanje, jer je na ovu trojicu fudbalera potrošeno 1,2 miliona evra!!! Portugalac Žoao Lukaš, Kolumbijac Franklin Salas i Argentinac Ernan Barkos su 2007. godine na najveći srpski stadion stigli pompezno najavljeni kao velika pojačanja.

Pobeda vaterpolista Srbije

Vaterpolisti Srbije posle puno muka i jurenja rezultatskog zaostatka pobedili su reprezentaciju Hrvatske sa 9:8 (1:3, 4:2, 2:1, 2:2) u okviru grupe B Svetske lige, javlja Blic. Pred prepunim tribinama u Nišu "delfini" su posle druge pobede obezbedili plasman u polufinale, a sutra će protiv Australije u direktnom duelu za prvo mesto odlučiti o pobedniku grupe.