NAJESEN KRAJ KRIZE?

Ekonomska kriza može da se zaustavi u drugoj polovini ove godine, a već 2010. Srbija bi mogla da ima privredni rast od 1,8 odsto bruto društvenog proizvoda. "Radovaćemo se ako svako, ugledavši bilo koga od nas, može da kaže: Evo čoveka", piše u uskršnjoj poslanici patrijarha Pavla. Rebalans budžeta predviđa apsolutno odustajanje od mnogih ambicija i planova koje smo imali s početka ove godine

Večernje sa iznošenjem plaštanice u hramu Svetog Marka, na Veliki Petak

Uskršnja poslanica

Politika objavljuje Vaskršnju poslanicu, pod naslovom "Svet se pretvara u fabriku lažnog sjaja i prolaznih vrednosti".

"Radovaćemo se ako svako, ugledavši bilo koga od nas, može da kaže: Evo čoveka! Milioni ljudi žive u ovom svetu kao u hladnom grobu", citiraju Novosti patrijarha Pavla.

Moguć brz izlazak iz krize

Ekonomska kriza može da se zaustavi u drugoj polovini ove godine, a već 2010. Srbija bi mogla da ima privredni rast od 1,8 odsto bruto društvenog proizvoda! Već za dve godine rast BDP-a ima velike šanse da bude čak šest odsto. Da je ovako optimističan scenario moguć smatra Stojan Stamenković, autor ekonomskog časopisa „Makroekonomske analize i trendovi" (MAT) i član Ekonomskog saveta premijera Srbije.
U intervjuu za Pres Stamenković kaže da su za ispunjenje ovakvih prognoza neophodne najmanje dve stvari - da sporazum sa MMF-om i sve mere koje je donela Vlada startuju što pre, i da država uskoro pokrene infrastrukturne projekte.

Manje novca za kapitalne poduhvate države

Skupština Srbije započeće raspravu o rebalansu budžeta i svih pratećih zakona, po hitnom postupku, naredne srede - potvrđeno je u petak Novostima.
Izmenjen predlog prihoda i rashoda države u ovoj godini, a koji će biti ponuđen na usvajanje poslanicima republičkog parlamenta pokazuje, čini se, pravu sliku trenutnog stanja srpske ekonomije. Dramatično niži prilivi u državnu kasu po svim osnovama, umanjena likvidnost, nepostojanje novih projekata stranih investitora, kao i umanjena aktivnost onih koji već rade u Srbiji, uslovili su da rebalans budžeta predviđa apsolutno odustajanje od mnogih ambicija i planova koje smo imali s početka ove godine.

Uprkos zaklinjanju da će krupni infrastrukturni projekti biti "sačuvani" od umanjenog izdvajanja države, činjenica je i da su sredstva namenjena izgradnji Koridora 10 umanjena sa prvobitnih pet milijardi na 2,2 milijardi dinara. Železnica će tako ostati bez 500 miliona dinara, subvencije u turizmu umanjene su za 400 miliona dinara, a u kulturi sa 442 miliona na 332 miliona dinara. Za 500 miliona dinara (sa tri na 3,5 milijarde dinara) povećane su jedino subvencije privredi, dok je, čini se najgore prošla poljoprivreda - privredna grana u kojoj su donacije države umanjene za 4,6 milijardi dinara, odnosno sa 18,2 milijarde dinara, na 13,6 milijardi dinara. Država je odustala i od predviđenog finansiranja obnove Hilandara. Za ovo je prvobitno bilo namenjeno 110.000.000 dinara, ali te stavke danas u budžetu - nema. Umanjuje se za osam miliona dinara i iznos namenjen Matici srpskoj. Za završetak kompleksa emisionog objekta RTS na Avali od prvobitnih 70 miliona dinara sada je ostalo 12,6 miliona.

Još jedna vladina prevara

Savet za borbu protiv korupcije i Republički odbor za sukob interesa utopiće se u Agenciju za borbu protiv korupcije do početka 2010. Agencija će preuzeti i nadležnost Republičke izborne komisije u pogledu analize izveštaja o finansijskim izveštajima stranaka.

Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, kaže za Danas da je Agencija za borbu protiv korupcije „još jedna prevara Vlade Srbije“.

"U Savetu smatramo da je osnovni razlog da se formira Agencija da bi se Savet tiho ukinuo, jer je postao most ka stvaranju nezavisnih institucija i istraživanju fenomena korupcije", smatra Verica Barać.

Tadić u Dečanima

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je juče da je došao na Kosovo da čestita uskršnje praznike i uputi poruku mira, kako Srbima, tako i Albancima. On je novinarima preneo da je došao u Visoke Dečane da vladici Teodosiju i sveštenstvu poželi srećne uskršnje praznike, ali da istovremeno uputi poruku mira.

Iz kabineta predsednika Srbije Borisa Tadića saopšteno je da za njegovu posetu bratstvu manastira Visoki Dečani nije zatražena dozvola od privremenih organa vlasti na Kosovu i Metohiji. Pre puta na Kosmet, Tadić je u četvrtak na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu čestitao uskršnje praznike patrijarhu srpskom Pavlu, i od njega dobio blagoslov za posetu manastiru Visoki Dečani. Šef Euleksa Iv de Kermabon izjavio je da je predsednik Srbije Boris Tadić zahtev za dolazak u posetu Visokim Dečanima uputio specijalnom predstavniku EU u Beogradu Piteru Sorensenu.

Premijer Kosova Hašim Tači na­veo je u pismu visokom predstavniku EU na Kosovu da je odlučio da dozvo­li da predsednik Srbije Boris Tadić dođe na Kosovo, objavljeno je juče. Tači je naveo da je takvu odluku do­neo s obzirom da je poseta Tadića manastiru Visoki Dečani privatne i verske prirode, piše u Politici.

Argumenti o nelegalnoj nezavisnosti

Predstavnici pravnog tima Vlade Srbije predali su juče Međunarodnom sudu pravde u Hagu pisani podnesak u kojem iznose stav o nelegalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije. Kako je saopšteno iz Ministarstva inostranih poslova Srbije, pravni dokument, koji čine dve knjige od po 350 i 600 stranica, kao i veliki broj mapa i prikaza terena, sadrži sve neophodne elemente i pravnu argumentaciju relevantnu za dokazivanje stava da proglašenje nezavisnosti Kosova nije u skladu s međunarodnim pravom.

Vlada Srbije odredila je pravni tim koji će predstavljati našu zemlju i njega čine: šef tima, ambasador profesor dr Dušan Bataković, koordinator pravnog tima Saša Obradović, profesor Malkolm Šo, profesor Marčelo Koen, profesor Andreas Cimerman, advokat dr Vladimir Đerić i advokat Igor Olujić, objavljuje Politika.

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je da se mišljenje Međunarodnog suda pravde o jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova ne može očekivati pre polovine 2010. godine. Prema njegovim rečima, mišljenje sudu u Hagu dostavilo je oko 30 zemalja, a u ponedeljak će biti objavljena zvanična lista država koje su podnele podneske o proglašenju kosovske nezavisnosti.

Budućnost Evrope i Srbije?

Kada će Srbija da uđe u Evropsku uniju, pitajuNovosti. Odgovor na ovo pitanje mogao bi da glasi: nikada! Ali, glavni razlog za to nije pobeda nekog „antievropskog“ lobija na izborima ili nedovoljna saradnja zvaničnog Beograda sa sudom u Hagu, već situacija u samoj Evropskoj uniji. Ekonomski problemi, izazvani svetskom ekonomskom krizom, počeli su da služe kao okidač za političke razmirice.

Ekonomska kriza preti da pocepa Evropu na tri dela i od jednog napravi "Vizantijsko carstvo". Sve prognoze CIA jasno ukazuju da SAD i NATO više neće voditi glavnu reč u svetu, piše u ovom listu.

Američki Nacionalni savet za informisanje, u saradnji sa CIA, objavio je „Mapu budućnosti 2020. godine“, koja ne prestaje da izaziva pažnju evropskih geopolitičkih stručnjaka. U ovom projektu, predviđa se da će se Unija raspasti, a Evropa bi trebalo da se podeli na tri dela. Srbiju čeka rezervisano mesto u savezu istočne Evrope, takozvanoj Pravoslavnoj uniji, ili obnovljenoj Vizantiji!

Zapadni Balkan "u paketu"?

Mehanizam odlučivanja u Evropskoj uniji (EU) prema specifičnoj težini glasova svake zemlje i pravo na veto se moraju izmeniti, a u članstvo treba zajedno primiti sve zemlje Zapadnog Balkana. To je briselskom internet biltenu „Juraktiv” izjavio specijalni savetnik za proširivanje češkog predsedništva EU, Erhard Busek. On je izneo i „lično mišljenje” da bi zemlje Zapadnog Balkana lakše „u paketu” ušle u članstvo Unije.

Napomenuo je i da kampanja za septembarske izbore u Nemačkoj zasad „koči” usvajanje stava ili raspravu u nemačkim političkim i vladajućim krugovima o daljem proširivanju Unije, prenosi Politika.

Samopoštovanje u spoljnoj politici

Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić u intervjuu za Novosti kaže: "Nemoguć konsenzus unutar EU oko priznavanja Kosova. Stavovi mnogih zemalja identični našim. Moramo da imamo određenu dozu samopoštovanja."

"Ni po koju cenu nećemo odustati od borbe za državne interese Srbije. Moramo imati određenu dozu samopoštovanja da bismo mogli da očekujemo da nas i drugi poštuju", smatra Jeremić.

Dokazi uništeni u Hagu, istrage Euleksa još nema

Britanski novinar Majkl Montgomeri, autor filma o trgovini organima kaže za Novosti: "Tužilac Karla del Ponte nije bila informisana o tome da su uništeni dokazi iz "žute kuće".

"Zvanične istrage Euleksa još nema, a pošto se prikupe svi podaci, biće doneta i odluka da li može da se pokrene istraga", rekla je portparol Euleksa Karin Lindal.

Kukanje u vladi

"Na poslednjoj sednici Vlade mnogi ministri su kukali kako su im mnogo smanjeni rashodi. Međutim, premijer je to presekao i svima poručio da je zbog krize potrebno da svi budu solidarni. Slažem se sa premijerom da je ovo vreme za hrabre, a da ko to nije, može da ide iz Vlade - prenosi za Blic atmosferu sa poslednje sednice Vlade ministar ekonomije i lider G17 plus Mlađan Dinkić.

"Mora da se pokaže odgovornost i solidarnost na delu. Ako je neko nezadovoljan smanjenim rashodima, mora da bude svestan da niko nije nezamenljiv, bez obzira na to iz koje stranke dolazi", kaže Dinkić i dovodi u pitanje potrebu postojanja ministarstava za NIP, telekomunikacije…

Socijalisti čekaju ponudu za štednju?

SPS nikada nije bio protiv racionalizacije i štednje, ali niko nam nije ponudio sistemski pristup i predlog te racionalizacije. Evidentno je da neki pokušavaju da prebace teret odgovornosti na SPS, a da pri tom niko nije razgovarao sa SPS-om o tome, kaže za Blic Branko Ružić, predsednik Izvršnog odbora i šef poslaničke grupe SPS-JS u Skupštini Srbije.

Titovi filmovi

U okviru pratećeg programa izložbe „Efekat Tito” sutra (18.04.) će u 12 sati u Muzeju 25. maj biti prikazano 19 kratkih filmova koje su pronađeni u zaostavštini Josipa Broza Tita koje je on lično snimio, a nikada nisu bili prikazani javnosti, najavljeno je iz Muzeja istorije Jugoslavije, piše u Politici.

Titovi filmski putopisi obuhvataju 36 filmova od kojih najveći broj potiče iz vremena njegovog čuvenog putovanja po afričkim zemljama, poznatog pod nazivom „Put mira”, od 28. februara do 22. aprila 1961. godine.

Nema čvrste granice života

Miroslav Radman, francuski akademik, naučnik svetskog glasa, molekularni biolog čija su otkrića ušla u udžbenike širom sveta, svakoga dana neumorno radi na produžetku ljudskog veka. Sanja da jednom iz njegovih epruveta izađe eliksir mladosti koji bi nas, možda, poveo i ka besmrtnosti...
"Iz eksperimentalne biologije jednostavnih životinja, kao što su crv i vinska mušica, pa sve do miša, koji je sisar, nema znaka o postojanju čvrste granice života", kaže Radman za Novosti.

Veze Srba sa Svetom zemljom

„Naša veza sa Svetom zemljom je višestruka i ona, kako svedoče najstariji glagoljički slovenski rukopisi nađeni u manastiru Svete Katarine na Sinaju, potiče još iz vremena svete braće Kirila i Metodija. Nije Sveti Sava zalud pohodio Svetu zemlju dva puta za života, niti je uzalud nastojao da se uradi prevod Jerusalimskog tipika. A taj zavet mu je ispunio tek arhiepiskop Nikodim Pećki”, priča za Politiku protosinđel Jovan Ćulibrk o viševekovnim neraskidivim duhovnim vezama Srba sa Jerusalimom i Svetom zemljom.

Otac Jovan (44), nastojatelj manastira Moračnik, kao koordinator Odbora Srpske pravoslavne crkve za Jasenovac, već nekoliko godina boravi u Jerusalimu gde proučava holokaust u Memorijalnom centru „Jad Vašem” i na Jevrejskom univerzitetu.

Crkva i država u Srbiji

Bogoljub Šijaković, ministar vera, govori za Novosti o odnosu crkve i države, antidiskriminacionom zakonu, crkvenom porezu: "Ako zakon daje ljudima političku slobodu, zašto bi samo crkve bile izuzete iz te slobode."

Poreske novine za automobile i nekretnine

Od maja do jula trajaće preregistracija automobila sa stranim tablicama, saznaje Blic u Vladi Srbije. Još nije precizirano kako će se kažnjavati oni koji u tom roku ovaj posao ne završe, odnosno da li će biti isključivani iz saobraćaja uz obavezu plaćanja kazne ili će im automobile na licu mesta oduzimati. Uz automobile od maja se planira i povećanje osnovice za porez na imovinu za oko 20 odsto.

O uspesima opširno, o optužbama - ništa

Samo tri meseca godišnje Zavod za izdavanje novčanica (ZIN) radi za potrebe srpskog tržišta, a preostalih devet proizvodi na tone novca za strano tržište radeći, ponekad, i u tri smene. Jer, svake godine izvezu oko 25 šlepera štampanog novca i još otprilike toliko šlepera kovanog, naravno uz pratnju policije do granice. Ovaj i ostali izvozni poslovi su visokoprofitni, a ono što je višak u odnosu na rashode uplaćuje se na račun budžeta Srbije, objavljuje Blic.
U razgovoru za ovaj list direktor Ljubiša Vuletić ističe da oko 80 odsto poslova ZIN nije vezano za NBS, čiji su deo, i da se Zavod može posmatrati kao preduzeće koje na tržišnoj utakmici uspeva da sebe izdržava, tako da država za njega ne izdvaja „ni žutu banku”.

Zanimljivo je da u ovom opširnom tekstu nema ni reči o optužbama koje su prethodnih dana iznete na račun ZIN-a povodom štampanja novih pasoša i ličnih karata, pa je čak i ministar za ekonomiju zatražio istragu o tome a Republičko tužilaštvo prihvatilo taj zahtev.

Strože kažnjavati

Direktor policije Milorad Veljović apelovao je na pravosudne organe da izriču oštrije kazne ubicama službenih lica.„Svako službeno lice ima jedan viši stepen odgovornosti. Samim tim, kaznena politika mora da prati to”, rekao je Veljović, za televizju B92.

On je naveo da „kaznena politika mora da bude jača, kazne moraju biti mnogo veće” i dodao da će „tad kriminalci shvatiti da se ne isplati baviti se kriminalom”, prenosi Politika.

Pranje para

U Srbiji se godišnje opere između tri i pet odsto društvenog bruto proizvoda, odnosno oko 1,7 milijardi evra godišnje ubaci se u legalne tokove novca iz sredstava koja potiču od izvršenih krivičnih dela, kao što su nedozvoljena trgovina opojnim drogama, trgovina ljudima, zloupotrebe službenog položaja u privredi, organizovani kriminal, kaže za Blic Aleksandar Vujičić, direktor Uprave za sprečavanje pranja novca.

Ubistvo iz ljubomore?

U jagodinskom selu Novo Lanište Milorad Milosavljević usmrtio bivšu suprugu Zoricu Vasić, a potom zapalio u kuću u kojoj je živela. Motiv: ljubomora zbog preudaje, javljaju www. Milosavljević je potom otišao svojoj kući, udaljenoj nekoliko stotina metara, i obesio se u pomoćnoj zgradi.

Rasipništvo za vreme Piksija

Pošto je generalni sekretar Crvene zvezde Saša Kozić, saopštio da je zaključno sa 31. martom ove godine neto dug našeg najtrofejnijeg fudbalskog kluba 22,3 miliona evra, milionska armija navijača „crveno-belih” je sve zabrinutija za dalju budućnost kluba. Kao glavni krivac za tešku finansijsku situaciju, koja je maltene dovela Zvezdu pred stečaj, označen je bivši predsednik kluba Dragan Stojković Piksi, jer je za vreme njegove vladavine na „Marakani” (16. jun 2005 – 20. novembar 2007) nastao dug koji i danas za Zvezdu predstavlja „omču oko vrata”.

Bivši predsednik Stojković samo za „reprezentaciju” potrošio više od milion evra, objavljuje Politika.