NA GRANICI IZRAELA I LIBANA

Dok se najnoviji deo Betmena najavljuje u bioskopima širom sveta, nedavno preminuli glumac Hit Ledžer još jednom je u centru pažnje, a ne isključuje se ni mogućnost njegove nominacije za Oskara. Obama ubedljiv među državljanima SAD kada je vođenje domaće politike u pitanju. Na granici između Izraela i Libana u toku je razmena zatvorenika i tela preminulih vojnika dve zaraćene strane.

Poslednja scena Hita Ledžera

Kult pokojnog Hita Ledžera postaje sve veći zahvaljujući njegovom zapanjujućem performansu, ulozi Džokera u novom nastavku Betmena. Independent prenosi detalje poslednjeg seta čuvene holivudske zvezde. Za to imamo da zahvalimo svedočanstvu Šona Portera. On ovom prilikom otkriva šta se desilo tokom ta tri manična i jezivo zloslutna dana.

"Ja sam ostao bez daha, a Hit Ledžer je potpuno pobesneo. Skida klovnovski šešir sa glave i baca ga na pod. Minut je posle ponoći i kamermani, gledajući na sat, mumlaju nešto u vezi sa 'unijom' (sindikatom, p.a.). Direktor Teri Gilijam nalazi se pored njega i ulaže svu snagu da svoju postavu natera na još jedan pokušaj, ali prekasno je, dozvola za snimanje istekla je u ponoć i oprema se već polako pakuje", reči su Šona Portera koji veoma detaljno opisuje momente sa poslednjeg seta.

Porter dalje navodi kako se Hit Ledžer priključuje Teri Gilijamu u poslednjem pokušaju da izbavi situaciju rečima: "Hajde, ljudi, molim vas! Samo još jednom. Mislim, dajte, zar vam toliko znači tih deset minuta?" "I sve tako uzalud", prenosi Independent Porterove reči.

Scena koja je upravo bila snimljena - besna gomila koja juri za Hitom Ledžerom po sporednim ulicama istočnog dela Londona - biće njegova poslednja. Porter je bio među tom gomilom. Samo 72 sata od te scene njegovo telo biće pronađeno u apartmanu u Njujorku.

Skoro šest meseci od njegove smrti, tragično nastradali mladi glumac ponovo se našao u žiži javnosti zahvaljujući brilijantnoj ulozi Džokera u šestom nastavku Betmena. Postoje čak i pretpostavke da bi Hit Ledžer, posthumno, mogao biti nominovan za Oskara za najbolju sporednu mušku ulogu.

Porter se seća maske koju je Ledžer nosio tokom snimanja Betmena: "Živ, a izgleda kao mrtvac. Ajkava žuta kosa, izdubljeno lice, karmin crven kao krv, jak i zastrašujuć, poput japanskih vodenih demona. Takva slika jasno ukazuje na smrt i to je upravo ono što smatram čudnim. Tokom ta poslednja tri dana radio sam sa Hitom Ledžerom, čovekom koji je tada disao punim plućima".

Obama vodi za osam poena

Barak Obama trenutno ima najveću prednost od početka trke vođene između demokrate i republikanca, ukazuje anketa koju je sproveo Vašington post. Kada je u pitanju rešavanje domaćih pitanja Barak Obama je ubedljiv u odnosu na Džona Mekejna, ali ono što još uvek trku čini neizvesnom jeste njegova diplomatska uloga iliti, kako senator Mekejn tvrdi, "manjak diplomatskog iskustva".

Sve u svemu, demokrata ima prednost od 50% naspram Mekejnova 42%, sudeći prema rezultatima sprovedene ankete. Njegova podrška porasla je zahvaljujući i naglom prilivu ženskih glasova, koji su do nedavno bili namenjeni Hilari Klinton. Najbitnije ostaje, međutim, vođstvo koje je Obama stekao u oblasti ekonomije i koje ga znatno udaljava od Mekejna.

Polovina nacije deli mišljenje da će rešavanje domaćih ekonomskih pitanja biti presudno prilikom njihovog glasanja. Cena goriva, koju su glasači toliko pominjali na početku godine, nalazi se sada na drugom mestu po važnosti. Rat u Iraku na trećem. Osiguranje i zdravstvena zaštita nalaze se iza rata, kao i borba protiv terorizma.

Kada je domaća politika u pitanju Vašington post podseća da Obama drži prednost nad Mekejnom, a to je ono što bi mu moglo obezbediti i konačnu pobedu.

Razmena između Izraela i Hezbolaha za neke neprihvatljiva

Ubistvo porodice Smadar Haran koje se dogodilo 22. aprila 1979. godine kao da je palo u zaborav. Taj događaj ipak je "strašniji i od ubistva Alena Kinghofera 1985. godine, prilikom otmice broda Ahil Lauro", kako je sama Smadar Haran napisala. Povodom smrti američkog državljana, podseća Folkskrant, napisana je čak i opera pod naslovom "Kinghoferova smrt", a najnoviji momenti međunarodne diplomatije rađaju sumnju da ubistvo izraelske porodice nikada neće biti na pravi način zapamćeno.

"Bio je Sabat. Moj muž Deni i ja smo zajedno sa našim devojčicama Einat (4) i Jael (2) piknikovali na plaži nedaleko od našeg doma u Naharidži, grada na severnom delu izraelske obale, nekih deset kilometara južno od granice sa Libanom. Negde oko ponoći, dok smo spavali u našim apartmanima, pristigla su par blokova dalje u gumenom čamcu četiri terorista. Zvuk vatrenog oružja i eksplodirajuće granate nas je probudio u momentu kada su teroristi već bili upali u našu zgradu", priseća se Smadar Haran.

U pitanju su bili libanski ratnici Palestinskog oslobodilačkog fronta koji se nikako nisu slagali sa izraelsko-egipatskim mirom iz 1978. godine. Odmah nakon iskrcavanja ubili su pripadnika policije Elidžahu Šahara. Nakon lutanja po zgradi u kojoj se nalazila mlada izraelska porodica upali su pravo u njihov apartman. Denija i njegovu ćerku Einat izveli su napolje i oboje ih ubili na plaži.

Smadar se to vreme krila u ormaru sa svojom drugom ćerkom držeći sve vreme ruku preko Jaelinih usta. "Kada smo par sati kasnije bili izbavljeni iz našeg skloništa, Jael je takođe bila mrtva. U prevelikom strahu za naše živote ugušila sam je sopstvenom rukom."

Libancu Samir Kuntaru je za ubistvo policajca, oca i ćerke četiri puta određena doživotna - kada se nemili događaj odigrao bilo mu je 16 godina. Ukoliko, međutim, sve bude prošlo po planu, on će danas, nakon 30 godina biti pušten na slobodu, čime će mu biti omogućeno da svoj 46. rođendan proslavi u Libanu.

Puštanje na slobodu Samira Kuntara najveća je cena koju Izrael planira da plati kako bi zauzvrat od Hezbolaha dobio dvojicu otetih izraelskih vojnika, Eldad Regeva i Ehud Goldvasera. Izrael će takođe pustiti i 4 pripadnika Hezbolaha i preneti 199 tela ubijenih Libanaca i Palestinaca koji su tokom godina ubijeni nakon infiltracije iz Libana.

Ovom zamenom, čiji je glavni posrednik bio Nemac, trebalo bi konačno da bude okončan rat između Izraela i Hezbolaha koji datira iz 2006.

Ostaje ipak nejasno da li su oteti izraelski vojnici još uvek u životu. Dva vojna groba su već u pripremi, ali Hezbolah nije nikada ništa zvanično izjavio na tu temu. Libanske novine Al Akhbar jesu, međutim, navele da je jedan od njih dvojice preminuo od posledica rana koje je zadobio prilikom otmice.

Braća ubijenog agenta Šahara zatražila su od Visokog suda Izraela da odustane od razmene zatvorenika, ali uzalud. Zamena će se ipak odigrati - 22 godine nakon otmice broda Ahil Lauro, koji je inače takođe bio namenjen kao kompenzacija za Kuntara.

Smadar Haran, koja se u međuvremenu ponovo udala i dobila dve ćerke, smatra sve to "ciničnom taktikom Hezbolaha, koji se koristi žrtvama kako bi izazvala podelu unutar Izraela". Na državi je sada da nađe sredinu između osećanja porodice žrtava iz 1979. godine i Goldvasera i Regeva. "Ja ne držim monopol nad bolom, patnjom i pravdom", rekla je Smadar.

Izraelski vojnici ipak mrtvi

Figaro prenosi u najnovijim vestima da je Hezbolah dvojicu izraelskih vojnika isporučio u crnim kovčezima, prilikom zamene za libanske zatvorenike u Nagouru, na izraelsko-libanskoj granici.

Pripadnici Hezbolaha predali su tako Crvenom krstu posmrtne ostatke dvojice vojnika kidnapovanih u Libanu 2006. godine, za koje se do ovog momenta nije znalo da li su živi. "Uprkos ratu koji je pokrenut protiv nas... predajemo vam danas tela Ehuda Goldvasera i Eldad Regeva", reči su Vafika Safa, starijeg zvaničnika Hezbolaha.

Tela su potom predata izraelskim stručnjacima na kojima je ostalo da potvrde njihov identitet, kao i da utvrde uzrok i vreme smrti. Taj proces mogao bi da potraje nekoliko sati. Sudeći prema članku objavljenom u libanskim novinama, jedan od dvojice vojnika ubijen je još tokom same otmice, dok vreme smrti drugog ostaje nepozanto.

Šiitski pokret držao je sve u neizvesnosti do poslednjeg trenutka, kada isporučeni kovčezi nisu više ostavili mesta za sumnju.

Ovom prilikom predati su i ostaci osmorice pripadnika redova Hezbolaha ubijenih tokom rata 2006. godine, sudeći prema svedočanstvu pripadnika Crvenog krsta. Ta tela nalazila su se među 199 ubijenih Libanaca i Palestinaca, koje Izrael takođe treba da preda. Na predaju petorice zatvorenika Izrael će se odlučiti tek nakon što identifikacija tela koje je Hezbolaz isporučio bude obavljena. Među zatvorenicima nalazi se i Samir Kuntar.