NA DANAŠNJI DAN JE NAPADNUTA SRBIJA

Na jučerašnjoj sednici Saveta bezbednosti posvećenoj Kosovu, predsednik Srbije Boris Tadić je podsetio na žrtve NATO bombardovanja Srbije. Širom Srbije danas će pomenima, komemorativnim skupovima, protestima, prigodnim akademijama, udaranjem crkvenih zvona i zavijanjem sirena biti obeležena deseta godišnjica početka NATO agresije na SR Jugoslaviju u kojoj je tokom 78 dana bombardovanja ubijeno 2.500 civila i ranjeno 12.500 ljudi. Ekonomisti ističu da će pad bruto društvenog proizvoda za Srbiju da znači niz problema, od kojih su najveći - otpuštanje radnika i zatvaranje firmi.

Baletski spektakl "Grk Zorba" Mikisa Teodorakisa u izvođenju ansambla
Narodnog pozorišta

Decenija posle brutalne agresije

(ilustracija: Politika)

U centru Beograda prošle nedelje su izlepljeni plakati sledećeg sadržaja: „Srbija je svet. NATO protiv Srbije. NATO protiv sveta”. Jasno je da je reč o još jednoj akciji neke organizacije koja je smatrala celishodnim da na ovaj način pokaže svoj patriotizam i podseti na najveću traumu naše najnovije istorije, na desetogodišnjicu početka NATO bombardovanja tadašnje SR Jugoslavije (čitaj Srbije). Na današnji dan, 24. marta 1999, tačno u 20:38, prve rakete su pogodile vojne ciljeve u Batajnici. Bio je to početak žestokog vazdušnog bombardovanja od strane najveće vojne alijanse za koju svet zna, u operaciji koju njeni zvaničnici nijednom nisu oficijelno nazvali ratom. Za njih je to bila „vazdušna kampanja”, operacija „Sjedinjena snaga”, piše u Politici.

Naravno, mi to nismo mogli da doživimo drugačije nego kao brutalnu agresiju, koja će potrajati čitavih 11 nedelja, da bi se završila „Kumanovskim sporazumom” koji su i NATO i rukovodstvo SRJ i Srbije proglasili svojom pobedom. Ko je poražen videlo se tek kasnije, kada smo prebrojali žrtve, izračunali štetu i povukli se sa Kosova i Metohije – zbog čega je sve to i počelo.

(ilustracija: Politika)

Deceniju od agresije na nekadašnju SRJ - ožiljci i dalje vidljivi, piše u Novostima. Za 78 dana, u 30.000 vazdušnih naleta NATO avijacije, poginulo oko 2.500 ljudi.

Napad je, bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, usledio na osnovu naredbe tadašnjeg generalnog sekretara alijanse Havijera Solane. Prve rakete pale su oko 20 časova na Kosovo i Metohiju, kasarne u Kraljevu i Mladenovcu i na Batajnički aerodrom. Iste noći jugoslovenska vlada proglasila je ratno stanje.

Devetnaest zemalja sveta, sa ekonomskim potencijalom šest stotina puta većim od Jugoslavije, obrušilo se da “spreči humanitarnu katastrofu na Kosovu” i tadašnji režim Slobodana Miloševića konačno “baci na kolena”, podsećaju Novosti.
Širom Srbije danas će pomenima, komemorativnim skupovima, protestima, prigodnim akademijama, udaranjem crkvenih zvona i zavijanjem sirena biti obeležena deseta godišnjica početka NATO agresije na SR Jugoslaviju u kojoj je tokom 78 dana bombardovanja ubijeno 2.500 civila i ranjeno 12.500 ljudi. Broj žrtava nije konačan, jer njihov tačan broj, računajući i pripadnike vojske i policije, još nije utvrđen, objavljuje Danas.
O ovoj temi Glas javnosti i Kurir objavljuju specijalni dodatak pod naslovom "Deseta godina zla", Pravda ima na naslovnoj strani naslov "10 godina zločina" dok Alo donosi naslov, "Niko ne zna ni broj žrtava ni tačnu štetu".

Sudbine žrtava

Srbija još pamti tragediju porodice Rakić iz Batajnice, čija je trogodišnja ćerkica Milica 19. aprila poginula od gelera NATO bombe dok je u kupatilu sedela na noši, objavljuje Pres.

Strašna je sudbina i Ratka Bulatovića, koji je teško ranjen tokom bombardovanja Generalštaba 30. aprila. Ostao je bez obe noge. Bio je član Štaba civilne zaštite Beograda, piše u Presu pod naslovom, "Zašto sam ja ostao bez nogu?"

"Bilo je logično da država pokrene postupak za naknadu štete. Svaki dan se pitam zašto smo mi ratovali, ginuli, kada država nije tražila pravdu", priča Bulatović, i dodaje da ima ljudi koji su mu pomogli, učinili dobro. Zašto je država oprostila NATO-u hiljade poginulih, povređenih i unesrećenih ljudi, pita se Pres.

Kazna i nagrada

Obraćajući se članovima Saveta bezbednosti na jučerašnjoj sednici posvećenoj Kosovu, predsednik Srbije Boris Tadić je podsetio na žrtve NATO bombardovanja Srbije. U akciji koju, kako je naglasio, nije odobrio Savet bezbednosti poginulo je 2.500 civila, među njima bilo je 89 dece, a ranjeno je 12.500 osoba. Srbi supre deset godina kažnjeni bombama, a kosovski Albanci deset godina kasnije, uprkos proterivanju Srba i paljenju njihovih kuća i crkava, bivaju nagrađeni time što je više od 50 zemalja priznalo nelegalnu nezavisnost naše južne pokrajine, objavljuje Politka.

Predsednik Srbije Boris Tadić juče je protestovao zbog učešća ministra spoljnih poslova Kosova Skendera Hisenija na sednici SB UN i odbacio optužbe o navodnim provokacijama Beograda i sprečavanju izvoza kosovskih proizvoda, kao i o Bezbednosnim snagama Kosova. Optimističke procene generalnog sekretara UN o stanju na Kosovu demantuje realno stanje na terenu, prenosi Politka.

Predsednik Boris Tadić u ponedeljak na sednici SB ponovio ključne stavove Srbije o KiM i pozvao članice UN da ne priznaju nezavisnost. Tadić je pozvao sve članice UN koje nisu priznale Kosovo da nastave da budu uzdržane, dok Međunarodni sud pravde ne da odgovor na pitanje da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u saglasnosti sa međunarodnim pravom. Euleks samo kao statusno neutralan. Na Kosovu nema uslova za život, rekao je Tadić, javljaju Novosti.

"Od misija UN i EU očekujemo da uspostave vladavinu prava i obezbede miran život u Pokrajini, umesto da počinioce zločina puštaju na slobodu. Želimo da se obezbedi normalan život u Pokrajini, želimo mir i bezbednost svih građana na KiM. Siguran sam da i Srbi i Albanci mogu, bez straha i nasilja, da žive jedni pored drugih i jedni sa drugima", poručio je Tadić na sednici na kojoj je razmatran Izveštaj generalnog sekretara UN o Kosovu za period od 1. novembra 2008. do 9. marta 2009, prenosi Danas.

Skender Hiseni, ministar spoljnih poslova Kosova, izjavio je da je Kosovo ostvarilo značajan napredak i zatražio da se okonča mandat Unmika, napomenuvši da je Vlada Kosova spremna da se „angažuje sa Beogradom na rešavanju pitanja“, pod uslovom da u tome nastupaju kao „dve nezavisne i suverene države“.

Države koje su priznale samoproglašenu državu Kosovo pozdravile su rekonfiguraciju Unmika i aktivnosti Euleksa na preuzimanju nadležnosti i istakle da je kosovska nezavisnost nepovratna. Ambasadori Kine i Rusije naglasili su da Unmik treba da nastavi da obavalja svoju ulogu kako je predviđeno Rezolucijom 1244, javlja Danas.

Pohvala NATO bombardovanju

Premijer Kosova Hašim Tači ocenio je večeras da je napad NATO na SR Jugoslaviju bio veliki istorijski događaj za Kosovo i demokratski svet, objavljuje Politika.

U izjavi povodom 10. godišnjice NATO bombardovanja kosovski premijer je rekao da će narod Kosova uvek biti zahvalan SAD, Evropskoj uniji i zemljama-članicama NATO za podršku „pravednoj borbi za slobodu i nezavisnost Kosova”.

„Uspešan završetak akcije NATO je otvorio novo poglavlje u novijoj istoriji Kosova - poglavlje slobode i izgradnje prave demokratije”, kazao je Tači.

Albanska deca trče maraton "Me and NATO" ulicama Tirane, povodom očekivanog
prijema Albanije u NATO

Ne dalje od administrativne linije

Pripadnici Kosovske policijske službe vratili su danas sa administrativne linije delegaciju koju su činili gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i savetnik predsednika Srbije Mlađan Đorđević.


Gradonačelniku Beograda Draganu ?ilasu i savetniku predsednika Srbije
Mlađanu Đorđeviću danas je zabranjen ulazak na Kosovo i Metohiju

Đorđević je FoNetu rekao da u obrazloženju koje su dobili piše da im je ulazak na Kosovo zabranjen "zbog nepoštovanja procedure posete Republici Kosovo".
Đilas i Đorđević su zaustavljeni na lokaciji Bela zemlja, gde se nalazi punkt sa kosovske strane, a nije im dozvoljeno da uđu čak ni bez pratnje. Oni su planirali da posete Kosovsku Kamenicu i obiđu srpsku ambulantu koja je nedavno izgorela u požaru, javlja Blic.

Šta donosi novo oporezivanje plata?

Ideja o „solidarnom porezu“ posle sastanka kod premijera Mirka Cvetkovića u ponedeljak, kako saznaju Novosti, gotovo je napuštena. Ekonomski deo Vlade Srbije, međutim, u nastojanju da na svaki način „namakne“ čak milijardu evra uštede u planiranom rashodu za ovu godinu, zaključio je da mora da sprovede i neke nepopularne mere. Jedna od prvih je svakako povećanje poreza na primanja poreskih obveznika. Zato će se pristupiti intenzivnoj razdradi povećanja poreza na zarade.

Još nije izvesno da li će neoporezivi deo primanja biti 12.500 dinara ili čak 15.000 dinara. U slučaju, recimo, da se postigne saglasnost o neoporezivom limitu od 15.000 dinara, svi sa mesečnim neto prihodom od 28.877 dinara (prosečna plata u Srbiji u januaru ove godine), porez na zaradu platiće samo na 13.877 dinara. Ovo je, naime, i osnovica za novu stopu poreza na zaradu od 20 odsto. Dosadašnja osnovica za obračun poreza na zaradu bila je, u ovom slučaju čak 23.877 dinara, ali je i porez bio 12 odsto.
Novi predlog obračuna poreza na zarade, isključio bi postojanje dosadašnjeg poreza na godišnji prihod građana, a koji se u Srbiji i nije pokazao posebno efikasan.

Međunarodni monetarni fond procenio je da Srbija ulazi u recesiju i da će ove godine biti zabeležen negativan privredni rast od minimum dva odsto, saznaje Pres. Ekonomisti ističu da će pad bruto društvenog proizvoda (BDP) za Srbiju da znači niz problema, od kojih su najveći otpuštanje radnika i zatvaranje firmi.

U prilog ovako lošim prognozama govore i podaci o velikom padu ekonomske aktivnosti u prvom tromesečju 2009. godine. Ekonomista Miroslav Zdravković kaže da je već u prvom tromesečju ove godine pad BDP-a 10 odsto. Ekonomista Zoran Popov smatra da je zbog prevelike javne potrošnje i sve većih nameta troškova države na pleća građana recesija neminovna.

"Sve vodi u začarani krug, jer je tako i za vreme „velike depresije" usled pada tražnje padala proizvodnja i radnici su ostajali bez posla. Međutim, tražnja je tako bila sve manja i manja, i opet je u krug dovodila do novog smanjenja proizvodnje i otpuštanja radnika", naglašava Popov. On ističe da bi zbog toga bilo bolje da se ide na veći deficit budžeta, čak i po cenu odustajanja od aranžmana sa MMF-om.

Saradnik u Centru za slobodno tržište Aleksandar Stevanović kaže za Pres da Vlada Srbije ispada smešna jer ne želi da kaže istinu građanima.

"Pitanje je zašto je Vlada, kada je krojila budžet krajem decembra, imala nerealne projekcije. Realno je očekivati da će poslodavci smanjivati troškove, a prvi na udaru su troškovi radne snage. To znači da će smanjiti plate ili otpuštati radnike", naglašava Stevanović.

Takmičenje na turniru u polo igri na slonovima na Tajlandu

Nedostižna potrošačka korpa

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u januaru prosečna neto zarada u Srbiji iznosila je 28.877 dinara. Prema istraživanju Blica, prosečna četvoročlana porodica s dva zaposlena i dva izdržavana člana s tolikim primanjima ne može da podmiri ni najosnovnije životne troškove.

Blicovo istraživanje pokazuju da je u martu ove godine za najosnovnije životne troškove prosečnoj četvoročlanoj porodici potrebno 80.710,67 dinara, dok dve prosečne plate ukupno iznose 57.754 dinara.

Vrednost potršačke korpe (ilustracija: Blic)

Gde su pare od privatizacije?

Gde su pare građana Srbije i kako su one trošene, pitanje je na koje ni posle osam godina niko nema odgovor jer je Državna revizorska institucija formirana samo protokolarno. Iako je na sva zvona najavljeno njeno formiranje 2007. godine priča polako zamire, dok u međuvremenu zjape rupe u državnim računicama i tokovima novca kojima se ne može ući u trag. Da tu nešto debelo ne štima govori i činjenica da je Blic za samo dva dana imao uvid u potpuno različite podatke koliko je Srbija zaradila od privatizacije. Razlika je ni manje ni više 190 milijardi dinara!

Sve je manje nade za prijem u EU

Mirek Topolanek, premijer Češke kaže za Novosti da bi zaustavljanje regiona zapadnog Balkana na evropskom putu bila bi veća greška nego kada je devedesetih prepušten sudbini.

"Treba znati da je oduševljenje prema širenju EU, pre svega kod starih država Unije, davno prestalo. Mnoge zemlje traže najrazličitije razloge da ovaj proces uspore: zbog neratifikovnog Lisabonskog sporazuma, nedostatka pune saradnje s Međunarodnim sudom u Hagu, aktuelne ekonomske krize... Tako da velika očekivanja, koja su imale zemlje zapadnog Balkana, nisu ispunjena. Zapadni Balkan pomalo gubi nadu da će ugledati svetlo na kraju tunela", kaže premijer Češke Republike, koja trenutno predsedava Unijom.

200 miliona evra za nauku Srbije

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić izjavio je danas u Briselu da će Evropska komisija značajno podržati saradnju EU sa naučnicima Srbije.

Đelić je novinarima, posle sastanka sa evropskim komesarom za nauku i istraživanje Janezom Potočnikom, rekao da je Vlada Srbije od Evropske investicione banke tražila kredit od više od 200 miliona evra za razvoj infrastrukture nauke i tehnologije, prenosi Politika.

Sudije će, ipak, suditi?

Vrhovni sud Srbije saopštio je juče da sudije neće postupati po preporuci Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja da se privremeno obustave radni sporovi, jer su oni hitne prirode. Kolegijum Vrhovnog suda Srbije ukazao je da je sudska vlast "nezavisna, odvojena u obavljanju svojih nadležnosti od druge dve grane vlasti, samostalna i nepristrasna". U saopštenju se kaže da će sudije u radnim, kao i u svim drugim postupcima, odluke donositi na osnovu Ustava i zakona, nakon sprovedenog postupka u svakom pojedinačnom slučaju. Vrhovni sud Srbije navodi da je dobio dopis Ministarstva ekonomije, u kojem se Ministarstvo pravde moli da razmotri mogućnost da se za 2009. godinu da preporuka sudovima da u skladu sa zakonskim ovlašćenjima, a uvažavajući sve okolnosti konkretnih slučajeva, zastanu sa postupanjem u navedenim predmetima, odnosno da zastanu sa izvršenjem odluka u vezi sa potraživanjima radnika prema privatizovanim preduzećima i preduzećima u procesu privatizacije, objavljuje Politka.

Gvadalahara - nastup Emira Kusturice sa grupom Zabranjeno pušenje tokom
promocije dokumentarnog filma "Maradona by Kusturica" na Međunarodnom filskom
festivalu u Meksiku

Politikin komentator, medjutim, ima razumevanje za postupke ministarstava prema pravima zaposlenih, pa piše: "Bilo bi pogrešno zaključiti da se Ćiriću (Ministarstvo ekonomije – prim. BM) naprosto prohtelo da počne da ugnjetava zaposlene i trenira strogoću u odnosu na pravosuđe. Pre će biti da vlada, zapravo, ne zna kako da se izbori s problemima koji nastaju iz činjenice da nivo zaštite zaposlenih objektivno prevazilazi mogućnosti srpske države i privrede. U vreme dok nije bilo recesije to se kako-tako podnosilo, ali su stvari sada počele dramatično da se zaoštravaju.

Uprošćeno rečeno, mnoge kompanije, naročito privatne, suočene su s drastičnim padom potražnje, zbog čega smanjuju proizvodnju. To dalje znači da moraju da smanjuju broj zaposlenih kako bi opstali i nastavili da rade. Zaposleni, međutim, imaju zakonom zagarantovana prava koja mogu da ostvare sudskim putem. Čini se da je u Ministarstvu ekonomije procenjeno da bi realizacija tih zahteva odvela u potpun stečaj pojedine firme i da bi bez posla ostali i oni koji nisu dobili otkaze", piše u uvodniku Politike.

Popust na dugove

Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas izjavio je večeras da će građani koji su platili račune za Infostan sa zakašnjenjem, ali do 31. decembra 2008. godine, biti oslobođeni kamate i sudskih taksi, prenosi Politika.

Gostujući na Televiziji Pink Đilas je rekao da rok u okviru kojeg građani mogu da sklope ugovore o plaćanju zaostalih dugova ističe 31. marta, ali da je moguć njegov produžetak do sredine aprila.

Nejasna dugovanja

Beograđanin B. M. godinama redovno izmiruje komunalne račune. Iznenadilo ga je, ovih dana, obaveštenje „Infostana” da mora da plati 10.000 dinara duga ovom preduzeću. Iz kutije za cipele, gde iz predostrožnosti čuva sve račune decenijama unazad, izvadio je komunalne uplatnice za poslednjih deset godina. Da bi razrešio nesporazum otišao je u radnu jedinicu „Infostana” u Ulici kneginje Ljubice, gde je u redu bilo više desetina ljudi koji su takođe pokušavali da saznaju kako se dug, za koji nisu ni pretpostavili da ga imaju, odjedanput „stvorio”.

Ispred šaltera „Infostana” u gotovo svim opštinama u Beogradu i u toku jučerašnjeg dana bila je velika gužva. Sa uplatnicama iz proteklih godina žalili su se građani kojima ništa nije bilo jasno. Iznosi koje treba da plate su različiti, a kreću se od 4.000 do 70.000 dinara. Jednom sugrađaninu je stiglo obaveštenje da treba da plati kamatu 12 miliona dinara na glavnicu duga od 200.000 dinara. Od 12,3 milijarde duga do juče je plaćeno 8,6 miliona dinara. Da bi zaostale komunalne obaveze izmirili u nekoliko rata, do sada su potpisana 866 sporazuma koja su „teška” viša od 40 miliona dinara.

"Događa se da neko zaboravi da plati račun i da ga izmiri nekoliko meseci kasnije. U tom slučaju osnovni dug jeste izmiren, ali ne i kamata na zakašnjenje", kaže za Politku Ranko Ratković, direktor pravnih poslova „Infostana”.

JKP "Infostan" bio je dužan da na uplatnicama koje su poslali na adrese 200.000 Beograđana navede broj predmeta rešenja o izvršenju na koje se poziva, kažu u Četvrtom opštinskom sudu a prenose Novosti. Umesto toga građani su morali da "obijaju" šaltere i da satima čekaju u redovima samo da bi saznali o kakvim dugovanjima je reč.

Čedomir Jovanović pod istragom?

Poreska uprava Srbije pokrenuće istragu o poreklu imovine lidera LDP-a Čedomira Jovanovića, saopšteno je juče! Zoran Vasić, pomoćnik direktora Poreske uprave, rekao je zaPres da će poreznici utvrditi da li su prihodi Čedomira Jovanovića u skladu sa njegovim životnim troškovima. Vasić kaže da će, ukoliko bude utvrđena nesrazmera, lider LDP-a morati da odgovara!

Prema rečima našeg sagovornika, „pisanje Presa je sasvim dovoljan razlog za istragu".

Predsednik kompanije Tata Motors, Ratan Tata na promociji novog modela Tata Nano
u Mumbaju, koji će se prodavati po ceni od oko 2.000 dolara

Haradinaj i Beriša

Novih 10 priloga iz izveštaja Unmika o trgovini ljudskim organima za koje je ova organizacija napokon priznala da postoje i dostavila ih Tužilaštvu za ratne zločine, potvrdilo je sve dosadašnje pretpostavke Tužilaštva - kako one o organizatorima ovih zločina, tako i one o lokacijama na kojima su se nalazile improvizovane klinike za uzimanje organa, saznaju Novosti.

Sav materijal koji je dobio tim Vladimira Vukčevića, zapečaćen je oznakom „strogo poverljivo“, pa u Tužilaštvu ne žele da otkrivaju detalje. Međutim, svi podaci do kojih je došla ova institucija u dosadašnjoj istrazi, vodili su do samog vrha OVK, tj. njenog bivšeg komandanta Ramuša Haradinaja i premijera Albanije Saljija Beriše.

Liči na Atinu…

U Policijskoj upravi Beograda zbog ubistva Đorđa Zarića (24) fudbalera Resnika, smenjen je komandant Interventne brigade, dok će šef dežurne gradske službe otići u penziju. Uporedo sa kadrovskim promenama u beogradskoj policiji i istragom koja se vodi u vezi sa ovim događajem, u javnosti se podigla prava prašina. Sa jedne strane „pljušte” osude na račun MUP-a i policajaca Interventne brigade.

Snimci pojedinih pripadnika Interventne jedinice, na kojima se jasno vidi njihova upotreba sile i brutalnost prilikom „izvršavanja zadataka”, kruže Internetom i dodatno potpiruju razočarenje i gnev građana prema policiji.

Mnoge je, bar sudeći prema raznim komentarima posetilaca Politikinog ali i drugih internet sajtova, ubistvo Zarića „asociralo” na incident u Atini kada je posle napada grupe mladića na policijsko vozilo ubijen tinejdžer. Ubrzo zatim na ulicama Atine ali i drugih grčkih gradova počeli su veliki protesti hiljada građana, koji su se neretko pretvarali u „divljanje” huligana na ulicama. Tako su dan posle ubistva Zarića, na jednom od najpoznatijih internet sajtova „Fejsbuku”, oformljene „grupe” koje pozivaju na okupljanje građana u znak protesta zbog ovog događaja. Jedno okupljanje zakazano je za danas u 19 časova na Trgu Republike, a drugo za sutra u 15 časova ispred Ministarstva pravde. U pozivima na ove skupove zahteva se ostavka „svih odgovornih, nadređenih i podređenih”, objavljuje Politika.

Ubistvo Zarića "diglo" je na noge celokupnu javnost, javljaju Novosti. Dok neki krivicu svaljuju na policiju, mnogi građani smatraju da je tragedija splet nesrećnih okolnosti. Na najpopularnijem portalu za druženje "Fejsbuk" pored mnogobrojnih grupa posvećenih ubijenom fudbaleru, osvanula je i jedna podrške policajcu Raičeviću. Pod nazivom "Podrška policajcu Miljanu Raičeviću - nesrećan slučaj" ova grupa je za samo jedan dan sakupila više od 1.000 članova! Jedan od njih je napisao:

"Izgubljen je jedan mladi život i njega ne može ništa da vrati. Ako je Miljan kriv, neka odgovara. Poenta grupe je da nije hladnokrvno i namerno ubio dečka. Ovde je sigurno reč o nesreći."

Tragovi sa pištolja policajca Miljana Raičevića (23) i tela ubijenog Đorđa Zarića (25), kao i DNK uzorci, upućeni su na veštačenje i analizu u nekoliko medicinskih i kriminalističkih ustanova - saznaju Novosti. Svi rezultati će direktno biti upućeni istražnom sudiji Okružnog suda u Beogradu koji rasvetljava ovu tragediju.
Razlog za to je, kako saznaje ovaj list, želja da se izbegnu bilo kakve nedoumice i nagađanja o "nameštanju" rezultata.

"Nije tačno da smo Zare i ja bežali od policijske potere. Jeste, prošao sam kroz crveno svetlo u Ulici omladinskih brigada, ali čim sam u levom retrovizoru ugledao policijski džip sa upaljenim rotacionim svetlima, krenuo sam da kočim", priča za Blic Filip Milićević, koji je vozio „pežo” 19. marta kada je pripadnik Interventne jedinice beogradske policije Miljan Raičević (25) hicem iz pištolja ubio Đorđa Zarića (24) iz Jakova.

"Nije istina da smo se oglušili o naređenja policije i da smo odbili da izađemo iz automobila. Policajac koji mi je prišao, odmah me je udario u glavu, a ja sam se refleksno savio. U tom trenutku čuo se pucanj i na asfaltu sam ugledao mrtvog druga. Nisam mogao da vidim kako je pištolj opalio, ali mi je teško da poverujem da je Zare pokušao da otme pištolj policajcu i da je vratima zakačio oružje", drhtavim glasom priseća se Milićević, objavljuje Blic.

Večeras Partizan – CSK u Moskvi

Srpska i ruska košarkaška vojska sudariće se usred Moskve, najavljuju Novosti. Beogradski i moskovski “armejci” igraju najvažnije epizode u celoj ovogodišnjoj Evroligi. Ko izgubi ostaje kod kuće. Ko pobedi, putuje početkom maja u Berlin na Fajnal-for. Veliki i moćni CSKA dočekuje u utorak u prvom, od mogućih pet duela, košarkaše Partizana u utakmici koja bi mogla da odredi dalji tok serije koja se igra do tri pobede.

“Parni valjak” je u ponedeljak direktnim letom pošao ka istoku gde ga u dvorani “Aleksandar Gomeljski” čeka najbogatiji evropski tim koji je ulaznicu za sezonu 2008/09. platio 41 milion evra!