MOŽDA ĆE KRIZA ZAOBIĆI SRBIJU A MOŽDA I NEĆE?

Vlada računa u 2009. godini sa kursom od 85 dinara za evro. Šta je nobelovac predvideo za srpsku budućnost? Policajci, sudije i tužioci Euleksa rasporedjuju se po Kosmetu.

Funkcioner Euleksa Imre Palagi i komandir Kosovske policije u Gračanici Nebojša
Popović na uspostavljanju misije EU (Fonet)

Kako će se živeti dogodine

Premijer Cvetković je prognozirao tešku, ali ne i neizdrživu 2009. tokom predstavljanja mera za pomoć privredi pred naletima svetske ekonomske krize. On smatra da budžet nije samo restriktivan već i podsticajan za razvoj privrede. Međutim, ekonomisti i privrednici ne veruju da Srbija može u idućoj godini ostvariti privredni rast u uslovima opšte stagnacije, iako pozdravljaju većinu mera koje je premijer izneo, piše u Blicu.

Vlada je u budžetskim računicama za evro zaračunavala 85 dinara, objavljuje Politika. Naime, pošto je budžet dinarski, devizne obaveze kao što su kamate na otplatu duga, preračunavane su po kursu od 85 dinara za evro, bio bi najkraći odgovor premijera na novinarsko pitanje s kojim kursom vlada računa u 2009. godini.

"U narednoj godini živećemo ni bolje, ni gore nego u ovoj, 2009. će biti teška, ali ne i neizdrživa. Vlada će učiniti sve i neće dozvoliti hiperinflaciju i nestabilnost, a mere koje preduzimao omogućiće da se, uprkos krizi, ne živi lošije", poručio je juče premijer Mirko Cvetković a prenosi Politika. Ali i upozorio je da teret krize moraju podneti svi ravnomerno – i radnici i menadžeri: sindikati će dobiti fer ponudu a privreda dve milijarde evra podsticaja što će pratiti kontrola troškova i ograničenje plata menadžerima u javnim i drugim kompanijama u vlasništvu države.

Može li se Srbiji posrećiti?

Prema izveštajima naših listova, izgleda da je teže shvatiti savremenog nobelovca nego proroka Nostradamusa.

Trenutno jedan od najuticajnijih svetskih ekonomista, Džozef Stiglic održao je u Beogradu predavanje na temu „Globalna ekonomska kriza sa prognozom uticaja na Balkan“ na proslavi povodom deset godina poslovanja Delta đenerali osiguranja.

"Možda će se Srbiji posrećiti u velikoj ekonomskoj krizi koja je pogodila svet, bez obzira na to što će veoma mali broj zemalja biti pošteđen. Moguće je da manje integrisane zemlje budu i manje pogođene od onih koje, recimo, u velikoj meri zavise od stranih investicija", rekao je u intervjuu za Novosti američki ekonomista, nobelovac Džozef Stiglic, profesor univerziteta “Kolumbija”, savetnik američkog predsednika Baraka Obame.

Da li je i Srbiji neophodna pomoć MMF, kako bi bezbolnije prošla kroz krizu?
"Međunarodni monetarni fond samo daje zajmove. Taj novac ćete svakako morati da vratite. Problem je u tome što MMF često insistira na politici koja ne ide naruku snažnom ekonomskom razvoju određene zemlje. Takva politika je na kraju kontraproduktivna. To se dogodilo u istočnoj Aziji, Latinskoj Americi i Rusiji. Samo u malom broju slučajeva MMF u poslednje vreme nije insistirao na takvoj politici."

Postoji li univerzalni recept za izbegavanje grešaka u razvoju ekonomije jedne države poput Srbije?
"Nema jednostavne formule za upravljanje u tranziciji, niti u globalizaciji. One zemlje koje su se trudile da ekonomsku politiku prilagode sopstvenim uslovima i promenljivim okolnostima, bolje su prošle od onih koje su bile više ideološki orijentisane", piše u Novostima.

Danas, medjutim, izveštava pod naslovom "Stiglic: Kriza će u Evropi najviše pogoditi balkanske zemlje", kako je "u svom izlaganju Stiglic naglasio da postoji mogućnost da se Evropa suoči sa većim ekonomskim krahom od onoga koji je zabeležen u SAD, a najveću štetu bi pretrpele zemlje iz našeg regiona, odnosno istočne i jugoistočne Evrope koje su, direktno zavisne od razvijenih zemalja Evrope."

„Nemam za vas lepe vesti”, reči su kojima je svoje izlaganje započeo ovaj nobelovac, piše u Politici.

"Glavni deo američke ekonomije je praktično uništen, stradao je centar globalne svetske ekonomije. Sjedinjene Američke Države „izvezle” su recesiju u ceo svet", kazao je Štiglic. Spomenuo je i greške u vođenju politike Međunarodnog monetarnog fonda, naročito prema malim zemljama.

"Praksa je pokazala da Srbija nije imala neke preterane koristi od sklapanja „stend baj” aranžmana sa ovom finansijskom institucijom. Pre i posle tog perioda, nisu se pokazale neke velike razlike u ekonomiji. Pogrešnu politiku vode i centralne banke koje se uglavnom fokusiraju na inflaciju i tako usporavaju ekonomiju."

Euleks stigao

Raspoređivanje novih snaga Evropske unije proteklo bez nemira. Srbi u južnoj srpskoj pokrajini se nadaju slobodnijem životu, javljaju Novosti.

Pripadnici najveće civilne misije koja se sprovodi pod pokroviteljstvom EU – Euleks - ušli su juče ujutru na teritoriju severnog Kosova. U isto vreme, nešto pre osam sati, oko 20 pripadnika misije EU, od kojih je sedam sudija i tužilaca, ušlo je u zgradu suda, objavljuje Politika.

U Severnu policijsku stanicu ušlo je pet policajaca, a kapetan Milija Milošević, komandir stanice, kazao je da ne zna kako će ovi policajci delovati na terenu, jer nisu iznosili pojedinosti. Bio je to samo prvi kontakt, a Milošević očekuje da će imati dobru saradnju sa policajcima Euleksa, čiji je zadatak da nadgledaju rad ove policijske stanice.

Jedna patrola Euleksa, u vozilu obeleženom znacima ove misije, oko 11 sati obišla je grad, a, kako su kratko izjavili, imaju utisak da će ih dobro prihvatiti žitelji severnog dela Mitrovice, uglavnom Srbi.

Mnogi Mitrovčani, s kojima je juče razgovarao izveštač Politike, sa zebnjom su primili dolazak novih misionara. Svi skoro isto kažu: da ne vide razliku između Unmika i Euleksa, kao i da je neće ni biti, jer devet godina je pokazalo da ovde „zapadni mentori ne rade ništa za dobrobit srpskog življa, već da su tu da bi zaokružili jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova”.

Budžet Euleksa za prvih 16 meseci iznosi 205 miliona evra i to je najveća civilna misija koja se sprovodi pod okriljem EU. U Briselu tvrde da misija deluje u saglasnosti s Rezolucijom 1244 SB UN, a bazirana je na odluci članica EU u februaru 2008. Euleks čine predstavnici zemalja članica EU, ali i Hrvatske, Norveške, Švajcarske, Turske i SAD. Nezvanično, Danasu je rečeno da će misija pružati pomoć kosovskom pravosuđu, policiji i carinskoj službi u okviru kosovskih zakona koji su, posle jednostranog proglašenja nezavisnosti KiM, doneti na osnovu Ahtisarijevog plana.

Ukida se kosovski dodatak?

Novosti saznaju da Vlada ukida kosovski dodatak za zaposlene u javnim službama na KiM. Od 2003. zaposleni u javnim službama imali su dvostruka primanja.

Nijedno resorno ministarstvo, prema instrukcijama iz Ministarstva finansija, finansijskim planom za sledeću godinu nije predvidelo izdvajanja za ovaj dodatak. Sada čekaju zaključak o "suspendovanju" beneficija za rad u južnoj srpskoj pokrajini, o čemu bi Vlada, prema informacijama Novosti, mogla da raspravlja već sledeće nedelje.

Za plate oko 45.000 srpskih radnika na Kosovu, prema podacima Ministarstva za Kosovo i Metohiju, iz budžeta se godišnje izdvoji 26 milijardi dinara. Većina (27.000 radnika) prima minimalac. Do pre nekoliko meseci on je bio svega 4.000, a sada je 11.000 dinara dok je 5.600 zaposlenih u prosveti primalo duple plate kao i 4.300 zdravstvenih radnika i 2.900 zaposlenih u lokalnoj samoupravi...

Svojevremeno uveden kao podsticaj da se u institucijama na KiM sačuva kadrovski potencijal, "kosovski dodatak", koji se sada ukida u paketu mera štednje, raslojio je Srbe na KiM. Jer, dok jedni primaju duple plate, drugi žive u siromaštvu, na ivici egzistencije, piše u Novostima.

Mesićev poziv

Administracija Baraka Obame i čelništvo Evropske unije trebalo bi da zaustave „politiku dezintegracije Bosne i Hercegovine koju sprovodi premijer Republike Srpske Milorad Dodik“, upozorio je u ponedjeljak hrvatski predsjednik Stjepan Mesiću predavanju o bezbednosnim izazovima u regiji održanom u organizaciji Instituta za svetsku politiku (WPI) u Njujorku, izveštava Danas.

"Pozivamo novu američku i evropsku administraciju da zaustave ambicije Milorada Dodika da uništi BiH", rekao je Mesić, navodeći da „Dodikova politika protiv integracije Srpske u BiH sprečava i evrointegraciju BiH, a time i uključenje čitavog regiona u ujedinjenu Evropu", prenosi Slobodna Evropa.

Načelnik resora granične policije Hrvatske Nikola Milina i načelnik Uprave granične
policije MUP Srbije Nenad Banović tokom zajedničke vežbe Srbije i Hrvatske u
sprečavanju graničnog kriminaliteta u Tovarniku (Fonet)

Čiji su interesi Srbije?

Svako ima neki svoj mali interes, dok interese Srbije kao da niko ne brani, piše u komentaru Politike.

Srbija nikako da realizuje velike infrastrukturne i razvojne projekte. Uvek nešto nedostaje, uvek je neko drugi kriv. A ponašanje ovdašnjih faktora ne uliva optimizam. Previše pažnje posvećuje se medijskom aspektu stvari (koliko su samo pričali i slikali se, sve brinući o svetloj budućnosti), dok međunarodni ugovor retko ko u vladi ume da pročita. Ima li nekog ozbiljnog?

Pogledajmo posao sa „Fijatom”. Ništa se ne dešava, Italijani ćute, a naši se prave kao da je sve u redu. A nije.

Ili koncesija. Već mesecima je očigledno da je posao propao, a zbog nesposobnosti koncesionara da ga isfinansira. Ali, zanimljivo je da krivac (koncesionar) stalno protura u javnost svoje zahteve prema Republici Srbiji za odštetu.

Sličnog paceraja ima i kod ruskog aranžmana. Rusi hoće da odmah kupe NIS, a da ne preuzmu čvrstu obavezu kod gasovoda. Naša vlada insistira na celini posla, valjda zato što je toliko medijski naglašavala važnost gasovoda za život Srbije da sada ne može da prihvati neuspeh. Ali, Rusi su, izgleda mi, u pravu, piše u Politici.

Hapšenje guvernera u Čikagu

Guverner Ilinoisa Rod (Milorad) Blagojević, srpskog porekla, uhapšen je danas pod sumnjom da je hteo da se okoristi u procesu imenovanja naslednika novoizabranog američkog predsednika Baraka Obame (47) u Senatu, piše u Politici. Pripremao se da sutra proslavi 52. rođendan ali je, sa svojim šefom kabineta Džonom Herisom (46), stavljen pod nadzor federalnih organa koji ih optužuju za retko zabeleženi vid korupcije – da su hteli da profitiraju u postupku povezanim s promenom na vrhu SAD.

Arhivska fotografija guvernera Ilinoisa srpskog porekla, Roda Blagojevića (51) sa
nekadašnjim senatorom, novim predsednikom SAD, Barakom Obamom na
konferenciji za novinare u Sent Luisu 2005. godine. Blagojević je juče uhapšen pod
optužbom za korupciju (Fonet)

U izveštaju na 76 stranica, Federalni istražni biro (FBI) obaveštava da je, sa sudskim odobrenjem, prisluškivao Blagojevićeve razgovore u kojima je „pokušavao da pribavi ličnu finansijsku korist” u postupku određivanja političara koji treba da zauzme mesto u Senatu SAD, upražnjeno izborom Obame za šefa Bele kuće. Po ovdašnjim paragrafima, za takvu popunu (do isteka početog senatorskog mandata) nadležan je guverner savezne države (što je u Ilinoisu Blagojević).

U optužnici se, takođe, navodi da je Blagojević "ilegalno uslovljavao" odobrenu državnu pomoć ugroženom lokalnom dnevniku "Čikago tribjun", zahtevom da se otpusti nekoliko urednika i novinara koji su kritikovali njegov rad na funkciji prvog čoveka Ilinoisa, javljaju Novosti.

Rod Blagojević se pojavio pred sudom u utorak popodne kako bi čuo sve tačke svoje optužnice zbog korupcije. On je zatim pušten na slobodu uz kauciju od 4.500 dolara, prenosi CNN. Guverner je na sebi imao plavu trenerku. Kako prenosi CNN, sud mu je takođe oduzeo pasoš, piše u Blicu.

Grčka kao ratište

Sukobi policije i demonstranata u utorak na ulicama Atine (Fonet)

Sindikati Grčke za danas zakazali generalni štrajk a opozicija traži prevremene izbore. Sahranjen šesnaestogodišnji Aleksandar Andreas Jorgopulos, nastradao od policijskog metka u subotu, javlja dopisnik Politike.

Grčka je i dalje nalik na ratište. Žestoki neredi, divljanje, kamenice danas ponovo u Atini i drugim grčkim gradovima. Pale se banke, razbijaju se izlozi prodavnica iz kojih se krade sve što je izloženo. Demonstranti, anarhisti, ili, kako ih već nazvati – jurišaju na Parlament, na trgu Sintagma, na policajce u raznim delovima grada, sukobljavaju se s njom u blizini groblja u Faliru... Ista slika već četvrti dan!

Lider socijalista Jorgos Papandreu je premijeru i za govornicom skupštine, poručio da su vanredni izbori jedini izlaz i da konzervativna vlada koja je, kako je rekao, očigledno nesposobna da rukovodi zemljom, treba da ode.

Na groblju u Paljo Faliru, u toku sahrane nesrećnog šesnaestogodišnjaka Aleksandra Jorgopulosa, došlo je do velikih nereda. Ponovo zapaljivi kokteli, suzavac, desetine mladih obučenih u crno sa maskama na licima... Došlo je do panike jer je to gusto naseljeni priobalni deo grada.

Centar Atine, Sintagma, neposredno okruženje Parlamenta, dve najprometnije ulice Stadiju i Akademijas, sve do Omonije, ponos Atinjana, deluju kao posle bombardovanja. Nema zgrade koja nije pretrpela nekakvu štetu, piše u Novostima.

Više ili manje?

Verovali ili ne, potpredsednik Vlade Jovan Krkobabić potrošiće na putovanja u 2009. godini čak 2,7 puta više novca od premijera Mirka Cvetkovića, čudi se novinar Presa. Predsednik PUPS-a će, naime, za odlaske u inostranstvo dobiti čitavih 5,5 miliona dinara, dok će Cvetković, ali i vicepremijer Mlađan Dinkić, morati da se zadovolje sa po dva miliona?!

U kabinetu Mirka Cvetkovića Presu je rečeno da ne znaju (?!) zašto je Krkobabić dobio 2,7 puta više para od premijera.

Krkobabićev savetnik za medije Miloš Čolić naglasio je da su pare koje je predsednik PUPS-a dobio za 2009, iako tri puta veće od onih u budžetu za 2008, u apsolutnom iznosu manje, jer se ovogodišnji budžet za njegov kabinet odnosi samo na poslednji kvartal.

Bez novog automobila

Generalni direktor Gradskog saobraćajnog preduzeća u Beogradu Radoslav Nikolić obustavio je kupovinu automobila vrednog 2,5 miliona dinara (oko 29.000 evra) za svog zamenika. Kako je Nikolić rekao za Danas, kupovina putničkog automobila „neće biti ostvarena zbog finansijske krize i apela državnih organa na opštu štednju“.

"Plan o nabavci ne samo tog vozila već još 19 putničkih automobila stoji kao potreba i u 2009. godini. Da li će to biti ostvareno, zavisiće od materijalnih sredstava kojima raspolažemo" kaže Nikolić.

Bez drastičnog poskupljenja registracije?

Informacija da će registracija automobila sa motorom jačine od 1.300 do 2.000 kubika poskupeti tri puta pojavila se u subotu posle sednice Vlade, na kojoj je ministarka Dragutinović iznela ovaj predlog. Vlada je odustala od izjašnjavanja po tom pitanju. O ovoj neverovatnoj ideji Ministarstva finansija, kako saznaje Pres, prethodnih dana u Vladi se vodila velika polemika, a ministarka Dragutinović je sinoć objavila da odustaje od drastičnog poskupljenja.

"Taksa na registraciju automobila neće poskupeti za trista odsto nego će samo pratiti stopu inflacije", rekla je sinoć Diana Dragutinović, piše u ovom tabloidu.

Sumnjive optužbe protiv uglednog kustosa

Nedavno je pažnju privukla bizarna i pomalo šokantna vest da je protiv uglednog istoričara umetnosti Nikole Kusovca, dugogodišnjeg kustosa Narodnog muzeja i velikog poznavaoca umetnosti, podneta krivična prijava zbog "falsifikovanja službenih isprava". Zapravo, na dušu mu se stavlja da je od 2003. do 2007. godine šest puta pogrešio u proceni. Ukupna vrednost tih dela niža je od 15.000 evra, a on je na svojim stručnim mišljenjima zaradio manje od 50 evra! Ipak, suočio se sa istom optužbom kao neko ko je opljačkao daleko veće bogatstvo, objavljuju Novosti.

Ceo postupak okvalifikovan je kao prevara, iako je posredi samo mišljenje jednog vrsnog stručnjaka, koje nikoga ne obavezuje. Podneta je krivična prijava a da nije ostavljena ni mogućnost da se jednom vrhunskom stručnjaku mogla potkrasti greška? Ili da su u pitanju različiti stručni stavovi.

"Nijednog trenutka nismo rekli da je Nikola Kusovac to radio iz materijalnih razloga", rekli su u policiji novinarima Novosti. "U Muzeju savremene umetnosti su utvrdili da su slike kopije. Komisija je obrazložila za svaku sliku zašto nije dobra. Mi u policiji verujemo da su oni stručni."

Kusovac, iza koga je iskustvo duže od četiri decenije tvrdi da je u pravu, a njegove kolege, koje je angažovala policija, da su dela Milana Konjovića, Petra Dobrovića, Aleksandra Tomaševića, Marka Čelebonovića i Nikole Graovca - falsifikati. Kad su u pitanju dva tako suprotstavljena stručna stava, svuda u svetu pribegava se ekspertizi, u kojoj učestvuju stručnjaci iz raznih oblasti (istoričar umetnosti, konzervator, hemičar ili tehnolog, geolog, a ako treba i grafolog), što u ovom slučaju nije urađeno.

Prevarili policiju

Policija je u saradnji sa okružnim tužilaštvima u nekoliko gradova Srbije uhapsila osam osoba, zbog sumnje da su policiji prodavali "škart" uniforme. U ovoj prevari oštetili su MUP za nekoliko miliona dinara. Policajci su uhapsili i dvojicu kolega koji su u MUP bili zaduženi za javne nabavke i odabir najpovoljnijeg ponuđača.

Preduzeća osumnjičenih su sklapala ugovore sa MUP o proizvodnji i isporuci uniforme i ostale odeće. Međutim, čelnici ovih firmi su isporučivali lošiju robu nego što su to nudili na tenderu, gde su lažirali dokumenta i podmićivali referente, piše u Novostima.

Nedostaju zatvori u Srbiji

Zatvori u Srbiji su tesni i nema mesta za sve osuđene. Konkretno, niški KPZ, rečeno je novinaru Politike u ovoj ustanovi, optimalno može da primi oko 850 osuđenika na izdržavanje kazne. A trenutno je prebukiran – u njemu je čak 1.100 zatvorenika...

"Broj rešenja za izvršenje krivičnih sankcija porastao je naglo poslednjih nekoliko godina", kaže predsednik Okružnog suda u Nišu Danilo Nikolić.

Podatak da trenutno oko 5.500 osuđenih osoba u Srbiji čeka da dođe na red kako bi otišli na izdržavanje kazni, još više potvrđuje da je neophodno graditi nove kaznionice. U srpskim zatvorima je, kaže za Politiku Damir Joka načelnik odeljenja za tretman Uprave za izvršenje sankcija, sada 9.800 osoba. U toku je, sređivanje novog objekta u Padinskoj Skeli, gde će biti mesta za 450 osuđenih osoba, a u planu je izgradnja i novih u Prokuplju, Pančevu i Kragujevcu. Veliko je pitanje, međutim, koliko će i novi i povećani kapaciteti razrešiti celu situaciju.

Partizan pred stečajem

Trener Partizana Duško Vujošević upozorio je juče javnost da je finansijska situacija u klubu nepromenjena, odnosno izuzetno loša, da je račun još u blokadi, te da bi crno-beli uskoro mogli da se nađu pod stečajem, javlja Pres.

Trener Partizana kaže da celokupna situacija već postaje pomalo zamorna, ali da će on sačekati još neko vreme da se pronađe diplomatsko rešenje za izlazak iz krize. Ukoliko se to, međutim, ne desi, Vujošević poručuje da će organizovati novu konferenciju za novinare, na kojoj će obavestiti javnost o „nekim stvarima" koje su se dešavale u prethodnom periodu.