MMF PODSEĆA NA POVEĆANJE POREZA

Visoki zvaničnik MMF-a ističe da razume političke pritiske sa kojima se u zemlji susreću srpske vlasti, ali da će morati sa njima da se uhvate u koštac ukoliko žele da povuku drugu tranšu ranije odobrenog kredita u iznosu od 2,9 milijardi evra. Beograd očekuje da će poseta ruskog predsednika doprineti otvaranju novih mogućnosti za saradnju - pre svega u domenu ekonomije. Kada će doći vreme da se Srbija kaniduje za EU?

Nedelja mode u Parizu: kolekcija - Karl Lagerfeld

MMF podseća na porez

„Od vaše delegacije sutra želim da čujem da li imaju konkretne i kredibilne mere kojima će pokriti nepokriveni deo minusa u državnoj kasi za 2010. godinu. Ukoliko budu imali konkretan plan na koji način će smanjiti troškove – mi ćemo ga podržati. U suprotnom, moraće da se saglase s nama i razmisle o povećanju poreza”, kaže za Politiku Pol Tomsen, zamenik direktora MMF-a za Evropu. Ovaj visoki zvaničnik MMF-a ističe da razume političke pritiske sa kojima se u zemlji susreću srpske vlasti, ali da će morati sa njima da se uhvate u koštac ukoliko žele da povuku drugu tranšu ranije odobrenog kredita u iznosu od 2,9 milijardi evra.

Nedelja mode u Parizu: kolekcija - Albert Kriemler

Poseta ruskog predsednika

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izrazio je očekivanje da će posetom ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva Beogradu odnosi Srbije i Rusije biti potvrđeni i osnaženi i da će ona imati istorijski značaj. Jeremić, koji je otputovao u Moskvu u sklopu završnih priprema za posetu ruskog predsednika Beogradu, rekao je da će se sastati sa šefom ruske diplomatije Sergejem Lavrovom i predstavnicima predsedničke administracije, piše u Novostima.
Prema rečima šefa srpske diplomatije, Beograd očekuje da će poseta ruskog predsednika "potvrditi zajedništvo Srbije i Rusije na političkom planu", ali i doprineti otvaranju novih mogućnosti za saradnju - pre svega u domenu ekonomije.

Za i protiv zahteva za članstvo u EU

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je u Berlinu da je interes Srbije da što pre podnese kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji (EU). Tadić je u izjavi za Radio Dojče Vele u Berlinu, gde je kao prošlogodišnji dobitnik prisustvovao dodeli prestižne nagrade Kvadriga, naglasio da je Holandija za sada jedina od 27 zemalja članica EU koja uslovljava dalje evrointegracije Srbije, prenosi Politika pod naslovom "Tadić: Kandidatura što pre".

"Za Srbiju su važna dva pitanja - vizna liberalizacija i odmrzavanje Prelaznog trgovinskog sporazuma. Što se vizne liberalizacije tiče, tu su stvari na dobrom putu i verujem da će građani Srbije 1. januara moći da putuju bez viza u EU. Kada je reč o Privremenom sporazumu, na osnovu razgovora koje smo imali protekle nedelje u Njujorku moram da kažem da još nema konsenzusa unutar Unije" kaže Miroslav Lajčak, slovački ministar spoljnih poslova, u intervjuu koji Danas objavljuje pod naslovom "Sačekati sa zahtevom za kandidaturu".

Kupujmo domaće proizvode

Kampanja „Birajmo domaće” u Srbiji je intenzivirana tek pre nekoliko dana iako su akcije popularisanja kupovine proizvoda domaćeg porekla u većini zemalja pokrenute kad je kriza počela, javlja Blic. Cilj ove akcije je da se kupovinom domaće robe obezbedi brži ekonomski razvoj i izlazak iz krize. Pored resornog ministarstva, akciju su za sada podržale i kompanije „Invej” i „Delta Maksi”.

Za domaći proizvod smatra se sva roba proizvedena u Srbiji, u čijoj proizvodnji vrednost uvoznih sirovina i repromaterijala ne prelazi polovinu fabričke vrednosti proizvoda. Kada se to prevede na maloprodajnu cenu, odnosno kada se dodaju trgovačka marža, porez i ostale dažbine, uvozni troškovi obično ne bi trebalo da prelaze 30 odsto iznosa.

Holandjanin, investitor

Holanđanin Jan Drisens doneće Srbiji još sto miliona evra. A možda i celu milijardu. A onda, kako u šali kaže, može i u penziju. Prvih sto miliona u fabriku limenki uložila je američka „Bol korporacija”, u vreme kada je Drisens, kao predsednik „Bol pekidžing Jurop” donosio odluke i rukovodio operacijama u Evropi. Drugih sto investiraće „Industrikum”, kompanija na čijem je čelu, u fabriku za reciklažu limenki i drugog aluminijumskog otpada u fabričkom krugu sremskomitrovačkog „Matroza”. I to u partnerstvu sa jednim švajcarskim fondom koji obezbeđuje finansije i sa jednim od najpoznatijih proizvođača i prerađivača aluminijuma u svetu koji ovom projektu daje dušu – tehnologiju i opremu. Partnere još ne želi da otkrije „dok se za mesec, dva dogovori ne ozvaniče ugovorom o zajedničkom ulaganju”.

Kao i u prethodnom poduhvatu, kad nešto potpiše i zvanično obelodani, kao što je protekle nedelje učinio ugovorom o kupovini „Matroza” u stečaju, Drisens ne dozvoljava ni trunku sumnje u realnost planova.

"Radovi će početi u januaru i prva faza za preradu 60.000–70.000 tona aluminijumskog otpada biće završena sredinom 2011, kada će i početi da radi fabrika u kojoj će biti zaposleno 250 ljudi" najavljuje Drisens.

Troškovi državnog kredita

Građani koji budu dobili subvencionisani kredit za stan moraju, pored učešća, da plate i čitave dve hiljade evra za osiguranje, vestačenja, obrade zahteva, sudske hipoteke, lekarske preglede, objavljuje Pres pod naslovom "Subvencionisani stambeni krediti: „Državni kredit" košta 2.000 evra!"

Otkazi preko banke

Rukovodstvo Fabrike šinskih vozila Goša, čiji je većinski vlasnik grupa ŽOS-Trnava iz Slovačke, nedavno je uručilo otkaze petnaestorici radnika, javlja Danas. Većina njih je vest o tome da više nisu u radnom odnosu saznala u banci, gde su otišli da podignu platu, uz koju im je isplaćena i otpremnina, koja je manja od iznosa predviđenog Kolektivnim ugovorom. Vest o otkazima pogodila je zaposlene kao grom iz vedra neba, jer u proces odlučivanja ko će biti na listi „za odstrel“ nisu bili uključeni ni predstavnici reprezentativnog sindikata. Otpušteni radnici ukazuju i da većinski vlasnik nije poštovao odredbe kupoprodajnog ugovora kojim je precizirano da tri godine nema pravo da „deli“ otkaze.

Imovina države Srbije

Srbija ima 275.475 nepokretnosti i 10.929.275 pokretnih stvari, objavljuje Politika. Tako bar piše u izveštaju Direkcije za imovinu Srbije poslatom vladi u julu. Nije izvesno da je to potpuni spisak, a još manje se zna koliko vredi ta imovina. Da se zna koliko vredi imovina važno je iz hiljadu i jednog razloga a prva tri su da domaćin–država zna kolika mu je imovina, da na osnovu toga može da se zadužuje i da pripremi osnovu za sprovođenje zakona o povratku imovine otete posle 1945. godine.

Evidentiranje imovine Republike Srbije biće završeno verovatno do kraja godine, a procena njene okvirne tržišne vrednosti biće urađena za ne manje od godinu i po dana, jer u našem pravnom i ekonomskom sistemu za sada ne postoji metodologija pomoću koje bi ona mogla da se izračuna.

Ovo je tvrdnja Srboljuba Panića, pomoćnika direktora Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije. Prošle nedelje potpisan je ugovor između Vlade Srbije i Svetske banke kojim je Direkciji odobrena bespovratna pomoć od oko 300.000 dolara. Taj novac Direkcija treba da iskoristi da u naredne tri godine izradi strategiju za precizno evidentiranje i izračunavanje vrednosti državne imovine, a uz pomoć stranih konsultanata iz zemalja u kojima takva praksa postoji. Panić veruje da će taj posao biti završen za 18 meseci.

Razlaz doneo neuspeh

Dragoljub Mićunović govori za Novosti o 5. oktobru, urušavanju institucija, paradoksima koalicionih vlada: "Sukob DS i DSS najviše doprineo da se ciljevi i nade 5. oktobra na ostvare do kraja". On kaže da je 5. oktobar bio veliko buđenje naroda, izvedeno na način koji je impresionirao Evropu. Ali, napominje i da nijedna revolucija nije ostvarila sve svoje ciljeve.

Devetu godišnjicu demokratskih promena dočekali smo u znaku ubistva, nasilja, zabrana građanskih okupljanja i ogorčenih poruka vlastima da je krajnje vreme da se davno obećane reforme ostvare. Dobitnice nagrade „Osvajanje slobode“ Fonda „Maja Maršićević Tasić“, koja se tradicionalno dodeljuje ženi koja je svojim radom doprinela razvoju ljudskih prava, pravne države, demokratije i tolerancije, govore za Blic o razlozima zašto nam se to događa, gde je zapelo i kuda idemo kad „vlast gubi kontrolu nad državom“, „političari rade samo na samoodržanju, „oslanjaju se na Miloševićeve tajkune“ i „nemaju viziju budućnosti Srbije“.

Nebojša Čović za Pres izjavljuje "Nismo se borili za ovakvu Srbiju".

Jatov avion skliznuo sa piste

Avion „Jat ervejza” iskliznuo je priliko sletanja na pistu aerodroma u Istanbulu, a nijedan putnik niti član posade nije povređen tokom ove manje nezgode, saopštila je srpska avio-kompanija. „Boing 737-300” na letu JU 420 iz Beograda za Istanbul, u 11.25 sati, iskliznuo je s piste 06/24 aerodroma „Ataturk” prilikom rulanja posle sletanja. Po kišnom vremenu, „Jatova” letelica se zaustavila tek na livadi posle 50 metara, s repom i delom desnog motora u blatu.

Kako Politika saznaje, među putnicima srpske nacionalne avio-kompanije nalazila se i ministarka finansija Diana Dragutinović, koja je u Istanbul otputovala na godišnje zasedanje Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda.

O istom dogadjaju javljaju Novosti, Blic, Pres.

Država i huligani

Mnoge vođe navijača bili su ugledni građani zbog zasluga u političkom životu. Hajde da vidimo ko je njih upotrebljavao u političke svrhe?! Kome su oni bili članovi ličnog i stranačkog obezbeđenja?! Ministar policije Ivica Dačić najavljuje za Pres da će ove nedelje s državnim tužiocem krenuti u obračun s huliganima i ekstremnim navijačkim grupama. Dačić naglašava da je potrebno da se u ovu borbu uključe svi, a ne da se sav posao svali na policiju, objavljuje ovaj tabloid.

Huligani u Srbiji otišli su korak dalje. Previše daleko! Životom Francuza Brisa Tatona plaćena je cena čiju visinu, zasada, ne zna još niko. Mnogi kažu, videćemo je 1. januara 2010. godine, piše u Novostima pod naslovom "Država gasi navijačku mafiju".
Država je odlučila da odsvira kraj i počne veliku borbu sa navijačima koji su spletom raznih okolnosti nazvani „navijačima“ baš kao i sav normalan svet koji kupuje kartu, kokice i dolazi na stadione da na miru pogleda meč. Veliko je pitanje hoće li pravna Srbija stati na rep, ili će udariti direktno u glavu zlu našeg vremena.
Srpski klubovi, bar 70 odsto anketiranih u akciji Večernjih novosti tvrde da sa navijačima nemaju nijedan problem?! Kako je onda moguće da u debelim policijskim dosijeima postoje precizne informacije o mladom svetu koji luta gradskim ulicama i dolazi na tribine samo sa jednim ciljem: da zapali, polomi, otkine, povredi, ubije!

Bombom na televiziju

Dve za sada nepoznate osobe bacile su u noći između subote i nedelje ručnu bombu „kašikaru” na glavni ulaz zgrade RTV Pink, saopštilo je juče Ministarstvo unutrašnjih poslova. Eksplozivnu napravu počinioci su bacili sa motora u pokretu dok su, oko 00.15 minuta, prolazili Ulicom Neznanog junaka na Dedinju, gde se nalazi zgrada RTV Pink. U eksploziji nije bilo povređenih, ali je na objektu pričinjena materijalna šteta, javlja Politika. Jučerašnjem bombaškom napadu prethodio je incident koji se pred redakcijom u Ulici Neznanog junaka dogodio u noći između petka i subote. Prema nezvaničnim navodima našeg sagovornika upućenog u pomenuta dešavanja, te noći došlo je do verbalnog obračuna između zaposlenih u službi obezbeđenja RTV Pink i dvojice muškaraca koji su automobilom prolazili ispred zgrade Televizije.

NUNS i UNS, novinarska udruženja osudila su napad na zgradu RTV Pink i pozvala nadležne organe da hitno pronađu i kazne počinioce. NUNS upozorava na pretnju koju predstavlja najnovija eskalacija nasilja na beogradskim ulicama. UNS ocenjuje da je, bez obzira na to što su motivi napada nepoznati, „u javnosti Srbije letos stvorena klima koja nije naklonjena medijima i novinarima”.

Novosti javljaju da su "Kamere snimile bombaše", Blic da su počinioci nosili kacige a Pres – da se nastavlja nasilje na beogradskim ulicama.