MMF ODOBRIO ZAJAM SRBIJI

Reč je o pozajmici od tri milijarde evra u naredne dve godine za popunjavanje deviznih rezervi. Zaposleni, ali i penzioneri, uskoro će, ipak, plaćati „solidarni porez“ od šest odsto na primanja. Srbijagas i ruska kompanija Gasprom formiraće u aprilu zajedničko preduzeće za izgradnju gasovoda Južni tok kroz Srbiju.

Pozajmica od tri milijarde evra

Radni tim naše vlade i misija Međunarodnog monetarnog fonda juče su završili pregovore o zaključivanju novog, stabilizacionog kreditnog aranžmana. Reč je o pozajmici od tri milijarde evra u naredne dve godine za popunjavanje deviznih rezervi. O tome će danas, kako je najavljeno, bitiodržana konferencija za medije.Novi stendbaj aranžman zameniće januarski kreditni sporazum „iz predostrožnosti”, vredan 402,5 miliona evra, javlja Politika.

Saradnik biltena „Makroekonomske analize i trendovi” dr Miladin Kovačević, inače blizak našem pregovaračkom timu sa MMF-om, tim povodom kaže da ipak valja sačekati potpisivanje završnog dokumenta sa misijom MMF-a, jer sve stavke u razgovorima nisu sasvim zatvorene.

Siva ekonomija-pljačka državne kase

Više od trećine bruto društvenog proizvoda, što je oko osam milijardi evra, nalazi se u zoni sive ekonomije. Kada bi vlast ovaj procenat svela na evropski prosek od oko 15 odsto, u državnoj kasi bi preteklo bar 2,5 milijarde evra, a trenutno joj nedostaje oko milijardu i po. Najčešći oblici sive ekonomije sada su šverc, utaja poreza i rad na crno, piše u Blicu.

Ipak "solidarni porez"?

Zaposleni u Srbiji, ali i penzioneri, uskoro će, ipak, plaćati „solidarni porez“ od šest odsto na primanja. To je dogovor koji su predstavnici Vlade postigli sa Misijom Međunarodnog monetarnog fonda. Neoporezivi deo prihoda biće 12.000 dinara, a sve iznad te sume biće oporezovano navedenom stopom, piše u Novostima pod naslovom "Namet sirotinji".
Tako će penzioner ili zaposleni, čija su, recimo, mesečna primanja 20.000 dinara, plaćati „solidarni porez“ od 480 dinara. Ko ima platu ili penziju 50.000 dinara u državnu kasu će „solidarno“ uplatiti 2.280 dinara. Oni najbogatiji, sa mesečnim neto primanjima od 100.000 dinara, ostaće „kraći“ za 5.280 dinara.
Ovaj porez se neće, obavezno, uzimati od zaposlenog - na poslodavcu je da li će ga tretirati kao trošak firme ili radnika.

Solidarni porez od šest odsto privremeno će se plaćati, u narednih 18 meseci, saznaje Blic.

Kako bi se pokrila rupa u budžetu od oko 100 milijardi dinara Vlada će, pored povećanja poreza na zarade, podići i porez na imovinu, uvesti porez na luksuznu robu, smanjiti prihode lokalnim samoupravama, zamrznuti penzije i plate, piše u Presu.

Srpske vlasti uspele su da usaglase stavove sa MMF-om o rebalansu budžeta za ovu godinu, koji se očekuje u aprilu. Tako će deficit novog budžeta biti dvostruko veći nego što je sada i iznosiće tri odsto bruto društvenog proizvoda (BDP).

Smanjenje broja ministarstava

Načelni dogovor stranaka na vlasti o rekonstrukciji Vlade Srbije i o smanjenju broja ministarstava postignut je i, kako saznaje Politika, trebalo bi da se realizuje u aprilu, zajedno sa rebalansom budžeta. Izvori Politike u Vladi Srbije tvrde da se o tome razgovaralo preksinoć na sastanku kome su prisustvovali predsednik Srbije Boris Tadić, premijer Mirko Cvetković i potpredsednici vlade, među kojima su i predstavnici koalicije SPS–PUPS–JS.

Tačan broj ministarstava koja će se „ugasiti” još nije utvrđen, ali se procenjuje da ih neće biti manje od pet. Prema nezvaničnim informacijama, u dosadašnjim razgovorima pominjana je formula 6–2–2, koja podrazumeva da se ugasi šest ministarstava, koja sada kontroliše DS, i po dva, koja kontrolišu G 17 plus i koalicija koju predvodi SPS. DS i G 17 plus bi se, prema istim izvorima, mogli saglasiti o ovoj formuli, ali još nema pristanka SPS-a.

Vlada Srbije ima, pored premijera, 25 ministara i jednog potpredsednika (zamenik premijera i ostala dvojica potpredsednika su u isto vreme i ministri) i jedna je od najglomaznijih vlada u regionu i Evropi.

(ilustracija: Politika)

Mogućnost smanjenja broja fotelja u Vladi Srbije iznenadila većinu ministara. Ceo posao mora da bude završen do rebalansa budžeta, sredinom aprila, piše u Novostima.

Ovo bi, kako javljaBlic, dovelo do smanjivanja broja postavljenih i izabranih funkcionera za trećinu, a pojedinim ministrima, čija se ministarstva pripajaju drugima, bilo bi ponuđeno mesto državnog sekretara.

Struja neće (uskoro) poskupeti

Struja neće poskupeti ni 1. aprila, niti 1. maja - potvrdio je u sredu Petar Škundrić, ministar energetike. Odlaganje privremeno. U EPS ćute, javljaju Novosti.

Firma Srbijagasa i Gasproma

Srbijagas i ruska kompanija Gasprom formiraće u aprilu zajedničko preduzeće za izgradnju gasovoda Južni tok kroz Srbiju, prenela je večeras Radio televizija Srbije, piše u Politici.

Sedište zajedničke kompanije će biti u Švajcarskoj, a sklapanje osnivačkog ugovora je u završnoj fazi, navela je ta televizija i dodala da je ostalo da se „preciziraju stavke o količinama gasa za potrebe srpskog tržišta, projektno zaduživanje i način vraćanja kredita”.

Proširenje EU ne zavisi od Lisabonskog sporazuma

Evropske integracije Srbije i zapadnog Balkana ne zavise od usvajanja Lisabonskog sporazuma, tvrdi Mihol Martin, ministar spoljnih poslova Irske, zemlje od čije odluke zavisi sudbina ovog dokumenta.
Martin, u intervjuu za Novosti, naglašava da njegova zemlja, ipak, nastoji da svojim građanima obezbedi garancije da se konačno pozitivno izjasne o Lisabonskom sporazumu i istovremeno naglašava da evropska perspektiva zapadnog Balkana zavisi isključivo od svake zemlje potencijalnog kandidata.

Irska priprema referendum

Irska i dalje planira da održi drugi referendum o Lisabonskom reformskom sporazumu EU ukoliko joj budu garatovani detalji koje je tražila, uprkos krizi koja je zahvatila češku vladu, izjavio je juče irski ministar inostranih poslova Majkl Martin.

„Zadovoljni smo garancijama koje smo dobili ... da bismo ponovo postavili pitanje (Lisabonskog sporazuma)”, istakao je šef irske diplomatije. Irci su na prvom referendumu u oktobru prošle godine odbacili Lisabonski sporazum i trebalo bi da organizuju nov referendum o tom pitanju, prenosi Politika.

Dogodine moguć ekonomski oporavak

Generalni direktor Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Dominik Stros-Kan danas je rekao u Parizu da se ekonomski oporavak može očekivati u prvoj polovini 2010. godine, pod uslovom da se sprovedu neophodne mere, piše u Politici.

On je ocenio da će 2009. godina biti teška.

Odobrena budžetska pomoć EU Srbiji

„Evropska unija odobrila je budžetsku pomoć Srbiji za ovu i sledeću godinu, a iznos tih sredstava trebalo bi da bude utvrđen u aprilu“, rekao je Đelić posle sastanka s evropskim komesarom za ekonomiju i finansije Joakimom Almuniom. Prema njegovim rečima, iznos pomoći biće utvrđen u aprilu kada će delegacija EU posetiti Beograd, a prve odluke o dodeljivanju pomoći mogle bi biti donete u julu. Pomoć će, kako je Đelić objasnio, delom biti opredeljena iz pretpristupnog IPA fonda, a deo sredstava je iz makrofinansijske podrške.

Đelić je dodao da je u ime Vlade zatražio pomoć od 120 miliona evra, ali da bi odobreni iznos mogao biti i veći, javlja Danas.

NATO obećava bezbednost

Komandant južnog krila NATO-a, admiral Mark Ficdžerald rekao je danas u Prištini da KFOR i Euleks neće dozvoliti nasilje na Kosovu, prenosi Politika.

„KFOR će nastaviti da pruža sigurnost i bezbednost, i u takvom okruženju efikasne i multietničke vladine institucije moći će da služe svim ljudima Kosova”, rekao je Ficdžerald tokom današnje posete Kosovu, saopštio je večeras KFOR.

Traženo potpuno razoružavanje

NATO alijansa je tokom kumanovskih pregovora 1999. tražila da Vojska Jugoslavije ostavi sve oružje na Kosovu i Metohiji i tako praktično potpuno kapitulira, kaže za Pres vojno-politički komentator Miroslav Lazanski. NATO je kao vid pritiska na srpske pregovarače čak produžio bombardovanje Srbije za jedan dan, ali je na kraju ipak odustao od zahteva za potpunim razoružanjem.

Lazanski kaže da je našoj vojsci „nuđeno" da samo oficiri iznesu po jedan pištolj, što je u skladu sa Ženevskom konvencijom u slučaju kapitulacije, kao i da prilikom povlačenja tek svaki stoti vojnik ima pušku. Beograd je ovakve ucene odbio po cenu da se nastavi rat.

Drugačiji sastav za za Istok

Svaka domaćica koja je imala priliku da opere veš deterdžentom kupljenim u inostranstvu sigurno je primetila razliku u odnosu na prašak istog proizvođača koji se prodaje u domaćim radnjama. Hrvatsko udruženje „Potrošač” je posle nekoliko godina suđenja sa multinacionalnom kompanijom „Proktor i Gembl” (koja ih je tužila za klevetu) krajem januara i zvanično dokazalo da na njihovo tržište stižu proizvodi drugačijeg sastava od onog u zapadnoevropskim zemljama.

Sastav deterdženta „arijel kompakt” u Nemačkoj i Češkoj, odakle stiže i u Srbiju, bitno se razlikuje, kažu u Institutu za opštu i fizičku hemiju, objavljuje Politika.

DS traži proveru prihoda lidera LDP

Demokratska stranka juče je od lidera LDP-a Čedomira Jovanovića zatražila da javnosti objasni odakle mu novac! Portparolka DS-a Jelena Trivan naglašava da nadležni državni organi moraju da provere sve prihode i rashode Jovanovića i da ceo ovaj slučaj što pre treba prebaciti „na teren institucija", objavljuje Pres.

"Pozivamo nadležne da što pre reaguju, jer ove optužbe u javnosti više nemaju nikakvog smisla! Demokratska stranka insistira na tome da se ova priča iz medija prebaci na teren institucija. Zakon mora da se poštuje i da se prema svima primenjuje na isti način", naglašava Trivan. Ona apeluje na lidera LDP-a da više ne zloupotrebljava uspomenu na ubijenog premijera Đinđića.

Beogradski fantom na filmu

Film režisera Jovana Todorovića i producenta Bogdana Petkovića „Beogradski fantom”, koji govori o Vladi Vasiljeviću, Beograđaninu koji je 1979. ukrao beli „porše targa 911”, a zatim desetak večeri izluđivao miliciju svojim vratolomnim vožnjama na Slaviji, premijerno će biti prikazan 29. marta u Sava centru. Ovaj film je prvenstveno igrani, ali su korišćeni i autentični intervjui i arhivski snimci. Očekuje se da će animirati sve one koji se sećaju tih vratolomija pre trideset godina.

Poginula supruga sudije

U Knjaževcu je juče jutru, oko 6.30 časova, od podmetnute bombe kašikare na vratima stana poginula Radica Lukić (57), supruga sudije za prekršaje Velimira Lukića. Detalje o tom zločinu – sličnom onom koji se pre godinu dana dogodio u ovom gradu, kada je od podmetnute bombe na dvorišnoj kapiji svoje kuće poginuo predsednik Opštinskog suda u Knjaževcu Dragiša Cvejić – novinarima je, posle uviđaja, saopštio istražni sudija Zoran Jovanović. On je rekao da je bomba bila pričvršćena na kvaku ulaznih vrata stana sudije Lukića i da je nesrećna žena eksplozivnu napravu aktivirala otvaranjem vrata. Radica Lukić je neko vreme davala znake života, dok je njen suprug Velimir Lukić, predsednik Opštinskog veća za prekršaje, pokušavao da dozove pomoć, javlja Politika.

Kidnapovanje i silovanje

Devojčica D. B. (15), detaljno opisala kako su je tri mladića napastvovala u podrumu zgrade u Ustaničkoj 65 na Konjarniku. Oteli je ispred škole. Zvala majku da joj pomogne, javljaju Novosti.

Policija za silovanje sumnjiči M. M. (18) i dve godine starije M. K. i M. N. Njima je određeno zadržavanje od 48 sati i sa krivičnom prijavom će, najverovatnije, u četvrtak biti izvedeni pred istražnog sudiju jer se čekaju analize krvi.

Odbrana bivšeg sekretara za sport

Doskorašnji gradski sekretar za sport Igor Miklja, predsednik Olimpijskog komiteta Srbije Vlade Divac i bivši fudbalski reprezentativac Savo Milošević zatražili su na zajedničkoj pres konferenciji od gradonačelnika Dragana Đilasa da obrazloži svoj „nedemokratski čin” Mikljine smene.

Od trojice prijatelja, najžešći je bio Milošević koji je istakao da će na Glavnom odboru Demokratske stranke tražiti mišljenje o „ovako bestidnom činu”. Na pitanje kakvu reakciju očekuje od ovog odbora, Milošević je odgovorio da bi Đilasa „trebalo pitati šta posle svega očekuje”.

– Postoje dva razloga zbog kojih sam želeo da se oglasim – počeo je Divac pre svih na pres konferenciji u „Beogradskoj filharmoniji”. – Pre svega, ovde sam zbog ljudi koje cenim, Miklju kao novinara i uspešnog gradskog sekretara za sport, a Miloševića kao vrhunskog fudbalera i mog dugogodišnjeg prijatelja. Želeo sam kao predsednik OKS da ukažem na neke loše stvari u društvu u kojem ne postoje pravila ponašanja. Želimo da napravimo pravi sistem vrednosti u srpskom sportu i odmah nas sputavaju, ali, nećemo odustati.

Miklja je, kao i dan neposredno posle svoje smene, istakao da još nije dobio objašnjenje zašto se gradonačelnik odlučio na taj potez, javlja Politika.

Zvezda bez novca

Na „Marakani” su juče bili isključeni telefoni, zbog višemesečnog neplaćenog duga fudbalskog kluba Crvena zvezda, a igračima je u klupskom hotelu ukinuta hrana! Ove informacije, koje su se brzo širile, Zvezdin portparol Bogoljub Grujić nije želeo da potvrdi, ali ni da demantuje. Kazao je da je sve to prilično „prenaduvano”, kao i da se intenzivno radi na prevazilaženju problema oko izmirenja obaveza prema fudbalerima i svim zaposlenima.

Po nezvaničnim informacijama, objavljuje Politika, fudbalerima je juče, ipak, izmiren deo dugovanja. Međutim, može samo da se nagađa koliko su dobili novca, kao i kako su sredstva obezbeđena – da li pozajmicama članova Upravnog odbora ili uzimanjem novih kredita.

Crveno-beli bi zbog ogromnih dugova mogli da ostanu bez licence za sledeću sezonu. UEFA traži da se do 31. marta reše svi finansijski problemi, piše u Novostima.

Pripreme za beogradski turnir

Prvi ATP turnir na tlu Srbije i Beograda, Srbija open 2009, privukao je veliki broj atraktivnih teniskih imena, javlja Blic. Na takmičenju koje će se održati od 2. do 10. maja na terenima centra „Milan - Gale Muškatirović“ nalaze se Rus Igor Andrejev, Hrvati Ivo Karlović i Ivan Ljubičić, Argentinac Giljermo Kanjas, Italijan Andreas Sepi i mnogi drugi.