MMF DAO ROK DO OKTOBRA

Međunarodni monetarni fond dao je rok Vladi Srbije do oktobra da dokaže da će gromoglasno najavljene reforme državne administracije dati rezultate. Dok Politika u uvodniku objavljuje da drakonske kazne u novim propisima, prete gašenjem medija i uvodjenjem cenzure, Novosti objavljuju da treba sačekati da se vide posledice. Nezakonite su ponude raznih posrednika da građanima isplate neku sumu, samo na osnovu potvrde o pravu na akcije.

Žene, piloti lovačke avijacije Kineske narodne armije u Vazduhoplovnoj bazi
Tangšan, u provinciji Hebei

Odložena odluka MMF?

Predstavnici MMF-a u utorak predočili rezultate posete Beogradu: Srbija ispunila većinu do sada dogovorenog. Štednja države umesto dodatnog nameta, javljaju Novosti. Završetak druge revizije odložen je za 20. oktobar - potvrdili su u utorak, na zajedničkoj pres konferenciji, predstavnici MMF i Vlade Srbije.
"U tom terminu je već zakazana treća revizija, pa je dogovor da se te dve revizije spoje i za Bord pripremi izveštaj o realizaciji potpisanog sporazuma", rekao je u utorak Albert Jeger, šef Misije MMF za Srbiju, a koji je prethodnih desetak dana vodio pregovore sa predstavnicima Srbije. Prema Jegerovim rečima, sadašnji stend baj aranžman se „generalno dobro sprovodi“, piše u Novostima.

Međunarodni monetarni fond dao je rok Vladi Srbije do oktobra da dokaže da će gromoglasno najavljene reforme državne administracije dati rezultate, objavljuje Blic. Narednih nedelja vlast će imati pune ruke posla jer će morati da pripremi neophodne zakone, a od uverljivosti i odlučnosti zavisiće uplata druge i treće tranše stendbaj aranžmana, vrednih ukupno oko 1,2 milijarde evra, piše u ovomlistu pod naslovom "MMF ne veruje Vladi Srbije na reč".

Vlada Srbije i Međunarodni monetarni fond nastaviće krajem oktobra pregovore o reviziji kreditnog aranžmana, a mi do tada nećemo moći da povučemo drugu tranšu odobrenog novca, zaključak je juče završenih razgovora u Beogradu, javlja Pres. Šef misije MMF-a Albert Jeger izjavio je da Vlada Srbije do tada treba da pripremi temeljnu reformu državne uprave, penzijskog, obrazovnog, zdravstvenog sistema i javnih i komunalnih preduzeća, piše u ovom tabloidu pod naslovom "Država u problemu: Pare od MMF tek u novembru".

Vlast pobedila, opozicija se posvadjala?

Lider naprednjaka Tomislav Nikolić pozvao je juče Vojislava Koštunicu, predsednika DSS-a, da kaže da li je napad Miloša Aligrudića, šefa poslaničke grupe ove stranke, na naprednjake posle glasanja o medijskom zakonu bio „pojedinačno iskakanje ili je odlučeno da se pokvare odnosi između dve stranke”. Nikolić u intervjuu za Politiku, objašnjava da ne želi da kvari saradnju, ali da je vrlo iznenađen što je „DSS, u danu kada je donet najgori medijski zakon, protiv koga su naprednjaci vrlo jasno izrazili svoj stav, napao SNS i zato je potrebno da se jasno kaže o čemu se tu radi”.

Dan pošto je u skupštini rekao da je izlazak iz sale poslanika Srpske napredne stranke, posle glasanja protiv izmena Zakona o informisanju u načelu, uneo „dodatnu konfuziju” i da je dogovor sa naprednjacima bio drugačiji, Miloš Aligrudić, šef poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije, kaže za Politiku da to nije bila zamerka, kako su shvatili čelnici te partije Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić. Aligrudić naglašava da je namera DSS-a bila da se zajedničkim glasanjem SNS-a i DSS-a protiv zakona jasnije vidi ko je bio za, a ko protiv. Između opozicionih partija, dodaje on, ne sme da se „otvara front” i zato DSS ostaje privržen sporazumu o saradnji sa naprednjacima.

Šta donose izmene propisa o medijima

DokPolitika u uvodniku objavljuje da drakonske kazne u novim propisima prete gašenjem medija i uvodjenjem cenzure, Novosti objavljuju da treba sačekati da se vide posledice.

Prava suština usvojenih izmena i dopuna Zakona o javnom inforimisanju znaće se tek kada počne primena tog propisa u praksi, piše u Novostima. Dok će novinari biti pod lupom tužilaca, nadležne organe će nadgledati predsednik države Boris Tadić, koji je posle potpisivanja propisa poručio da će „pratiti efekte primene ovog zakona, kako pravo građana na informisanje ne bi bilo ugroženo“. Sami mediji će se, međutim, boriti da im budžeti ne budu ugroženi. Zato će morati da se late saveta. Novinari i urednici će, zbog znatno pooštrenih kazni, biti gotovo u svakodnevnom kontaktu sa advokatima i pravnicima, pre nego što puste informaciju u štampu. Takođe, država savetuje pripadnike „sedme sile“ da prođu kratak kurs kako bi se temeljno upoznalni sa svim „zamkama“ novog medijskog zakona, objavljuju Novosti.

Sudije i tužioci u Srbiji još nisu spremni da vode postupke po novim odredbama Zakona o informisanju koji stupa na snagu naredne sedmice, objavljuje Blic. Izuzetak je jedino Trgovinski sud. Upravo usvojenim zakonom iznenađeni su i novinari i urednici medija u regionu. Kako kažu, pod takvim rigoroznim uslovima i kaznama oni bi u svojim zemljama morali da angažuju čitave vojske advokata.

Sudija Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije, kaže za naš list da sudije nisu upoznate jer nije bilo nikakva javne rasprave.
"Ni Društvu sudija, ni Okružnom sudu u Beogradu, gde radim, nije dostavljen predlog zakona. Nismo pitani za mišljenje. Bojim se da će se opet kola slomiti na sudijama, koji će biti prinuđeni da svojim odlukama zatvaraju neke medije", kaže sudija Boljević, prenosi Blic.

Predsednik Srbije Boris Tadić je ekspresnim potpisivanjem izmena i dopuna Zakona o informisanju, samo nekoliko sati posle usvajanja u Skupštini Srbije, sprečio da Ustavni sud Srbije po hitnoj proceduri, u roku od osam dana, oceni ustavnost odredbi ovog kontroverznog zakona. Ovo tvrdi predsednica Udruženja novinara Srbije Ljiljana Smajlović, prenosi Pres.

"UNS je imao plan da odmah po glasanju u Skupštini iskoristi pravnu mogućnost da pre nego što zakon bude potpisan od Ustavnog suda traži ocenu njegove ustavnosti po hitnoj proceduri. U tom slučaju sud bi bio dužan da u roku od osam dana saopšti da li je zakon u skladu sa Ustavom ili nije. Možda bi sud zaključio da je protivustavan i u tom slučaju zakon ne bi stupio na snagu", kaže Smajlovićeva.

"Zašto je predsednik Tadić stavio potpis na kontroverzan zakon, koji je celokupna javnost, ustavna, pravna, stručna, osuđivala?! Kako je predsednik Tadić uspeo da za nekoliko sati zaključi da je sporni zakon u skladu sa Ustavom i nije dopustio da to učini Ustavni sud? Da li je ijedan drugi zakon potpisao tako ekspresno?", pita Smajlovićeva.

Dogovor koji su oko usvajanja izmena Zakona o javnom informisanju napravili Demokratska stranka, G17 plus i Liberalno-demokratska partija zasnovan je na njihovom zajedničkom interesu da se spreče novi izbori, odnosno raspad vladajuće koalicije, zajednička je ocena Danasovih sagovornika o tome ko će biti žrtva, a ko politički profiter nakon usvajanja spornog zakona. Izbori bi, kako ocenjuju naši sagovornici, doveli ili do gubljenja dominantne pozicije koju trenutno uživa DS ili do gubitka značajnog udela u vlasti bez uporišta u biračkom telu, što je pozicija G17 plus, ili pak situacije u kojoj je LDP, da nakon novih izbora možda ne bi prešla cenzus.

Opšte je mišljenje da je Zakon o informisanju usvojen da bi se vlast obračunala s nepodobnim medijima, objavljuje Borba.

Nezaposlenost u Evropi

Statistička agencija Evropske unije Eurostat saopštila je da je stopa nezaposlenosti u 16 zemalja koje koriste euro dostigla 9,5 odsto u julu, u poređenju sa 9,4 odsto u junu, što je najveća stopa nezaposlenosti od maja 1999. godine, javlja Politika.

Dok je to povećanje nezaposlenosti statistički neznatno, jer predstavlja rast od samo jedne desetine procenta, u julu je 167 hiljada ljudi izgubilo posao.

Pomirenje posle sto godina

Posle gotovo vekovnog neprijateljstva, Ankara i Jerevan su konačno izrazili spremnost da podignu rampe na Araratu i da uspostave diplomatske odnose, javlja Politika.

„Republika Turska i Republika Jermenija su se dogovorile da otpočnu političke konsultacije o dva protokola: o uspostavljanju diplomatskih odnosa i o razvoju bilateralnih odnosa. Sporazum je postignut posredništvom Švajcarske”, navedeno je u saopštenju koje je istovremeno objavljeno u Ankari, Jerevanu i u Bernu.

Odnose dve susedne zemlje opterećuje skoro stogodišnji spor oko toga da li je u vreme raspada Otomanske imperije nad Jermenima izvršen genocid ili ne. U Jerevanu tvrde da je tada smišljeno likvidirano „milion i po pripadnika tog naroda” koji je živeo na prostorima Anadolije. U Ankari to uporno opovrgavaju i objašnjavaju da je tada možda stradalo „nekoliko stotina hiljada Jermena”, ali da to ni u kom slučaju nije bio genocid.

Sedam decenija od II svetskog rata

Svet se u utorak poklonio senima žrtava Drugog svetskog rata, javljaju Novosti pod naslovom "Dan pomirenja". Navršilo se sedam decenija, otkako je, bez prethodne objave rata, nemački ratni brod ”Šlezvig-Holštajn” otvorio vatru na vojnu bazu kod Gdanjska. Taj napad označio je početak svetskog sukoba, u kojem je život izgubilo više od 50 miliona ljudi širom sveta, od čega skoro šest miliona u Poljskoj.

Komemorativna ceremonija povodom obeležavanja 70. godišnjice početka
Drugog svetskog rata: Angela Merkel, Vladimir Putin

Nezakonit promet besplatnih akcija

Nezakonite su ponude raznih posrednika da građanima isplate neku sumu, samo na osnovu potvrde o pravu na akcije, pristigle od Agencije za privatizaciju, objavljuje Politika.

Približava se vreme naplate besplatnih akcija, za sada samo od NIS-a. Nebojša Ćirić, državni sekretar za privredu i privatizaciju Srbije, nedavno je najavio da će građani najkasnije do kraja godine moći da prodaju te akcije.

Država je jednom od poslednjih odluka propisala da građanima sleduje pet akcija NIS-a u nominalnoj vrednosti od po 500 dinara, znači ukupne nominalne vrednosti 2.500 dinara. Koliko one zapravo vrede, odrediće, naravno, berza kada počne trgovanje.

Svaka prevremena naplata je, međutim, pod velikim znakom pitanja. Zato što Zakon o besplatnim akcijama i pravu na novčanu naknadu izričito propisuje da svi građani i zaposleni u NIS-u koji imaju pravo na besplatne akcije moraju prvo da budu evidentirani u Centralnom registru hartija od vrednosti, što još nije učinjeno.

Cena parlamenta

Novosti istražuju - koliko je parlament Srbije potrošio u prvoj polovini ove godine: Poslanici koštali 324 miliona dinara, a stručne službe 280 miliona. Troškovi se uklapaju u planirani budžet, piše u Novostima pod naslovom "Milion po poslaniku".

Svaki poslanik republičkog parlamenta u prvih šest meseci koštao je državnu kasu, u proseku, više od po milion dinara, objavljujeBlic.

(ilustracija: Blic)

Na proleće, gradnja autoputa ka Jadranu

U martu počinje izgradnja dela budućeg autoputa Beograd - južni Jadran, objavljuju Novosti. Prema proceni stručnjaka, izgradnja prvih 70 kilometara koštala bi maksimalno oko 245 miliona evra. Projektna dokumentacija za izgradnju prve deonice autoputa od Ostružnice do Ljiga biće spremna do kraja godine. Trka za izbor najboljeg ponuđača kreće već 1. januara, a u martu bi, prema najavi ministra Milutina Mrkonjića, trebalo da počne i izgradnja.

Bez poskupljenja do kraja godine

Sadašnja cena struje neće se menjati do kraja ove godine. Ako dođe do poboljšanja ekonomskih prilika u zemlji, kilovat-sat električne energije može poskupeti tek početkom 2010, potvrdio je juče u razgovoru za Politiku Petar Škundrić, ministar energetike. Cena daljinskog grejanja neće se osetnije menjati. Najviše za procenat inflacije, kaže ministar i dodaje da ni grejanje domaćinstava priključenih na gas neće poskupeti.

Bez prevremenih penzija ubuduće

Srbija je po starosti građana jedna od najstarijih država u Evropi. S druge strane, možemo se pohvaliti, iako to i nije za pohvalu, da prednjačimo po broju mladih penzionera.
Mogućnost odlaska u prevremenu penziju maksimalno je korišćena godinama unazad, pa će stoga, kako najavljuju u Vladi, ova kategorija biti „ozbiljno preispitana”.
Prema reformi penziono-invalidskog osiguranja koja je u toku, kriterijumi za odlazak u prevremenu penziju biće daleko stroži, a te penzije i verovatno mnogo niže od pune penzije koja bi bila isplaćivana, kaže za Blic Jovan Krkobabić, potpredsednik Vlade Srbije.

Opet odloženo sudjenje profesorima i studentima

Dve su­sed­ne dr­ža­ve, Sr­bi­ju i Hr­vat­sku po­tre­sa­ju go­to­vo iden­tič­ne afe­re „in­deks” u ko­ji­ma su ak­te­ri stu­den­ti i pro­fe­so­ri, a mi­to za is­pi­te je u oba slu­ča­ja raz­log sud­skog po­stup­ka, javlja Politika.

Za raz­li­ku od nas, Hr­va­ti su ka­sni­je ot­kri­li afe­ru i već je pro­ce­su­i­ra­li, dok se na­ša ras­te­že i ni­ka­ko da ot­poč­ne su­đe­nje ak­te­ri­ma, ko­je je ju­če po še­sti put od­lo­že­no. Ni iz še­stog po­ku­ša­ja ju­če ni­je otvo­ren glav­ni pre­tres u Smederevu, na su­đe­nju za afe­ru „in­deks” jer je usle­di­la sal­va no­vih zah­te­va za iz­u­ze­ća, uglav­nom zbog to­ga što je za­me­nik okru­žnog tu­ži­o­ca u Be­o­gra­du u me­đu­vre­me­nu ob­u­sta­vio po­stu­pak pro­tiv do­ne­dav­no okri­vlje­nog pro­fe­so­ra Oli­ve­ra An­ti­ća, či­me je on ski­nut sa op­tu­žni­ce. Advo­ka­ti su od­lu­ku be­o­grad­skog tu­ži­o­ca oce­ni­li kao is­prav­nu i za­ko­ni­tu, ali su za­to iz­ra­zi­li sum­nju u ne­pri­stra­snost tu­ži­la­štva u od­no­su na osta­le okri­vlje­ne.

Hapšenje grupe

Srpska policija uhapsila je juče osam članova jedne od najjačih međunarodnih kriminalnih grupa, a među njima je i organizator Darko Elez iz Sarajeva, navodi se u saopštenju MUP-a Srbije. Istovremeno, na teritoriji susedne države, policija Republike Srpske i pripadnici MUP-a BiH su u sinhronizovanoj akciji uhapsili 13 članova ove kriminalne grupe, od kojih su dvojica aktivni policajci.

"Članovi grupe osumnjičeni su da su od 2006. godine na teritoriji zapadnog Balkana pripremali i vršili najteža krivična dela. Policija sumnja da Elezova grupa stoji iza brojnih ubistava, iznuda, ucena, razbojništava, krijumčarenja i trgovina narkoticima, oružjem, eksplozivnim napravama i motornim vozilima. Članove grupe dovode se u vezu i sa pranjem novca", navedeno je u policijskom saopštenju. U akciji, policija Srbije i BiH uhapšen 21 član kriminalnog klana koji se sumnjiči za najteža krivična dela. Novac od pljački, ucena i reketiranja ulagali u automobile i nekretnine, prenosi Politika.

U Srbiji i BiH uhapšena 22 pripadnika organizovane kriminalne grupe na čijem čelu je Darko Elez iz Istočnog Sarajeva. Banda osumnjičena za ubistva, ucene, trgovinu drogom, pranje novca, piše u Novostima.

"Udar na kriminal: Uhapšena 22 opasna mafijaša", naslov je u Presu.

Uhapšen otac pretučene devojčice

Bratislav G. (38) iz Niša uhapšen je zbog sumnje da je fizički zlostavljao svoju petogodišnju ćerku D. G. On se sumnjiči da je u poslednjih mesec dana više puta tukao devojčicu, a nasilje je kulminiralo pre nedelju dana, kada je dete sa teškim telesnim povredama opasnim po život primljeno na Dečju hiruršku kliniku, javlja Pres.

Bata G. (38) iz Niša uhapšen je zbog sumnje da je svojoj petogodišnjoj ćerki polomio rebra i naneo povrede unutrašnjih organa. Šef odseka za suzbijanje opšteg kriminaliteta Nebojša Petković ocenio je da je ovaj slučaj jedan od težih slučajeva nasilja u porodici koji je do sada zabeležen u Nišu, objavljuje Blic.

Pucnjava u garaži

Dušan L. star oko pedeset godina i žena čiji identitet nije poznat ranjeni su iz vatrenog oružja sinoć oko 21 čas u javnoj garaži, na Obilićevom vencu, javlja Politika. Prema nezvaničnim informacijama, napadač je na prvom nivou garaže ispalio šest hitaca u automobil „folksvagen pasat” budvanskih registarskih oznaka u kome su bili Dušan i njegova saputnica.

Odmah posle pucnjave napadač je pobegao ka džipu „be-em-ve” crne boje beogradskih registracija u kome su ga čekala, čulo se nezvanično, dvojica saučesnika. Oni su se munjevitom brzinom odvezli ka Zelenom vencu gde im se izgubio svaki trag. Vozač Hitne pomoći, koji se u tom trenutku zatekao u blizini, prevezao je povređene u Urgentni centar. Njima su lekari konstatovali teške telesne povrede. Kako nezvanično saznaje ovaj list, Dušan L. pogođen je u glavu i stomak, a žena u noge.

Utvrdjen identitet leša iz bunara

Tri dana pošto su trojica radnika čisteći bunar u Loku, kod Titela, u zavarenom buretu pronašli telo mladića, novosadska policija je utvrdila da je žrtva Dejan Raspopović, Beograđanin rođen 1974. godine. Ispostavilo se da je žrtva bivši član „zemunskog klana“ sa podebljim policijskim dosijeom u kome se nalaze sumnje za silovanja pa sve do trgovine drogom, javljaju Novosti.
On je poslednji put viđen 13. maja 2006. godine kod benzinske pumpe OMV u Borči. Njegov nestanak prijavio je ujak.
Nekoliko stotina metara od bunara u kome je pronađeno telo bio je i salaš Đure Mutavog, na kojem je 2001. u zatočeništvu nedeljama držan Milija Babović, beogradski biznismen, koga je oteo zemunski klan.

Dobar početak u Njujorku

Jelena Janković na početku turnira US open

Najbolji srpski teniser Novak Đoković plasirao se u drugo kolo Otvorenog prvenstva SAD, pošto je u Njujorku savladao Hrvata Ivana Ljubičića sa 6:3, 6:1, 6:3 posle jednog sata i 37 minuta igre, javlja Politika.

Najbolja srpska teniserka Jelena Janković plasirala se u drugo kolo Otvorenog prvenstva SAD u Njujorku, pošto je na startu turnira savladala Italijanku Robertu Da Vinči sa 6:2, 6:3 posle 70 minuta igre.

Srpski teniser Nenad Zimonjić i Kanađanin Danijel Nestor plasirali su se u drugo kolo igre parova na Otvorenom prvenstvu SAD u Njujorku, pošto su na startu savladali Nemce Andreasa Beka i Simona Grola sa 6:3, 7:5.

Uspešan start zabeležio je i Viktor Troicki koji je u prvom kolu savladao Australijanca Petera Lužaka sa 3:2. Za razliku od njih, Janko Tipsarević nije uspeo da se plasira u drugo kolo pošto je izgubio od Francuza Florana Sere rezultatom 3:0, piše u Blicu.