MESEC U KOME SE VEĆINA HVATA ZA GLAVU

U septembru se građani najviše zadužuju a najčešće se probijaju "minusi" u bankama. U naredne dve godine iz lokalne administracije, institucija i preduzeća trebalo bi otpustiti 7.866 ljudi. Već od oktobra građani će moći da uzimaju nove subvencionisane stambene kredite pod povoljnim uslovima.

Otvaranje izložbe "100 godina srpske umetnosti - slikarstvo u Srbiji 1850-1950"
u galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti

Septembarsko zaduživanje gradjana

Kada se u septembru svode računi o izdacima, pristiglim i onim koji predstoje, većina nas se uhvati za glavu, piše u Novostima. U mesecu po povratku sa odmora porodični budžeti posebno su na udaru, ne samo zbog početka školske godine, odnosno nabavke knjiga i opreme, već i zbog izdataka za kupovinu ponečega od garderobe, ogreva i spremanja zimnice. Uz to, po pravilu u septembru se osete i "teži komunalni računi".

Poskupelo je, prema zvaničnim statističkim merenjima, 12,5 odsto stanovanje za godinu dana u Srbiji, a samo izdaci za ogrev i osvetljenje povećani su u prvih osam meseci za 4,7 odsto.

U septembru se prema istraživanju, građani najviše zadužuju. Štednja u bankama je tada znatno niža nego u drugim mesecima, a najčešće probijeni "minusi" u bankama. Nivo potrošnje značajno se poveća. Analitičari ukazuju da se tokom septembra građani zadužuju bez pokrića, objavljuju Novosti pod naslovom "Ne pomažu dve plate". Pitanje je kako će već finansijski oslabljeno stanovništvo platiti ceh za ovaj mesec - ukazuju analitičari.

Protest radnika preduzeća Trudbenik gradnja ispred Ministarstva ekonomije
i regionalnog razvoja

Otpuštanje iz lokalne administracije

U naredne dve godine iz lokalne administracije, institucija i preduzeća trebalo bi otpustiti 7.866 ljudi da bi se broj zaposlenih sveo na optimalnu meru, a opštine postale efikasnije, pokazala je analiza urađena u Vladi Srbije u koju je Blic imao uvid. Najviše prekobrojnih je u Beogradu, gde čak 3.352 zaposlena čekaju otkaz već sledeće godine. Prema istom predlogu u Novom Sadu bi sledeće godine trebalo otpustiti 353, a u Nišu 260 ljudi. Otkazi će, verovatno, izazvati veću dramu po unutrašnjosti jer u Leskovcu je čak 440 ljudi viška, u Vranju 237, u Jagodini 212, Kragujevcu 211.

Čelni ljudi ekstremno siromašnih opština poput Medveđe ili Bojnika, koje procentualno imaju najveće viškove od 32, odnosno 36 odsto zaposlenih i treba da otpuste 50 do 72 činovnika, kažu za Blic da strepe od dana kada će saopštiti službenicima da su tehnološki višak „jer to znači odlazak na ulicu, budući da u ovim varošima ne radi ni jedno preduzeće“.

Država izmiruje obaveze

"Jav­ne fi­nan­si­je Sr­bi­je su sta­bil­ne, sta­nje je nor­ma­li­zo­va­no, Tre­zor re­dov­no iz­mi­ru­je bu­džet­ske oba­ve­ze, ne­ma ni­jed­nog ko­ri­sni­ka ko­me dr­ža­va du­gu­je du­že od se­dam da­na i svi će ove go­di­ne do­bi­ti ono što im je na­me­nje­no pro­leć­nim re­ba­lan­som bu­dže­ta. Mi­ni­star­stvo fi­nan­si­ja či­ni sve da se odr­ži pro­jek­to­va­ni ni­vo jav­ne po­tro­šnje i fi­skal­ne ma­ka­ze za ovu go­di­nu ne na­me­ra­va da upo­tre­bi. Ma­njak u bu­dže­tu po­kri­će­mo do­ma­ćim i stra­nim kre­di­ti­ma", ka­že Vuk Đo­ko­vić, dr­žav­ni se­kre­tar u Mi­ni­star­stvu fi­nan­si­ja, objavljuje Politika.

Susret predsednika Srbije Borisa Tadića i ministra odbrane NR Kine Lianga Guanglija

Povoljniji krediti za stanove

Već od oktobra građani će moći da uzimaju nove subvencionisane stambene kredite pod povoljnim uslovima, po novom programu koji će biti uskoro usvojen. U prvih 36 meseci bankari neće naplaćivati interes, objavljuju Novosti. Kako iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja najavljuju,Vlada Srbije bi za deset dana trebalo da usvoji program za dotiranje stambenih zajmova uz pomoć države, koji će važiti samo za kupovinu novih stanova. Iznos kredita će biti maksimalno 100.000 evra, rok otplate 30 godina, a u prve tri godine banke neće zaračunavati kamatu.

Od građana se očekuje učešće od pet odsto, doć će država obezbediti 20 odsto, a banke će kreditirati ostalih 75 odsto po kamatama koje same odrede, ali, kako kažu u Ministarstvu ekonomije, trebalo bi da se kreću od četiri do šest odsto. Stambeni krediti uz subvenciju biće beskamatni sve do 31.oktobra 2012. godine. Tako da što se kasnije kupe, to će imati kraći period beskamatnog dela zajma.

Vlada Srbije bi za desetak dana trebalo da usvoji novi program subvencionisanja stambenih kredita koji će po prvi put biti beskamatni u prve tri godine otplate, objavljuje i Blic. Uslov je da kupac bira novi stan, tačnije, da bude prvi vlasnik.

Na prodaju "Galenika"

Od najatraktivnijih srpskih preduzeća, do kraja godine će na prodaju biti ponuđena samo „Galenika”. Budući kupci treba već sada da računaju da zemunsku fabriku lekova neće moći da pazare bez 200 miliona evra, što će biti minimalna cena na tenderu za 100 odsto kapitala.

"Nadamo se da ćemo do kraja meseca objaviti javni poziv. Na Vladi je da odredi koliko će kapitala prodavati", rečeno je Blicu u Agenciji za privatizaciju.

Nema struje ni rešenja

Episkop raško-prizrenski Artemije, čije se privremeno sedište eparhije nalazi u Gračanici, kaže za Politiku da je Pećka patrijaršija dobila struju zato što je potpisala ugovor.

Znači u ostalim manastirima još nema struje zato što niko neće da potpiše taj ugovor.

Da, mi ne želimo da potpišemo takve ugovore.

Kako mislite da će se rešiti taj problem?

Pa, videćemo. Mi smo to već rešili. Svećama i kandilima.

Vi ste rekli da nećete da potpišete ugovor sa KEK-om zato što bi to značilo priznanje nezavisnosti Kosova.

Ne da bi značilo nego bi i bilo, kaže episkop Artemije. Očekujemo da naša država kaže neku reč, da nas savetuje šta treba da uradimo. Ali da to bude zvanično: napismeno i potpisano.

Na zahtev meštana naselja Brdjani, održan je protestni miting povodom još
uvek aktuelne situacije oko obnove Albanskih kuća u tom naselju

Drugo pojeftinjenje uz 12 poskupljenja

Gorivo bi na pumpama u Srbiji od subote moglo da pojeftini za oko 2,5 dinara za litar u proseku, javlja Blic. Tako bi motorni benzin sa sadašnjih 105 pojeftinio na 102,5 dinara, dok bi evrodizel umesto dosadašnjih 102,50 koštao 100 dinara za litar. Ovo bi trebalo da predstavlja izvesno olakšanje za vozače, ali treba reći da se radi o tek drugom pojeftinjenju derivata u ovoj godini. S druge strane, gorivo je u 2009. godini dvanaest puta poskupljivalo, što zbog skoka cene nafte na tržištu, ali i podizanja akciza, pa je Srbija tako zemlja sa najskupljim gorivom u regionu.

Lekar odbio pomoć - Srbinu

Čelnici hrvatske opštine Vrhovine optužili su lekara u Domu zdravlja u Otočcu Enesa Mujkanovića da je odbio pružiti adekvatnu pomoć pacijentu Bošku Radiću koji je dovezen sa simptomima moždanog udara, zato što je Srbin, piše Jutarnji list, prenosi Politika.

Zamenik načelnika Vrhovina Miroslav Mašić tvrdi da ih je, kada su on i Načelnik opštine Vrhovine Milorad Delić došli u stacionar u Otočcu, lekar odmah počeo vređati, a malo je nedostajalo i da ih fizički napadne.

„Govorio nam je 'dosta je bilo vašeg četnikovanja u Vrhovinama... gamad Vrhovljanska... skinuću vam ja kokarde sa glave obojici... što ćete kad ste rođeni kao četnici svi... hoćete li možda zapevati Vojvodu Sinđelića ovde' i mnoge druge uvrede kojih se više i ne sećam”, rekao je Mašić.

Lekar Esad Mujkanović iz doma Zdravlja Otočac u Hrvatskoj odbio je da ukaže pomoć pacijentu Bošku Radiću (67) iz Vrhovine, javlja i Blic pod naslovom "Lekar vratio pacijenta jer je Srbin".

Francuzi štitili Gotovinu

General Filip Rondo, tajni agent koji se izuzetno visoko kotirao u Ministarstvu odbrane kod više ministara, uneo je u svoj dnevnik da su Francuska i njena tajna obaveštajna služba održavale bliske kontakte s Hrvatskom i pomagale joj od druge polovine 1991. godine, kao i da su se protivile hapšenju hrvatskog generala Anta Gotovine u vreme dok je bio begunac od Haškog tribunala! Do ovog otkrića došao je francuski dnevnik Liberasion, prenose Novosti.

Novi sarkofag za Černobil

Ukrajina će uskoro početi izgradnju novog betonskog sarkofaga koji će pokriti uništeni četvrti reaktor nuklearne elektrane Černobil, a projekat je već predstavljen Državnom nuklearnom regulatornom komitetu, saopšteno je u Kijevu, prenosi Politika.

Ugovor o izgradnji novog sarkofaga je potpisan pre dve godine između ukrajinskih vlasti i francuskog konzorcijuma „Norvarka”, pri čemu su troškovi izgradnje bili procenjeni na 505 miliona dolara, prenela je agencija Itar-Tas.

Radovi će biti započeti u leto sledeće godine, a u planu je da ogromni svod, koji će imati dužinu od 257 metara, širinu od 150 metara i visinu od 108 metara, bude podignut do 2015.

Praznik rada u Americi

Američki predsednik Obama održao je govor u Sinsinatiju, nastojeći da
ublaži sve jači utisak kako mu nacionalno kormilo u vremenu krize izmiče iz ruku

Amerika danas proslavlja praznik koji ostatak sveta obeležava 1. maja, Dan rada. Još od 1884, kada je ozakonjen, to je tradicionalna svetkovina kraja leta, dan izleta, parada, vatrometa, neizostavnog roštilja – i političkih govora, objavljuje Politika.

Praznik rada protiče, naime, u sumornom raspoloženju onih kojima je posvećen – radnika. Dok mediji prenose vesti da je ekonomija počela da se oporavlja i da je recesija, koja je zvanično počela još u decembru 2007, „tehnički gotova“, najnoviji izveštaj o stanju na tržištu rada, obelodanjen u prošli petak, bar devet miliona Amerikanaca doživljava samo kao glasine. U avgustu je armija otpuštenih povećana za 216.000, što je stopu nezaposlenosti sa julske stope od 9,4 odsto povećalo na 9,7, što praktično znači da je bez posla svaki deseti Amerikanac.

Detaljniji uvid u rendgenski snimak američke nezaposlenosti pokazuje da jedna trećina otpuštenih već šest meseci ne može da nađe novi posao, što se događa prvi put od Drugog svetskog rata.

Američki režiser Majkl Mur na premijeri film Kapitalizam - Ljubavna prièa
(Capitalism: a Love Story) na 66. Venecijanskom filmskom festivalu

"Tranzicioni zamor materijala"

Bauk etatizma kruži Srbijom, piše u Politici.

Pošto je izdržala krizu nepunu godinu i osam godina od početka demokratskih promena, srpska radnička klasa i politička elita kao da su se umorili od reformi i tranzicije. Radnici izgleda da od svih gazda najviše vole državu, jer je darežljiva i ne pita za cenu jer rasipa tuđi novac. S druge strane, političkim liderima su od svih glasača na sledećim izborima najmiliji radnici i zato ne pitaju koliko košta da ih potkupe novcem uzetim kroz veće poreze ili veće zajmove u inostranstvu.

Vlast je, čini se, podlegla uticaju antireformističkih snaga koje mesecima tvrde da je kapitalizam mrtav i u Americi. Kriza je, međutim, pogodila i druge (pa i susedne) zemlje u tranziciji, ali se država nigde ne pojavljuje kao vlasnik preduzeća. Ukoliko politička vlast nastavi da koketira s radnicima, Srbija će biti jedina evropska zemlja koja je kapitulirala pred tranzicionim zamorom materijala, objavljuje Politika u uvodniku Miše Brkića.

Predsednik Venecuele Hugo Čavez i američki režiser Oliver Ston na promociji
filma "South of the Border" na 66. filmskom festivalu u Veneciji

(Naj)Strože kazne za medije

ko­ji da­nas stu­pa na sna­gu, me­di­ji­ma je za­pre­tio znat­no ve­ćim ka­zna­ma za gre­ške i pro­pu­ste, objavljuje Politika. Me­dij­ske ku­će, no­vi­nar­ska udru­že­nja i struč­na jav­nost ka­žu da su po­me­nu­te ka­zne ne­pri­me­re­no vi­so­ke, me­re­ći to pre sve­ga ma­te­ri­jal­nim po­lo­ža­jem po­je­di­nih gla­si­la i vi­še ne­go skrom­nim za­ra­da­ma no­vi­na­ra. Na pi­ta­nje ka­kva je si­tu­a­ci­ja u dru­gim ze­mlja­ma u Udru­že­nju no­vi­na­ra Sr­bi­je ka­žu da ne ras­po­la­žu upo­re­di­vim po­da­ci­ma, jer „ni­je pri­me­re­no da se po­re­di­mo sa bo­ga­tim sve­tom”.

U po­ku­ša­ju da do­ma­će ka­zne upo­re­de sa oni­ma ko­je mo­gu da za­de­se me­di­je u dru­gim ze­mlja­ma, po­zna­va­o­ci uka­zu­ju da su iz­no­si ka­zni za kle­ve­tu i uvre­du je­dan od mo­gu­ćih in­di­ka­to­ra. U Če­škoj, re­ci­mo, naj­ma­nja nov­ča­na ka­zna za me­dij­sku kle­ve­tu je 68 evra, a mak­si­mal­na je 168.000 evra. Naj­ve­ća ka­zna za uvre­du i kle­ve­tu u Fran­cu­skoj iz­no­si 45.000 evra, a u Ne­mač­koj ne­ma ogra­ni­če­nja i sud od slu­ča­ja do slu­ča­ja pre­su­đu­je iz­nos na osno­vu svih okol­no­sti slu­ča­ja, pa i fi­nan­sij­ske mo­ći no­vi­na­ra. I u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji ne­ma li­mi­ti­ra­nih iz­no­sa, već i ta­mo sve za­vi­si od pro­ce­ne su­da.

Fotografija američke svemirske agencije NASA astronauta tokom rada na
spoljašnosti Međunarodne svemirske stanice

Pohvala ministru i seljacima

Saša Dragin, ministar poljoprivrede, govori za Novosti o uštedama u svom resoru, budžetu za agrar, pomoći proizvođačima: "Štednjom smo se napregli do granice pucanja. Subvencije će ostati. Vlada ne može bez resora poljoprivrede."

Agrar je jedina grana srpske privrede koja i u kriznim vremenima beleži rast i puni državnu kasu, Ministarstvo je isplatilo na vreme sve subvencije i dobilo pohvale za postignute uštede. Taj resor je i jedini koji je smanjio broj zaposlenih za 10 odsto.

"Nisam srećan, ali drugačije nije moglo. Kada sam posle rebalansa u martu video kolika nam sredstva sleduju, izračunao sam da to moram da uradim ako hoću da ispunim obaveze prema poljoprivrednicima", kaže ministar Dragin.

Protest belgijskih farmera ispred sedišta Evropske unije u Briselu zbog pada cene mleka

Ni iz Futoga nije svaki "futoški kupus"

Ko ni­je pro­bao „fu­to­ški ku­pus“, ka­žu, još ima šan­su, jer će ga mo­žda već do­go­di­ne, ako se pro­iz­vod­nja ne po­ve­ća, vi­še bi­ti na stra­nim tr­pe­za­ma ne­go u Sr­bi­ji, piše u Politici. In­te­re­so­va­nje stra­na­ca za ovaj srp­ski brend (re­gi­stro­van ne­dav­no u Za­vo­du za in­te­lek­tu­al­nu svo­ji­nu pod red­nim bro­jem 50) sve je ve­će, a u Fu­to­gu ne mo­gu uvek da udo­vo­lje svim po­tre­ba­ma.

Osim na do­ma­ćem tr­ži­štu, tra­žen je u Fran­cu­skoj, Ru­mu­ni­ji, Šved­skoj, Austri­ji, Ne­mač­koj, Ru­si­ji, a sti­gle su i pr­ve na­rudž­bi­ne iz SAD, Ka­na­de i Austra­li­je. Me­še­ta­ri­ma to ni­je pro­ma­klo. Na evrop­skom tr­ži­štu po­ja­vio se la­žni „fu­to­ški ku­pus“, a is­po­ru­ču­je se iz po­je­di­nih me­sta Hr­vat­ske i Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, naj­vi­še iz oko­li­ne Va­ra­ždi­na. Na taj fal­si­fi­kat su već upo­zo­re­ni stra­ni kup­ci, ma­da su ne­ki i sa­mi pre­po­zna­li pre­va­ru.

Pred­sed­nik Udru­že­nja „Fu­to­ški ku­pus“, Go­ran Pu­a­ča, di­plo­mi­ra­ni in­že­njer teh­no­lo­gi­je, upo­zo­ra­va, me­đu­tim, da se ne­do­volj­no pra­vi raz­li­ka iz­me­đu sor­te „fu­to­ški ku­pus“ i hi­bri­da ku­pu­sa ko­je isto­vre­me­no uz­ga­ja­ju Fu­to­ža­ni, i to na mno­go ve­ćim po­vr­ši­na­ma. Adu­ti hi­bri­da ni­su ni slič­ni auten­tič­noj sor­ti. Nji­hov kva­li­tet je, uka­zu­je naš sa­go­vor­nik, ne­u­po­re­div, kao ne­bo i ze­mlja. Ali, mno­gi Fu­to­ža­ni su se pri­klo­ni­li eko­nom­skoj lo­gi­ci, jer dok se sa jed­nog hek­ta­ra „fu­to­škog ku­pu­sa“ ube­re od 2,5 do tri to­ne po hek­ta­ru, pri­no­si hi­bri­da su dvo­stru­ko ve­ći.

Heroji ohridske tragedije

Žaklina Spasić i Gordana Dimitrijević heroji u tragediji na Ohridu. Kapetan „Aleksandrije“: "One su prosto letele sa čamca na čamac i bukvalno oživljavale utopljenike. Posle su se sklonile, jer nisu želele publicitet", piše u Novostima pod naslovom "Lekarke sa VMA spasle sedam davljenika".

Među pedesetak turista, ronilaca i policajaca koji su učestvovali u spasavanju bugarskih turista posle brodoloma „Ilindena” na Ohridu sa divljenjem se priča o nepoznatoj srpskoj doktorki koja je sigurne smrti spasla sedmoro davljenika, objavljuje Politika.

Gordana Ručevska iz Kočana, Đorđi Kostovski i Branislav Kodrić iz Skoplja, Aleksandar Mojsovski iz Tetova proglašeni su herojima ohridske tragedije. Ruvčevska se sa svojim suprugom i gliserom slučajno zatekla na mestu nesreće i zahvaljujući njihovoj prisebnosti iz vode je, dva minuta posle nesreće, izvađeno troje bugarskih državljana koji su bili neplivači.

Hrabri Đorđe Kostovski, mladi Skopljanac koji studira u Bugarskoj, mnogobrojnim novinarima koji su se ovog vikenda sjatili u Ohridu sa neskrivenim divljenjem govorio je o srpskoj doktorki sa broda „Aleksandrija” koja je takođe nesebično pritekla u pomoć davljenicima.

"Još sam pod utiskom onoga što je uradila ta doktorka iz Srbije, koja je bila na „Aleksandriji”. Svojim očima sam gledao kako je sedmoro davljenika vratila iz mrtvih. Ta gospođa je prosto letela iz čamca u čamac i oživljavala ljude koji nisu davali nikakve znake života", ispričao je Kostovski reporterima skopskog „Dnevnika”.

Sva nastojanja Politikinog izveštača da sazna identitet hrabre doktorke ostala su bez rezultata. Ljudi su je upamtili i sigurno je da će je još dugo pamtiti zbog hrabrosti, stručnosti i nesebičnosti, ali u panici koja je bila glavno obeležje ohridske tragedije, niko se nije setio da je pita za ime.

Vlada Srbije i blago Karadjordjevića

Zlato Karađorđevića u polugama, dijadema kraljice Marije, zlatnici, zlatni pribori za jelo i pregršt drugog blaga koje se spakovano u deset vreća nalazi u trezoru Narodne banke Srbije, o čemu je Politika pisala minulih dana, izazvali su veliko interesovanje čitalaca. Osnovno što se u toj znatiželji nameće svodi se na pitanje: ko je nadležan za ove dragocenosti i šta će se sada dalje dešavati s njima.

Politika je saznala da su blago spakovali članovi komisije 1982. godine, koju je oformilo tadašnje Predsedništvo SFRJ. Posle svega što se dogodilo na ovim prostorima, posle raspada države, pravni naslednik tog Predsedništva SFRJ danas je država Srbija, preciznije Vlada Republike Srbije.

Na pitanje nadležnima u Vladi Srbije šta će preduzeti tim povodom, najpre je rečeno da je Politikina informacija pod sumnjom (!), odnosno da to baš nije sve tako. Veoma čudno razmišljanje s obzirom na to da sastav deset vreća znaju samo oni koji su ih pakovali i kao takve ostavili plombirane u odaji broj 555 trezora NBJ.

Drugi odgovor iz Vlade Srbije doslovce glasi da „Vlada nije o tome raspravljala, ali da će se verovatno nekada naći na dnevnom redu”.

Laušević na slobodi?

Žarko Laušević (49) mogao bi u Srbiju uskoro da doputuje kao slobodan čovek ukoliko Sjedinjene Države odluče da ga izruče našoj zemlji. Takav rasplet događaja omogućava zahtev koji je, saznaje Blic, Slobodan Radovanović, srpski glavni tužilac, podneo Vrhovnom sudu Srbije. Radovanović u tom zahtevu navodi da je Vrhovni sud Crne Gore prekršio zakon i izrekao previsoku kaznu Žarku Lauševiću.

"Ukoliko Vrhovni sud Srbije prihvati zahtev tužioca, Lauševiću će pravosnažna kazna od 13 godina zatvora biti ublažena. Kako je on već proveo četiri godine i sedam meseci u zatvoru, praktično bi se našao na slobodi", kaže izvor Blica iz srpskog pravosuđa.

Spisak za likvidaciju
Kriminalna grupa Darka Eleza imala je spisak za likvidaciju na kom su bili policajci, biznismeni i kriminalci iz RS i Srbije. Ministar Dačić tvrdi da na ovoj listi nema nijednog političara, niti javne ličnosti iz Srbije. Kompletan spisak najavljuje tabloid Pres.
Uhapšen begunac

Novosadska policija u ponedeljak je u Ulici Danila Kiša 34 uhapsila Borislava Tasovca Tasu (28) iz Trebinja, za koga se sumnja da je 1. avgusta ubio narkodilera Krstivoja Mijovića Kiku (30) i ranio Simeuna Dučića, Nemanju Šupića i Dragana Vujovića u bašti diskoteke "Skaj" u Trebinju, javljaju Novosti.
Prilikom hapšenja, inspektori iz grupe za suzbijanje razbojništva kod Tasovca su, navodno, pronašli pištolj "glok" i veću količinu municije. Pošto se radi o opasnom kriminalcu postojala je mogućnost da pruži otpor, ali uhapšen je bez problema.

Pobeda košarkaša, za početak

Košarkaška reprezentacija Srbije pobedom nad svetskim prvakom je počela takmičenje na Evropskom prvenstvu u Poljskoj, pošto je u ponedeljak u Varšavi savladala Španiju sa 66:57, javljaju Novosti.

Nerešeno kao pobeda

Dejan Stanković i Nemanja Vidić uvereni da je i remi protiv Francuza ravan pobedi. „Orlovi“ bi bili prezadovoljni da i posle duela na „Marakani“ razlika ostane četiri boda, objavljuju Novosti pred sutrašnji fudbalski meč Srbije i Francuske za odlauak na svetsko prventvo u Južnoj Africi.

"Sigurno idemo u Južnu Afriku", piše u Blicu.