MERE ŠTEDNJE I SEĆANJE NA BOMBARDOVANJE

Država će kombinacijom mera štednje i povećanih zahvatanja od poreskih obveznika pokušati da obezbedi pokrivanje dela budžetske rupe koju MMF trenutno procenjuje na oko milijardu evra. Dan se­ća­nja na stra­da­le u NA­TO bom­bar­do­va­nju bi­će obe­le­žen po­vo­dom na­vr­ša­va­nja de­se­te go­di­šnji­ce tra­gič­nih do­ga­đa­ja ko­ji su se od­i­gra­li u pe­ri­o­du iz­me­đu 24. mar­ta i 10. ju­na 1999. go­di­ne, saopštava Vlada Srbije.

Uspomene na NATO bombardovanje

Vla­da Sr­bi­je odr­ža­će po­seb­nu sed­ni­cu po­sve­će­nu Da­nu se­ća­nja na stra­da­le u NA­TO bom­bar­do­va­nju SR Ju­go­sla­vi­je 1999. go­di­ne i ju­če je po­zva­la gra­đa­ne da to­kom ogla­ša­va­nja si­re­na na ce­loj te­ri­to­ri­ji Sr­bi­je, u uto­rak, 24. mar­ta u 12 sa­ti, ob­u­sta­ve svo­je ak­tiv­no­sti i mi­nu­tom ću­ta­nja oda­ju po­čast svim ne­vi­no po­stra­da­li­ma. U svim osnov­nim i sred­njim ško­la­ma u Sr­bi­ji bi­će odr­ža­ni po­seb­ni pro­gra­mi ko­me­mo­ra­tiv­nog ka­rak­te­ra, prenosi Politika.

Dan se­ća­nja na stra­da­le u NA­TO bom­bar­do­va­nju bi­će obe­le­žen po­vo­dom na­vr­ša­va­nja de­se­te go­di­šnji­ce tra­gič­nih do­ga­đa­ja ko­ji su se od­i­gra­li u pe­ri­o­du iz­me­đu 24. mar­ta i 10. ju­na 1999. go­di­ne.

NATO bombardovanje ostaje upamćeno po kasetnim bombama, urliku sirene za vazdušnu opasnost, bacanju osiromašenog uranijuma, nevinim žrtvama, ekološkoj katastrofi na vratima Beograda, ali i po običnim ljudima koji su preko noći postali najveći heroji nacije, objavljuje Pres pod naslovom "WHY BRE".

"Najvažnije je da ostanemo mirni. Kriminalci NATO pakta i njihovi zločinački nalogodavci mogu nam naneti žrtve i materijalnu štetu, ali nas ne mogu pobediti i pokoriti". Ovako je 24. marta 1999. godine u 20 časova spiker RTS-a obavestio gledaoce državne televizije da je počelo ono od čega se strepelo poslednjih nekoliko godina, a realno očekivalo proteklih meseci - bombardovanje Jugoslavije. Sirene koje najavljuju vazdušnu opasnost oglasile su se u svim većim gradovima Srbije posle više od 50 godina i, čini se, više istraumirale građane od samih detonacija, piše u Presu.

Ostrvce u moru NATO-a

Vršimo ozbiljne analize mogućih posledica ekonomske krize na funkcionisanje sistema odbrane. Kakve god one bile, sigurno je da sistem neće trpeti, ali teško da će moći da dođe do „osvežavanja” savremenim sredstvima, kaže u intervjuu za Politiku ministar odbrane Dragan Šutanovac.

"Srbija će u kratkom roku biti „ostrvce” okruženo zemljama članicama NATO-a. Ne mislim da je to strašna stvar, mislim da je najvažnije da Srbija ide krupnim koracima ka evropskim integracijama. Moje lično ubeđenje je, a i dobili smo takva uveravanja, da nas niko u tome neće usporiti zbog toga što prethodno nismo ušli u NATO", kaže Šutanovac.

Štednja i novi porezi

Novosti saznaju: Državni vrh Srbije dogovorio platformu za nastavak pregovora sa MMF. Uvođenje "solidarnog poreza" verovatno na primanja iznad 17.000 dinara.

Država će kombinacijom mera štednje i povećanih zahvatanja od poreskih obveznika pokušati da obezbedi pokrivanje dela budžetske rupe, koju MMF trenutno procenjuje na oko milijardu evra - dogovoreno je na sastanku, koji je u petak uveče, odmah posle odlaska hrvatskog premijera Ive Sanadera iz Beograda, organizovao srpski premijer Cvetković. Sastanku su prisustvovali predsednik republike Boris Tadić, potpredsednik Vlade Mlađan Dinkić, guverner NBS Radovan Jelašić i ministarka finansija Diana Dragutinović, piše u Novostima.

I Blic objavljuje da je vlada spremila predlog za štednju i to sa tri grupe mera: zamrzavanje plata i zapošljavanja u javnom sektoru (procena da donosi oko 15-20 milijardi dinara ili 150-200 miliona evra), manji transferi lokalnim samoupravama i Vojvodini (ušteda od oko 270 miliona evra) i – treće - da država ubuduće zadržava 30 odsto od ukupno naplaćenih sopstvenih prihoda republičkih organa. U sopstvene prihode spadaju naplaćene školarine na fakultetima, takse za upise, sudske i takse organa unutrašnjih poslova, kazne koje naplaćuje carina, takse Ministarstva odbrane, Geodetskog zavoda , Trezora, brojnih državnih agencija, novac od izdavanja poslovnog prostora svih javnih ustanova i institucija itd ( što bi budžetu donelo nešto više od 150 miliona evra).

Pored ovoga, razmatra se još nekoliko opcija za štednju, koje će biti primenjivane u slučaju “krajnje nužde” i ako se kriza dodatno pogorša. Srpski tim za pregovore sa MMF-om smatra da uz ovaj nivo ušteda neće biti potrebe za smanjenjem penzija i plata, niti za otpuštanje ljudi u državnoj administraciji i javnom sektoru, piše u Blicu.

Mere za pomoć najsiromašnijima

"Kriza će biti i dublja i duža nego što se predviđalo. U Srbiji više od 560.000 ljudi živi ispod granice siromaštva. Ovo su više egzistencijalne mere, nego što su socijalne", kaže za Novosti ministar Rasim Ljajić.

Mere za pomoć najugroženijem stanovništvu, ispisane u Ministarstvu rada i socijalne politike, sledeće nedelje će se sasvim definisati. Kako je za Novosti objasnio resorni ministar Rasim Ljajić, tada će se, posle svih pregovora sa socijalnim partnerima, konačno ponuditi i vladi.
"Sada je ceo materijal u Ministarstvu finanasija. Početkom nedelje ćemo sa kolegama iz ovog ministarstva detaljno pregledati svaku od njih i iznose koji se zahtevaju. Ono što je sasvim sigurno, a u to me je uverio i premijer Mirko Cvetković, je da su ove mere nužne i da će sigurno biti donete", kaže Ljajić.

Protiv smanjivanja penzija i plata

Potpredsednik vlade Jovan Krkobabić izjavio je da penzije u Srbiji neće biti smanjivane, bez obzira na zahteve Međunarodnog monetarnog fonda, i poručio da država na drugi način mora da ostvari uštede zbog ekonomske krize, javlja Politika.

„Penzije i lična potrošnja se ne mogu smanjivati bez obzira na tešku ekonomsku i socijalnu situaciju, jer smo došli do tačke da nemamo više platežno sposobnu tražnju”, izjavio je Krkobabić novinarima. Potpredsednik Vlade je naglasio da „solidarni porez može biti uveden samo onima koji imaju više nego što im treba” i dodao da je „red da bogati solidarno pomognu državi da ispunjava obaveze prema armiji ljudi koji su u socijalno izuzetno teškom položaju”.

„Takav porez je ne samo potreban nego i apsolutno normalan”, rekao je on i ukazao da „imamo i naše ekonomske bosove” koji bi trebalo da nam sada malo olakšaju život.

"Socijalne radnje su ordinarna glupost i otvoriće mogućnost za manipulacije", kaže Stojan Stamenković, član ekonomskog tima premijera Cvetkovića. "Sumnjam da će nekakvim porezom na visoke plate, Vlada Srbije uspeti da popuni novčanu "rupu" zbog koje nam preti recesija", kaže Stamenković koji smatra da bi, ipak, trebalo sačekati kraj pregovora sa delegacijom Međunarodnog monetarnog fonda i tek onda izaći sa konkretnim merama.

Naredjenje sudovima da (privremeno?) ne sude

Vrhovni sud Srbije je okružnim sudovima prosledio dopis Ministarstva ekonomije u kome se traži da se prekinu sva suđenja i zamrznu izvršenja pravosnažnih sudskih odluka koje se tiču radnih odnosa. Ukoliko prihvate ovaj zahtev, sudovi bi tuženim poslodavcima omogućili da hiljadama oštećenih radnika koji su dobili sporove zbog neisplaćenih zarada i drugih dugovanja ne uplate nijedan dinar, javlja Blic.
Dopis je sačinjen 16. marta ove godine i nosi potpis državnog sekretara Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Nebojše Ćirića. Adresovan je na ime državnog sekretara Ministarstva pravde Slobodana Homena, koji ga je uputio Vrhovnom sudu Srbije. Najviša redovna sudska instanca ga je zatim prosledila predsednicima okružnih sudova uz napomenu da s njegovom sadržinom budu upoznati predsednici opštinskih sudova i sve sudije koje rade na takvim predmetima.

"Dopis Ministarstva ekonomije je najgrublje mešanje izvršne vlasti u sudsku vlast", kaže za Blic nedelje Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda Srbije i profesor na Univerzitetu „Union“.

Ima posla, nema radnika

Mnoga radna mesta ostaju stalno upražnjena, iako su za današnje teške prilike više nego dobro plaćena. U "Gradskoj čistoći" stalno otvoren konkurs, ali Srbi neće da rade takve poslove, piše u Novostima.

Klinačke snove da će pilotirati, lečiti, voditi državu... malo je ko u našoj zemlji i dosanjao. Stvarnost, u kojima je mnogo dostupnije biti nadničar, zavarivač, đubretar, ipak, ne deluje tako primamljivo. Zato, ova zanimanja, čak i u vreme kada pljušte otkazi, a radna mesta klize kroz prste, ostaju nepopularna.

I mada će prosečan Srbin kazati da nijedan posao nije sramotan sve dok mu donosi hleb na sto, poslodavci nikako da uposle dovoljno radnika na gradilištima, u magacinima, stovarištima, njivama, štalama... Dnevnice mogu i za nekoliko puta da prešišaju trgovačke, ali, po svemu sudeći, u novcu nije baš sve.

Čavez i opozicija

Vojska Venecuele raspoređena je danas u lukama i aerodromima u zemlji, u skladu sa novim zakonom o državnoj kontroli nad tim objektima, izjavio je predsednik Ugo Čavez.

Do sada su luke i aerodrome kontrolisale regionalne vlasti, od kojih su neke u rukama opozicije. Prema rečima Čaveza, oni nastoje da destabilišu vladu, prenosi Politika.

Direktor Nacionalnog instituta za civilno vazduhoplovstvo Hoze Luis Martinez izjavio je da je operacija sprovedena bez incidenata i da su „nove vlasti u kontaktu sa prethodnim”.

Izbori u Makedoniji

U Makedoniji se u nedelju održavaju četvrti predsednički i peti lokalni izbori od njenog osamostaljenja. Izbori su, po mnogo čemu - presudni. Pre svega zbog zadatih obaveza na putu ka evroatlantskim integracijama, piše u Novostima.

Izbori se održavaju u uslovima kada vlasti imaju težak balast „nezavršenih poslova kod kuće i u svetu“. Izjašnjavanje 1.792.082 građana sa pravom glasa odvija se i u senci loših političkih ocena i „packi“ zbog lanjskih krvavih mrlja sa vanrednih parlamentarnih izbora u režiji jurišnika albanskih stranaka, ali i „procepa“ zbog grčke

blokade za članstvo u NATO.

U trci za predsedničku funkciju kao favorit slovi profesor skopskog Pravnog fakulteta Đorđe Ivanov, kandidat vladajuće koalicije predvođene VMRO-DPMNE, sa naglašenim opredeljenjima demohrišćanske desnice.

Vrednost Koridora 10

Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu, ističe da će radovi na izgradnji autoputa i pruga, osim građevincima, poslove doneti i pratećim industrijskim granama. Na primer, metalske kompanije su već počele proizvodnju delova za konstrukciju mostova, a neminovna obnova voznog parka građevinaca uposliće i posustali FAP iz Priboja. Iza toga će na red doći i domaća vagonogradnja, koja bi uz pomoć licenci i saradnje sa stranim proizvođačima, mogla da obnovi dotrajali i zastareli vozni park železnice.

Izgradnja Koridora 10 može da uposli 120.000 ljudi i umanji veliku razliku u razvijenosti između severa i juga Srbije, objavljuje Politika.

Konkurencija u nameštaju

Stanje srpske industrije nameštaja u narednim godinama bitno će se popraviti, a presudnu ulogu u tome imaće dolazak švedske "Ikee" i austrijskog "Kronošpana" na tržište Srbije, procene su stručnjaka USAID koji rade na projektu konkuretnosti nameštaja, objavljuje Blic. Njihova očekivanja su da će za pet godina Srbija izvoziti daleko više nameštaja, a glavni izvozni adut biće unikatni nameštaj zanimljivog dizajna. Na domaćem tržištu očekuje se veći izbor i bolji balans između cena i kvaliteta nameštaja.
"Dolazak švedske "Ikee" na tržište Srbije pretnja je i šansa za domaće proizvođače nameštaja", tvrdi Ajlin Hofman, viši savetnik za nameštaj u USAID-ovom programu za razvoj konkuretnosti.

Razgovori bez važnih tema

Tokom razgovora koje su u petak vodile delegacije srpske i hrvatske vlade, a na kojima, i pored najava, nije pokrenuto nijedno važno međudržavno pitanje, ministar finansija Mlađan Dinkić zatražio je od hrvatskog premijera Ive Sanadera da posreduje u dovođenju tamošnjih pevača Olivera Dragojevića i Džibonija, saznaje Pres nedelje od izvora iz Vlade Srbije.

- Sanader je diktirao tok razgovora, tako da su izbegnute teme tužbi za genocid i hrvatskog priznanja Kosova. U razgovorima nije postavljeno ni pitanje dostavljanja prevoda dokumenata neophodnih za pristupanje Evropskoj uniji, o čemu se pisalo u medijima. Dinkić je predložio da se dva puta godišnje održavaju i zajedničke sednice vlada, a zatim je kod Sanadera pokrenuo inicijativu da se u Beograd dovedu hrvatski pevači Oliver Dragojević i Džiboni, na šta je ovaj odgovorio da će videti šta će može da učini - kaže izvor ovog tabloida koji tvrdi da je prisustvovao pregovorima.

Vladislav Jovanović, nekadašnji šef diplomatije SRJ, kaže da je Ivo Sanader tokom ovih razgovora pokazao pokroviteljski odnos prema Srbiji u odnosu na priključenje EU, iako nema dovoljno pokrića za to.

"Interesantno je da on nas uvlači i u NATO, iako smo proglasili neutralnost, što je netaktički. U svom obraćanju želeo je da pokaže da su oni bolji od Slovenije, ali i u boljem međunarodnom položaju od nas. I to u trenutku kada nas tuži pred sudom", kaže Jovanović.

Život političara

Pres je zavirio u imovinske karte srpskih političara, gde je pronašao mnogo nesklada između njihovih primanja i načina na koji žive. Bivša predsednica GSS-a Vesna Pešić, sada poslanica LDP-a, izjavila je pre nekoliko godina da sebe ne smatra političarkom objasnivši: „Nekada to jesam bila, danas više ne. Danas političari žive od politike, a ja nisam nikada".

I zaista, sudeći prema načinu života njenog šefa Čedomira Jovanovića, koji je potpuno u neskladu s njegovim primanjima, postavlja se pitanje - od čega žive sluge naroda? Jer, zarade narodnih poslanika, ministara i najviših državnih funkcionera jedino nisu tajna.

Doduše, Miodrag Isakov je ispričao da su ministri u Vladi Srbije u kojoj je on bio član, osim redovnih plata, koje nisu bile veće od četrdesetak hiljada, primali novac iz tajnih fondova.

Tumačenje filma

Dramski pisac Radoslav Pavlović protekle nedelje je osvojio medije. Ne zbog svojih monologa, dijaloga, replika koje je nadahnuto podario svojim televizijskim junacima: Drakčetu, oficiru Vraniću i drugim u seriji „Moj rođak sa sela”, već zato što se istakao lično. Ovoga puta obratio se javnosti u svojstvu potpredsednika Odbora za kulturu Srpske napredne stranke na konferenciji za novinare na kojoj je ocenio da je država Srbija u filmu „Sveti Georgije ubiva aždahu” (premijerno prikazan 11. marta u „Sava centru”), rađenom po scenariju Dušana Kovačevića i u režiji Srđana Dragojevića, finansirala falsifikat o vlastitoj istoriji. Odnosno, da je u ovom ostvarenju prikazano da se „na Ceru vodila bitka u rovovima u kojoj su učestvovali i invalidi”. Neočekivanim javnim nastupom, u svojstvu političkog funkcionera, otvorio je novo poglavlje (žarište) u srpskoj kinematografiji.

Ministar kulture Nebojša Bradić rešio je da promeni stvari u kulturi. Kolegama u pozorištu, na filmu, u muzejima, pa i u Filharmoniji poručio je da će u vreme krize dobijati novac, koga po prvi put u poslednjih 10 godina ima dovoljno, ali da traži da rade više, bolje i organizovanije, objavljuje Pres.

Odgovor na "nova pravila" odmah je stigao kroz jednu vrstu pobune: ostavke su dali upravnik Narodnog pozorišta Predrag Ejudus, direktor Filharmonije Ivan Tasovac i Upravni odbor Narodnog muzeja. Bradić ne razmišlja o ostavci.

"Nisam ja ni došao na ovo mesto da bih podnosio ostavku, već sam prihvatio odgovornost i obavezu za kvalitet kulturnog života u Srbiji. Osnovna odgovornost i obaveza svih u kulturi jeste da u ovo teško vreme teret obaveza odgovorno rasporedimo i ne prebacujemo na druge. Zato smatram da ostavke u pomenutim institucijama nemaju isti razlog i istu težinu. Postoje institucije koje rade bolje, kao što je Filharmonija, i one koje su prestale da ispunjavaju većinu svojih zadataka, kao Narodni muzej."

Prolećni snegovi

Sneg jakog intenziteta koji od prošle noći neprekidno pada na području aleksandrovačke i bruske opštine i čija visina je juče pre podne bila dvadesetak centimetara, doneo je mnogo nevolja putarima, kao i svim učesnicima u saobraćaju, javlja Blic.

Na Kopaoniku, juče u podne je izmerena debljina snežnog pokrivača od 1,4 metra, živa u termometru se spustila na minus osam stepen Celzijusa. Zlatibor je juče osvanuo sa 26 centimetara snega, ali je prava vejavica za samo par sati podigla debljinu snežnog pokrivača na nekim mestima i preko jednog metra.

"Spontani" protest

Više desetina mladih ljudi sinoć u Beogradu protestovalo zbog ubistva Đorđa Zarića (24), koga je pre tri dana u Novom Beogradu ubio jedan pripadnik interventne brigade policije.

Među demonstrantima, koji su prošli ulicom Kralja Milana oko 21 sat u pravcu trga Slavija, većinom su bili mlađi ljudi koji su uzvikivali parole protiv policije.

Niko od upitanih iz grupe nije mogao da kaže ko je organizator protesta, javlja Poltika.

Uzrok pogibije – otimanje oko pištolja?

"Teško mi je zbog svega što se dogodilo. Nisam u stanju da ponovo dajem odbranu. Ostajem pri onome što sam ispričao policiji", jedino je što je pred istražnim sudijom pored ličnih podataka rekao Miljan Raičević, pripadnik Interventne brigade Policijske uprave Beograd. Posle ovoga, istražni sudija Vuk Tufegdžić doneo je rešenje o pokretanju istrage protiv osumnjičenog policajca zbog ubistva Đorđa Zarića i odredio mu pritvor do 30 dana. Pognute glave odveden je u Centralni zatvor.

Odbrana koju je ranije dao u policiji bazirala se na tome da je bio prinuđen da se brani i da je njegov službeni pištolj opalio dok se otimao za njega sa Đorđem, javljaju Novosti.

Oštrije ocenjivanje robijaša

Slučaj ubice policajca, koji je iz Zabele izlazio tri godine napolje da bi preprodavao drogu, reketirao i organizovao svoju bandu, poklopio se sa donošenjem novog, pooštrenog pravilnika kojim se „otvaraju zatvorske kapije“.

Kakav tretman u zatvoru će dobiti i da li će neki osuđenik na izdržavanju kazne iz tretmana u kojem se nalazi preći u povoljniji, ubuduće će zavisiti od broja „negativnih poena” koji će biti utvrđen skalom za procenu rizika prilikom dolaska u zatvor, saznaje Politika.

Ana večeras u finalu

Ana Ivanović je na korak od druge titule na velikom Masters turniru u Indijan Velsu. Srpska teniserka večeras ima veliku šansu da odbrani pehar koji je u kalifornijskoj pustinji osvojila prošle godine, a da bi ga sačuvala, moraće da savlada poslednju prepreku u vidu Ruskinje Vere Zvonareve, javlja Blic.