KRIMINALAC NAJVEĆEG POTENCIJALA

Hapšenje istaknutog člana "zemunskog klana" rasplamsalo maštu novinara i obnovilo nagadjanja o političkoj pozadini atentata na premijera Srbiji. Problemi nastali tokom procesa promene vlasništva u nekadašnjim društvenim i državnim preduzećima toliko veliki da se osnovano postavlja pitanje da li se uopšte može nadoknaditi neprocenjiva šteta. Bledunjavi početak svetskog fudbalskog prvenstva.

Šta će otkriti Simović?

„Simović je jedina osoba pored Milorada Ulemeka Legije koja bi to mogla da zna. U situaciji kada je suočen sa praktično doživotnim zatvorom, on će bez sumnje probati da skupo proda svoju kožu. Ukoliko bude svedočio o političkoj pozadini atentata i o nerešenim zločinima klana, kazna mu može biti smanjena i na 20 godina”, rečeno je za Politiku u dobro obaveštenim izvorima.

Prema saznanjima ovog lista, indicije o političkoj pozadini ubistva Zorana Đinđića kao i o konkretnim ličnostima koje nisu u tom kontekstu pominjane na suđenju, već postoje ali se ne mogu dokazati bez svedoka saradnika. Istražitelji imaju saznanja da su izvesni političari iz tadašnje vlasti, strani državljani i jedna osoba iz crkve znali za pripremu atentata i pružali podršku da se premijer Đinđić ukloni. „Ukoliko bi Simović pet puta za godinu dana prošao poligraf sa takvom pričom, to bi bio dokaz koji bi se mogao izneti pred sud. Malo je verovatno da postoje drugi dokazi koji bi takve ljude mogli da povežu sa atentatom”, objašnjavaju izvori Politike, ocenjujući da je Miloš Simović kriminalac najvećeg potencijala koji je ikada pao u ruke policiji.

Dvojica uhapšenih članova „zemunskog klana" Miloš Simović i Sretko Kalinić mogli bi da otkriju mnogo toga o vezama 'zemunaca' sa narko-klanom Darka Šarića koji ih je krio u Crnoj Gori, otkriva Pres. Prema saznanjima ovog lista, policija već ima podatke da su se Simović i Kalinić 2005. i 2007. skrivali u selu Bandići pored Podgorice, gde im je utočište pružio upravo Darko Šarić.

"Nisam iz te priče! Ne znam ništa! Ne mogu sada da pričam..." Kratkim rečenicama, Bojana Simović (29), supruga u četvrtak uhapšenog Miloša Simovića (31), uzvratila je reporterima Novosti koje je interesovalo zašto i kako je postala fatalna brineta, koja je dokrajčila "zemunski klan".
"Znam da vas to i te kako interesuje", nastavila je s osmehom na licu žena trećeg po rangu čoveka u ozloglašenoj krimi grupi, koja je bila strah i trepet u Srbiji početkom ove decenije. Onda je, uz kratko "žao mi je", sa kesama u rukama, zatvorila crnu gvozdenu kapiju.A, zamenik direktora policije Hrvatske Miljan Brkić potvrdio je pisanje Novosti o razlozima sukoba prijatelja iz ganga: prvog ubice "zemunaca" i čovek od poverenja likvidiranog šefa družine Dušana Spasojevića Šiptara.
"Miloš Simović je pucao iz ljubomore u Sretka Kalinića", izjavio je Brkić. "Tokom istrage došli smo do pomalo paradoksalnog zaključka: u pozadini ovog krvavog obračuna na zagrebačkom jezeru Rakitje je - žena!"

Skrivanje Sretka Kalinića i Miloša Simovića finansirano je prodajom droge na beogradskim ulicama. Sa narko-mrežom, koju su organizovali u Srbiji, odbegli pripadnici zemunskog klana kontakte su održavali isključivo internetom, objavljuje Blic. Pod čijim pokroviteljstvom su radili Kalinićevi i Simovićevi dileri i na koji način je do njih stizala droga koju su rasturali u Beogradu, trebalo bi da bude utvrđeno u istrazi koja je u utorak pokrenuta u Zagrebu. Istraga je pokrenuta nakon što je tamo Simović sa dva hica ranio Kalinića, i za sada se zasniva na saznanjima koje je Kalinić otkrio hrvatskoj policiji.

Hrvatska policija ima operativna saznanja da se „još neki“ pripadnici zemunskog kriminalnog klana kriju u Hrvatskoj, potvrdila je za Danas Aleksandra Ljuba iz Ministarstva unutrašnjih poslova Hrvatske. Prema rečima Slobodana Homena, državnog sekretara Ministarstva pravde, stigla je poruka Ministarstva pravde Hrvatske da imaju nameru da Srbiji izruče Kalinića „i da nemaju nameru da mu sude u Hrvatskoj“.

"Dakle, ako sve bude u redu, Kalinić bi već u julu mogao da se nađe u Beogradu", zaključuje Homen.

Rezultat privatizacije

Proces privatizacije trebalo je, bar tako je bilo govora, da donese boljitak u privredi Srbije i kvalitetniji život stanovnika u našoj zemlji, objavljuje Politika.

Nažalost, ne samo da boljitka nema, već su problemi nastali tokom procesa promene vlasništva u nekadašnjim društvenim i državnim preduzećima toliko veliki da se osnovano postavlja pitanje da li se uopšte može, na koji način i kako nadoknaditi neprocenjiva šteta. Jer, izgubljeno je mnogo vremena i imovine i, što je svakako najbitnije, na hiljade radnih mesta.

Juče su predstavnici sindikata nekadašnjih privrednih giganata ne samo Niša i Srbije, već i one velike Jugoslavije u oblasti elektronike, mašinogradnje i metalske, tekstilne i gumarske industrije, upozorili na kobne posledice privatizacije. Od stotinu privatizovanih fabrika i preduzeća na području Nišavskog okruga čak 31 kupoprodajni ugovor već je poništen, rekao je Sveta Ilić, predsednik Sindikata metalskih radnika „Nezavisnost“:

Padaju kamate na stambene kredite

Pad euribora – evropske kamatne stope, prema kojoj se računaju kamate na stambene kredite, ne slave svi oni koji su kreditom došli do krova nad glavom u Srbiji. Iz prostog razloga što ona nije u svim bankama merilo za određivanje kamata.

Međutim, oni koji su rešili svoje stambeno pitanje kreditom u bankama koje kamatu vezuju za euribor i te kako imaju razloga za slavlje, jer su im rate obračunate po nižoj stopi, što je dovelo i do smanjenja njihovih anuiteta u evrima. U pojedinim bankama rate su toliko smanjene da ih ni kursne razlike nisu poništile pa zajmoprimci imaju manju ratu u dinarima nego pre dve godine.

Euribor je, kako pokazuju podaci, za nepune dve godine pao praktično pet puta, s 5,13 odsto pre krize na sadašnjih 0,95 odsto. Posledično, kamate na stambene kredite znatno su smanjene, čak i prepolovljene i najniže su u poslednjih 20 godina, piše u Politici.

"Monetarne vlasti ne treba da podrže jačanje dinara prema evru, ukoliko to nije praćeno rastom produktivnosti, odnosno ukoliko ugrožava konkurentnost domaće privrede - rekao je u petak dr Dejan Šoškić, predsednik Saveta NBS i kandidat za guvernera NBS. "Dinar će ojačati ako se sprovede dogovorena ekonomska politika, tvrdi Radovan Jelašić, guverner u ostavci, prenose Novosti. Šoškić je istakao da slabljenje domaće valute, s jedne strane, može da omogući rast konkurentnosti domaće privrede, tako da ona bude konkurentnija sa cenama na međunarodnom tržištu, ali s druge strane ne sme se zaboraviti da promena deviznog kursa izaziva i ozbiljni problem kod dužnika koji su uzimali kredite u evrima.

Čak 98 odsto od ukupne štednje, koja u Srbiji iznosi 6,3 milijardi evra je u valuti EU, dok je nepunih dva odsto u domaćoj valuti - 12 milijardi dinara, piše u Blicu.

Madjarska podržava Srbiju ali ne i "pojedine članice Unije"

"Savet ministara spoljnih poslova Evropske unije verovatno će na zasedanju u ponedeljak, 14. juna dati "zeleno svetlo" za početak ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom. Srpska kandidatura za članstvo u EU takođe će biti među temama razgovora u Luksemburgu.

Međutim, koliko znam, pojedine zemlje članice Unije smatraju da bi trebalo prvo sačekati da Međunarodni sud pravde donese mišljenje o nezavisnosti Kosova, kako bi tek nakon bile spremne da podrže prosleđivanje kandidature iz Saveta ministara ka Evropskoj komisiji. S druge strane, Mađarska smatra da je to tehničko pitanje i da srpsku aplikaciju za članstvo treba proslediti odmah. Budimpešta snažno podržava što brži ulazak Srbije u EU i čini sve što može da do toga dođe", kaže Janoš Martonji, šef mađarske diplomatije za Danas, u tekstu pod naslovom "Kandidatura za EU „na ledu“ zbog Kosova".

Novi sukobi u Kirgiziji

U sukobu Kirgiza i Uzbeka u gradu Oš na jugu Kirgizije u četvrtak i petak poginulo je najmanje 23 ljudi, a više od 300 je ranjeno. U četvrtak uveče u gradu Ošu potukli su se Kirgizi i Uzbeci. Mladi ljudi okupili su se oko velike pijace i počeli da pale

automobile, pljačkaju prodavnice, demoliraju internet-klubove. Zapaljena je zgrada Filharmonije, pa Uzbeško dramsko pozorište, televizija Oš-TV, Hotel „Altaj“, štamparija, administrativne zgrade, nekoliko kafića... Vlasti su uvele policijski čas, a vojska kontroliše ulice tenkovima i oklopnim vozilima. Sukoba je bilo i u drugim većim gradovima Oške oblasti, javljaju Novosti.

NATO štedi

Kriza i besparica dokačili su i najmoćniji vojni savez na svetu – NATO. Pritisnuta novčanim problemima zapadna vojna alijansa odlučila se za rigoroznu štednju. Prevedeno na jezik brojeva, NATO bi trebalo da u naredne četiri godine smanji troškove za 1,5 milijardi evra.

Predlog o ozbiljnom stezanju kaiša predočen je ministrima odbrane država članica NATO-a koji su se okupili u Briselu na dvodnevnom sastanku, prenosi Politika.

"Postepeno nestajanje" Belgije

Ono što se činilo fantazijom odjednom je postao veoma verovatan razvoj. „Mi se gledamo licem u lice i zajedno ćemo brzo krenuti nizbrdo“, izjavio je lider flamanske nacionalističke partije Bart de Vever, čovek koji je viđen da bude sledeći predsednik belgijske vlade nakon nedeljnih izbora, objavljuje Danas.

De Vever se strasno zalaže za nestanak Belgije, nazivajući njenih šest miliona građana sa holandskog govornog područja i 4,5 miliona sa francuskog „beznadežnom smesom“. Kada predstavlja scenario za razlaz Belgije on navodi „Srbiju i Crnu Goru“ kao primer prelaznog stadijuma u nestanku jedne države. Tako bi moglo da se desi da nestane Belgija, a da se pojavi „državna zajednica Flandrija i Valonija“. On je ponovio predstavnicima NATO i Evropske unije koji svoje centrale imaju u Briselu, da neće odmah zahtevati razdvajanje zemlje, naglašavajući da veruje da će Belgija „postepeno nestati“.

Deficit - po planu?

U prvih pet meseci ove godine deficit budžeta Srbije bio je 45,36 milijardi dinara, budući da su prihodi bili 248,15 milijardi dinara, a rashodi 293,51 milijardi dinara, objavilo je Ministarstvo finansija. Zakonom o budžetu za 2010. godinu predviđen je deficit od ukupno 102,2 milijarde dinara, odnosno prihodi od 660,7 milijardi dinara i rashodi od 762,9 milijardi dinara, prenosi Poltika.

Bez kvoruma za raspravu o predlogu ombudsmana

Zaštitnik građana Saša Janković nije juče mogao članovima Odbora za saobraćaj da objasni svoju inicijativu za izmenu člana Predloga zakona o elektronskim komunikacijama, jer nije bilo kvoruma. Odbor je trebalo da razmatra inicijativu ombudsmana, kojom se traži da policija i tajne službe pribave odluku suda da bi mogle imati uvid u podatke o elektronskoj komunikaciji građana, koja nema podršku vladajuće koalicije. Predsednik ovog tela Velimir Ilić (NS) optužio je poslanike vladajuće koalicije da namerno nisu došli na sednicu. On nije pomenuo pismo vladajuće koalicije koja je dan ranije tražila da se sednica odloži za ponedeljak, a nije ni obavestio Jankovića da sednice neće biti, objavljuje Politika.

Mogućnost da građani budu prisluškivani bez prethodne odluke suda izazvala pravi rat nadležnih institucija. BIA: "Ako prođu amandmani, moramo da menjamo zakone o BIA i policiji", piše u Novostima.

Izmene propisa o studiranju

Izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju o kojima je parlament završio raspravu trebalo bi da stupe na snagu do kraja ovog meseca. Kad je o studentima reč, one im omogućavaju da narednu godinu na fakultetu upišu sa 48 bodova, dobijaju još jedan, šesti ispitni rok, ali i obavezu da do 10. oktobra steknu uslov za prelazak na sledeću godinu studija. Najviše interesovanja među studentima i njihovim roditeljima izazivaju prepravke zakona koje se odnose na budžetsko finansiranje školovanja. Naime, student koji u tekućoj školskoj godini (nakon stupanja ove izmene na snagu) ima 60 bodova, dobija budžetsko finansiranje ako se rangira na listi najuspešnijih koju će formirati fakulteti tako što uzimaju u obzir sve studente sa budžeta upisane iste školske godine, kao i uspeh postignut na ispitima. Ko na listi ne prođe, mora da pređe na samofinansiranje, objavljuje Blic.

Problemi crkvene opštine u Berlinu i premeštaja vladike Artemija

Patrijarh Irinej privremeno će preuzeti staranje nad crkvenom opštinom u Berlinu, potvrdio je juče za Politiku vladika srednjoevropski Konstantin.

"Problem je nastao kada je jedan sveštenik u Berlinu dobio premeštaj na drugo mesto službovanja, ali on to nije hteo da prihvati. Ostalo je na tome da ovaj sveštenik, za sada, ostane u Berlinu", kaže vladika Konstantin.

O stanju u Eparhiji srednjoevropskoj juče je raspravljao i Sveti arhijerejski sinod, čijoj je sednici prisustvovao i vladika Konstantin, ali, prema njegovim rečima, za sada nema nikakvih novih informacija o tome šta će SPC dalje preduzeti u vezi sa stanjem u Berlinu. Neki nezvanični izvori, pominjali su da je zbog nesuglasica vladike Konstantina i crkvenog odbora u Berlinu zbog premeštaja sveštenika, narušen crkveni poredak, kao i da su se i vernici i nadležni arhijerej obraćali tim povodom „crkvenoj vladi”. U javnosti su se, međutim, pojavile informacije da je bilo i finansijskih malverzacija u ovoj crkvenoj opštini, pa se navodilo da bi čak vladika Konstantin mogao biti razrešen upravljanja eparhijom. Navodno, o celom slučaju mogao bi raspravljati i Sveti arhijerejski sabor na narednom zasedanju. Zvanične informacije o mogućim daljim potezima u pogledu ove eparhije nisu se, međutim, juče mogle dobiti u Patrijaršiji. „Crkvena vlada” razmatrala je i pitanje premeštaja i novog mesta boravka umirovljenog vladike raško-prizrenskog Artemija. Episkop Artemije nalazi se u Beogradu i, po svemu sudeći, ostaće tu još neko vreme dok se ne reši pitanje njegovog stalnog boravišta u manastiru Šišatovac na Fruškoj gori.

Greške u imovinskim kartama

Imovinske karte za mnoge funkcionere nedostaju, podaci su nepotpuni, a neke informacije o štednji, nekretninama i prihodima političara ne odgovaraju istini. To je zaključak koji se nameće posle dva dana istraživanja imovinskih kartona srpskih zvaničnika koje je na svom sajtu objavila Agencija za borbu protiv korupcije. Greške su načinjene čak i kod dva ključna čoveka države - predsednika Tadića i premijera Cvetkovića.
U Tadićevom dokumentu, tako, piše da nema ušteđevinu, a on ima 55.000 evra, dok Cvetković prema objavljenim podacima ima 100 odsto akcija firme ”S-Tabak”, a u njegovom kabinetu kažu da je tačno da poseduje 10 odsto, piše u Novostima.

"Političari kriju imovinu članova porodice", objavljuje Blic.

Peconi pušten

Predrag Ranković i trojica telohranitelja pušteni kući, dvojica čuvara privedena sudiji. Protiv policijca S. B. krivična prijava za pokušaj ubistva Ljubiše Buhe Čumeta, objavljuju Novosti pod naslovom "Peconi nije ni čuo metak". Policajac i aktivno vojno lice, dvojica telohranitelja Predraga Rankovića Peconija, privedeni su u petak istražnom sudiji Višeg suda u Beogradu. Pripadnik Policijske brigade B. S. tereti se za pokušaj ubistva svedoka saradnika Ljubiše Buhe Čumeta, dok se stariji vodnik A. S. sumnjiči za nedozvoljeno držanje oružja. Kontroverzni biznismen Ranković pušten je sa ostalom trojicom telohranitelja kući i protiv njih nije podneta ni krivična, ni prekršajna prijava.

"Rankoviću je određeno policijsko zadržavanje zbog sumnje da je počinio krivično delo pokušaj teškog ubistva", objašnjava za Novosti njegov advokat Zdenko Tomanović. "Za tako nešto, međutim, nije bilo osnova, jer je policijskom istragom utvrđeno da Ranković nije pucao niti da je pucano iz vozila u kojem je on bio. Ranković je bio u blindiranim kolima, pa tako nije ni čuo šta se dešavalo sa ostalim vozilima iz njegove pratnje."

Policajac Bojan Smiljković (29), koji je juče osumnjičen za pokušaj ubistva zaštićenog svedoka Ljubiše Buhe Čumeta, još je 2004. godine procesuiran zbog obezbeđivanja Predraga Rankovića Peconija, van radnog vremena, piše u Blicu. Protiv njega je podnošena krivična prijava zbog teških povreda radnih dužnosti, ali je uprkos tome uspeo da ostane na poslu.

Svetsko prvenstvo u fudbalu počelo- nerešeno

Na krcatom stadionu „Soker siti”, pred blizu 85.000 gledalaca, u Johanesburgu je svečano otvoreno 19. svetsko prvenstvo u fudbalu. Južna Afrika – Meksiko 1:1 (0:0). I to je rezultat kojim obe reprezentacije mogu da budu zadovoljne, ali koje imaju za čim i da žale, piše Politici.

Dva bivša svetska prvaka, jedan koji se nada da bi kao i na prošlom svetskom prvenstvu, kada je stigao do finala, mogao i u Južnoj Africi da osvetla obraz, i drugi, koji već decenijama živi od stare slave, podelili su plen u prvom megdanu. Okršaj Francuza i Urugvajaca je završen bez pogodaka (0:0), što i jednima i drugima ostavlja nadu da će biti bolje, javlja isti list.

Devetnaesti mundijal vredan 53 milijarde dolara svečano otvoren juče u Johanesburgu! Na relativno skromnom otvaranju predstavljeni svi narodi Afrike, tribine stadiona „Soker siti" bile poprilično prazne tokom ceremonije, piše u Presu.

"SP - 1. dan: Dva remija u grupi A, Travolta među Australijancima", naslov je u Blicu. Vojvođanske gradove trese prava fudbalska groznica zbog početka Svetskog prvenstva u fudbalu. Prednjače Novosađani koji će pored kolektivnog praćenja utakmica reprezentacije Srbije u baštama lokala, moći da navijaju i ispred video-bimova. Centralni skup navijača biće na Štrandu, gde će posetioce dočekati veštačka trava, ležaljke i video-bim od 72 kvadrata, objavljuje ovaj list.

Vrućine do pred kraj sledeće nedelje
Temperatura je juče u većini gradova u Srbiji dostizala 35 stepeni Celzijusa zbog čega su zdravstveni radnici imali pune ruke posla. Pogotovo u Beogradu, gde je Hitna pomoć najviše poziva imala sa javnih mesta. Meteorolozi najavljuju da nas blago osveženje očekuje tek sledećeg petka kada temperatura neće prelaziti 30 stepeni, objavljuje Blic.