KRAJ SKRIVANJA ZA KARADŽIĆA

Vest dana u svetskim medijima je hapšenje Radovana Karadžića. Opšta ocena štampe je da hapšenje bivšeg predsednika Republike Srpske optuženog za ratne zločine predstavlja prekretnicu za Srbiju, ali i da posao još nije gotov pošto su Mladić i Hadžić još uvek na slobodi. Obama ubira političke poene uspešnom međunarodnom turnejom. Dogovor režima i opozicije u Zimbabveu o otpočinjanju pregovora.

Uhapšen najtraženiji čovek u Evropi

Ovim naslovom britanski list Gardijan prenosi vest o hapšenju bivšeg vođe bosanskih Srba. Karadžić je optužen za genocid i ratne zločine, između ostalog i za masakr u Srebrnici i opsadu Sarajeva, podseća ovaj list.

Prvo saopštenje stiglo je sinoć iz službe za štampu predsednika Srbije Borisa Tadića. U njemu se navodi da je akcijom srpskih snaga bezbednosti Karadžić lociran i lišen slobode, a potom priveden istražnom sudiji Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu.

Gardijan navodi da je Karadžić nedeljama bio pod prismotrom posle dojave neimenovane strane obaveštajne agencije, kao i da je uhapšen u Beogradu. Posle privođenja sudu za ratne zločine, Karadžić je prošao kroz postupak identifikacije, uključujući i DNK testiranje, posle čega je saslušan pred istražiteljima.

Predsednik Evropske komisije, Hoze Manuel Baroso, izjavio je da hapšenje Karadžića "dokazuje odlučnost nove srpske vlade da ostvari punu saradnju sa Haškim tribunalom. To je takođe vrlo važno za evropske aspiracije Srbije". Oglasio se i Ričard Holbruk, američki diplomata koji je učestvovao u pregovorima u Dejtonu, koji je Karadžića nazvao "Osamom bin Ladenom Evrope i istinskim arhitektom masovnih ubistava u Bosni".

Supruga Radovana Karadžića Liljana izjavila je da je o hapšenju obavestila ćerka Sonja neposredno pred ponoć. "Čim je telefon večeras zazvonio, znala sam da nešto nije u redu. Šokirana sam i zbunjena. Sada bar znamo da je živ".

Gardijan navodi da su Karadžić i general Ratko Mladić u bekstvu od 1996. godine. To što je bivši predsednik Republike Srpske uhapšen sada može se povezati sa uspostavljanjem nove, demokratski izabrane, prozapadne vlade pod premijerom Mirkom Cvetkovićem i podržane od strane predsednika Borisa Tadića.

"Uhvaćen"

Independent podseća na trenutak hapšenja Sadama Huseina. Tada je Pol Bremer, američki civilni administrator u Iraku, trijumfalno uzviknuo: "Dame i gospodo, imamo ga!" Iste ove reče mogle bi se primeniti i na sinoćno saopštenje da je Karadžić konačno uhapšen, navodi britanski list.

Karadžić, tražen od strane Haškog tribunala zbog optužbe da je počinio genocid u Bosni, uspešno se skrivao od najbolje opremljenih armija na svetu još od kraja rata u Bosni 1995. godine. Karadžić je zajedno sa generalom Ratkom Mladićem optužen za masakr u Srebrenici, najgori zločin u Evropi još od Drugog svetskog rata, kao i za trogodišnju opsadu Sarajeva.

Hapšenje Karadžića predstavlja prekretnicu za Srbiju i usmerava ovu zemlju na put ka članstvu u Evropskoj uniji pod novom proevropskom vladom, smatra Independent. Pitanje članstva Srbije biće razmatrano danas na sastanku ministara spoljnih poslova EU u Briselu.

Veruje se da se Karadžić, po profesiji psihijatar, godinama skrivao po pravoslavnim manastirima u graničnim predelima na istoku Bosne i Crne Gore. Za to vreme je napisao pet knjiga - poeziju i romane - koje su njegovi sledbenici štampali. Bivši tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte otvoreno je optužila srpsku vlast da krije Karadžića kao i da bi Mladić mogao biti uhapšen da za to postoji politička volja. Pokušaji međunarodnih snaga u Bosni da do Karadžića dopru preko njegove porodice, prvenstveno kroz redovne pretrage njihovog doma na Palama, bili su uzaludni. Karadžić se nije odazvao molbi svoje supruge Ljiljane da se preda jer porodica više ne može da "podnese pritisak", podseća Independent.

Uspešan početak Obamine međunarodne turneje

Predsednički kandidat demokrata Barak Obama posetio je juče u okviru svoje međunarodne turneje i Irak. Posle Avganistana, izgleda da je Obama uspešno završio i svoju posetu Iraku, čime je prebrodio najteže delove svog planiranog puta i odgovorio svima koji sumnjaju u njegovo iskustvo na polju međunarodnih odnosa, piše današnji Njujork tajms.

Obama se juče sastao sa iračkim premijerom Nurijem al-Malikijem. Detalji razgovora nisu saopšteni javnosti, ali je Maliki istog dana jasno naglasio da se iračka vlada nada da će se američke snage povući iz Iraka do 2010. godine. Ovaj vremenski okvir je u skladu sa Obaminom najavom da će tražiti povlačenje američkih snaga u roku od 16 meseci ako postane predsednik Sjedinjenih država. Jasno je da je Maliki svojom izjavom podržao Obamin plan i time mu dao "snažan vetar u leđa", ojačavši njegov kredibilitet kao vođe.

U isto vreme, Bušova administracija se i dalje protivi određivanju krajnjih rokova, ali je naglašeno da je voljna da se utvrdi bar neki "vremenski horizont" za smanjenje američkog vojnog prisustva. Džon Mekejn, kandidat republikanaca na predsedničkim izborima, može ostati izolovan u svom stavu oštrog suprostavljanja dogovoru oko rasporeda povlačenja trupa.

Poruke koje dva predsednička kandidata šalju predstavljaju oštar kontrast. Dok je Obama prikupljao političke poene po Bliskom Istoku, Mekejn je u intervjuu datom jednom jutarnjem programu u Sjedinjenim državama demonstrirao (ne)poznavanje geografije izjavom da treba ojačati "iračko-pakistansku" granicu. Mekejn je verovatno pobrkao Avganistan sa Irakom, pošto granica prve zemlje predstavlja problem, a druga se i ne graniči sa Pakistanom. Dok je Obama leteo iznad Iraka u helikopteru, Mekejn je igrao golf sa Bušom.

Obama će međunarodnu turneju nastaviti posetom Izraelu i Jordanu, posle čega će obići i nekoliko evropskih država.

Izlaz iz političkog ćorsokaka u Zimbabveu?

Predsednik Zimbabvea Robert Mugabe i opozicioni lider Morgan Cvangirai počeli su pregovore o formiranju nove vlade, što je prvi oprezni korak ka okončanju duboke političke krize u toj afričkoj zemlji, piše današnji Vašington post.

Potpisivanje sporazuma o otpočinjanju direktnih pregovora prenošeno je na nacionalnoj televiziji. Sam sporazum je nejasan ("stvaranje održivog rešenja za krizu u zemlji") i po strani su ostavljena skoro sva ključna pitanja vezana za budućnost Zimbabvea. Ali, jasno je dogovoreno da će političko nasilje od strene državnog aparata biti zaustavljeno, kao i da je rok za zaključenje pregovora dve nedelje.

Cela ceremonija je uključivala i rukovanje Mugabea i Cvangiraija, koji se nisu direktno sreli još od 1999. godine kada je osnovan opozicioni Pokret za demokratske promene. Taj čin je doneo redak osećaj optimizma stanovnicima Zimbabvea, ali ostaje nejasno da li su Mugabe i njegova vladajuća klika spremni da pregovaraju o podeli vlasti posle skoro 28 godina totalne kontrole.

Sporazum režima i opozicije usledio je posle velikog pritiska Afričke unije, Južnoafričke zajednice za razvoj i postavljenog medijatora, južnoafričkog predsednika Tabo Mbekija, koji je doleteo u prestonicu Zimbabvea da bi prisustvovao ceremoniji potpisivanja sporazuma. Planirano je da pregovori budu održani u Pretoriji, glavnom gradu Južne Afrike.

Cvangirai je pobedio u prvom krugu predsedničkih izbora, ali nedovoljnom većinom da bi već tada obezbedio pobedu, tvrdila je Izborna komisija. Usledili su meseci rastuće represije tokom kojih je više od 120 opozicionara ubijeno. Cvangirai je zato bojkotovao drugi krug glasanja održan 27. juna, što je Mugabeu obezbedilo laganu pobedu.

Mugabe, koji sada ima 84 godine, decenijama demonstrira odlične instikte za preživljavanje i održavanje na vlasti. Tokom sedamdesetih se uspeo na vrh gerilskog pokreta protiv rasističkog belog režima Rodezije, da bi od sticanja nezavisnosti Zimbabvea 1980. godine bio na čelu ove zemlje. Iz svakog sukoba sa svojim protivnicima do sada je izašao kao pobednik, zaključuje Vašington post.