KORUPCIJA KAO SUDBINA

Da li će početak naredne godine biti prekretnica u borbi protiv korupcije u Srbiji. Zašto deca do četiri godine spadaju u rizične kategorije obolevanja od novog gripa. Da li će autoput od Beograda do Horgoša, po osmi put u poslednjih 12 godina, biti svečano otvoren uz prisustvo najviših državnih zvaničnika.

Još jedan "zaokret" u borbi protiv korupcije?

“Borba protiv korupcije je državni zadatak broj jedan” jer “veza između kriminala, politike, privrede i pravosuđa mora da se raskine”, poručivao je tokom 2009. predsednik Srbije Boris Tadić. Iz sudstva su stizala uveravanja da su akcije u borbi protiv korupcije „non-stop u toku“ i da će ubrzo “padati krupni igrači”. Za taj angažman Srbija je u izveštaju „Trasprensi internešenela“ ocenjena indeksom korupcije 3,5 i zauzela je 83. mesto među 180 zemalja, dva mesta bolje nego prošle godine.
Ovaj “silni napredak” (u 2008. imali smo indeks korupcije 3,4) obezbedio nam je društvo Svazilenda, Trinidada i Tobaga, El Salvadora i Gvatemale. Bolje od nas plasirane su Slovenija (26), Hrvatska (66), Crna Gora (69) i Makedonija (71), a lošija je jedino BiH koja je zauzela 99. poziciju, objavljuje Blic.

Da li će početak naredne godine biti prekretnica u borbi protiv korupcije u Srbiji, pitaju Novosti. Agencija za borbu protiv korupcije vodiće "mini istrage" i pokretaće krivične postupke. "Pod lupom" agencije našlo se 30.000 od predsednika školskog odbora do predsednika države. Moraće da "istresu" svu svoju imovinu, do najtanjeg bankovnog računa. Ko odbije ili slaže - ide u zatvor. Više neće smeti da se gomilaju fotelje, skupi pokloni moraće da se ustupe državi, a partije će konačno biti primorane da otkriju sve svoje prihode i finansijere. Tako je, bar na papiru, zamišljeno Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije koja počinje sa radom od Nove godine. Zorana Marković, direktor Agencije, poručuje za Novosti da će se vrlo brzo videti da li će tako biti i u praksi. Zaokret u borbi protiv korupcije u Srbiji je više nego potreban. Prema poslednjem izveštaju "Transparensi internešnela", godinama nije napravljen značajniji pomak i od 180 država sveta, nalazimo se na neslavnom 83. mestu po indeksu percepcije korupcije. Bolje rezultate od nas imaju sve zemlje regiona, osim Albanije, a Slovenija nam "beži" za čak 56 mesta.

Protest španskih farmera u centru Madrida

Ko sme da se vakciniše?

Zašto deca do četiri godine spadaju u rizične kategorije obolevanja od novog gripa. Nerazvijen imunološki sistem. Vakcinacija dece - lek izbora. Norvežani tvrde: Virus mutirao, piše u Novostima.

Dr Dejan Jonev, pedijatar Doma zdravlja Čukarica, navodi da je imunizacija „lek izbora“ jer vakcina smanjuje rizik od oboljevanja. Ipak, kaže, treba sačekati konačne preporuke Radne grupe Ministarstva zdravlja Srbije, koja treba da odredi uzrastne i rizične grupe, to jest, prioritete za vakcinaciju.
"Kada budemo imali definisan stav nadležnih, znaćemo kome je od naših malih pacijenata cepivo neophodno", navodi dr Jonev. "U svakom slučaju, ne treba žuriti niti praviti paniku, jer roditelji čija su deca u riziku uglavnom znaju kako da se ponašaju."

Evropska agencija za lekove (EMEA) objavila je da je za većinu ljudi dovoljna jedna doza vakcine protiv novog gripa - „pandemriks“ kompanije „Glakso Smit Klajn“ ili „focetrija“ firme „Novartis“. Ranije je EMEA zastupala stav da po mogućstvu treba davati dve doze vakcine protiv novog gripa.

Norveške vlasti smatraju da nema razloga da se veruje da potencijalno velika mutacija virusa gripa H1N1, koja je pronađena u telima dve osobe koje su umrle i jedne koja je teško obolela, na bilo koji način utiče na efikasnost vakcina ili antiviralnih lekova, koje proizvode kompanije poput „Roša“, „Glakso Smit Klajna“, „Novartisa“ ili „Astra zeneke“. H1N1 je mešavina svinjskog, ptičjeg i ljudskog virusa, i do sada je u svetu umrlo više od 6.700 obolelih od novog gripa.

Doktor Melita Vujnović, predstavnik Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji, potvrdila je za Press da je virus novog gripa mutirao i postao otporan na lek „tamiflu", pozivajući se na najnoviji izveštaj SZO, objavljuje Pres.

Primiče se datum početka vakcinacije protiv novog gripa, a u javnosti i dalje ima nedoumica u vezi s tim. Pokušali smo da ih razrešimo uz pomoć epidemiologa dr Predraga Kona, koji se nalazi na čelu tima stručnjaka zaduženih za pandemiju, piše u Blicu.
"Potpuno je nejasno odakle negativni stavovi vezani za vakcinaciju dece do tri godine koji se navode kao „zvanični stavovi proizvođača“. To jednostavno nije istina", kaže dr Kon.

Lako do doktorskih zvanja

Samo u poslednjih nekoliko godina na pojedinim privatnim fakultetima u Srbiji odbranjeno je od 150 do 200 doktorskih disertacija. Koliko se daleko otišlo, najbolje govori primer studenta koji je 2005. godine magistrirao, već sledeće godine odbranio doktorsku disertaciju, a nakon dve godine postao je mentor na doktorskim studijama, objavljuje Blic. Ovakva hiperprodukcija doktoranata vodi potpunoj degradaciji visokog obrazovanja jer oni vrlo brzo prelaze u nastavu, stav je rektora Beogradskog i Kragujevačkog univerziteta. Samo na Fakultetu za menadžment iz Novog Sada, koji je u postupak akreditacije ušao u sastavu Alfa univerziteta, u poslednje tri godine odbranjeno je 33 doktorata i 101 magistarska teza.

Vukovarska godišnjica

I Srbi i Hrvati, rođeni u gradu u kojem su još vidljivi tragovi iz prethodnog rata, obično se povlače kada se obeležava „obljetnica pada Vukovara” po jednima, a „dan oslobođenja” po drugima. Kažu nam da dolazi mnogo sveta sa strane, da se oni politike klone i da su im trenutno najvažniji problemi male plate i velika nezaposlenost.

Iako priznaju da emocije zbog 18. novembra, jesu „podgrejanije nego obično”, Vukovarčani kažu da nema razloga za brigu. Od ulaska u grad, primetno je da je na gotovo svakoj kući razvijena šahovnica. Srđan Kolar, voditelj televizijske produkcije Zajedničkog veća opština Vukovar objašnjava da je to tako preko čitave godine i da zastave i lampioni nemaju direktne veze sa godišnjicom koja je obeležena pre nekoliko dana. Obeležavanje Dana sećanja na žrtve Vukovara 1991. primećeno je, u medijima nije bilo „kao pre”, a ni naroda nije bilo „kao pre”. Pričaju i da na Hrvatskoj radio-televiziji nije bilo celodnevnog programa kao ranije i da je od mise bila važnija utakmica mladih reprezentacija Hrvatske i Slovačke, objavljuje Politika.

Bilans Dejtonskog sporazuma

Pre četrnaest godina, u američkoj vojnoj bazi ”Rajt Peterson”, dogovoren mir u BiH, ali odnosi tri naroda su sve gori. Umesto jake centralizovane države, sad i Hrvati žele entitet, objavljuju Novosti pod naslovom "Mirna Bosna, pred raspadom".

U gradiću Dejtonu u Ohaju, u američkoj vojnoj bazi, 21. novembra 1995. godine, potpisan sporazum kojim je zaustavljen najkrvaviji sukob na tlu Evrope posle Drugog svetskog rata. Mir je zavladao, ali problemi su tek nastali. Poverenje između tri konstitutivna naroda nije umanjeno, razlike su čak i produbljene. Politički koncepti Srba, Hrvata i Bošnjaka su se potpuno razišli, a protektorat međunarodne zajednice je potpuno izgubio kompas i, po mišljenju većine, pričinjava mnogo više štete nego koristi.

U Republici Srpskoj, podseća Politika, 21. novembar je državni praznik – Dan potpisivanja Dejtonskog sporazuma – koji su 1995. posle tronedeljnih pregovora, parafirali tadašnji predsednici BiH Alija Izetbegović, Hrvatske Franjo Tuđman i Srbije Slobodan Milošević. Time je zvanično okončan troipogodišnji rat u Bosni i Hercegovini, koja je podeljena na dva entiteta, Federaciju BiH i Republiku Srpsku.

Jeremić u Africi

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić nastavlja jednonedeljnu turneju po Africi, koju je započeo posetom Nigeriji, s ciljem da spreči dalja priznavanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije i razgovara o ekonomskoj saradnji.

Najavljujući posetu Nigeriji, Gabonu, Kongu i Keniji, Jeremić je istakao da, uprkos tome što se ovoga trenutka vrši pritisak na zemlje Afrike da priznaju nezavisnost Kosova i Metohije, velika većina afričkih zemalja to nije učinila pa je od velike važnosti da ne dođe do promene stava tih država, piše u Politici.

On je rekao da Nigerija i Gabon od 1. januara postaju članice Saveta bezbednosti UN i dodao da je zbog toga „stav tih zemalja za nas od posebne važnosti”.

Šta je obećano Nemcima?

Posle prodaje Naftne industrije Srbije bez tendera, država sličnu praksu koristi i u poslovima koji bi mogli da dovedu do privatizacije Elektroprivrede Srbije. EPS je u trenutku kada su u toku dva velika tendera za gradnju elektrana potpisao s jednim od učesnika na njima, nemačkom firmom RWE, Memorandum o razumevanju o gradnji elektrana u Srbiji i Republici Srpskoj, piše u Blicu. Dokument je potpisan tokom posete predsednika Borisa Tadića Nemačkoj. Memorandum se odnosi na gradnju hidroelektrana na Dunavu, Velikoj Moravi i Drini, ukupne snage 3.000 megavata i vrednosti više od pet milijardi evra.

Treba reći da nije reč o obavezujućem ugovoru, već o klasičnoj formi u kojoj dve strane izražavaju zainteresovanost da obave određene poslove. EPS je potpisao više takvih dokumenata, ali nijedan nije pominjao konkretne i velike projekte kao ovaj s Nemcima.


Predsednik i premijer Rusije, Dmitrij Medevedev i Vladimir Putin, u restoranu
tokom Kongresa Jedinstevene Rusije

Ministarka najavljuje nastavak "zamrzavanja" plata i penzija

Promene u zdravstvu, prosveti i ostalim velikim sistemima. Izmene poreza na imovinu najmanje bole. Vlada je izabrala strategiju - od svih pomalo – kaže za Novosti ministarka finansija Diana Dragutinović. U danima intenzivnih priprema budžeta za narednu godinu, koji će se uskoro naći na posebnoj sednici Vlade, ministarka finansija Diana Dragutinović kaže da će u narednoj godini svi pomalo podneti teret kako bi se ostvarilo neophodno smanjenje javne potrošnje.

"Godina 2010. biće već druga godina u kojoj se plate zaposlenih u javnom sektoru, kao i penzije, zamrzavaju. To donosi uštede od 2 do 2,5 procenta BDP u periodu od dve godine. Veliko smanjenje, ali još nedovoljno da se zatvori raskorak između javnih prihoda i rashoda u 2010. godini", kaže ministarka.

Dečje plate

Dečji rad u Srbiji postaje sve masovniji, pa tako na hiljade mališana nadniči umesto da ide u školu. Zarađuje oko 40.000 dečaka i devojčica ispod 15 godina, objavljuju Novosti. Svoju prvu dnevnicu u Srbiji zaradi više od 40.000 dečaka i devojčica i pre nego što dobiju diplomu osnovne škole! I mada se uz dečji rad najčešće vezuju slike iz Azije ili Afrike, Srbija je na sopstvenom primeru pokazala da od ove pojave ni Evropa nije imuna. Poslednje istraživanje koje je uradio Unicef u Srbiji pokazalo je da oko četiri odsto dece ispod 15 godina radi izvan sopstvenog domaćinstva. Koliki je tek broj dece koji pomažu roditeljima na njivi, čuvanju stoke ili u kućnim poslovima niko se ni ne usuđuje da pobroji.

"Dečji rad je mentalno, psihički, socijalno i moralno opasan i štetan za dete", kažu u Ministarstvu rada i socijalne politike.

Osam puta za 12 godina

Da li će autoput od Beograda do Horgoša, po osmi put u poslednjih 12 godina, biti svečano otvoren uz prisustvo najviših državnih zvaničnika, zavisi samo od toga da li će predsednik Srbije Boris Tadić da usliši molbu radnika angažovanih na izgradnji dve deonice od po 10 kilometara ovog puta, koju je putem Tanjuga u petak preneo ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić, objavljuje Politika.

On je, naime, pre dva dana nacionalnoj agenciji izjavio da će dve deonice od po 10 kilometara autoputa Beograd–Horgoš, na Koridoru 10, biti otvorene 29. novembra u 12 časova, prenoseći pri tom i, kako je rekao, molbu angažovanih radnika da te saobraćajnice otvori predsednik Srbije. Tadić je, inače, 10. maja ove godine, zajedno s premijerom Mirkom Cvetkovićem i članovima vlade, označio i početak radova na te dve deonice severnog kraka Koridora 10.

Kojim putem?

Preterivanjem udesno, uz propagiranje samouređivanja tržišta kao „svetinje”, Amerika je u neprilike uvalila sebe a potom i svet, a s novim predsednikom Barakom Obamom krenula je ulevo, da „ispravlja krive Drine”, što su konzervativci osudili kao „nedopustivo priklanjanje socijaldemokratskom evropskom ustrojstvu”. Uporedo s tim, evropska socijaldemokratija je „zglajznula” u njenim najznačajnijim uporištima – Francuskoj, Nemačkoj, pa čak i u najpouzdanijoj joj Švedskoj – prepustivši vlast desnici. „U čudu” su se našli mnogi apsolutni i relativni „autsajderi” svikli da mahom slede „glavni pravac”, koji se najednom razdrobio. Gde smo, šta smo i kuda da krenemo, ulevo ili udesno, pitaju zbunjeno, objavljuje Politika.

Ćute "obe" Srbije

Obeležavanje Arandjelovdana, slave Specijalne antitetoristièke jedinice (SAJ)

Smrt patrijarha sa sobom nosi neizvesnost u kom pravcu će se dalje razvijati crkva, ali i otvara pitanje koliko je crkva zaista ukorenjena među Srbima, da li smo prošle nedelje plakali samo za jednim velikim patrijarhom. Ni onog četvrtka, 8. maja 1980, kada je sahranjivan najveći sin „velike" Jugoslavije, kafane i ulice Beograda nisu bile toliko prazne kao ovog četvrtka, kada je odata poslednja počast duhovnom ocu ove današnje „male" Srbije. Dok je u ono vreme i bilo onih Srba koji su osetili olakšanje kada je „otišao ćopavi Zagorac", po odlasku patrijarha Pavla Srbi kao da su se prvi put ujedinili. U ćutanju. Prvi put zajedno ćute i „prva" i „druga", i sve ostale Srbije, piše u Presu pod naslovom "Srbi i crkva: pre i posle patrijarha Pavla".

Nagrada Kusturici

Slavni reditelj Emir Kusturica primio je na svečanom zatvaranju 27. filmskog festivala u Torinu novoustanovljenu nagradu „Gran premio Torino” koju mu je uručio direktor festivala Đani Amelio. Laureat Kusturica izjavio je Tanjugu da je srećan zbog ovog priznanja, kao i zbog života koji je lep i nepredvidljiv.

„Ko bi slutio u onom trenutku pre 56 godina, kada sam rođen među sirotinjom u Sarajevu, da ću stajati ovde usred visoko industrijalizovane Evrope i dobijati nagradu za ukupan filmski opus. To je zaista impresivno”, rekao je Kusturica.

Tanjug prenosi je da je svečanost protekla u izuzetno lepoj atmosferi i da je mnogobrojna publika u glavnoj festivalskoj dvorani priredila našem reditelju stojeće ovacije, objavljuje Politika.

Beograd-mesto za provod

Vest da se na prvom mestu prestižne godišnje liste najboljih gradova za provod, najpoznatijeg svetskog turističkog vodiča „Lounli planet”, nalazi Beograd odjeknula je kao veliko, ali, ipak, očekivano priznanje. Srpska prestonica, međutim, nije na prvom mestu, kako su preneli pojedini mediji, već je samo uvršćena među deset metropola koje imaju najintenzivniju klupsku scenu na svetu, potvrđeno je Politici u londonskoj ekspozituri „Lounli planeta” čija lista zapravo ne predviđa rangiranje. Ipak, priznanje iz „belog sveta” nije mala stvar, a pokrenulo je i lavinu pitanja – da li je glavnom gradu zaista potrebna titula najboljeg mesta za provod i da li je baš to karta na koju želimo da igramo kako bismo privukli strance?

Novak favorit na kladionicama

Novi šampion završnog masters turnira u Londonu je Novak Đoković! Tako barem tvrde stručnjaci iz „Vilijam Hila“, najuglednije svetske kladionice, koje je, čini se, baš briga za izazivanje malera, zavisti ili nečeg trećeg, objavljuju Novosti. Kvote na našeg najboljeg igrača su 11 prema četiri, dok se za drugoplasiranog Rodžera Federera na jednu dobijenu funtu dobijaju tri, a Endija Mareja sedam na dve uložene.