KOME ĆE OTIĆI DRŽAVNA POMOĆ

Vlada je usvojila program mera za ublažavanje efekata ekonomske krize, kojim je predviđeno da u 2009. banke uz pomoć države odobre kredite vredne 122 milijarde dinara. Dinar drugi dan jača. Gorivo je u samo četiri dana poskupelo dva puta, za ukupno oko 14 dinara u proseku

(ilustracija: Politika)

Potresna priča o tranziciji u Srbiji

Politika, neuobičajeno – kroz reportažu, na naslovnoj strani donosi priču o srpskoj tranziciji na jednom tužnom primeru kakvih inače ima previše. Stanoje Virijević stekao je uslov za penziju avgusta 2008. godine, ali mu poslednje četiri godine niko nije uplaćivao staž. U fondu Penzijsko-invalidskog osiguranja zbog toga ne mogu da mu overe radnu knjižicu, a u fabrici nema kome da se obrati.

Osnovana davne 1835. godine, kožara „Partizan” potpuno je propala tokom poslednje četiri godine. I prethodnih desetak je tavorila, ali od kada je privatizovana, septembra 2004. godine, u fabrici ništa nije funkcionisalo. Sve što je moglo da se rastoči – rastočeno je, a vlasnici su se razbežali, kudgod koji. Iza njih su ostale zarđale mašine i memljivi zidovi, zarasli u paučinu.

Novi vlasnik koji je, novembra prošle godine, akcije firme kupio na berzi po ceni jedne garsonjere (pet hektara zemlje i dve hiljade „kvadrata” pokrivenih hala za nešto više od 30. 000 evra), izgleda, nema nameru da se „bakće” sa starim dugovima. A, oni nisu mali –- gotovo 240 miliona dinara neisplaćenih plata i doprinosa za 130 radnika, objavljuje Politika.

Pomoć, ali kome

Vlada je usvojila program mera za ublažavanje efekata ekonomske krize, kojim je predviđeno da u 2009. banke uz pomoć države odobre kredite vredne 122 milijarde dinara, izveštavaju Novosti. "Vlada će odrediti prioritete i sektore privrede koji će se u ovoj godini finansirati iz ovog programa, a NBS će odrediti kriterijume za izbor poslovnih banaka koje će odobravati ova podsticajna sredstva na osnovu svoje poslovne politike", istakao je premijer.

Srpski poslovni ljudi neće se libiti da se posluže kreditima iz vladinog paketa mera za podršku privredi, jer će im, kako kažu, povoljni zajmovi pomoći da njihovi poslovni sistemi, koji se u poslednje vreme guše, počnu da dišu. I dok su oni koji se privredom bave u praksi juče sa zadovoljstvom konstatovali da je ekonomija došla na dnevni red srpskih političara, među onima koji ekonomiju proučavaju u teoriji bilo je zagovornika stavova da državni zvaničnici ovakvim programom čine medveđu uslugu preduzećima i građanima.

"Morali su da pokažu, pa makar i prividno, da nešto rade. Ipak, ovi zajmovi će povećati likvidnost, daće privredi prostora da diše, jer je počela da se guši. I to je dobra stvar. Loše je to što nisam siguran da vlada neće odoleti iskušenju da malo navija za ove ili one firme. Bojim se da od svega ovoga ne bude da smo na kratak rok kupili neke pozitivne efekte, a na duži rok – glavobolju. Iscrpiće se skromne finansije", strahuje Madžar a prenosi Politika.
U mere vredne 1,28 milijardu evra "upakovani" jeftiniji krediti za privredu ali i stanovištvo preko nižih kamata, piše u Glasu javnosti.

Vlada i kurs dinara

Dinar drugi dan jača. Srednji kurs evra danas će iznositi 94,1012 dinara, što je u odnosu na jučerašnji dan manje za 35 para. Monetarni odbor Narodne banke Srbije doneo je juče odluku da referentna kamatna stopa ostane nepromenjena 16,65 odsto, javlja Blic.

Ukoliko kurs stigne do sto dinara za jedan evro, Vlada Srbije trebalo bi, prema mišljenju stručnjaka, da potpiše ostavku, a ministri koji u zadnjih osam godina samo menjaju fotelje, zaborave na politiku i to pre svega ekonomsku, piše u Blicu. Građani Srbije, takođe, ne kriju revolt zbog dnevnih promena kursa koje im ugrožavaju standard i, posredno, ionako nesigurna radna mesta, tvrdi ovaj list.

Nedelja mode u Berlinu: kolekcija - Kaviar Gauche

Drugo poskupljenje goriva

U iščekivanju poskupljenja zbog skoka akciza, koje bi trebalo da usledi danas, vozači su pokušali da malo uštede pred još jedno drastično poskupljenje, javlja Blic.
Na pojedinim pumpama u Srbiji juče je bilo i nestašice goriva i gužvi. Gorivo je u samo četiri dana poskupelo za oko 14 dinara u proseku, pa će tako vozači danas benzin plaćati 85,30 dinara umesto 72,30 koliko je koštao prošle nedelje, dok će dizel umesto prošlonedeljnih 54,50 koštati čak 69,50 dinara po litru.

Tri puta manje za razvojne projekte

"Zbog svetske ekonomske krize, izdvajanja iz Nacionalnog investicionog plana u državne projekte biće tri puta manja nego što smo predvideli pre pola godine. Infrastruktura je prioritet", izjavila je za Novosti Verica Kalanović, ministar za NIP.

"Predvideli smo oko 60 milijardi dinara za poslove koji su bili ocenjeni kao razvojni projekti potrebni našoj državi. Na osnovu Zakona o budžetu, pripalo nam je 20,5 milijardi dinara. Zbog toga će mnogi projekti, koje smo već uvrstili prošle godine u listu prioriteta, morati da sačekaju bolja vremena", kaže Kalanović.

Izmene zakona na dan stupanja na snagu

"Da i da", odgovorio je juče premijer Mirko Cvetković na pitanje novinara da liće se menjati zakon o akcizama i da li će uspeti da ubedi sve koalicione partnere da glasaju za izmene. Diana Dragutinović,ministar finansija, najavila je da će vlada sledećeg četvrtka predložiti i izmene spornih članova, promenjenih poslaničkim amandmanom, i odmah ga uputiti skupštini na usvajanje, javlja Politika.

Verzija Zakona o akcizama usvojena 21. januara u skupštini na snagu stupa danas i važiće dok se ne usvoje izmene. Vladin predlog će, ako bude usvojen na sednici narednog četvrtka, odmah biti prosleđen parlamentu. Za raspravu o izmenama zakona nužno je sazivanje vanredne sednice Skupštine Srbije. Procedura može da bude završena za nekoliko dana, što znači da bi ceo posao mogao da bude obavljen u prvih desetak dana februara, piše u ovom listu. Izmenu Zakona o akcizama u sredu zatražio je predsednik Srbije Boris Tadić.

"Svaki pokušaj uticaja tajkuna na naše zakonodavstvo smatram nedopustivim. Priča o tome da je u Americi ili drugde po svetu uobičajeno lobiranje ne stoji, jer je naša situacija mnogo drugačija. U Americi se znaju interesi, i to javno, a nemojte ispod žita pokušavati da potkupite nekoga. Naši lobisti pokušavaju da podmićuju, a to je krivično delo", kaže za Blic Dragoljub Mićunović, predsednik Političkog saveta DS.

Optužbe protiv Dinkića

Poslanica Nove Srbije Aleksandra Janković optužila je Mlađana Dinkića da je lažov i kriminalac. Ona je sa skupštinske govornice kazala da je ministar za ekonomiju i regionalni razvoj odgovoran zbog obmanjivanja javnosti i nanošenja štete državi te da mora krivično da odgovara. Navodeći, Jankovićeva je kazala da je Dinkić najodgovorniji za sklapanje pogrešnog partnerstva sa italijanskim proizvođačem automobila Fijat.
"Tu kompaniju ne podržava više ni italijanska vlada, pa je utoliko smešno da je finansiraju srpska vlada i građani Srbije", smatra Janković. Ona dodaje da je i radnicima kragujevačke „Zastave", koji su prošli testiranje podobnosti za rad u Fijatu, jasno da će se posao decenije, kako je najavljivana saradnja sa Fijatom, pretvoriti u propast decenije, piše u Pravdi.

Ko je "tigar od papira"?

Londonski „Tajms“ objavio je prekjuče članak Majkla Evansa, inače urednika za teme odbrane, u kojem se iznose procene uglednog londonskog „Instituta za strateške studije“ (IISS) o stanju ruskih oružanih snaga danas. Urednik Evans se poziva na procene svoje koleginice sa Instituta Oksane Antonenko, po kojoj je „Ruska armija danas, zapravo, tigar od papira“, prenosi Politika čiji vojni komentator zatim dokazuje kako je uglavnom netačno to što je prethodno rečeno.

Analitičar Oksana Antonenko kao da zaboravlja ili ignoriše neke činjenice, ukazuje Politika. Ukupno gledajući, nazivati danas rusku vojsku „tigrom od papira“, u situaciju kada ta armija trenutno ima više nuklearnih bojevih glava od SAD, pa čak i više tenkova od SAD, više je nego čudno. Osim, ako u elemente poređenja nisu ušle i plate vojnika i oficira. No, istorija je pokazala da kada je u pitanju sukob sa ruskom vojskom – plate nikada nisu bile presudne...

"Bez glamura, uprkos lepotama Davosa"

Politika danas ima još iznenadjenja na naslovnoj strani. Branko Radujko, generalni direktor „Telekoma” Srbija specijalno za Politiku izveštava sa Svetskog ekonomskog foruma. Opet kroz elemente reporterskog zapisa, tu se može pročitati i kako "uprkos lepotama Davosa, sve protiče bez preteranog glamura kakav bi mogao da se očekuje na ovakvom događaju."

Ipak, od svega drugog posebnija je poruka koju je najuticajnijim svetskim vladama uputio ruski premijer Vladimir Putin. Tvrdeći da njegovu vladu svetska kriza nije iznenadila, jer svako ko pažljivo analizira svetsku ekonomiju mogao je da vidi oluju koja dolazi, Putin je upozorio druge vlade na opasnost od prevelikog uplitanja i intervenisanja u privatni sektor i naveo primer Sovjetskog Saveza kao najbolji dokaz da preterano mešanje države u privredu tragično proizvodi katastrofalne rezultate.

Bivši američki predsednik i suprug nove državne sekretarke Bil Klinton, ustvrdio je da ova finansijska kriza dokazuje da je globalna međuzavisnost danas važnija za čovečanstvo od bilo čega drugog. Iako ne veruje da je sada dobro vreme za zaključivanje nekog novog svetskog trgovinskog sporazuma, Klinton je rekao da veruje u pamet svetskih lidera koji će uspeti da civilizaciju izvedu iz ekonomske krize umesto da je uvedu u nove, nepotrebne konflikte.

Lep je i osećaj da potpredsednika srpske vlade na svakom koraku pozdravlja neki od višegodišnjih učesnika najvećeg ekonomskog skupa u svetu, objavljuje Politika.

Pronadjena nestala ćerka

Senida Bećirović (17), koja je 1992. nestala u ratu u Bosni i Hercegovini, pronađena je u jednoj hraniteljskoj porodici u Beogradu. Kako je sinoć prenela Radio-televizija Srbije, Senida je odrasla kao Mila Janković u Beogradu, a njen otac Muhamed Bećirović ju je pronašao uz pomoć Centra za socijalni rad u Čukarici. Devojčicu je pre 16 godina u jednoj spaljenoj kući tokom rata u BiH pronašao jedan srpski vojnik i ona je posle nekoliko menjanja domova konačno došla do porodice Janković u Beogradu, objavljuje Pres.

U maju prošle godine je DNK analizom utvrđeno da je Senida mlađa ćerka Muhameda Bećirovića koji živi u Nemačkoj izgubivši nadu da su njegova supruga i deca živi.

Parlament radi samo u pauzama sportskih tv prenosa.

Razmatranje Predloga za razrešenje i imenovanje članova Republičke izborne komisije, poslanici Skupštine Srbije juče su počeli tek sa tri sata zakašnjenja, jer Radio Televizija Srbije nije bila u mogućnosti da obezbedi direktan TV prenos, a prema stavu svih poslaničkih grupa „javnost u radu podrazumeva i autentičnost u vremenu“. Naime, u vreme kada je Skupština trebalo da počne sa radom, Drugi program RTS-a prenosio je polufinalni teniski meč Federer - Rodik. Parlament je i prethodnih dana radio samo u pauzama između direktnih prenosa sportskih događaja, tako da je u utorak rad trajao od 12 do 15.20, a u sredu od 13 do 18 sati, piše u Danasu.

Praksa usklađivanja sednica Skupštine sa RTS-ovom programskom šemom verovatno će biti promenjena, budući da je za ponedeljak na insistiranje šefova poslaničkih grupa zakazan sastanak s direktorom RTS-a Aleksandrom Tijanićem. Na tom sastanku trebalo bi da bude postignut dogovor o direktnim i odloženim prenosima sednica.

Zatvorski memoari bivšeg šefa tajne policije

U svojim zatvorskim memoarima, Rade Marković, bivši šef srpske tajne policije dao je detaljan prikaz dešavanja koja su prethodila smeni režima Slobodana Miloševića, tokom revolucije 5. oktobra 2000. godine, njegovog hapšenja i svega što se dešavalo tokom istrage i suđenja za masakr na Ibarskoj magistrali, piše u Pravdi.

Markovićeva knjiga „Kazna bez zločina" predstavlja odgovor na delo Vuka Draškovića „Ibarska magistrala - zločin bez kazne". Međutim, pored svoje verzije tog zločina, u kome su ubijeni Veselin Bošković i trojica članova SPO-a, on razotkriva ulogu koju su imali pojedini lideri DOS-a, kao i njihovi saradnici iz policije, Državne bezbednosti, „crvenih beretki"...

Prvi zadatak DOS-ove vlade bio je da razmontira „zločinačku piramidu" Slobodana Miloševića i reši „politička ubistva" koja će se „staviti na teret bivšoj vlasti".

"Zoran Đinđić je imao ideju da me što pre uhapsi jer sam, po njemu, a i sigurno po sugestijama njegovih prijatelja i saradnika Čumeta i Spasojevića, bio za sve njih i dalje potencijalna opasnost, jer su znali da raspolažem saznanjima koja bi ih mogla i te kako kompromitovati", piše Marković a prenosi Pravda.

Bezbednjaka više kod privatnika – nego u državnoj službi

Nema povreðenih u ekološkom inicidentu koji se danas dogodio u krugu fabrike Beogradske industrije piva (BIP) na Mostaru kada je došlo do curenja hlorovodonične kiseline

Tačan broj zaposlenih u Srbiji u preduzećima za privatno obezbeđenje ne postoji, ali se pre izvesnog vremena moglo čuti da se brojka kreće i oko 50.000 ljudi. To bi u praksi značilo da radnika obezbeđenja ima više nego vojnika u redovnoj službi ili policajaca, piše u Politici.

"Niko nema tačan broj koliko zapravo zaposlenih ima u firmama koje se bave obezbeđenjem, jer njihov broj stalno varira. Brojka od 50.000 ljudi je ipak prevelika. Zvaničan podatak, koji je štampan i u KOESS-u (Konfederaciji privatnih službi bezbednosti u Evropi) je da ih u našoj zemlji ima oko 28.000 zaposlenih u ovom sektoru. Naravno i ovaj broj je pod znakom pitanja, jer vlasnici često, zbog raznih pogodnosti ne prijavljuju zaposlene", rekao je Dušan Davidović, predsednik Srpskog udruženja preduzetnika u privatnoj bezbednosti.

Paralelna istraga ubistva novinarke

Novosti istražuju šta je u paralelnoj istrazi ubistva Dade Vujasinović otkrio Mladen Lojović. Dan pre smrti novinarka imala informacije o trgovini oružjem sa muslimanima.

Čim sam ušao u stan i video u kakvom je stanju, bilo mi je jasno da se Dada nije ubila. Razbijen luster, sve krvavo, pramenovi njene kose između jastuka na trosedu, puška iz koje je ubijena...Ovako sliku iz stana u Novom Beogradu, gde je pronađena mrtva Dada Vujasinović, opisuje za Novosti Mladen Lojović, bivši policijski inspektor, sada vlasnik Agencije 357, koji je obavio paralelnu istragu po nalogu roditelja ubijene novinarke Duge. Pored ostalog, ovaj list navodi i dugačak spisak opasnih ljudi o kojima je Dada pisala, kao i pretnje koje su joj upućivane.

Oduzimanje imovine stečene od kriminala

U prvim danima marta, odmah posle stupanja na snagu Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, prvi na udaru naći će se članovi „đubretarske", „drumske" i „carinske" mafije. Imovina će najpre biti oduzeta Draganu Ignjatoviću, bivšem direktoru „Gradske čistoće", Milanu Kuzmanovu, bivšem vlasniku diskoteke „Madona", članovima „drumske mafije" Milanu Jovetiću, Živojinu Đorđeviću i Goranu Stojanoviću, kao i „carinskim mafijašima" Igoru Miskinu i Veliboru Lukoviću.

Kako piše u Presu, MUP će po nalogu tužilaštva već sledeće nedelje krenuti da popisuje imovinu mafijaša, a Tužilaštvo za organizovani kriminal će za najviše mesec dana zvanično podneti zahtev za oduzimanje imovine.

"Dobri honorari" za izbore

Štrajk radnika sindikata u Francuskoj zbog vladine ekonomske politike

Poslanik Srpske napredne stranke Veroljub Arsić tvrdi da su članice RIK-a Biljana Krasić, inače supruga poslanika SRS-a Zorana Krasića, i Željka Radeta, koja je sestra poslanice SRS-a Vjerice Radete, na ime nadoknada za rad u RIK-u uzele po 2,5 miliona dinara tokom 2008. godine!

"Došli smo do podataka da su Biljana Krasić i Željka Radeta samo tokom prošle godine na ime nadoknada za rad u RIK-u dobile po dva i po miliona dinara! Te neverovatne sume su im omogućene zato što ne postoji pravilnik o tome kolike su nadoknade za rad u RIK-u. Predsednik našeg poslaničkog kluba Tomislav Nikolić tražio je od sekretara Skupštine Srbije Veljka Odalovića i stručnih službi zvanične podatke, ali još ih nismo dobili", kazao je Arsić.

Pritvoreni lažni iscelitelji

Branku Stančeviću (61), njegovom sinu Milošu (30) i Slobodanki Janković (65) određen je tridesetodnevni pritvor zbog sumnje da su se lažno predstavljali kao iscelitelji malignih bolesti i tako obmanuli više građana, među kojima su, prema saznanjima Blica, bili i pojedini političari, estradne zvezde, sportisti i umetnici. Branko i njegov sin Miloš pokušavali su da umanje i negiraju optužbe da su se predstavljali kao iscelitelji malignih bolesti, dok je osumnjičena Slobodanka Janković nudila istražnom sudiji da je pregleda, saznaje Blic.