KOBNO PRANJE RUKU

Mada nesreća u Užicu polako ustupa mesto drugim temama na naslovnim stranama srpske štampe ipak ohrabruje to što se insistira na detaljnom utvrđivanju ko je zapravo odgovoran za ovu tragediju. Ostaje da se vidi da li će se kola slomiti na ovih pet pojedinaca, od kojih će Velibor Janjić zauvek upamtiti svoje kobno pranje ruku.
Ruke, međutim, peru, od odgovornosti u ovom slučaju ali i srpskoj politici uopšte svi zvaničnici. Počev od ministra koji se raduje usvajanju novog zakona o medijima pa do onih koji su Srbiju toliko zadužili da narod uskoro neće imati čime da kupi novine. I, tu se krug zatvara. Brinućemo o tome kako će se šutirati „buba-mara2 na Marakani i drugde.

Biće još hapšenja

Petoro uhapšenih radnika „Prvog partizana“ Velibor Janjić (56), Milojka Tešić (56), Milisav Đerić (49), Prvoslav Đerić (43) i Zoran Ćirović (55) juče su, kako piše Pres, saslušani pred istražnim sudijom u Užicu i određen im je pritvor do 30 dana. Oni su osumnjičeni da su odgovorni za izazivanje eksplozije i smrt sedmoro radnika u prošlonedeljnoj tragediji u fabrici.
Istraga treba do detalja da utvrdi pojedinačnu odgovornost svih u lancu tehnološkog procesa, ali i da se pozabavi poreklom i kvalitetom baruta koji se koristi u fabrici, piše Danas. Ima, naime, indicija da će istraga biti proširena na još nekoliko osoba, kao i da će uslediti nova hapšenja, ali za sada to zvanično niko nije želeo da potvrdi.
Paljenje baruta je, najverovatnije, izazvao statički elektricitet jer je, prema pisanju Novosti, opasnom materijom rukovano na mestu koje za to nije predviđeno.
Na saslušanju je osumnjičeni Velibor Janjić (56), radnik na zasipanju baruta, kako Blic nezvanično saznaje, priznao da je presipao barut u prostoriji zvanoj temperirnica, koja nije predviđena za to. A posle presipanja baruta radnik Janjić je izašao da opere ruke, i u tom momentu je došlo do eksplozije. Janjić je pokušao da se vrati do kolega iz Odeljenja barutnog punjenja kako bi im pomogao, ali zbog dima nije mogao da se probije do njih. Prema nezvaničnim podacima iz istrage, u temperirnici u trenutku eksplozije nije bilo nikoga, jer bi udar usmrtio svakoga u neposrednoj blizini. U ovoj prostoriji nije pronađeno nijedno telo.
O uzrocima eksplozije čuje se puno spekulacija tako da je dobro što je Radovan Ristanović, direktor inspekcije rada u Srbiji naredio proveru sistema mera zaštite na radu i bezbednosti rada u fabrici „Prvi partizan“ u Užicu. Biće urađena i analiza ugovora angažovanih radnika.
„Veoma je važno da se utvrdi kako je funkcionisao sistem zaštite i bezbednosti na radu da se tragedije kao što je ova ne bi nikada ponovile,“ kaže Ristanović.

Sajla potopila Ilinden

Vlasniku i kapetanu turističkog brodića „Ilinden" Sotiru Filevskom je nakon policijskog saslušanja određen pritvor od 30 dana zbog teškog dela protiv bezbednosti, piše Pres. Njegov pomoćnik Vlatko Justinijanovski , koji je takođe priveden, pušten je na slobodu. Prvi rezultati istrage nesreće na Ohridskom jezeru, u kojoj je poginulo 15 bugarskih turista, ukazuju na to da je uzrok brodoloma bilo pucanje sajle koja povezuje kormilo sa brodskom krmom. Makedonsko ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je pucanje sajle dovelo do naglog okretanja broda udesno, pa su putnici po inerciji prešli na drugu stranu broda, koji se zbog toga nakrivio, napunio vodom i potonuo.
Bugarsko ministarstvo ekonomije, energije i turizma naredilo je istragu rada kompanija „Kljunčev“ i „Solak tur“, koje su organizovale obilazak jezera brodom. Prvi rezultati su pokazali da nijedna od njih nije imala licencu tur-operatera ili turističke agencije, što znači ni dozvolu za organizovanje takvog putovanja.

Dug – zao drug

Dugovanja Srbije

Sa 11,65 milijardi evra dug Srbije je ove godine dostigao iznos od 21,74 milijarde evra. Srbija se opasno približava kritičnoj tački visokozaduženih država, kojima bi mogla da se pridruži do kraja godine, upozoravaju stručnjaci za Blic. S druge strane, vlast u doba krize ne pokazuje znake usporavanja kada je reč o zaduživanju kod stranih država i finansijskih institucija. Rusija je Srbiji već odobrila milijardu evra kredita, ali se čeka definisanje uslova otplate. Računa se i na kineski zajam od milijardu evra za izgradnju mosta i punjenje rupe u budžetu, zatim dodatnih 600 miliona dolara od MMF, mimo postojećeg aranžmana od 2,9 milijardi evra. Tu su i krediti raznih međunarodnih institucija, banaka...
Ekonomisti kritikuju ovakvo rasipanje kreatora državne ekonomske politike.
„Zaduživati se da bi se preživelo je politikantski. To je, u prvom redu, odraz nesposobnosti Vlade koja umesto da reši problem merama usmerenim na reformisanje javnog sektora, to čini novim zaduživanjima, a vraćanje duga ostavlja za neku drugu vladu i bolje vreme. Takvo ponašanje može da ima realno uporište ukoliko očekujete visoke stope rasta privrede, pa da na osnovu toga otplaćujete kredite, a u našim uslovima to je malo verovatno,” kaže Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu.

DSS kritikuje zaduživanje

Kritikujući usvojeni zaključak Vlade Srbije o potrebi zaduživanja zemlje u inostranstvu radi finansiranja budžetskog deficita i refinansiranja duga, Nenad Popović, predsednik Ekonomskog saveta Demokratske stranke Srbije za Pres optužuje članove vlade za „rasipničke navike“ ponovo zadužuje u inostranstvu i da će zbog takvih neodgovornih poteza buduće generacije biti u dužničkom ropstvu.
Zalažući se za nove izbore Petrović kaže da Vlada nije imala adekvatne mere protiv ekonomske krize nego je srljala iz „rešenja“ u „rešenje“, što će, nažalost, rezultirati krahom srpske privrede.

„Skromnost“ mu je vrlina

Mlađan Dinkić - Press

“Imam. Ali se tešim time da i neke druge moje uzore nisu razumeli dok su radili svoj posao, ili čak i za života. Nisu razumeli ni Zorana Đinđića, koga su počeli da slave tek kad je ubijen! Kroz istoriju ljudi nisu razumeli one koji su videli dalje od svojih savremenika. Neki od njih su spaljeni na lomači, da bi posle postali heroji, Skromno (?) elaborira Mlađan Dinkić, predsednik G17 Plus i ministar ekonomije i regionalnog razvoja, odgovarajući na pitanje Presa „Imate osećaj da vas ljudi ne razumeju?”
Nazivajući licemerima glavne urednike koji „kad daju izjave za novine, oni kažu da su protiv ovog zakona, ali kad pričaju s nama, govore sasvim drugo...“ lider G 17 plus tumači da novi zakon o medijima dopušta da „možete napisati protiv svakog ministra šta god hoćete, kao neko vaše lično mišljenje, ali ne možete ni za koga da napišete da je lopov, ubica ili kriminalac, ako za to nemate dokaze.“
Dinkić dalje tvrdi da je razgovarao, lično sa šefom misije OEBS-a Hansom Ola Ustadom, koji ga je uverio da je zakon (o informisanju) u skladu sa onim što se radi u razvijenim zemljama i da se lično i on slaže sa pooštravanjem kazni za one koji objavljuju najteže laži“.
U ovom intervjuu na konkretno pitanje o navodnoj „netrpeljivosti prema Rusima” Dinkić tvrdi da su tu netrpeljivost izmislili oni mediji koji se bave pokušajem njegovog karakternog ubistva!

I bankari poreski kontrolori

Izmenom Zakona o bankama trebalo bi obavezati banke da proveravaju da li poslodavci uplaćuju doprinose. Ako bi se nekome omogućilo da isplate zaradu bez plaćenih doprinosa, banka bi bila saučesnik u krivičnom delu i njoj bi Narodna banka Srbije trebalo da oduzme dozvolu za rad - najavio je nedavno Dragutin Radosavljević, direktor Poreske uprave Srbije, institucije u kojoj, kako piše Blic, ozbiljno razmišljaju da od početka iduće godine banke kontrolišu poslodavce da li uplaćuju doprinose.
To da država treba nešto da preduzme i prekine zloupotrebe poslodavaca koji ne izmiruju svoje obaveze niko ne spori. Ali, nedoumica da li banke uopšte to mogu i da rade je prisutna jer ne postoji propis, po kojem bi one obavljale ovaj posao. Svojevremeno, kontrola uplate doprinosa bila je prepuštena ZOP - Zavodu za obračun i plaćanja, koji su u međuvremenu ukinuti. Sada u Narodnoj banci Srbije, „ne vidi se razlog vraćanja u prošlost“.

Poslanike “bole” plate i mandati

Po onoj narodnoj “Ko ne voli sebe ne voli ni druge” srpski narodni poslanici će se umesto aktuelnom krizom i podužim spiskom zaostalih poslova iz prethodnih zasedanja kao prvom tačkom dnevnog reda na sednici 1. oktobra najverovatnije baviti nacrtom zakona o Skupštini Srbije. Novosti pišu da nacrt zakona o Skupštini Srbije još nije završen ali predsednica parlamenta Slavica Đukić-Dejanović kaže da će suštinska novina u ovom dokumentu biti način finansiranja Skupštine.
“Nije dobro da nam Vlada koju treba da nadziremo određuje koliko novca možemo da dobijemo. Taj ekonomski momenat treba da bude u rukama Skupštine, koja će sama sebe da finansira,” kaže Dejanovićeva napominjući da su preostale dve stavke bitne za „život“ poslanika. Koplja se lome oko plata i mandata. Postoji, doduše, mogućnost da se ovaj zakon neće ni baviti time da li je vlasnik mandata parlamentarac ili partija. Nije usaglašeno ni pitanje zarada. Opcije su da plate određuje Administrativni odbor a biće ili u visini pet prosečnih zarada u Srbiji (oko 163.000 dinara) ili da se računaju po koeficijentu, kako je u ostalim državnim institucijama.

Novi – stari Rasim

Nova stranka na srpskoj političkoj sceni, SDPS, sklopiće u decembru s DS-om sporazum kojim će biti obuhvaćeni svi vidovi saradnje, uključujući i predizbornu, a moguće i postizbornu, najavljuje u intervjuu za Politiku Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike, do sada lider Sandžačke demokratske partije, a ubuduće – SDPS-a.
Objašnjavajući svoju odluku da formira novu partiju Ljajić kaže da je reč o spletu okolnosti: „... popularnost SDP-a je rasla, ali je naziv stranke za mnoge bio prepreka da nam se priključe. Nismo uspeli da pobegnemo od tog regionalnog okvira i zato smo ušli u ovu vrstu rizika očekujući da će ovo biti jedna respektabilna politička stranka.“
Komentarišući političku scenu u Srbiji Ljajić, kako sam kaže, možda ne politički mudro, kaže:“Srbiji je preko potrebna politička stabilnost. Te stabilnosti nema bez formiranja stabilne većine u parlamentu i vladi – da ne zavisite od jednog ili dva poslanika. Ne možete da pravite ozbiljne reforme s tako tankom većinom i jako šarolikom i brojnom koalicijom. A to je bila naša sudbina od 2000. godine do danas. I realno nije moglo da se uradi više jer su sve stranke odmah posle izbora razmišljale o sledećim izborima. Plašim se da će se tako i nastaviti ukoliko se ne napravi dogovor između Tadića i Nikolića. Ako treba, mi manji možemo i u opoziciju, ali mora da se formira stabilna većina, koja može da izdrži pun mandat.”

Paprene školarine

Cenovnik školarina na beogradskim fakultetima

Mnogi svršeni srednjoškolci o tome šta će studirati odavno više ne odlučuju samo na osnovu afiniteta. To umnogome zavisi i od platežne sposobnosti roditelja odnosno da li mogu da plate želju svog deteta, piše Blic navodeći školarine visokih škola u Srbiji.

Školarine na privatnim fakultetima

Maturanti koji i u drugom upisnom roku ne steknu status budžetskih studenata, moraće dobro da odreše kesu ukoliko ih visina školarine ne natera da odustanu od daljeg obrazovanja. Školarina na državnim fakultetima iznosa od 18.000 do 200.000 dinara, dok na privatnim godina košta od 93.000 do 279.000 dinara. Predviđena je i mogućnost plaćanja u ratama ali, i tada su izdaci za sticanje fakultetske diplome pozamašni.

Malina razdora

Srpski malinari i hladnjačari i dalje ne uspevaju da se dogovore oko konačne otkupne cene ovogodišnjeg roda mlina. Sastanak u Valjevu predstavnici Unije srpskih hladnjačara i predstavnici više udruženja malinara na čelu sa „Vilametom” iz Arilja nisu se usaglasili a koliko je situacija ozbiljna pokazuje upozorenje savetnika srpksog ministra policije, koji je otvoreno kazao malinarima da njihovi protesti, kojima se remeti javni red neće biti dozvoljeni.
Predstavinici Ministrstva za poljoprivredu bili su u „dekorativnoj” ulozi na ovom skupu, piše Politika, komentarišući da su se poodavno ogradili od svakog uticaja u vezi s formiranjem cena. Otud valjda i zaključak malinara da malinu hitno treba proglasiti za „svetu” ili voćku od posebnog nacionalnog interesa. Ako se to ne učini loše joj se piše dok će njena nedefinisanost imati direktne posledice za preko 30.000 proizvođača uz „krnjenje” državne kase za više desetina miliona evra.
Malinari su kategorični da sve one koji ovu voćku svrstaju u berzansku robu, u najmanju ruku, traba kamenovati.

Mostovi uprkos krizi

Gradnja mosta preko Ade ciganlije, rekonstrukcija “Pančevca” i proširenje Ulice Jurija Gagarina sa gradnjom novog železničkog nadvožnjaka, teku prema zacrtanim planovima i pored krize, pišu Novosti.
Krajem oktobra trebalo bi da se završi prva faza rekonstrukcije Pančevačkog mosta a početak druge faze obnove jedinog prestoničkog mosta preko Dunava zavisi od Republike. Po dogovoru, Beograd plaća prvu fazu i ona je pri samom kraju, a onda iz državnog budžeta treba da se izdvoji 1,6 milijardi dinara za nastavak radova. U Direkciji za građevinsko zemljište kažu da je tehnička dokumentacija za drugu fazu pripremljena.

Pećka patrijaršija dobila struju

Pećka patrijaršija

Sijalice su u manastiru Pećka patrijaršija na Kosmetu posle petodnevnog isključenja, ponovo zasijale u nedelju ujutru. Novosti izveštavaju da je struja ovoj pravoslavnoj svetinji uključena posle višednevnih pregovora i potpisanog ugovora sa Kosovskom elektroenergetskom korporacijom (KEK).
Kompleksi manastira Gračanice i Deviča već šesti dan bez struje. Situacija je posebno teška u manastira Devič u Srbici, koji se nalazi u potpuno albanskom okruženju. Po rečima mati Anastasije, igumanije ovog manastira, oni još nemaju dogovor sa KEK-om.

Neuspešna hajka na Mladića

Ratko Mladić

Nakon dojave da se Ratko Mladić skriva na teritoriji Vojvodine, premeštajući se iz jedne u drugu kuću na širem području Novog Sada,. Zbog toga je, nezvanično saznaje Pres juče organizovana potera za najtraženijim haškim optuženikom.
Podsećajući da su srpske bezbednosne službe i ranije dobijale informacije da se Ratko Mladić skriva po Vojvodini, tačnije po manastirima na Fruškoj gori, dok Goran Hadžić navodno uživa podršku bogatih jataka izvor Presa kaže da se Hadžić skriva na teritoriji bivšeg SSSR-a.
U Haškom tribunalu, koji je obavešten o ovoj akciji srpskih specijalaca navodno pohvalno gledaju na sve aktivnosti, ali ponavljaju da ih samo interesuje jedna informacija - Ratko Mladić u Sheveningenu. Pres priznaje da zvanično juče niko nije hteo da komentariše njihova saznanja.

Saslušanje Jocića

Sreten Jocić

Hrvatski specijalni tužilac i istražni sudija danas će u Centralnom zatvoru u Beogradu ispitati Sretena Jocića o njegovim navodnim vezama sa ubistvom novinara Ive Pukanića. Pres podseća da se Sreten Jocić sumnjiči se da je organizovao kriminalnu grupu koja je 23. oktobra 2008. godine u Zagrebu ubila vlasnika hrvatskog nedeljnika Nacional Ivu Pukanića i Pukanićevog saradnika Niku Franića.
Saslušanju u prostorijama beogradskog Okružnog zatvora, u kome je Jocić pritvoren, prisustvovaće istražni sudija Županijskog suda u Zagrebu, hrvatski specijalni tužilac, kao i branioci četvorice okrivljenih pred hrvatskim pravosuđem. Advokati Jocića ranije su tvrdili da Joca Amsterdam kategorično negira svoje učešće u tom ubistvu, tvrdeći da mu je ceo postupak montiran. Njegova odbrana demantovala je i priče da je Jocić navodno pregovarao da bude svedok saradnik.

Putevi droge u srpskim rukama

Četiri klana dele pare od šverca droge, piše Blic navodeći da uporište među narko-bosovima Latinske Amerike, koji u svojim rukama drže konce krijumčarske mreže kokaina ka Evropi, imaju četvorica srpskih državljana koji su u dosijeima naše policije označeni kao vođe najjačih kriminalnih grupa, za koje se ne vezuje samo organizovana trgovina drogom, već i brojna ubistva, otmice, iznude, pranje novca...
Šema po kojoj funkcioniše šverc kokaina iz Latinske Amerike u Evropu na papiru izgleda prilično jednostavno, ali uspostavljanje takvih kontakata i kanala do sada uspelo samo nekolicini najjačih igrača u poslu sa drogom.
Svako od njih ima svog čoveka u Latinskoj Americi preko koga ugovara nabavku kokaina. Novina u krijumčarenju je da svaki klan ima svog čoveka i u Španiji i Africi, preko kojih se droga dalje distribuira. I dalje je atraktivan stari morski put do Roterdama, luke u Holandiji, odakle se prebacuje na narko-tržišta većine zemalja zapadne Evrope, a deo te droge stiže i do Srbije.

Obama na nizbrdici

Obama ubrzano troši svoj politički kapital. Skepticizam u pogledu njegovih liderskih sposobnosti je u porastu. To ubedljivo pokazuju rezultati istraživanja javnog mnjenja, u kojima je predsednikov rejting na nizbrdici. Anketa koju objavljuje prestonički „Vašington post” pokazuje da samo 52 odsto ispitanika ima pozitivna osećanja o Obami, a samo 31 odsto smatra dobrim njegov predlog za reformu zdravstvenog osiguranja, ključni unutrašnjopolitički prioritet nove administracije.
Milan Mišić, doskorašnji urednik Spoljnopolitičke rubrike i pomoćnik glavnog urednika kao novi stalni dopisnik Politike iz Vašingtona konstatuje da vo i druga istraživanja i dalje, međutim, pokazuju da je predsednik popularniji od svoje politike.
U najkraće, posle prvih sedam meseci Obaminog predsednikovanja, ekonomija SAD pokazuje znake oporavka, ali nezaposlenost još raste. Povlačenje iz Iraka donosi olakšanje, ali eskalacija rata u Avganistanu bez definisane strategije za njegov završetak dobija sve više prostora u medijima, sa mnogo više teških pitanja nego jasnih odgovora...

Fijakerom kroz Srem

Fijaker na Etnofestivalu u Rumi

Na prvoj „Fijakerijadi“ pedesetak gizdavih konjskih zaprega nadmetalo se za najbolje u dvopregu i četvoropregu na juče održanom petom Etnofestivalu u srcu Srema, kako varošani Rume vole da kažu za sebe. Novosti izveštavaju da u Rumi sve čine kako bi „zaustavili vreme“. Vraćanje korenima i tradiciji poprima „epidemiološke“ razmere. Na tridesetak štandova glavnog varoškog trga prezentirana je „stara kuhinja. Među izloženim kolačima počasno mesto zauzimala je, kao „zaštitni znak“ svake Sremice - štrudla, a šepurile su se i šapice, kolač u tuču i sve tako redom, do nekada dečijih najomiljenijih medenjaka.
„Ta kolače smo jeli samo nedeljom i zatim za Uskrs, Božić i krsnu slavu. Štrudla je bila nedeljna, bela torta slavska, a medenjaci za Uskrs i Božić,“ priseća se sedamdesetogodišnji Slavko Kostić.

Zlato za kadete

Prvaci sveta - odbojkaši kadeti

Najmlađi odbojkaši Srbije osvojili su šampionsku titulu na kadetskom prvenstvu sveta u Italiji. Kadetska reprezentacija Srbije je, kako pišu Novosti, juče u finalu, u gradiću Jezolu savladali odgovarajuću reprezentaciju Irana sa 3:2 (25:22, 20:25, 17:25, 25:20, 15:11).

Marakana naš adut

Francuzi su protiv Rumuna još jednom potvrdili da imaju mnogo bolja imena, nego igru. Oni su skup odličnih igrača, ali nisu ekipa. Uprkos tome, možda baš u njihovom neuspehu u Parizu leži opasnost za našu reprezentaciju, kaže Dragan Džajić, komentarišući za Blic šanse srpskog fudbalskog tima sa reprezentacijom Francuske na utakmici koja se igra u sredu.
Proslavljeni fudbalski as smatra da je domaći stadion - Marakana naš adut, a gostima teret. Atmosfera na Zvezdinom stadionu biće, po Džajiću, još jedan značajan adut srpske reprezentacije u nastojanju da dođe do najvažnije pobede. Pod uslovom da je Antićevi momci iskoriste kao motiv, a ne kao teret.
“Biće pakleno, ali ponekad se dešava da se napetost na tribinama okrene protiv domaćina. Domenekovi igrači su veoma iskusni, igraju često pred punim stadionom i neće se uplašiti ambijenta. Ipak, ne može im biti svejedno kad zapeva 50 hiljada naših pristalica! Selektor Antić i naši igrači odavno dišu zajedno sa navijačima, osećaju njihovu podršku i siguran sam da će to iskoristiti kao vetar u leđa,” zaključuje Džajić.