KO ĆE ISKORISTITI SPORAZUM SRBIJE SA KINOM

U prvih šest meseci ove godine Kinezi su nam prodali čak 100 puta više robe nego mi njima. Vlada Srbije je već ugovorila brojne sporazume sa međunarodnim finansijskim institucijama, ali i komercijalnim bankama da se više nego duplirana “rupa” u budžetu pokrije (najnovijim) zaduživanjem države. Nijedna vlada posle 2000. nije iskreno želela da se bori protiv korupcije.

Tadić u drevnoj kineskoj prestonici

Predsednik Srbije Boris Tadić u subotu je, trećeg dana zvanične posete Kini, boravio u Sijanu, gde se sastao sa viceguvernernom provincije Šansi Džao Dženg Jungom i posetio kulturno-istorijske znamenitosti drevne kineske prestonice, objavljuju Novosti. Tema razgovora bila je i naučno-tehnička saradnja i saradnja u oblasti infrastrukture, sa posebnim osvrtom na planiranu gradnju mosta Zemun - Borča, a sagovornici su se saglasili da dve vlade moraju podstaći privrednike kako bi ovi realizovali srpsko-kinesku ekonomsku saradnju.

Poseta srpske delegacije, u kojoj su i ministar ekonomije Mlađan Dinkić i šef diplomatije Vuk Jeremić, izazvala je veliku pažnju kineskih medija, koji su konstatovali da je zvanični Peking postavio temelje za novu eru odnosa sa Beogradom.

Kakv biznis sa Kinom?

Poseta srpske delegacije Kini mogla bi imati dalekosežne pozitivne efekte po našu ekonomiju, smatraju neki ekonomisti, dok drugi, pak, sumnjaju da velika zemalja poput Kine baš u Srbiji traži bitnog saveznika za ulazak na tržište Evropske unije, objavljuje Pres pod naslovom" Istorijski sporazum Srbije i Kine: Dolazak zmaja!". Bivši ambasador Jugoslavije u Kini Slobodan Unković uveren je da je za tu zemlju saradnja sa Srbijom strateško pitanje i da predstavlja dugoročni ekonomski interes. On naglašava da treba imati u vidu da je u periodu do 2000. godine u Kini preovladavao strani kapital, ali da se to u poslednjoj deceniji promenilo, pošto su formirane velike devizne rezerve od oko hiljadu i po milijardi dolara, piše u ovom tabloidu.

U prvih šest meseci ove godine Kinezi su nam prodali čak 100 puta više robe nego mi njima. Prema podacima Privredne komore Srbije, u prvom polugodištu u Kinu su naši privrednici izvezli za 5,6 miliona dolara, a od njih kupili robu za 552,3 miliona dolara. Najviše smo kupovali proizvode iz oblasti tehnologije, a prodavali neke mašine, bukovinu, smrznutu malinu, rukavice i pasulj, objavljuje Politika.

Prema oceni stručnjaka iz Privredne komore Srbije, gotovo je nemoguće ostvariti bolje rezultate u razmeni. Dugačak je spisak razloga zbog kojih je, realno, prodaja naše robe u Kini ograničena.

"Nedostatak para za finansiranje izvoza, nekonkurentnost cena naše robe, nepoštovanje rokova isporuke, ograničen asortiman robe, visoki transportni troškovi, smanjene mogućnosti isporuke većih količina robe samo su neki od razloga", ocenjuju u PKS.

U Kini postoji interesovanje za naše alatne mašine, saobraćajna sredstva, poljoprivredno-prehrambene proizvode, kao i crnu i obojenu metalurgiju. U PKS takođe dodaju da bi jedna od prednosti Srbije moglo da bude to što ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini sa Rusijom, Belorusijom, Turskom, Evropskom unijom i zemljama regiona. Jer Kinezima nije problem da proizvedu robu, već ih koče neke carinske barijere.

Ekonomista Miroslav Zdravković kaže da o privrednoj saradnji ne možemo ni da razgovaramo dok velike kineske firme ne dođu na srpsko tržište.

Nova zaduživanja države

U ponedeljak počinju pregovori o prvoj reviziji sporazuma sa MMF. Izvesno je da će naša delegacija Fondu predložiti ozvaničenje povećanja budžetskog deficita sa tri, na čak pet odsto bruto društvenog proizvoda, najavljuju Novosti, odnosno sa 70, na čak 150 milijardi dinara.
Kako je Novostima nezvanično potvrđeno, Misija Fonda već je pripremljena na ovaj zahtev Beograda. Jer, Vlada Srbije je već ugovorila brojne sporazume sa međunarodnim finansijskim institucijama, ali i komercijalnim bankama da se više nego duplirana “rupa” u budžetu pokrije zaduživanjem države. Suština ovih pregovora, koji će, kako je planirano, trajati do 2. septembra, jeste da se zajednički prodiskutuje ostvarivanje mera koje su dogovorene prilikom potpisivanja aranžmana, sredinom aprila ove godine. Uz predlog o premošćavanju problema minusa u državnoj kasi uzimanjem kredita, Vlada Srbije pripremila je i novu, treću po redu u ovoj godini, projekciju makroekonomskih pokazatelja, a koji će biti i kostur novog rebalansa budžeta.Prema nezvaničnim informacijama, plan je da se ozvaniči pad bruto društvenog proizvoda sa dosadašnjih dva na 3,5 odsto.

SPS pamti stare greške

"Sigurno je da ćemo biti uzdržani kod glasanja o izmenama Zakona o informisanju. Naša partija je bila na stubu srama svih ovih godina zbog Zakona o informisanju pre 2000. Lično sam bio na crnoj listi EU i SAD zbog tog zakona i petog oktobra su mnogi naši ljudi zbog njega platili veoma visoku cenu", kaže u intervjuu za Blic Ivica Dačić, lider socijalista i potpredsednik Vlade Srbije.

Priznavanje staža, zdravstveno osiguranje i provera privatizacija

Rasim Ljajić, ministar za rad i socijalnu politiku govori za Novosti: "Srbija je skupa država. Paket socijalnih mera sprečava štrajkove. Izbora ove jeseni neće biti. Prvi zadaci - povezivanje staža i zdravstveno osiguranje".

"Biće preispitani i svi slučajevi potencijalnih zloupotreba i kršenja zakona od strane novih vlasnika u privatizovanim preduzećima. Jer, očito je da su ta preduzeća kupovana ne da se nastavi proizvodnja, već je motiv bio atraktivno građevinsko zemljište, kao i druge zlupotrebe", kaže ministar Ljajić u intervjuu koji Novosti objavljuju pod naslovom "Ova vlada mora biti manja".

Fiktivna borba protiv korupcije

Ako Vlada nikada nije uvažila niti jednu preporuku neke antikorupcijske ustanove i uporno opstruira rad državne revizorske institucije, a ljudima koji treba da se bore protiv najgore pošasti jednog društva limitirate sredstva za rad, pa ih još smestite u neadekvatne prostorije… onda je sasvim sigurno da nijedna vlada posle 2000. nije iskreno želela da se bori protiv korupcije – složni su u oceni sagovornici Blica koji rukovode institucijama za borbu protiv korupcije i zaštitu prava građana.

U Srbiji poslednjih devet godina odigrava se fiktivna borba protiv korupcije i uspostavlja deklarativna transparentnost u trošenju javnih sredstava i javnom radu uopšte. Upravo zato, Srbija je i danas po oceni mnogih relevantnih međunarodnih institucija na samom dnu u sprovođenju antikorupcijskih reformi i zato i danas građani iz sopstvenih džepova plaćaju mešetarenje nadležnih i, bez svoje volje, omogućuju politički podobnima da se obogate, objavljuje ovaj list pod naslovom "Vlada neiskrena u borbi protiv korupcije".

Ubrzavanje širenja epidemije gripa

Direktor za zapadni Pacifik Šin Jang Su upozorava da će se broj obolelih u većini zemalja tokom narednih meseci udvostručavati na svakih nekoliko dana, prenosi Tanjug. „Izgledaće kao eksplozivni porast broja obolelih i sigurno će biti više smrtnih slučajeva”, rekao je Šin. Virus je najveća pretnja zemljama u razvoju, upozorio je zvaničnik Svetske zdravstvene organizacije, objavljuje Politika.

Ministar prosvete Žarko Obradović izjavio je u subotu da će školska godina početi na vreme, pošto pandemija novog gripa u Srbiji ne zahteva zatvaranje škola, piše u Novostima. Obradović je rekao da će epidemiolozi i nastavnici svakodnevno pratiti stanje u školama i reagovati u skladu sa situacijom.

Požar nadomak Atine

U 19 sati crkvena zvona u Dionisiju i Rodopoliju nadomak Atine udarala su svom žestinom! Bilo je to poslednje upozorenje meštanima da odmah napuste domove. Vatrena stihija koja besni više od 24 sata približila se kućama i progutala prve bašte, prvo drveće na ulasku u grad, prenosi Politika.

Svi oni koji su do poslednjeg trenutka odbijali da napuste ognjišta, na silu su izvlačeni iz kuća. U panici, velikom brzinom, sa naručjem punim najnužnijih stvari i ponekom uspomenom, ljudi su u kolonama, peške i kolima bežali pred vatrom koja se kao lava spuštala sa okolnih brda. Pomaže policija, na mnogim mestima prekida se struja jer su zbog vatre i toplote oštećeni dalekovodi što je dodatna opasnost za kolone automobila koje napuštaju ugroženo područje.

TV kamere uživo su prikazivale unezverene ljude koji mole za pomoć, mole da se spasu njihove kuće, stada ovaca koje beže pred vatrenom stihijom. Ovo što danas preživljava istočna Atika, oblast nedaleko od Atine, mnogi su već nazvali biblijskom katastrofom.

I predsednik "ima dušu"

Fotografije „razgolićenog“ Baraka Obame ustalasale su američku javnost već prošle godine, i pre nego što je postao prvi tamnoputi stanar Bele kuće. Danas, kada se predsednik SAD sprema da krene na svoj prvi odmor u svojstvu predsednika, poslednje nedelje avgusta, Amerikanci ponovo dižu obrve, javljaju Novosti.
Razlog ovog puta (još) nije obnaženi Obamin torzo, već najava da predsednik SAD, usred najveće ekonomske krize koja poslednjih decenija potresa Ameriku, i dva tekuća rata, odlazi na jedanaest hektara ekskluzivnog letovališta u Martas Vinjardu, vrednog 20 miliona dolara, čiji najam košta 50.000 dolara - nedeljno.
U vreme kada nezaposlenost u SAD dostiže dvocifrenu brojku, Obama je, svestan da čak i znatno kraći odmor nego što ga je upražnjavao njegov prethodnik Džordž Buš, može da izazove nesimpatije Amerikanaca, prokomentarisao:
"Da li svakog dana razmišljam o teškoćama kroz koje prolazi američki narod? Apsolutno! Da li mislim da Amerikanci smatraju da zbog tih teškoća ne bi trebalo da provedem malo više vremena sa svojim kćerkama? Ne mislim da Amerikanci tako razmišljaju", smatra predsednik SAD, dok se portparol Bele kuće Robert Gibs potrudio da objasni novinarima u Vašingtonu da predah ne znači da se sa dnevnog reda skidaju pitanja poput zdravstvene zaštite.

Odbrana od privatizacije

Od kada su novi direktor i predsednik Upravnog odbora konditorske fabrike „Ravanica” iz Ćuprije, Slavoljub Popović i Vuk Perić, koje je imenovala Agencija za privatizaciju, pokušali da uđu u pogone, jednog od poslednjih bastiona društvene svojine u Srbiji, radnici su blokirali ulaz i gađali nove menadžere jajima, javlja Politika.

"Hoćemo plate, hoćemo da radimo", refren je koji podiže štrajkače na noge.

"Lažu da nećemo da se privatizujemo. Hoćemo privatizaciju, ali nećemo da razbucaju fabriku. Nećemo da doživimo sudbinu „Paraćinke”. Radili su možda i bolje od nas, a onda im je Agencija poslala u upravni odbor tog istog Popovića. Sad „Paraćinka” ne radi, a radnici ne dobijaju ništa", priča Anđelina Gojković. Štrajkački odbor koji predvodi Dragana Mitrović, preduzeo je sve bezbednosne mere da osigura fabriku. „Ravanica” zapošljava 371 radnika, koji u proseku primaju 27.000 dinara. To je pravo bogatstvo za grad smešten na famoznom Koridoru 10, u kojem se trenutno nad sedam firmi sprovodi likvidacija.

Radnici štrajkuju od 17. avgusta, tražeći od Agencije za privatizaciju da ne pokušava da privatizuje „Ravanicu” na silu, da stavi van snage odluku o razrešenju sadašnjeg direktora Milutina Vasića, kao i da odustane od imenovanja Popovića i Perića, koji je istovremeno i direktor za aukcije Agencije za privatizaciju.

Sećanje na Cersku bitku

U Tekerišu, kod Loznice, biće održana državna manifestacija kojom će biti obeležena 95. godišnjica slavne Cerske bitke, koja predstavlja prvu pobedu Srbije i prvu pobedu saveznika u Prvom svetskom ratu.

Kako se očekuje, svečanosti će prisustvovati žitelji Jadra i drugih krajeva naše zemlje, visoki državni i vojni predstavnici Srbije, diplomate zemalja učesnica „Cerske operacije”, koja je trajala od 12. do 24. avgusta 1914. godine, i tadašnjih saveznika Kraljevine Srbije.

Obnavljanje Groblja oslobodilaca Beograda

U kakvom stanju su spomenici oslobodiocima Beograda pred zajedničku srpsko - rusku proslavu 20. oktobra? Za 65-godišnjicu slobode prestonice, groblje oslobodilaca biće obnovljeno, objavljuju Novosti, pod naslovom "Pobeda bez zaborava".

Rusi dolaze 20. oktobra da zajedno sa našim narodom obeleže oslobođenje Beograda od fašizma. Ruski predsednik Dmitrij Medvedev izabrao je ovaj simboličan datum, koji se podudara sa periodom kada su pre 65 godina Crvena armija i Jugosloveni zadali završni udarac fašizmu. Otuda i ideja da predsednici Rusije i Srbije Medvedev i Tadić zajedno obeleže godišnjicu proterivanja nacističkih trupa Nemačke, piše u ovom listu.

Prvi radovi na uređenju Groblja oslobodilaca Beograda mestu gde je pokopano blizu hiljadu ruskih boraca koje je godinama bilo zanemareno, a ovaj prostor služio je više kao park i igralište za decu, nego kao mesto odavanja počasti. O nemaru i danas svedoče nadgrobne ploče crvenoarmejaca zarasle u travu, oštećene table sa teško čitljivim imenima, razvaljene ograde i neuređena grobna mesta.

"U svetu istoriju pišu pobednici, a ne oni koji je prepravljaju posle rezultata izbora", kaže sociolog Srećko Mihailović. "Zato ne treba dozvoliti da se istorija menja od izbora do izbora, a da oni koji su trenutno na vlasti na ulične table ispisuju imena svojih junaka."

Od studentskih protesta do Bir festa

Dejan Grastić (35), apsolvent ekonomije, prva organizatorska iskustva stekao je u studentskom protestu 1996. i 1997. godine. Bio je i jedan od predvodnika Studentske unije Srbije, a 2002. je pomagao organizaciju „Egzita”, objavljuje Politika.

"Na ideju o osnivanju pivskog festivala došao sam 2003. godine, s trojicom prijatelja. Počeli smo kupujući flaše piva u samoposlugama i tražeći na etiketama telefone i adrese proizvođača. Onda smo odlazili u pivare, usred vanrednog stanja, i objašnjavali ljudima koje dotad nikada nismo videli da hoćemo da napravimo događaj na koji će doći 200.000 posetilaca. U BIP-u smo mesec i po dana pokušavali da zakažemo sastanak. Mislili smo da će biti uspeh ako dođe 10.000 gostiju za veče. Prvi „Bir fest”, ipak, posetilo je 200.000 ljudi", priseća se Dejan Grastić iz Beogradske kulturne mreže, organizatora velike smotre piva na beogradskom Ušću, koja je ove godine za pet dana okupila 650.000 ljudi među kojima 15.000 iz inostranstva.

Širom Srbije – turističke manifestacije

U Srbiji se godišnje održi više od hiljadu manifestacija i kao da to nije dovoljno, stalno se pojavljuju nove. Svi znaju za Guču i "Egzit", ali prava Srbija se upoznaje na "Zlatnim rukama", pasuljijadama, kotlićima, objavljuju Novosti.

Srbija je prebogata prirodnim lepotama: planinama, rekama, jezerima i - turističkim manifestacijama. Razne pasuljijade, roštiljijade, kobasicijade, zlatni kotlići, slaninijade, kupusijade... krčkaju se u svakom kutku naše zemlje. Srbija je carstvo manifestacija, jer se, prema nezvaničnim podacima, godišinje održi više od 1.000 uglavnom lokalnih "ijada". Manifestacija ide na manifestaciju, stalno se pojavljuju nove, ali mnoge su kratkog daha, pa se događa da se tek "potpaljeni" kotlić ugasi već posle treće sezone.
Zamenica direktora Turističkog saveza Srbije Vesna Raca kaže da u njihovom kalendaru postoji više od 700 različitih manifestacija.

U nastavku teskta ovaj list nabraja neke od najpoznatijih priredbi ove vrste.

Roditelji u Srbiji

Roditeljstvo se na našim prostorima oduvek odvijalo potpuno spontano i samouko, zbog čega samo 30 odsto roditelja pravilno vaspitava decu, objavljuje Pres. Biljana Lajović, specijalista školske psihologije, kaže da se roditeljstvo na našim prostorima odvija potpuno spontano i samouko i da roditelji ili primenjuju obrasce svojih roditelja ili potpuno suprotne, koje preuzimaju iz popularnih izvora informisanja.

Dragana Koruga, psiholog iz Unicefa, nije želela da priča za naš list jer je naše pitanje: „Kakvi su Srbi roditelji?" razumela „na nacionalnoj osnovi". Ona je burno reagovala, napadajući naš list, i tvrdeći da „Unicef tretira sve roditelje i decu podjednako, bez obzira na to koje su vere i nacije". I pored toga što smo joj objasnili da nas zanima kakvi su roditelji ljudi koji žive na prostoru Srbije, to jest građani Srbije ili Srbi, pošto sada živimo u Srbiji, Koruga je i dalje ostala „ljuta", piše u ovom tabloidu. A na naše pitanje zašto im na sajtu stoji istraživanje o tome „kakvi su Amerikanci roditelji", Koruga je prekinula vezu, objavljuje Pres.

Izgoreo hotel "Union" u Prištini

Hotel „Union” u centru Prištine, koji se svrstava u najvažnije arhitektonske spomenike tog grada i Kosova i Metohije, izgoreo je u požaru, javile su novinske agencije.Policija u Prištini je saopštila da postoje sumnje da je požar podmetnut i da je zbog toga privedena jedna osoba, kao i da sprovodi intenzivnu istragu.

Hotel „Union”, koji je izgraden pre 82 godine i bio i istorijska znamenitost.
Novi svedoci saradnici?

"Specijalno tužilaštvo je ove nedelje podnelo zahtev Ministarstvu unutrašnjih poslova za prikupljanje potrebnih obaveštenja povodom navoda Ratka Kneževića iznetih u vašem listu o umešanosti Stanka Subotića u ubistvima i švercu cigareta", kaže u intervjuu za Blic specijalni tužilac Miljko Radisavljević.
Izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), koje su u skupštinskoj proceduri, otvara se mogućnost da i lice koje je pravosnažno osuđeno dobije status svedoka saradnika. Da li Specijalno tužilaštvo ima potrebu da primeni ovu odredbu čim bude usvojena?
"Smatram da se radi o veoma značajnoj novini. Reč je o sredstvu koje treba da omogući još efikasnije vođenje krivičnog postupka za krivična dela iz oblasti organizovanog kriminala. Nastojaćemo da ove odredbe počnemo da primenjujemo odmah, čim se za to stekne mogućnost i zakonom propisani uslovi. Uveren sam da će se korišćenjem upravo ovog novog instituta otkriti učinioci nekih krivičnih dela, koji su, nažalost, do sada ostali nepoznati. Jedno od tih krivičnih dela je i ubistvo novinara Slavka Ćuruvije", kaže Radisavljević.

Stroži propisi za navijačke nerede

Dok neke zemlje poput Poljske, domaćina narednog EP u fudbalu, uvode drakonske mere za obračunavanje s huliganima, kod nas i dalje gotovo nekažnjeno prolaze mnoge kolovođe nazovinavijača, analizira Politika posle najnovijeg incidenta sa navijačima Zvezde na gostovanju u Pragu

Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama sadrži brojne nedostatke, a domet njegove primene u praksi izuzetno je mali, navode „Politikini” sagovornici iz srpskog pravosuđa. U pomenutom zakonu, navode oni, neprecizno je određeno šta se pod nasiljem podrazumeva i ukazuju da se pravnici u praksi često susreću sa problemom dokazivanja krivice. Ovaj zakon propisuje krivično delo nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi za koje je zaprećena kazna zatvora od tri meseca do jedne godine, a za kolovođe od jedne do pet godina.

Izmenjenim Krivičnim zakonikom trebalo bi konačno da bude uveden red u ovu oblast. Nacrtom Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, naime, predložene su strože zatvorske kazne za nasilničko ponašanje na sportskim terenima.

Bruka zbog navijača

Novosti istražuju uzroke porasta agresivnosti u Srbiji koji za posledicu imaju patološke zločine? Nasilje sve morbidnije. Tokom godine stradalo preko hiljadu ljudi, jer je nasilje postalo obrazac ponašanja.

Krdo životinja na putu - samo je jedan od naslova u češkim medijima o ponašanju 44 navijača i beogradskih huligana koji su krenuli na utakmicu Slavija - Crvena zvezda u Prag i divljali na benzinskim pumpama u Češkoj.
"Vjera Trehova, radnica na benzinskoj stanici u blizini Brna posvedočila je da su stigla dva autobusa, da su srpski navijači krali limenke piva i "red bula", da su na nju bacali plišane igračke, da su pokrali sitan novac, dok su putnici drugog autobusa išarali pumpu grafitima crvene i crne boje. "Delije" su se ponašale kao krdo životinja", kazao je novinarima Pavel Švab, portparol regionalne južno-moravske policije.

"Ovo je najgori mogući primer ali i potvrda da je Srbija zemlja nasilja. Takav glas nas prati već čitavu deceniju. Zbog naše nesposobnosti da se kao društvo obračunamo sa huliganima, kriminalcima i nasilnicima, mi kao narod smo u svetu prepoznatljivi po zlu koje nanosimo drugima", glasno razmišlja kriminolog Dušan Davidović, direktor Centra za prevenciju kriminaliteta.

Ubistvo na salašu

Zbog osnovane sumnje da su u noći između utorka i srede, na njegovom salašu nadomak Temerina, iz koristoljublja usmrtili Lasla Eleka (71) i tako počinili krivično delo teškog ubistva, novosadska kriminalistička policija lišila je u subotu slobode Novosađane Miloša Vulina (21) i Milka Jakovljevića (21) i Temerince Gabora Banjaija (31) i Željka Šurlana (21), javljaju Novosti.
Jakovljević i Vulin, koji mu je, inače, brat od tetke i koji je, upravo u utorak, posle izdržavanja jednomesečne prekršajne kazne, izašao iz zatvora, na Klisi su, pošto su prethodno uz velike količine alkoholnih pića "proslavili" taj izalazak, uveče otišli u Temerin. Tamo su se sastali sa Banjaijem i Šurlanom i odlučili da opljačkaju

Eleka, uvereni da on na salašu kraj puta za Bečej drži 10.000 evra.

Pošto je starac odbio da ih pusti unutra, nakratko su se udaljili, da bi se oko ponoći vratili i njegov oronuli kućerak zasuli kamenicama. U međuvremenu, Banjai je kroz prozor uspeo da uđe unutra, ali ga je Elek spremno dočekao i, ušicama sekire, naneo mu povrede u predelu čela.
Preostala trojica su, međutim, uspela da provale vrata, savladaju starca i počnu da ga, tražeći novac, tuku pesnicama, motikom i drugim predmetima koje su u kući zatekli.

Djoković pobedio Nadala

Najbolji srpski teniser Novak Đoković plasirao se u finale turnira Masters serije u američkom gradu Sinsinatiju, pošto je pobedio velikog rivala, Španca Rafaela Nadala sa 6:1, 6:4 za jedan sat i 32 minuta, javlja Politika.

Đoković će u finalu igrati sa najboljim na svetskoj rang listi Švajcarcem Rodžerom Federerom, koji je u prvom polufinalu pobedio Endija Mareja iz Velike Britanije sa 6:2, 7:6. Finale počinje u 19,30 po našem vremenu. Đoković se u Sinsinatiju ponovo plasirao u finale, gde je prošle godine izgubio od Mareja, a inače je branilac Masters kupa.

Đoković je odigrao fantastičan meč protiv trećeg tenisera sveta, nekad neprikosnovenog Nadala, i nadmašio ga u svim elementima igre.