KLINTONOVA I OBAMA IZJEDNAČENI, MEKEJN UBEDLJIV KOD REPUBLIKANACA

Posle završetka "super utorka“, američki dnevni listovi opširno izveštavaju o rezultatima preliminarnih izbora u 24 američke države. U Francuskoj je aktuelna tema nastavak suđenja optuženima u slučaju koji je doveo do smrti 111 osoba, i svi listovi izveštavaju o tome. 

 

"Super utorak" bez definitivnih pobednika

Klintonova i Obama su podelili američku naciju posle juče održanih preliminarnih izbora u 24 savezne države, prenosi New York Times na naslovnoj strani. Ovo su jedni od najnapetijih izbora za kandidata demokrata na predstojećim predsedničkim izborima u novembru. Republikanac Džon Mekejn je u značajnoj prednosti u trci za nominaciju svoje partije, ali još ne može da slavi konačnu pobedu.

 

"Super utorak" je prošao, i posle dramatične noći demokrate su oštro podeljene između dva "istorijska" kandidata za predsednika SAD - žene i afroamerikanca. Nijedan kandidat ne može da slavi pobedu, i pobednik kod demokrata neće biti odlučen još neko vreme.

 

Klintonova, senatorka iz države Njujork, pobedila je u "zlatnoj" Kaliforniji, koja nosi najviše delegata, i još sedam država - Arizoni, Arkanzasu, Masačusetsu, Nju Džerziju, Njujorku, Oklahomi i Tenesiju. Obamu, senatora iz Ilinoisa, podržalo je 13 država: Alabama, Aljaska, Kolorado, Konektikat, Delaver, Džordžija, Ajdaho, Ilinois, Kanzas, Minesota, Misuri, Severna Dakota i Juta. Prema rezultatima anketa, Obamu podržavaju afroamerikanci, muškarci i mladi, dok Klitonova ima podršku žena i Amerikanaca latinoameričkog porekla.

 

Na jučerašnjim izborima odlučivalo se o ukupno 1.681 delegata demokrata na nacionalnoj konvenciji. Da bi kandidat pobedio, potrebno je da prikupi 2.025 delegata. Klintonova je u blagoj prednosti, ali je krajnji ishod i dalje neizvestan.

 

Prema dosad objavljenim rezultatima, Mekejn, veteran iz Vijetnamskog rata i senator iz Arizone, pobedio je u devet država: Arizoni, Kaliforniji, Ilinoisu, Misuriju, Oklahomi i svim državama na obali Atlantika - Konektikatu, Delaveru, Nju Džerziju i Njujorku. Ipak, rano je za slavlje. Još nije sasvim izvesno da je Mekejn ostvario dovoljno dobre rezultate da bi mogao da tvrdi da je izbacio sve protivkandidate iz trke i pojavio se 4. novembra kao republikanski kandidat za predsednika.

 

 

Mekejnov glavni rival, Mit Romni, bivši guverner Masačusetsa, milijader i pripadnik mormonske verske zajednice, odneo je pobedu u šest država - Koloradu, Masačusetsu, Minesoti, Montani, Severnoj Dakoti i Juti. Iznenađenje dana bila je pobeda trećeg republikanskog kandidata, baptističkog sveštenika i bivšeg guvernera Arkanzasa Majka Hakabija, u čak pet država - Alabama, Arkanzas, Džordžija, Tenesi i Zapadna Virdžinija.

 

Divlja trka od Istočne obale do Pacifika počela se sa rezultatima iz Džordžije, i tokom dana na svakih pola sata su se smenjivale vesti o pobedama Obame i Klintonove. Preliminarni rezultati su bili prilično tesni, što je podiglo adrenalin u oba tabora. Kako se približavalo izjašnjavanje u Kaliforniji, neizvesnost je rasla. Ubedljiva pobeda Klintonove u ovoj državi je podigla samopouzdanje njenom timu, s obzirom da je ova država bila kamen temeljac svih uspešnih kampanja kod demokrata u prošlosti.

 

Konačni rezultati još nisu dostupni, s obzirom da se delegati raspodeljuju prema komplikovanim sistemima koji se razlikuju od države do države. Demokrate primenjuju proporcionalni sistem rasodele delegatskih mesta, tako da pobeda u većini država ne garantuje i veći broj delegata na kraju, a njihov glas je taj koji se računa na nacionalnim konvencijama.

 

Borba se nastavlja

"Super utorak" nije doneo promene kod demokrata, i oba kandidata su i posle jučerašnjeg dana izjednačena, izveštava USA Today.

 

Kako se i prognoziralo, Klintonova je pobedila u najvećoj državi, Kaliforniji, i u Njujorku, gde je senatorka. Obama je pobedio u većini država, ali zbog proporcionalne raspodele delegata to nije bilo dovoljno za ubedljiviji rezultat juče.

 

Klintonova je pre jučerašnjeg dana osvojila 261 delegata, a Obama 202. Juče se odlučivalo o 1.681 delegatu, i mada rezultati nisu konačni, razlika između dva demokratska kandidata nije prešla 100. Dva senatora će se uputiti u Luizijanu, Mejn i Vašington, gde ih ovog vikenda čekaju izbori. Sledeće nedelje su na redu Virdžinija i Merilend.

 

 

Kod republikanaca, Džon Mekejn je pobedio u državama koje daju priličan broj delegata, ali su ga višestruke pobede njegovih rivala omele u proglašavanju konačne pobede.

 

Trenutno je teško je dati jasne procene koliko je delegata koji kandidat osvojio. U nekim državama je primenjen princip "pobednik dobija sve delegate", dok su u drugim i gubitnici dobili određeni broj. Republikanci su juče odlučivali o raspodeli ukupno 950 delegata.

 

Kod republikanaca su na redu izbori u Kanzasu, Luizijani i Vašingtonu u subotu, a zatim slede Merilend, Virdžinija i Kolumbija u utorak.

 

Nada za Perveza

Britanski list Independent danas nastavlja nedelju dana aktuelnu priču o Sajidu Pervezu Kambakšu, studentu novinarstva osuđenom na smrt u Avganistanu.

 

Kambakš je osuđen zbog uvrede islama od strane islamskog suda. Proglašen je krivim prema šerijatskom pravu, pošto je distribuirao članke sa Interneta o ženskim pravima na Balk Univerzitetu u Severnom Avganistanu. Kambakš se branio da je njegova jedina namera bila da podstakne debatu, a ne da ikoga uvredi. Njegova porodica tvrdi da mu nije dozvoljeno da ga brani advokat, kao i da je suđenje obavljeno u tajnosti.

 

Presuda, koju je ubrzo potvrdio i avganistanski Senat, izazvala je osude širom sveta. Predsednik Avganistana Hamid Karzai bukvalo je bio zasut molbama raznih grupa za pritisak da abolira studenta novinarstva.

 

 

Izgleda da nada ipak postoji za Kambakša. Jedan viši zvaničnik Vlade juče je izjavio da se student neće suočiti sa smrtnom kaznom. Pomoćnik ministra Nadžib Manalaj tvrdi da nije zabrinut za Kambakšov život: "Siguran sam da će avganistanski pravosudni sistem pronaći najbolji način da se izbegne ova kazna.“ Ovo je do sad najjasnija indikacija da se dvadesettrogodišnji mladić neće suočiti sa najtežom kaznom.

 

Manalaj je viši savetnik avganistanskog ministra za kultutu, koji je nadležan za slobodu govora u medijima. On je osudio studentovo ponašanje, ali je ostao pri stavu da je malo verovatno da će se suočiti sa vešalima, prenosi Independent.

 

"Kambakš se ne može odbraniti od onog što je uradio. Sam je tražio nevolju. Uvredio je islamskog proroka - ovo je jedan od najtežih prekršaja koji možete da napravite. Prema avganistanskom pravu to je razlog za smrtnu kaznu, koju islamsko pravo dozvoljava", smatra Manalaj. "Ali, i sam Muhamed je rekao da treba izbegavati primenu ove mere, jer je bolje da krivac ostane nekažnjen, nego da nevin bude kažnjen. Jedan sud ga je osudio, ali to je samo prvi stepen. Imamo trostepeni sistem sudstva. Nisam zabrinut za njegov život."

 

Predsednik ne može da abolira osuđene na smrtnu kaznu ako je presuda potvrđena od strane Višeg suda. Moguće je da će žalbeni sud poništiti presudu, tako da predsednik i ne mora da deluje. Avganistanski ustav spaja Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, koja garantuje slobodu govora, sa šerijatskim pravom, koje zabranjuje kritikovanje proroka Muhameda.

 

Neki analitičari veruju da je Kambakš žrtva složenih političkih borbi u Avganistanu. Smatra se da islamski sud kontrolišu predsednikovi neprijatelji i da je presuda doneta kako bi Karzai bio prinuđen da bira između mula, koji su i osudili Kambakša na smrt, i međunarodne zajednice, koja se tome protivi.

 

Britanci šalju dodatne snage u Avganistan

 

Kako prenosi britanski list Guardian, Velika Britanija šalje nove oružane snage u Avganistan posle pritiska SAD na saveznike da se ozbiljnije angažuju u ovoj državi. Ova nedelja je opisana kao "kritična" za ulogu NATO u Avganistanu. Ovaj potez pokazuje da je Britanija spremna da održi značajno vojno prisustvo u ovoj zemlji uprkos teškom pritisku na njenu već prenapregnutu vojsku.

 

Danas će se u Londonu sastati državni sekretar SAD Kondoliza Rajs i britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Miliband. Ovaj susret se održava u vreme javnih raskola između Britanije i SAD, sa jedne strane, i avganistanskog predsednika Hamida Karzaija. Takođe, sledi sastanak ministara odbrane NATO članica u Viljnusu, glavnom gradu Litvanije, kojim će dominirati tema pogoršanja stanja u Avganistanu.

 

Sa dramatizacijom situacije u ovoj azijskoj državi, sve su uočljiviji raskoli u zapadnom vojnom savezu. SAD su pred ovaj sastanak, u neobično oštrom tonu, zahtevale od Nemačke snažnije angažovanje na jugu zemlje, gde su sukobi sa talibanima sve žešći. Berlin je u petak odgovorio da nemačke trupe ostaju na severu i da neće preuzimati na sebe odgovornost drugih.

 

 

Zahtev da se teret u Avganistanu ravnomernije podeli uputila je i Kanada. Ova zemlja je postavila zahtev evropskim državama da upute u područje kanadske odgovornosti najmanje hiljadu vojnika. U suprotnom, Kanada preti da će povući svoje trupe.

 

Sastanak u Viljnusu predstavlja pokušaj da se jasnije odredi uloga ovog saveza u Avganistanu. Postoje nagoveštaji da bi i Francuska mogla povećati svoje vojno prisustvo, što bi u izvesno meri ublažilo sukobe u NATO, prenosi Guardian.

 

Analitičari smatraju da je siromaštvo glavni bezbednosni problem u Avganistanu, i da je neophodno hitno usvojiti koherentan pristup koji bi podstakao razvoj u ruralnim sredinama. Posledica bede i očaja Avganistanaca je povećan broj eksplozija u ovoj zemlji, i to za 70% tokom prošle godine. Smirivanju situacije ne pogoduje ni sukob između saveznika i Karzaija. Karzai je nedavno blokirao postavljanje lorda Pedija Ešdauna za izaslanika UN u Avganistanu.

 

Hormon rasta usmrtio 111 osoba u Francuskoj

La Liberation danas na naslovnoj strani prenosi priču o nemaru koji je doveo do smrti više od 100 ljudi. Ceo slučaj je počeo 1991. godine kada je otac jednog deteta preminulog usled negativnih posledica hormona rasta podneo tužbu. To je samo početak dugog pravnog putešestvija, koje je posle 17 godina dovelo do 31. saslušanja pred sudom sedmorice optuženih za ubistvo iz nehata i težak nemar.

 

Od otvaranja istrage, 111 ljudi je umrlo. Sve žrtve su lečene hormonom rasta u preiodu od 1983. do 1985. godine i zbog tretmana su obolele od Krojcfeld-Jakobove bolesti. Više od polovine obolelih od ove bolesti na svetu primali su upravo ovaj hormon.

 

 

Sudu je dato četiri meseca da ispita odgovorne za ovu zdravstvenu katastrofu. Optuženi su sada u poodmaklom dobu, penzionisani lekari i farmaceuti. Ceo proces se od početka suočavao sa brojnim teškoćama, prvenstveno zbog pravnog pitanja medicinske i administrativne odgovornosti.

 

U centru debate je francusko udruženje "Hipofiza", koje je praktično imalo monopol na autorizaciju hormona rasta i koje je organizovalo ekstrahovanje ovog hormona iz hipofiza leševa na državnom nivou. Među brojnim propustima, primećeno je da je dodatni faktor koji je samo pogoršao situaciju bila i francuska "hipercentralizacija" – monopol udruženja "Hipofiza" je sprečavao pacijente da koriste hormone koje su proizvodile konkurentske kompanije, kod kojih nisu registrovani sporedni efekti u vidu Krojcfeld-Jakobove bolesti, prenosi La Liberation.