KINA I RUSIJA ULAŽU U SRBIJU

Mogu se očekivati kineske investicije u Srbiju, rekao je predsednik Srbije. Postoje ideje za nove dokumente koji bi mogli biti potpisani tokom boravka predsednika Rusije u Srbiji, najavljuje ruski ambasador. Dugoročno, potrebno je da Vlada započne suštinske reforme - kaže se u izveštaju Svetske banke “Srbija: kako sa manje uraditi više”

Nedelja mode u Sidneju

Srbija i Kina

“Verujem da se mogu očekivati kineske investicije u Srbiju, rekao je predsednik Srbije, ali i upozorio da bi trebalo promovisati novi princip u srpskoj politici koja ne obećava previše, a mnogo toga donosi. Odnosi Srbije i Kine sada su najbolji u istoriji i tu činjenicu će formalno ozvaničiti potpisivanje Sporazuma o strateškom partnerstvu, izjavio je za Fonet predsednik Srbije Boris Tadić uoči zvanične posete Kini, koja bi, kako je naglasio, trebalo da bude četvrti stub spoljne politike Srbije, prenosi Politika.

„Ima mnogo zemalja koje danas stoje u redu da bi potpisale sa Kinom ovakav sporazum, ali on neće imati puni značaj ukoliko ne bude propraćen ekonomskom saradnjom. Zbog toga i privrednici i članovi Vlade Srbije, koji su u delegaciji, imaju vrlo konkretan posao”, naglasio je Tadić.

Srbija i Rusija

Aleksandar Konuzin, ambasador Rusije, govori za Novosti o pripremama za posetu Medvedeva i saradnji dveju država: “Biće potpisani mnogi strateški sporazumi. Stiže impresivna delegacija.”

“Razgovaraće se o saradnji u različitim oblastima, kao i međunarodnim problemima, a biće potpisan i čitav niz sporazuma,” rekao je o poseti ruskog predsednika Srbiji koja je zakazana za 20. oktobar.

“Postoje ideje za nove dokumente koji bi mogli biti potpisani tokom boravka predsednika Rusije u Srbiji. Siguran sam de će ispunjenje sporazuma koji su već na snazi, naročito onih koji imaju strateški karakter i tiču se naftnogasne sfere, energetike, kao i novi sporazumi, podići odnose između naših zemalja na kvalitativno nov nivo. Ne samo da će Srbija učvrstiti svoju poziciju bitnog trgovinsko-ekonomskog partnera Rusije, već i zauzeti viši položaj kao evropski faktor. Već u ovom momentu evropski operateri proučavaju kako da ostvare korist od naših privilegovanih privrednih veza.”

Ruski policajsci obezbedjuju aeromiting na medjunardnom aerodromu Žukovo

Srbija i MMF

Ekonomska kriza će naterati Srbiju da smanji rashode. Kratkoročno, vladina najbolja opcija je da nastavi sa merama propisanim u sporazumu sa MMF. Bilo bi poželjno i smanjenje penzija, ukoliko bi bilo politički izvodljivo. Dugoročno, potrebno je da Vlada započne suštinske reforme - kaže se u izveštaju Svetske banke “Srbija: kako sa manje uraditi više”, koji su eksperti ove institucije, uz saradnju MMF, uradili na zahtev ministarke finansija Diane Dragutinović. Stručnjaci Svetske banke su detaljno obradili koje promene, gde i kako treba učiniti, piše u Novostima.

Izjava stalnog predstavnika Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji Bogdana Lisovolika da će ova institucija tražiti od Vlade Srbije „izbalansirane mere“, nagoveštava da neće biti dovoljno samo ograničiti rashode, već da će vlasti morati da pronađu i meru koja će povećati budžetske prihode, pre svega kroz rast neke od poreskih stopa, objavljuje Danas. Time bi se Srbija svrstala u red zemalja poput Hrvatske i Mađarske, koje su već pribegle većim poreskim zahvatanjima, kako bi finansirale deficit budžeta.

Satelitski snimak uraga Bil za koji se očekuje da stigne tokom vikenda do
istočne obale SAD

Izgradnja “trećeg Beograda”

Izgradnja „trećeg Beograda” na levoj obali Dunava, o kome se godinama govori kao o velikom potencijalu za širenje srpske prestonice, mogla bi da počne na proleće, objavljuje Politika.

Za tada je ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić najavio otvaranje velikog gradilišta – 20.000 stanova u Ovči, Borči i Krnjači. Uslov svih uslova za početak ovog posla na banatskoj strani Dunava, smatraju stručnjaci, jeste gradnja najmanje još jednog mosta, ali i komunalno opremanje, pre svega kanalizacijom, kako bi najmanje 60.000 novih stanovnika dobilo pristojne uslove za život.

– Ako se prethodno ne podigne most Zemun–Borča i ne reše problemi odvođenja atmosferskih i fekalnih voda, zidanje naselja za nekoliko hiljada žitelja nije dobra ideja – kaže Miodrag Ferenčak, odgovorni urbanista za Generalni plan iz 2003. godine.

Premda ovaj strateški planski dokument Beograda predviđa gradnju tri mosta preko Dunava (drumskih Zemun–Borča i Ada Huja–Krnjača i železničko-drumskog Vinča–Pančevo), za sada je jedino izvesna izgradnja mosta Zemun–Borča o čijem će finansiranju narednih dana u Pekingu pregovarati visoka srpska delegacija. Gradske vlasti su najavile da bi posao trebalo da počne sledeće godine, a po planu most bi trebalo da bude gotov 2013. godine.

Državna pomoć radnicima

Vladina radna grupa u sredu usvaja mere namenjene ugroženim radnicima. Deo novca biće obezbeđen od umanjenih plata državnih službenika, objavljuju Novosti. Koliko će građana imati koristi od tog "paketa" najviše zavisi od raspoloživog novca u državnoj kasi.
Na spisku mera nalazi se jednokratna pomoć za najugroženije radnike, zdravstveno osiguranja svima bez overene zdravstvene knjižice, priprema zakona o povezivanju staža, kao i uredba koja će državi omogućiti da naplati potraživanja od neažurnih poslodavaca. Radna grupa pripremiće i propise kojima će se oštrije kontrolisati poslodavci pri kupovini preduzeća.

Promena od dva do osam ministara?

Razgovori o rekonstruk­ciji Vlade u vrhu vladajuće koalicije svode se na kadro­vske kombinatorike jer ne­ma ni snage ni političke volje da se zaista reformiše izvršna vlast, smanji glomazna i preskupa Vlada. Kako Blic saznaje iz izvora u vrhu Vlade, imena osam ministara se pominju kao „kandidati“ kojima će biti ukinuti resori ili će biti zamenjeni, a u opticaju je va­­rijanta sa ukidanjem svega pet ministarstava. List objavljuje “svoj spisak” mionistara kojima predviodja odlazak iz kabineta: Verica Kalanović (G17), ministarka za NIP, Sulejman Ugljanin (SDA), ministar bez portfelja, Slobodan Milosavljević (DS), ministar trgovine, Jasna Matić (G17), ministarka telekomunikacija, Saša Dragin (DS), ministar poljoprivrede, Snežana Samardžić (G17), ministarka sporta, Svetozar Čiplić (DS), ministar za ljudska prava, Bogoljub Šijaković (lista DS), ministar vera.

“Dvoje ministara ne zaslužuju da budu na tim funkcijama, a kada je reč o rekonstrukciji Vlade ne mislim da treba smanjivati broj ministarstava, već zameniti one koji ne rade dobro. Ako neko ne glasa za Predlog izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju taj ne ruši Vladu. Neću glasati za taj zakon i time ne rušim vladajuću koaliciju”, kaže Dragan Marković Palma, predsednik stranke Jedinstvena Srbija, u razgovoru za Danas.

Besplatne akcije od 25 evra

Skupština akcionara NIS usvojila je odluku o podeli akcija među zaposlenima u ovoj kompaniji i građanima Srbije, prema kojoj je broj hartija od vrednosti povećan na 163.060.400 komada. Pritom je smanjena cena jedne akcije do 500 dinara, odnosno minimalnog nivoa koji predviđa zakon, piše u Novostima.
Za pet miliona građana Srbije koji čekaju besplatne akcije ove kompanije to znači da će moći da računaju na to da će vrednost njihove akcije, na kraju, biti po 25 evra. Ruski partneri preostale akcije NIS otkupljivaće po ceni koju su platili i državi za 51 odsto vlasništva NIS, pa čak i malo više.

Sumnjiv oporavak svetske privrede

Osetan pad cena akcija zabeležen od početka ove sedmice na vodećim svetskim berzama održava raširenu sumnju da je globalni privredni oporavak zaista na pomolu, ocenio je londonski “Fajnenšel tajms”, prenose Novosti.
Cene akcija u Evropi su u ponedeljak uveče, u zaključnoj trgovini, opale od 1,5 do 2,5 odsto, a prethodno je negativan trend zabeležen i na drugim globalnim berzama.
List piše da najnoviji podaci iz Japana, koji su ukazivali na pozitivan ekonomski rast tokom drugog kvartala, ipak “prikrivaju” ozbiljne probleme s kojima se sada suočava druga po snazi svetska ekonomija. Jedan od najvećih problema u privredi Japana je, prema oceni “Fajnenšel tajmsa”, rastuća nezaposlenost, iako je broj ljudi bez posla još osetno manji nego u SAD i Evropskoj uniji.

Dogodine oporavak srpske privrede?

Početkom 2010. godine, već u januaru, počeće oporavak srpske privrede, a do proleća ćemo imati i rast bruto društvenog proizvoda od dva odsto, tvrdi saradnik Ekonomskog instituta Miroslav Zdravković, objavljuje Pres On dodaje i da je Srbija u drugom kvartalu 2009. dotakla samo dno ekonomske krize, kada je BDP bio u minusu čak 10,6 odsto.

Zdravković naglašava da je pad privredne aktivnosti u ovoj godini mnogo dublji nego što se zvanično prikazuje.

„ U drugom kvartalu, odnosno od početka aprila do kraja juna, pad je bio najveći, a prema sadašnjim pokazateljima u trećem kvartalu ekonomski pad biće blaži - oko 5,8 odsto. Poslednja tri meseca očekuje se da pad privrede bude 3,4 odsto. To znači da je kriza dotakla dno i da nas početkom 2010. godine očekuje postepeni oporavak. S obzirom na to da je sa Međunarodnim monetarnim fondom dogovoreno da plate i penzije budu zamrznute do kraja 2010. godine, i uz još malo ušteda u broju zaposlenih u javnom sektoru, deficit budžeta u 2010. godini će se sam od sebe prepoloviti“, objašnjava Zdravković.

Spas od neizvesnosti

Spas od neizvesnosti u vreme krize građani Srbije najčešće nalaze u nekontrolisanom uzimanju „bensedina” i „bromazepama”, lekova iz grupe benzodijazepina koji ih smiruju i pomažu da prebrode probleme. To potvrđuju i podaci iz Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. U prvoj polovini ove godine na recept je izdato oko pet miliona kutija ovih lekova, što je za devet odsto više u poređenju sa istim periodom prošle godine.


Libanska policija uništava polja hašiša

Situacija je slična i u zemljama u okruženju Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji. Isto je bilo i u drugim tranzicionim zemljama, Bugarskoj, Rumuniji ili Sloveniji, gde u poslednje vreme potrošnja drastično pada.
Tablete koje smiruju napetost, opuštaju mišiće i centralni nervni sistem imaju reputaciju lekova koji rešavaju sve probleme i dileme, pre svega zahvaljujući svom visokom sedativnom dejstvu. Medicinski stručnjaci kažu da ga podjednako koriste sve starosne grupe stanovništva kad god se nađu u životnoj „minus” fazi.

Svi (novinari) protiv zakona o medijima

Građani Srbije će 31. avgusta, posle glasanja o Predlogu zakona o informisanju, jasno videti kakva im je zapravo vlast. Demokratska ili antidemokratska. Evropska ili antievropska. Civilizovana ili anticivilizacijska. Ovo za Pres tvrdi Dragan Kojadinović, bivši ministar kulture i informisanja.

Gordana Suša, novinarka i jedan od autora važećeg Zakona o informisanju, veruje da su „stranke valjda ukapirale šta im javnost poručuje".

„Šta će se desiti ako komšije Mlađana Dinkića ne budu mogle podnositi buku električne gitare iz stana u kojem nemaju ni komplet kineskih šoljica za kafu, pa zatraže od nadležne gradske inspekcije da „smiri" stvaralački impuls potpredsednika Vlade i lidera parlamentarne stranke G17?

Pa, g. Dinkić će, sudeći po logici kojoj je sklon, od parlamenta zatražiti da ukine inspekcije koje ometaju kulturne radove od regionalnog značaja“ piše o ovoj temi u Presu, Slobodan Reljić, urednik NIN-a.

„Ovaj zakon postao je najveći test političke pristojnosti predsednika Borisa Tadića

Usvoje li ga, Dinkićev zakon će biti taj koji će zatvarati novine i postati koliko nepotrebno, toliko dominantno obeležje Tadićeve vladavine. Iz toga povratka nema, to je ona suvišna legitimacija koja se nosi ceo život i, sve i da vam u nekom momentu na leđima izrastu krila anđela, ostaje vam nadimak, recimo, nosati“, citira Pres Željka Cvijanovića, glavnog urednika Standarda.

Vlada Srbije još nije uspela da obezbedi većinu za izglasavanje kontroverznog zakona o informisanju u republičkom parlamentu, 31. avgusta, jer pojedini članovi Liberalno demokratske partije i dalje nisu zadovoljni preporukama koje su predložile Jedini uslov koji je LDP postavio vladajućoj koaliciji u zamenu za podršku zakonu bila je dorada tog pravnog akta amandmanima koje bi predložile medijske organizacije, pre svih Nezavisno udruženje novinara Srbije i Udruženje novinara Srbije. Međutim, izvori Borbe iz LDP tvrde da njihovi poslanici ne mogu da usaglase stav.

Presude i ćirilica

Okružni sud u Novom Sadu ukinuo je presudu vođi „Nacionalnog stroja" Goranu Davidoviću po tužbi novinara Bete Dinka Gruhonjića i naložio novo suđenje. Ukidanje presude Okružni sud u Novom Sadu obrazložio je navodom da je Davidoviću uskraćeno pravo da koristi svoj jezik i pismo.
Ukinutom presudom Opštinskog suda u Novom Sadu Davidoviću je bilo naloženo da na ime naknade štete zbog povrede časti i ugleda Gruhonjiću isplati iznos od 500.000 dinara i naknadi mu troškove postupka. Gruhonjić je Davidovića tužio zbog uvreda i kleveta iznetih u njegovoj knjizi „Slučaj Nacionalni stroj" i zahtevao da mu isplati naknadu nematerijalne štete zbog pretrpljenog duševnog bola.

Vladimir Beljanski kaže za Borbu da ukidanje presude zbog tako besmislenog razloga može da se dovede do pravnog haosa u širem smislu, jer će sada niz osuđenih moći da traži ponavljanje postupka ili reviziju iz istog razloga.