KFOR PUCAO NA SRBE, SRBI PROGLAŠENI KRIVIM

Posle saopštenja EU o odgovornosti Beograda za prekid briselskog dijaloga s Prištinom i tvrdnji ministarstava spoljnih poslova Nemačke i Francuske, kao i čelnih ljudi Kfora i Euleksa, da iza incidenata na Jarinju stoje „srpski ekstremisti“, postalo je jasno da će najmoćniji deo međunarodne zajednice proglasiti Srbiju krivom šta god naopako da se desi u vezi s Kosovom. Najavljeni albanski i bošnjački bojkot popisa stanovništva najviše bi mogao da našteti baš ovim nacionalnim zajednicama. Status kandidata za Srbiju sve je izvesniji, ali je dalji napredak ka Evropskoj uniji pod velikim znakom pitanja. Gej parada mora da se održi po svaku cenu 2. oktobra, odlučeno je juče na tajnom sastanku u nemačkoj ambasadi u Beogradu.

Na severu Kosmeta mirno i napeto

Dan posle sukoba na administrativnom prelazu Jarinje, u kojima su ranjeni sedmoro Srba i četiri vojnika Kfora, situacija na severu Kosova je mirna, ali osetno napeta. Pripadnici nemačkog kontingenta Kfora ojačali su zapreke na prelazu i spustili bodljikavu žicu do samog magistralnog puta koji vodi ka Kosovskoj Mitrovici, dok su lokalni Srbi nedaleko odatle postavili nove barikade od šljunka, koje su u međuvremenu zaposeli kforovci, piše Pres.

Posle saopštenja EU o odgovornosti Beograda za prekid briselskog dijaloga s Prištinom i tvrdnji ministarstava spoljnih poslova Nemačke i Francuske, kao i čelnih ljudi Kfora i Euleksa, da iza incidenata na Jarinju stoje „srpski ekstremisti“, postalo je jasno da će najmoćniji deo međunarodne zajednice proglasiti Srbiju krivom šta god naopako da se desi u vezi s Kosovom. Uverenje srpskih zvaničnika i najvećeg dela javnosti da je reč o nepravdi, u tom smislu biće potpuno nevažno. Beograd će biti proglašen odgovornim, ali ne sme sebi da dopusti luksuz pogoršanja odnosa sa Zapadom, saglasni su sagovornici Danasa, stručnjaci za međunarodne odnose Ognjen Pribićević i Nikola Jovanović.

Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović izjavio je da je neprihvatljivo da Kfor nakon nereda, u kojima su vojnici te misije pucali na stanovništvo, izbegava da razgovara sa srpskim vlastima, pišu Novosti.

U Domu zdravlja u Leposaviću ambulantno je zbrinuto je 111 pacijenata, 92 povrede izazvane su suzavcem i devet povreda gumenim mecima. Direktor KBC Kosovska Mitrovica dr Milan Jakovljević potvrdio je da je bilo pacijenata sa teškim telesnim povredama. Kompletna medicinska ekipa koja je učestvovala u zbrinjavanju apsolutno tvrdi da je u pitanju bojeva municija – rekao je Milan Jakovljević, ukazujući na sledeće činjenice: naime, gumeni meci ne mogu da izazovu prostrelne rane, ne mogu da smrskaju kost, da se vide na rendgenskom snimku, a na njemu se vidi metal i “krunski dokaz je metak koji je izvađen iz jednog pacijenta prilikom operacije“, piše Pravda.

Stejt department osudio je danas napad Srba na pripadnike Kfora na severu Kosova, pozvao sve strane da zadrže mir, a Beograd i Prištinu da nastave dijalog. Sjedinjene Države osuđuju nasilni napad Srba, odnosno rulje, na Kfor, koji predvodi NATO. "Kfor je demontirao srpske prepreke na putu i uspostavljao kontrolni punkt za vozila na neodobrenom graničnom prelazu kada je bio napadnut. Nastavljamo da pažljivo pratimo razvoj događaja na severu Kosova i pozivamo sve strane da zadrže mir, izbegavaju prenagljene akcije, uzdrže se od zapaljive retorike i da omoguće slobodu kretanja", navodi se u saopštenju Stejt departmenta, piše Blic.

Stefanović u klin, Kuper u ploču

Razgovori šefa beogradskog tima Borislava Stefanovića sa predstavnicima EU i SAD o najnovijoj situaciji na severu Kosova posle oštre upotrebe sile nad Srbima na administrativnom prelazu Jarinje su završeni juče pre podne u Briselu. Kako su za Tanjug rekli diplomatski izvori, dijalog Beograda i Prištine do daljnjeg neće biti nastavljen. Posrednik EU u dijalogu Beograda i Prištine Robert Kuper saopštio je da delegacija Srbije nije spremna na razgovor sa predstavnicima Prištine o pitanjima energije, telekomunikacija i učešća Kosova na regionalnim forumima, piše Politika. Šef beogradskog pregovaračkog tima Borislav Stefanović izjavio je, međutim, da Beograd očekuje nastavak razgovora o situaciji na severu Kosova i Metohije uprkos nerazumevanju međunarodne zajednice.

Novi uslovi EU

Status kandidata za Srbiju sve je izvesniji, ali je dalji napredak ka Evropskoj uniji pod velikim znakom pitanja. Jer, kako se najavljuje iz Brisela, pred Beograd će u narednih godinu dana biti ispostavljen niz uslova u vezi sa normalizacijom odnosa sa Prištinom kako bi dobio „zeleno svetlo” za datum početka pregovora. Koliko će ova kandidatura značiti ako pred Srbiju u narednim mesecima budu postavljeni novi uslovi koji se odnose na KiM, a na koje neće biti spremna da pristane? Srbija je i u proteklim mesecima pokazala da se neke „crvene linije” ne mogu prelaziti makar i po cenu daljeg napredovanja ka EU, piše Politika.

Čanak: Polako postajem evroskeptik

U EU ili nema dovoljno vizionarstva ili nema dovoljno spremnosti da se reši problem na Kosovu. Sede u Briselu kao strogi profesori i ocenjuju da li smo dovoljno učinili u skladu sa njenim udžbenikom. Moram priznati da to kod mene razvija jednu dozu evroskepticizma. Taj skepticizam je još mali, ali postoji. Neki ”patrioti” kažu - ako treba da biramo između Kosova i Evrope izabraćemo Kosovo. A LSV kaže: ako biramo između EU i rehabilitacije onih koji su naše sugrađane streljali i bacali pod led, onda ćemo se ozbiljno zamisliti. Razmislićemo kakva je to EU i želimo li u nju uopšte da uđemo. Mora da postoji crvena linija. Apsurdno je da nas EU kojoj je jedan od ugaonih kamena antifašizam, ucenjuje sa fašistima – kaže Nenad Čanak, lider LSV, tako objašnjava za Novosti.

Barozo: EU u egzistencijalnoj krizi

Evropska unija je u egzistencijalnoj krizi, priznao je juče Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije, u redovnom godišnjem obraćanju evropskim parlamentarcima u Strazburu, usred nezabeleženog globalnog pritiska na Brisel da hitno i odlučno obuzda dužničku krizu u Grčkoj, piše Politika. „EU je usred najteže krize u svojoj poluvekovnoj istoriji. Nedostaju poverenje u naše finansijske institucije, političko zajedništvo, ekonomski put, stanovništvo strahuje za budućnost, berze iskazuju sumnju u ishod ovdašnje dužničke krize. Vlade država članica morale bi da pokažu više da se ponose Evropom”, kritički je ocenio Barozo.

Parada ponosa se (ne) odlaže?

Gej parada mora da se održi po svaku cenu 2. oktobra, odlučeno je juče na tajnom sastanku u nemačkoj ambasadi u Beogradu, saznaje Pres. Sastanku su prisustvovali ambasadori zapadnih zemalja, vrh MUP-a Srbije, predstavnici OEBS-a i LGBT populacije, a slični sastanci prethodnih dana već su održani u britanskoj i poljskoj ambasadi. “Nije bilo ni pomena o odlaganju Parade ponosa. Razgovor se odnosio na aktuelnu bezbednosnu situaciju u zemlji, koja je ocenjena kao „vrlo osetljiva" zbog poslednjih dešavanja na severu Kosova, ali to neće uticati na održavanje ovog skupa. Vrh srpskog MUP-a je uveravao da će se policija potruditi da u nedelju sve prođe u najboljem redu” - otkriva izvor Presa.

Mogućnost odlaganja Parade ponosa i dalje je otvorena, potvrđeno je Danasu iz više nezavisnih izvora. Kako saznaje taj list, konačna odluka o tome biće doneta sutra. Jedan od razloga za odlaganje ovogodišnje manifestacije bi mogao biti eskalacija sukoba u severnom delu Kosova i Metohije i na administrativnim prelazima. Kako naš izvor tvrdi, postoji bojazan da bi tokom Parade ponosa moglo da dođe do nasilja koje će u stvari biti refleksija na moguće nasilje na administrativnim prelazima na severu Kosova i Metohije.

Posle apela nekoliko desničarskih organizacija, Nezavisnog sindikata policije, ali i pojedinih političara da Paradu treba otkazati, sa istim zahtevom javnosti obratilo se i Udruženje policije „Solidarnost“, koje je pozvalo Vladu Srbije da na današnjoj sednici ozbiljno razmotri sve procene službi bezbednosti i donese odluku o održavanju Parade. Odgovornost traže od države i od organizatora, i smatraju da bi samo zabrana ovog događaja pokazala da je i jednima i drugima Srbija na prvom mest, piše Pravda.

“Obraz” nema blagoslov

Pokret „Obraz“ nema blagoslov sveštenstva Hrama Svetog Save za molitveni hod, okupljanje koje su najavili za nedelju, 2. oktobra, a za koje je Mladen Obradović, vođa „Obraza“, na konferenciji za novinare rekao da su dobili blagoslov sveštenstva svetosavskog hrama. Starešina hrama protojerej stavrofor Radivoj Panić kaže za Politiku da su članovi „Obraza“ bili kod njih i obavestili ih da u nedelju nameravaju da dođu na liturgiju posle koje bi ispred Hrama Svetog Save započeli šetnju, za koju je Obradović medijima objasnio da će se kretati centralnim gradskim ulicama, do Saborne crkve, u isto vreme kada se bude održavala i „parada ponosa”.

Nema para ko bojkotuje popis

Popisu domaćinstava i stanovništva, čiji je početak zakazan za subotu, gotovo sigurno se neće odazvati većina Albanaca i deo Bošnjaka iz Sandžaka. Vođe ovih manjina ne kriju da su odluke o bojkotu političke prirode, a država ukazuje da će se šteta od ovog poteza manjinama vratiti kao bumerang. To se, pre svega, odnosi na parče kolača koje jug Srbije i Novi Pazar dobijaju iz državnog budžeta, a koje se određuje na osnovu broja stanovnika, pišu Novosti. Od njega zavise i svi budući infrastrukturni planovi države - koliko će u tom kraju graditi škola, bolnica, domova za stare, puteva... Zasad niko nema tačnu procenu koliko će vrata građana bošnjačke i albanske nacionalnosti ostati zatvoreno pred popisivačima. Poziv na bojkot muftije Zukorlića, jedino je izvesno, prihvatiće njegove pristalice. Sudeći prema rezultatima izbora za savete nacionalnih manjina, oni čine petinu stanovništva u Sandžaku.

Najavljeni albanski i bošnjački bojkot popisa stanovništva najviše bi mogao da našteti baš ovim nacionalnim zajednicama. Srbija će, izvesno je, pretrpeti političku štetu, ali, kako navode u Republičkom zavodu za statistiku (RZS), popis je važan za obične građane jer može da znači prepoznavanje problema koje imaju u obrazovanju, infrastrukturi, zdravstvu, i početak njihovog rešavanja, piše Blic.

Nikolić obećava 100 milijardi evra

Lider naprednjaka Tomislav Nikolić izjavio je juče da će, ako njegov SNS dođe na vlast, država uz pomoć stranih investitora uložiti i do 100 milijardi evra u dva ogromna projekta - industrijsku zonu od Novog Sada do Beograda i u plovni put kroz Srbiju ka Egejskom moru, piše Pres. Država i strani ulagači investiraće u ogromnu industrijsku zonu na desnoj obali Dunava od Novog Sada do Beograda. Želim da svu privredu izmestimo na obalu Dunava i da zemlja ostane za obrađivanje i hranu - kazao je Nikolić.

Mladić nije bio u kasarni

Nema dokaza da je haški optuženik Ratko Mladić (68), bivši komandant Vojske Republike Srpske, bio u kasarni Topčider u vreme ubistva dvadesetjednogodišnjih gardista Dragana Jakovljevića i Dražena Milovanovića u vojnom objektu Karaš u Beogradu 5.oktobra 2004. godine, kažu u srpskom Tužilaštvu za ratne zločine, piše Blic. Analizom kretanja Ratka Mladića, njegovih pronađenih dnevnika, kao i anliziranjem kretanja njegovih jataka nije pronađen ni jedan dokaz da je on u vreme ubistva gardista bio u kasarni na Topčideru - kažu u srpskom Tužilaštvu za ratne zločine.

Mirno u Temerinu

Uz izuzetno pojačane policijske patrole, noć između utorka i srede u Temerinu je protekla bez incidenata, a i u sredu je, mada prisustvo policije nije bilo toliko vidljivo, bilo mirno. Međunacionalna tenzija koja je eskalirala u ponedeljak, kada su 16-godišnji Mađari E. F. i N. P, kako su Novosti pisale, pretukli vršnjaka srpske nacionalnosti Bojana Olića, malo je splasnula, ali niko ne gaji iluzije da su problemi definitivno rešeni. Pojačano prisustvo policije će se, veli Stevan Krstić, zamenik načelnika PU Novi Sad, nastaviti i narednih dana, a popuštanju napetosti svakako je doprinelo i što su se političari, od lokalnih do pokrajinskih, konačno rastrčali na sve strane. U utorak je u Temerinu boravio Bojan Pajtić, predsednik Vlade Vojvodine, a u sredu su sa odbornicima lokalne skupštine razgovarali najpre Aniko Hajnrih-Muškinja, pokrajinski ombudsman, a potom i Šandor Egereši, predsednik vojvođanskog parlamenta.

Svaki drugi Srbin ima povišeni pritisak

Svaki drugi stanovnik Srbije (47 odsto) stariji od 25 godina, prema poslednjim podacima Instituta za javno zdravlje ”Dr Milan Jovanović Batut”, ima povišen krvni pritisak, pišu Novosti. Iako je hipertenzija u gotovo čitavom svetu najmasovnija bolest, naša zemlja, ipak, značajno odskače od proseka. U članicama EU, recimo, od povišenog krvnog pritiska pati između 25 i 33 odsto stanovništva.

Otac uhapšen na Institutu za majku i dete

Dražen Gajilović, otac dečaka obolelog od tumora jetre, umalo je uhapšen juče na Institutu za majku i dete posle lažne dojave da naoružan pištoljem drži kao taoca doktora Dragomira Đokića!, piše Pres. Policiji je neko iz nepoznatog razloga javio da je Gajilović upao u kancelariju doktora i da preti da će ga ubiti, a nesporazum je rešen pošto je lekar posvedočio da mu niko nije pretio. Inače, Gajilovićev sin Dragan (6) već devet meseci smešten je u ovoj ustanovi jer mu je tumor sa jetre metastazirao na srce i pluća i očajni otac ne krije da je ogorčen jer smatra da se to dogodilo zbog pogrešnog načina na koji je lečen. Ipak, uverava da ni u jednom trenutku nije pomislio da silom rešava svoje probleme.

Sudu sporno da li je Draža mrtav?

Ne bi trebalo da bude sporna činjenica da je general Dragoljub Mihailović streljan 17. jula, na Adi ciganliji, što je i utvrdila državna komisija, pišu Novosti. To, ipak, ”zbunjuje” Veće Višeg suda u Beogradu, koje je rešilo da odloži ročište o rehabilitaciji bivšeg komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini dok sud ne dobije nesporne dokaze da je Mihailović ubijen. Podaci o smrti traženi su od matičara opštine Ivanjica, Arhiva Srbije i BIA. Ovo će, međutim, biti problem, jer pisani tragovi o streljanju i mestu egzekucije nisu pronađeni. Praktično, jedini trag o njegovoj smrti je izveštaj u listu ”Borba” od 18. jula 1946, u kom stoji da je Mihailović streljan dan ranije.

Delta daje 10 posto u humanitarne svrhe

„Delta holding" je juče uveo Srbiju u novu eru društveno odgovornog poslovanja. Naša najveća kompanija predstavila je humanitarnu fondaciju u koju će od sledeće godine donirati 10 odsto svoje godišnje dobiti, a novac će biti na raspolaganju po završetku prvog kvartala 2013, piše Pres. Fondacijom će rukovoditi Programski savet, potpuno nezavisan od „Delta holdinga", koji će činiti ugledne ličnosti iz akademskog, kulturnog i javnog života. Taj savet će birati strateške društvene i socijalne projekte i u njih usmeravati novac. Kako se očekuje, samo „Delta" će prve godine uplatiti između 2,5 i tri miliona evra, a u fondaciju su pozvane i druge velike kompanije i vodeći srpski privrednici.

Sudiju prisluškivali

Član Visokog saveta sudstva Blagoje Jakšić koji se tereti za zloupotrebu službenog položaja, pao je u oči Specijalnom tužilaštvu za borbu protiv organizovanog kriminala pre nekoliko meseci, nezvanično saznaju Novosti. Tada je, prema tim informacijama, već bio izabran za člana Visokog saveta sudstva iz reda sudija, a nadležni su primenom savremenih tehnologija, "uhvatili" jedan njegov "sumnjiv" razgovor. Sa kim je tada Jakšić razgovarao, službena je tajna. Kako se saznaje, njegovo saslušanje trajalo je čak 10 sati, sa kratkim pauzama. Jakšić je, navodno, sve demantovao i tvrdio da je njegovo hapšenje politički motivisano zbog stavova koje je kao član VSS imao u tom telu, a potvrdio je i nedavne tvrdnje Društva sudija Srbije da je bilo pritisaka na rad.