KAVKAZ - ANATOMIJA KONFLIKTA

Specijalni dotatak o konfliktu u Gruziji daje francuski list Mond. Liberasion piše o predsedničkoj kampanji u Sjedinjenim Državama. Severni pol postao ostrvo, prenosi Independent. Američka štampa izveštava o evakuaciji Nju Orleansa pred uraganom Gustav.

Vodič kroz konflikt u Gruziji

Religijski i etnički podeljen, žrtva igara velikih sila, Kavkaz je nestabilno područje na kome duhovi prošlosti samo čekaju da budu probuđeni. Specijal na pet strana o ovom trusnom regionu i uzrocima sukoba koji ga potresaju objavio je Mond.

U ovom rehionu visokih dolina u planinama, kontrola nad resursima, putevima i planinskim prolazima vekovima je bila predmet ogorčenih borbi između različitih etničkih grupa. Tako ni u Južnoj Osetiji nije postojala saradnja, već aparthejd posle kolapsa Sovjetskog Saveza, kada je Gruzija pokušala da ukine njen status automnog regiona koji je tokom ere komunizma bio garantovan.

„Osetijci su đubre koje ćemo izbaciti kroz tunel Roki (tunel koji razdvaja Gruziju od Rusije)“, izjavio je tadašnji predsednik Gruzije Zviad Gamsahurdija. To je bila neoprostiva uvreda. Posle krvavog konflikta, a uz vojnu podršku Rusije, Južna Osetija praktično se odvojila 1992. godine. Kao ilustraciju stepena separacije u Južnoj Osetiji, Mond navodi da su u otceljenom regionu Osetijci i Gruzijci imali sopstvene gasovode, odvojene izvore snabdevanja vodom i puteve. Jedina veza sa Rusijom je pomenuti tunel Roki, koji ide pet kilometara ispod planina, i kroz koji je ruska 58. armija umarširala 9. avgusta.

Prema ruskoj verziji, gruzijski predsednik Mihail Sakašvili iskoristio je zaokupljenost sveta ceremonijom otvaranja Olimpijskih igara u Pekingu, da bi u noći između 7. i 8. avgusta povratio kontrolu nad separatističkom provincijom. Sakašvili je opisan kao „mentalni bolesnik“ i optužen za genocid nad Osetijcima. Snimak Sakašvilija kako nervozno žvaće sopstvenu kravatu obišla je ceo svet i svakako nije pomogla uveravanju javnosti da je mentalno stabilna ličnost.

Veliki ruski brat, zaštitnik malog indoevropskog naroda još od 18. veka, nije mogao da ostane po strani. Prema Kremlju, Gruzijci su tokom iznenadnog napada ubili „2.000 civila“ i 18 pripadnika osetijskih i ruskih „mirovnih snaga“.

Iz ugla Tbilisija konflikt nije počeo gruzijskom ofanzivom 7. avgusta, već ranije. Tokom jula i avgusta više puta je pucano na gruzijska sela u otcepljenoj enklavi, policijski kombi naleteo je na minu, a Rusija je svo vreme snabdevala Osetijce oružjem. Gruzijska strana tvrdi da je, alarmirana stanjem na terenu, odlučila da pošalje svog pregovarača Timora Jakobačvilija u Činvali, koji je tada već bio napušten. Ruski diplomata Juri Popov nije se pojavio zbog problema sa kolima – pukla mu je guma. Primio ga je Marat Kulakmetov, komandir „mirovnih snaga“, koji mu je rekao da su osetijski separatisti izvan svake kontrole. Tbilsi tvrdi da su u veče 7. avgusta gruzijski „mirovnjaci“ napadnuti, kao i da su gruzijska sela zasuta artiljerijom. I to nije sve, u istom trenutku kolona od 150 naoružanih ruskih vozila ušla je u tunel Roki, sigurni su u Tbilisiju, pošto su ovu informaciju dobili Amerikanaca. Moskva je negirala ovu tvrdnju.

Dakle, reakcija je morala biti brza – gruzijskoj vojsci je naređeno da uđe u Činvali, avijacija je mobilizovana, rakete su aktivirane iz gruzijskih sela.

Zauzimanje Činvalija od strane gruzijskih snaga bilo je kratko. Samo dva dana kasnije – poraz. Gruzijskoj vojsci je naređeno da se povuče. Rat je završen, počela je ruska okupacija. Ciljevi Rusije su kažnjavanje neprijatelja, sprečavanje ulaska Gruzije u NATO i smena Sakašvilija.

Gruzija tvrdi da je Rusija pripremala akciju i da je samo čekala priliku da napadne. Ruska crnomorska flota, u suprotnom, ne bi mogla biti angažovana u tako kratkom vremenskom periodu. Nemoguće je, tvrde stručnjaci, bez prethodnih priprema za 48 sati angažovati 20.000 ljudi i 2.000 tenkova.

U stvari, ratni sukob je dugo visio u vazduhu. Prvo upozorenje je bilo proglašenje nezavisnosti Kosova 17. februara. Vladimir Putin je tada znao da će odluka Zapada da tu nezavisnost prizna imati posledice i na nerešene konflikte u bivšem Sovjetskom Savezu. Gruzija i Ukrajina razočarane su otišle sa samita NATO saveza održanom u aprilu u Bukureštu pošto im nije prihvaćena molba za pristupanje ovoj organizaciji.

U proleće je izgledalo da je izvesnije da će do konflikta najpre doći u Abhaziji. Vašington tvrdi da je u periodu između aprila i avgusta više puta upozoravao gruzijske lidere da ne nasedaju na ruske provokacije, niti da vojno intervenišu ni u jednoj separatističkoj enklavi. Američke obaveštajne službe pomno su pratile gomilanje ruskih trupa na severu Kavkaza. Rusija tvrdi suprotno – da su upravo Sjedinjene Države aktivirale ovaj konflikt za svrhe domaće politike, tačnije predsedničke kampanje.

Sakašvili je želeo da izbegne direktan sukob sa svojim velikim severnim susedom, ali i da ispuni obećanje koje je dao po dolasku na vlast 2004. godine da će vratiti irendentističke terirorije pod kontrolu centralne vlasti. Vojna intervencije bi, u najgorem slučaju, samo internacionalizovala zamrznuti konflikt.

I Moskvi se žurilo. U decembru će NATO ponovo razmatrati kandidaturu Gruzije i Ukrajine. Rusija ne želi da međunarodna zajednica trpa svoj nos u „zamrznute konflikte“ – Abhaziju i Južnu Osetiju u Gruziji i Pridnjestrovlje u Moldaviji.

Sva tri ruska predsednika u postsovjetskoj eri su imala svoj rat. Boris Jeljcin je 1994. poslao tenkove u Čečeniju, a Vladimir Putin je pet godina kasnije rešavao problem drugog čečenskog konflikta. Bio je red da i Dmitri Medvedev ima svoj rat, ironično zaključuje Mond.

Počinje prava bitka

Predsednička kampanja u Sjedinjenim Državama dobila je sasvim novi pravac za samo 24 sata, piše francuski list Liberasion. U četvrtak, pred više od 80.000 hiljada pristalica okupljenih na denverskom fudbalskom stadionu, Barak Obama radikalno je promenio ton u svom završnom govoru na konvenciji demokrata. Direktno je napao svog protivnika, kandidata republikanaca Džona Mekejna, opisujući ga kao iskusnog političara, ali odvojenog od stvarnosti, čiji bi izbor za predsednika „predstavljao pretnju američkom snu“.

Ni Mekejn nije sedeo zaludan. U ponedeljak počinje konvencija republikanaca u Mineapolisu, ali je Mekejn sve iznenadio objavivši u petak, samo dan posle Obaminog govora, da je izabrao Saru Pelin, mladu guvernerku Aljaske, za svog kandidata za potpredsednika.

Sledeće nedelje će biti obeležene pokušajima isticanja razlika i prednosti dva kandidata. Brojne teme će tom prilikom biti potegnute, ali Liberasion navodi da će njih šest obojiti celu kampanju.

Iskustvo – Mekejnova prednost i Obamina slabost. Republikanci ističu da je Obama senator tek četiri godine, kao i da nema nikakvo vojno iskustvo. Mekejn je, sa druge strane, nacionalni heroj, bivši ratni zarobljenik u Vijetnamu.

Ekonomija; Mekejn je Obamu nazvao „slavnom ličnošću“ koja, poput holivudskih zvezda, nema dodira sa običnim Amerikancima. Istina je da Obama nema direktan dodir sa belom radničkom klasom, najteže pogođenom ekonomskom krizom, koja je glasala za Hilari Klinton. Da bi odgovorio na optužbe, Obama je u svom programu istakao da će smanjiti porez radničkim porodicama za čak 95 odsto, izbivši time iz ruku republikanaca njihov tradicionalni izborni adut, i obećao svima dostupan zdravstveni sistem.

Bušovo nasleđe – često pominjana tema od strane demokrata, koji su kandidata republikanaca nazvali MekBuš. Oni tvrde da će Mekejn samo nastaviti politiku jednog od najnepopularnijih predsednika u američkoj istoriji, čime će zemlja ostati traumatizovana ratom u Iraku i ekonomskim posrtanjem.

Patriotizam, tačnije nedostatak istog, često je zameran Obami iz republikanskog tabora. Prema nedavnom istraživanju, 10 odsto Amerikanaca i dalje veruje da je Obama musliman.

Mladi; Obama je u svoju kampanju uključio na desetine hiljada mladih. Mekejn, koji je u petak proslavio 72. rođendan, nije ostvario neki uspeh kod ove populacije. Izborom Sare Pelin Mekejn pokušava da privuče glasove žena, ali i mladih.

Rasno pitanje je poslednja tema koja lebdi nad čitavom kampanjojm, ali koju niko ne pominje direktno, zaključuje Liberasion.

Severni pol postao ostrvo

Otapanjem leda na Severnom polu istovremeno su se otvorili severozapadni i severoistočni prolazi. Naučnici upozoravaju da Severni pol ulazi u „smrtonosnu spiralu“, prenosi Independent.

Otvorena voda se, po prvi put u ljudskoj istoriji, prostire celim putem oko Arktika, tako da ga je moguće oploviti u jednom cugu. Nove satelitske slike, snimljene pre samo dva dana, pokazale su da je prošlonedeljno topljenje leda otvorilo oba prolaza, i severozapadni i severoistočni, upozoravajući na brzi napredak globalnog zagrevanja.

Prošle noći je profesor Mark Sereza, specijalista za morski led iz američkog Nacionalnog centra podataka o snegu i ledu (NSIDC), nazvao slike, objavljene na jednom obskurnom sajtu naučnika sa Bremenskog univerziteta (Nemačka), „istorijskim događajem“. Mark Sereza je takođe dodao da slike predstavljaju nove dokaze ulaska arktičkog ledenog pokrivača u „smrtonosnu spiralu“. Pojedini naučnici smatraju da bi led sa Severnog pola mogao u potpunosti da nestane tokom narednih pet godina, s obzirom na činjenicu da proces topljenja postaje sve brži.

Sara Pelin, izbor republikanca Džona Mekejna za potpredsedničku funkciju, smatra, međutim, da je jednoglasnost naučnika o topljenju leda nepouzdana.

Otvaranje prolaza, nestrpljivo očekivano od strane brodarskih kompanija koje se nadaju da će im uobičajene rute sada biti skraćene za nekoliko hiljada kilometara, samo je jedan od znakova povećane alarmantnosti na Severnom polu. Ranije ove nedelje NSIDC je upozorio da bi tokom narednih par nedelja ukupna količina leda na Arktiku mogla da se smanji ispod donje granice od prošle godine.

Pre četiri nedelje sprovedena je evakuacija turista iz Nacionalnog parka na Bafin ostrvima u Kanadi zbog opasnosti koja je pretila od glečera.

Samo dve nedelje nakon tog događaja, viđeno je devet nasukanih polarnih medveda kako pokušavaju od preplivaju više od 400 kilometara, ka severu, do srozane linije ledenog pokrivača.

Pre deset dana zabeležena su masovna pucanja glečera Peterman, na krajnjem severu Grenlanda, za koji se do ovog momenta moglo reći da nije bio zahvaćen globalnim zagrevanjem.

Istovremena otvaranja severozapadnog prolaza oko Kanade i severoistočnog prolaza oko Rusije, po prvi put u poslednjih 125.000 godina, izazvala su najveći šok. Oba prolaza su još od početka poslednjeg Ledenog doba bila blokirana ledom, prenosi Independent.

Naređena evakuacija Nju Orleansa

Gradske vlasti naredile su svima da napuste Nju Orleans, prenosi Njujork tajms, što predstavlja prvu evakuaciju od kada je uragan Katrina poplavila grad pre tri godine. Razlog aktuelnoj uzbuni jeste brzo napredovanje uragana Gustav koji je gradonačelnik Nju Orleansa nazvao „nevremenom veka“.

Gradonačelnik Rej Nejdžin rekao je da je uragan Gustav veći i opasniji od uragana Katrina i zatražio od građana da se evakuišu ili da se suoče sa „smrtonosnim vetrovima“.

„Mislim da do sada nismo videli ništa slično“, rekao je Rej Nejdžin i dodao: „ Preti velika opasnost i nije u pitanju nikakav test. Svima onima koji misle da mogu da se izbore sa ovim nevremenom imam nešto da poručim: to bi bila jedna od najvećih greški koju ste napravili tokom vašeg života.“

Gradonačelnikova upozorenja znatno su dramatičnija od procena Nacionalnog centra za proučavanje uragana. Moguće je, prenosi Njujork tajms, da Rej Nejdžin preteruje kako bi šokirao građane Nju Orleansa i naterao ih na evakuaciju, jer to jeste najsigurnija opcija.

Uragan bi na obale Sjedinjenih država mogao da pristigne baš u vreme početka nacionalne konvencije republikanaca u Minesoti. Senator iz Arizone Džon Mekejn, republikanski predsednički kandidat, saopštio je da razmišlja da li da skrati ceo događaj ili da ga odloži za par dana. Mekejn i njegov izbor za potpredsednicu Sara Perin, planiraju da danas posete Misisipi kako bi videli kako napreduju pripreme za nadolazeće nevreme, saopštili su zvaničnici republikanske kampanje.