KAKO NAĆI KOMPROMISNO REŠENJE ZA KOSOVO

To što je Srbija prva podnela predlog rezolucije Generalnoj skupštini nema nekog ozbiljnijeg pravnog značaja. Možda eventualno ima nekog taktičkog preimućstva kada neko podnese prvi. U tom pogledu nema strogih pravila. Rezolucija dobija snagu onda kada je usvojena većinom glasova. Na železnici smo ponovo zajedno. Ministar infrastrukture Srbije Milutin Mrkonjić, slovenački ministar transporta i veza Patrik Vlačič i hrvatski državni sekretar Ministarstva mora, prometa i infrastrukture Danijel Mileta potpisali su u petak deklaraciju kako bi formirali zajedničko železničko preduzeće zaduženo za Koridor 10.

Većina glasova određuje snagu rezolucije

Posle Srbije, svoj predlog Rezolucije o Kosovu koji će biti predat Generalnoj skupštini UN promovisala je u petak i Evropska unija. Kako su preneli mediji, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton podelila je državama članicama EU predlog rezolucije o Kosovu, kojom se prihvata mišljenje MSP, a Beograd i Priština pozivaju na dijalog, u "duhu dobrosusedskih odnosa". U tekstu se ne pominje status Kosova, saznaju Novosti. Tvorci ove rezolucije smatraju da će EU uspeti da obezbedi jedinstvo oko suštine teksta, jer su jezik i ton dokumenta "najverovatnije" prihvatljivi i za pet članica EU koje nisu priznale Kosovo - Grčku, Španiju, Rumuniju, Slovačku i Kipar.

Srbi koji žive u enklavama kažu da su državne interese na Kosmetu zastupali ljudi bez kredibiliteta pripisujući sebi epitet samozvanih lidera čime su ionako razjedinjenu i umrvljenu srpsku zajednicu sve više gurali u čeljusti kosovskih institucija. Plaše se da će ih država ostaviti, da će reći "imaju svoju državu nisu naša briga", prenosi Blic. Apsolutna većina uverena je da "status srpske zajednice u okviru Kosova nije rešen", da će nastaviti da trpe, jer su to naučili, ali očekuju da vlasti iz Beograda naprave rez, tako što će ukinuti fantomske nepostojeće institucije. Traže da se ta sredstva preusmere u razvoj obrazovanja i zdravstva,posebno u razvoj malih porodičnih i srednjih preduzeća i razvoj poljoprivrede posebno u izolovanim enklavama poput Velike Hoče i Orahovca, Goraždevca kod Peći, Vidanja kod Kline, Bostana kod Novog Brda, Vrbovca u vitinskoj opštini, Raniluga u kameničkoj, Parteša i Šilova u gnjilanskoj i Plemetine i Prilužja u vučitrnskoj opštini.

To što je Srbija prva podnela predlog rezolucije Generalnoj skupštini nema nekog ozbiljnijeg pravnog značaja. Možda eventualno ima nekog taktičkog preimućstva kada neko podnese prvi. U tom pogledu nema strogih pravila. Rezolucija dobija snagu onda kada je usvojena većinom glasova, kaže u razgovoru za Politiku dr Tibor Varadi, profesor međunarodnog prava. Da li predlog rezolucije može da se menja? Moguće su i promene predloga. Verovatno će biti pokušaja da se nađe neka kompromisna rezolucija. Srbija je pred UN otišla bez podrške velikih sila, kakve su šanse da prođe takva rezolucija? Teško je biti optimista. To je jedan valjan i logičan pokušaj Srbije. U ovoj situaciji drugih poteza nije bilo, ali za usvajanje rezolucije je potrebna većina. Mi smo dobili većinu za postavljanje pitanja Međunarodnom sudu pravde, ali mnogo teže je dobiti većinu za rezoluciju. Ovo je logičan potez skromnih šansi. Ako se ništa ne promeni Srbija teško može da dostigne bilo kakvu većinu.

Nismo hteli da nas Albanci preduhitre

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je juče da je rezolucija o Kosovu koju je zvanični Beograd predložio Generalnoj skupštini UN konstruktivan dokument, koji je u skladu sa interesima EU, što je potvrdila i Evropska komisija. Tadić je novinarima na Tari rekao da se Srbija, prilikom pisanja rezolucije, konsultovala sa „evropskim partnerima” u vezi sa sadržajem i tonom rezolucije, i da je tekstom zadovoljna, kako Evropska komisija, tako i velika većina zemalja članica EU, prenosi Tanjugovu vest Politika. „Mi smo sa našim evropskim prijateljima sve vreme bili u kontaktu, jer Srbija treba da bude predvidljiv partner. Srbija ne treba nikoga da iznenađuje i samo tako može izgraditi iskrene i partnerske odnose sa EU”, rekao je Tadić ističući da je Srbija ipak samostalno pisala rezoluciju, odnosno da nije bilo rada na zajedničkom tekstu.

Ukoliko Evropa pred Srbiju postavi konkretan zahtev: ili EU ili Kosovo, onda istog dana treba da bude raspisan referendum na kojem će narod da odluči kojim pravcem dalje da idemo - poručuje lider SNS Tomislav Nikolić. On u intervjuu za Novosti poziva vlast da jasno kaže da li postoji kosovski uslov za članstvo u EU: - Onaj ko bi sakrio takav uslov od naroda, ne vodi državu već svoju interesnu bandu. Onaj ko nas prevari u vezi sa Kosovom, ne može da bude na vlasti.

Grčka za koordinisan stav Beograda i Brisela

Zamenik grčkog šefa diplomatije Dimitris Drucas rekao je danas da se kada je reč o predstojećoj debati o kosovskom pitanju pred Generalnom skupštinom UN Grčka zalaže za koordinisan stav Beograda i Brisela u cilju postizanja kompromisa. „Namera Grčke je da postoji koordinisan stav Beograda i Brisela. To pretpostavlja iskren, otvoren dijalog bez predrasuda između EU i Srbije. Budite uvereni da će u tom dijalogu uloga i intervencije Grčke biti presudni za pronalaženje umerenih, iz konsenzusa proisteklih formulacija, koje imaju za cilj postizanje kompromisa, kako bismo mogli da govorimo jedinstveno”, rekao je Drucas u intervjuu Tanjugu uoči posete Beogradu. Stav i kamen temeljac naše politike je da su na Balkanu neophodna rešenja proistekla iz konsenzusa, kako bi bila održiva, dodao je on, piše Politika.

Istorijski potpis

Na železnici smo ponovo zajedno. Ministar infrastrukture Srbije Milutin Mrkonjić, slovenački ministar transporta i veza Patrik Vlačič i hrvatski državni sekretar Ministarstva mora, prometa i infrastrukture Danijel Mileta potpisali su u petak deklaraciju kako bi formirali zajedničko železničko preduzeće zaduženo za Koridor 10, piše u Novostima. Već od 1. septembra robu kroz ove tri države - voziće jedna firma. Pojednostavljivanjem carinskih i fitosanitarnih procedura, transport bi Koridom 10 do Istanbula, trebalo da se skrati za 20 sati. U tom slučaju “skrenuo” bi transport sa trenutno mnogo angažovanijeg Koridora 4, a trima državama doneo i po 50 miliona evra godišnje više prihoda. Kroz zajedničko preduzeće jednog dana će moći da se organizuje i putnički saobraćaj, ali je transport taj koji železnicama donosi novac, pa je zato i prvi na stolu.

Vidite koliko je interesovanje novinara za novu Jugoslaviju”, prokomentarisao je u šali ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić posećenost konferencije na kojoj je potpisana deklaracija Srbije, Hrvatske i Slovenije, sročena na engleskom jeziku, o osnivanju zajedničkog železničkog preduzeća. Ta kompanija, koja treba da počne da radi 1. septembra, omogućiće brži transport robe na Koridoru 10 i pojednostaviti granične procedure. Kako će se ona zvati još nije odlučeno, a novinarsko pitanje da li je prihvatljivo ime „Železnice Srba, Hrvata i Slovenaca”, propraćeno je smehom. Ministar Mrkonjić je pozvao novinare da predlože novo ime kompanije, saznaje Politika. Njeno sedište biće u Sloveniji, budući da je ta zemlja članica Evropske unije i ima usaglašenu regulativu sa evropskom, ali će, kako je objasnio Patrik Vlačič, slovenački ministar za promet, firma imati po jednog predstavnika iz sve tri zemlje. On je rekao da će preduzeće biti profitabilno. – Ukoliko se realizuje plan da roba iz Ljubljane za 35 do 40 sati umesto dosadašnjih 60 do 70 sati stigne do Istanbula i ako privučemo deo vozova s Koridora 4, svaka država će godišnje zarađivati po 50 miliona evra – procena je Milutina Mrkonjića. On objašnjava da trenutno Koridorom 10 ide oko 700 vozova, dok konkurentskim Koridorom 4 preko Mađarske ide oko 7.000, odnosno oko 90 odsto saobraćaja između Nemačke i Turske.

Slab dinar nikome ne odgovara

Teza da jak evro pogoduje izvoznicima u Srbiji, koja se poslednjih nedelja sa slabljenjem dinara sve više čuje, ne može se primiti zdravo za gotovo, saznaje Blic. Koliko god da ostvaruju prihode u valuti EU prodajom robe u inostranstvu, kompanije u Srbiji ovde imaju proizvodnju, tako da svako slabljenje dinara neminovno utiče i na neplanirani rast troškova, čime se umanjuje dobit. Stabilnost kursa, poručuju, ključna je kako bi svi bili na dobitku - i država i privrednici i građani. Velika su očekivanja od novog guvernera Narodne banke Srbije Dejana Šoškića, koji je i rekao da će nastaviti saradnju sa državnim institucijama u ostvarenju onog što je zacrtano kao najveći izazov - promena privredne strukture zemlje, okretanje izvozu, jačanje štednje i investicija. Da li, međutim, ovakvo klizanje domaće valute odgovara onima koji prodaju svoje proizvode sa oznakom "Made in Serbia"?

Nema razloga za poskupljenje hleba

Ministar trgovine i usluga Srbije Slobodan Milosavljević izjavio je da još nema objektivnih razloga za poskupljenje hleba i da je dobro što još nije bilo značajnijih korekcija cena, iako opadanje kursa dinara na njih vrši pritisak. On je rekao da inflacija za prvih šest meseci iznosi 4,5 odsto na godišnjem nivou i da su cene u junu i julu stabilne, ali da će, ako se nastavi opadanje kursa, verovatno tokom jeseni biti pritiska, pre svega, na cene poljoprivrednih prehrambenih proizvoda. Milosavljević je za RTS izjavio da još nema objektivnih razloga za rast cene hleba, jer ovogodišnje žito, čija cena iznosi oko 14 dinara za kilogram i koja će „verovatno ići još gore”, nije ušlo u mlinove na meljavu, ni došlo do pekara. Hleb se proizvodi od domaće sirovine i energenata, koji za sada nisu poskupeli, da bi to uticalo na rast cene, ali je logično očekivati da bi, ako cena pšenice nastavi da raste i ukoliko se ne zaustavi opadanje dinara, na jesen pritisak bio značajniji i da bi verovatno bilo korekcija cena, smatra Milosavljević. On veruje da se to neće dogoditi, jer ima zaliha prošlogodišnje pšenice od nekoliko stotina hiljada tona, a ovogodišnji rod je dovoljan da pokrije domaće potrebe, piše Politika.

Dve milijarde od stranih ulaganja?

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije (SIEPA) objavila je da očekuje da će ove godine Srbija privući dve milijarde dolara direktnih stranih investicija. Predstavnik SIEPA za odnose sa javnošću Miloš Ćurčin kazao je agenciji Beta da je u prva četiri meseca ove godine u Srbiju ušlo 590 miliona dolara stranih investicija. „S obzirom na taj iznos realno je očekivati da će se tokom 2010. godine u Srbiju sliti oko dve milijarde dolara”, kazao je on ali je dodao da je nezahvalno davati prognoze priliva ulaganja u vreme krize jer multinacionalne kompanije često menjaju investicione planove, prenosi Politika. Zvanične projekcije su proteklih godina bile potcenjene ili precenjene zbog pozitivnog ili negativnog ishoda krupnih transakcija, kazao je Ćurčin i naveo primere neočekivano velike investicije Pepsik koja je kupila Marbo produkt i neuspeh tendera za prodaju Galenike. „Ostvarenje plana stranih ulaganja u 2010. najviše zavisi od prodaje Telekoma Srbije, ali i realizacije planova za modernizaciju postrojenja Naftne industrije Srbije, rekonstrukciju pogona Zastave u Kragujevcu i tendera za izgradnju novih blokova u dve termoelektrane”, kazao je on.

Vlast se dogovorila

Vladajuća koaliciji bi, posle usvajanja amandmana Vladana Batića na izmene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, trebalo da se zove koalicija "Za lični interes i našu Srbiju" jer je time dovela u pitanje sve demokratske vrednosti: vladavinu prava, podelu vlasti i omogućila selektivnu primenu zakona kojom se dovodi u pitanje Ustav i ravnopravnost građana, izjavio je juče za Blic Čedomir Čupić, predsednik odbora te agencije, komentarišući potpis koji je predsednik Srbije Boris Tadić stavio na izmene ovog zakona. Tadić je potpisao izmene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, saopštili su juče u njegovom kabinetu. Čupić kaže da mu je žao što se predsednik Tadić oglušio o sugestije Agencije koja mu je savetovala da ne potpiše te izmene, ali ocenjuje da ni u tom slučaju ne bi bilo mnogo drugačije. Kako objašnjava, predsednikovo "ne" omogućilo bi samo "kupovinu vremena" jer bi vladajuća koalicija mogla da odugovlači sa donošenjem izmena zakona.

Ključan Kalinićev iskaz

Iskaz koji je Sretko Kalinić u četvrtak dao pred sudom u Zagrebu dovoljan je da se protiv Luke Bojovića pokrene istraga za pokušaj ubistva Andrije Draškovića i Zorana Nedovića, kao i za likvidaciju Branka Jeftovića Jorge, počinjena 2004. godine, nezvanično saznaje „Blic“. Ova tri dela, prema tvrdnji Kalinića, počinjena su u ime osvete zbog likvidacije Željka Ražnatovića Arkana, i u njima su učestvovali i odbegli pripadnici zemunskog klana. Osveta za Arkanovu smrt počela je planom ubistva na Zorana Nedovića Šoka, na čiju je kolonu vozila pucano u julu 2004. u blizini „Arene“. Miljko Radisavljević, specijalni tužilac za organizovani kriminal, potvrdio je za Blic da je u četvrtak u Zagrebu saslušan Sretko Kalinić, optuženi pripadnik zemunskog klana.

Uskoro optužnica protiv Cece Ražnatović

Posle sedmogodišnje istrage, Više tužilaštvo u Beogradu uskoro će protiv folk pevačice Svetlane Ražnatović podići optužnicu zbog sumnje da je prisvojila 11 miliona evra od transfera igrača FK Obilić, saznaje nezvanično „Blic“. Iako je juče istekao 15-dnevni rok od dana kada je sud predmet prosledio tužilaštvu, optužnica još nije podignuta jer je predmet obiman. Ali to će se uskoro dogoditi jer nema razloga da predmet bude odbačen ili da se zatraži dopuna istrage - kaže sagovornik Blica blizak tužilaštvu. Naš sagovornik napominje da je predmet obiman i da treba malo više vremena.

Daju gorivo Srbima da se vrate kući

Vanredno stanje u Grčkoj izazvano velikim štrajkom nastavlja da nanosi štetu privredi te zemlje, dok od svega toga srpske turiste dotiče, i to u nevelikoj meri, samo nestašica goriva. Periodična nestašica benzina na pumpama, uglavnom na severu Grčke, većini onih koji su već tamo ili se tek pripremaju da krenu na odmor ne predstavlja problem, a neznatan je i broj onih koji zbog ove situacije odustaju od planiranog letovanja. Konzul Srbije u Solunu Milan Dimitrijević kaže za Danas da bi sindikat prevoznika nakon razgovora sa resornim ministarstvima trebalo da donese odluku o prekidu štrajka i da bi to u potpunosti rešilo najveće probleme koje turisti iz naše zemlje imaju na letovanju.

Situacija u Grčkoj juče se neznatno popravila, a našim turistima koji su ostali bez goriva u pomoć su pritekli domaćini koji im poklanjaju benzin. Benzinske pumpe su mahom bile "suve", jer se oko 35.000 grčkih prevoznika oglušilo o odluku vlade u Atini o uvođenju radne obaveze i nastavilo štrajk koji su otpočeli u ponedeljak. Iako pojedini naši turisti javljaju da je situacija sve bolja i da ne treba paničiti, redovi na pumpama u letovalištima u kojima boravi između 150.000 i 170.000 turista iz Srbije bili su juče prava slika Grčke, saznaje Blic.

Srbija u polufinalu

U četvrtfinalu Svetskog kupa u Oradei (Rumunija) Australija je preskočena, čini se bez većeg napora, s 12:9 (3:2, 4:2, 3:2, 2:3). Sutra u polufinalu naši vaterpolisti sastaće se sa Španijom najverovatnije u 17,30 č. S prve tri četvrtine stručni štab može da bude potpuno zadovoljan. U poslednjoj je opet došlo do pada koncentracije, ali bez posledica. Naša reprezentacija je od samog početka bila ekipa koja ima kontrolu nad igrom. Odbrana vrlo korektna na čelu sa Sorom koji je ukrotio 13 šuteva. Samo na momente se iskakalo iz sistema.