JEDINSTEVNI PAD DINARA U SVETU

Dinar je jedina nacionalna valuta u svetu koja ovih dana gubi vrednost i prema evru i prema dolaru. O papinoj poseti Nišu već započeti poluzvanični razgovori. Na­ja­vlju­je se mno­go ri­go­ro­zni­ji nad­zor i kon­tro­la nad stra­nač­kim fi­nan­si­ja­ma, ko­ji­ma će se ba­vi­ti Agen­ci­ja za bor­bu pro­tiv ko­rup­ci­je i Dr­žav­na re­vi­zor­ska in­sti­tu­ci­ja

Kurs evra i dalje velika tajna

Od početka finansijske krize naša valuta imala je najveći pad u regionu. Dinar je jedina nacionalna valuta u svetu koja ovih dana gubi vrednost i prema evru i prema dolaru. Ekonomisti podeljeni u procenama, objavljuju Novosti pod naslovom "Dinar tanji za trećinu". Dinar će i u ponedeljak, peti dan zaredom, nastaviti da slabi prema evru. Biće “lakši” za još 29 para, i zvanični srednji kurs iznosiće 102,229 dinara za evro. To je novi istorijski minimum domaće valute prema moneti Evropske unije. Pravi uzrok naši zvaničnici ne saopštavaju javnosti, ali je bar jedna posledica jasna: građani koji su uzeli stambene kredite, danas plaćaju 25 odsto veće rate nego pre godinu i po dana, a plate su im manje ili, u najboljem slučaju, iste. Centralna banka i dalje ostaje pri stavu da evro do kraja godine ne bi trebalo da pređe predviđeni nivo u odnosu na planiranu inflaciju, a to je maksimalnih 105 dinara. S druge strane, tumačenja ekonomskih eksperata vrlo su različita.

Zašto Silajdžić dolazi u Beograd?

Predsednik Boris Tadić o predstojećem susretu u Beogradu sa predsedavajućim Predsedništva BiH: "Razgovor razvija regionalnu saradnju. Srbija i dalje snažno uz Republiku Srpsku", objavljuju Novosti pod naslovom "Silajdžić dolazi neslužbeno". Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da bošnjački član i predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Haris Silajdžić u utorak u Beograd dolazi „u radnu i neslužbenu posetu“.
U BiH, a posebno u Republici Srpskoj, poslednjih nekoliko dana se digla velika medijska i politička prašina oko najavljenog dolaska Silajdžića u Beograd bez saglasnosti svih članova Predsedništva BiH. Zbog toga je Tadić svoj put sa Kipra prema Beogradu, po svemu sudeći, morao da preusmeri „preko Banjaluke“.

Kako je pao avion

"Avi­on se tre­sao pre ne­go što se ras­pao. Us­peo sam da is­ko­čim, i bi­lo je do­sta di­ma i va­tre. Po­sle de­set mi­nu­ta olu­pi­na je eks­plo­di­ra­la", re­kao je Pra­dip, je­dan od pre­ži­ve­lih, prenosi Politika.

Pre­ma nje­go­vim re­či­ma avi­on se pri­ze­mljio glat­ko a pro­ble­mi su se po­ja­vi­li po­sle 15-20 se­kun­di. Iz­bio je ma­nji po­žar, ali se on br­zo pro­ši­rio.

Avi­on ko­ji se sru­šio pro­iz­ve­den je 2007. go­di­ne a aero­drom u Man­ga­lo­ru ima no­vu pi­stu. Ina­če, taj aero­drom se na­la­zi na uz­vi­si­ni a pi­sta je sa­gra­đe­na na uskom pla­tou. Ka­pe­tan Glu­ši­ca (55) na taj aero­drom sle­tao je vi­še pu­ta i bio je do­bro upo­znat s lo­kal­nim uslo­vi­ma.

"Na poslednjem letu Glušica menjao kolegu", naslov je u Blicu čiji su reporteri posetili rodnu kuću nastradalog pilota u Jakovu kod Beograda.

Američki pregovarač

Ri­čard So­lo­mon, pred­sed­nik Ame­rič­kog in­sti­tu­ta za mir, biv­ši am­ba­sa­dor, šef po­li­tič­kog pla­ni­ra­nja u Stejt de­part­men­tu, po­moć­nik dr­žav­nog se­kre­ta­ra, pro­fe­sor me­đu­na­rod­nih od­no­sa –predstavio je svo­ju knji­gu „Pre­go­va­rač­ko po­na­ša­nje Ame­ri­ke – mu­va­to­ri, ve­šti advo­ka­ti, si­le­dži­je i pro­po­ved­ni­ci”, ko­ja, po­red glav­nog ko­a­u­to­ra, is­tra­ži­va­ča me­đu­na­rod­nih od­no­sa Naj­dže­la Kvi­na, ima ih još ne­ko­li­ko: stra­nih am­ba­sa­do­ra i dru­gih eks­pe­ra­ta či­ji pri­lo­zi do­pu­nja­va­ju pro­fil pred­stav­ni­ka naj­ve­će si­le za pre­go­va­rač­kim sto­lom, kroz isto­ri­ju, ali pre sve­ga da­nas.

U pi­ta­nju je šti­vo ko­je bi mo­ra­lo da bu­de oba­ve­zna li­te­ra­tu­ra svi­ma ko­ji da­nas na­sto­je da ne­što po­li­tič­ki, eko­nom­ski ili u ne­koj dru­goj obla­sti is­po­slu­ju sa Ame­ri­kom, piše u Politici.

Po So­lo­mo­nu, por­tret „pre­go­va­ra­ča iz Va­šing­to­na" ima če­ti­ri glav­ne ka­rak­ter­ne cr­te. Pr­va je go­to­vo po­slov­ni prag­ma­ti­zam i že­lja da se po­stig­ne kon­kre­tan re­zul­tat. Otu­da po­me­nu­ti pro­fil „mu­va­to­ra”, ne­kog ko će na sve na­či­ne da ostva­ri svoj cilj. Ako tre­ba koc­kar­skim ble­fom (u knji­zi se po­mi­nje Ri­čar­da Hol­bruk i nje­go­vi spa­ko­va­ni i iz­ne­ti ko­fe­ri u Dej­to­nu, kad su pre­go­vo­ri bi­li do­spe­li u ćor­so­kak), pa ako tre­ba i la­ga­njem, ma­da, zva­nič­no Ame­ri­kan­ci „u pre­go­vo­ri­ma ne la­žu, ali na­sto­je da ne ka­žu ce­lu isti­nu”.

Ruski film

Sama završnica takmičarskog programa 63. Kanskog festivala protekla je uz povišenu temperaturu koju su izazvala još dva politički angažovana filma, sa potpisima Rašida Bušareba i Nikite Mihalkova, javlja Politika.

Očekivalo se da će pred projekciju filma „Izvan zakona” francuskog reditelja alžirskog porekla Rašida Bušareba biti nevolja, jer se već pred početak festivala o njemu u Francuskoj žustro raspravljalo a da učesnici rasprave nisu ni videli film, pripadnici francuske desnice najavljivali masovne proteste „zbog ovog antifrancuskog propagandnog filma”, a reditelj uputio pismo javnosti u kojem je izrazio nadu da će njegovo učešće u Kanu proteći u „duhu uzajamnog poštovanja i u mirnoj atmosferi”. Šta je to što u Bušarebovom filmu uzbuđuje desničare? Pre svega to što Bušareb prikazuje neprijatne slike iz francuske kolonijalne prošlosti (od 1830. do 1962.), zataškavanu istoriju francuske politike prema Alžircima, masakar u Setifu (1945.) kada su francuska policija i lokalni Francuzi pobili oko dve hiljade demonstranata koji su zahtevali alžirsku nezavisnost, eksploataciju alžirskih useljenika u „Renoovim” fabrikama u Francuskoj, nemilosrdne obračune članova, od strane francuske tajne policije formirane, „Crvene ruke” sa pripadnicima alžirskog FLN-a (oslobodilački front) i svu butalnost delovanja francuske policije. Bušareb se drži istorijskih činjenica, ne štedi ni svoje zemljake, kritikuje i način delovanja i unutrašnju surovu hijerarhiju pripadnika alžirskog oslobodilačkog fronta u Francuskoj.
Po­pu­lar­na baj­ka na filmu

"Ka­da ma­lo bo­lje raz­mi­slim, čo­ve­ka po­kre­ću strah od smr­ti i ta­šti­na", za­pi­sao je svo­je­vre­me­no u svo­joj knji­zi „Ni­ske isti­ne” film­ski re­di­telj, sce­na­ri­sta i pi­sac An­drej Ser­ge­je­vič Mi­hal­kov Kon­ča­lov­ski, esen­ci­jal­no opi­sav­ši svo­ju po­kre­tač­ku sna­gu ko­ja ga je vo­di­la od Ru­si­je do Ame­ri­ke i na­zad, u po­tra­zi za su­šti­nom fil­ma i su­šti­nom po­sto­ja­nja, piše u Politici.

Autor an­to­lo­gij­skih fil­mo­va kao što su „Pr­vi uči­telj”, „Si­bi­ri­ja­da”, „Uj­ka Va­nja”, na­gra­đi­va­nih de­la „Ma­ri­ji­ni lju­bav­ni­ci”, „Po­mah­ni­ta­li voz”, „Pir­ga­va ko­ka” i „Ku­ća lu­da­ka”, bi­o­skop­skih hi­to­va „Tan­go i Keš”, „Ho­mer i Edi” i „Naj­u­ži krug”, po­sle po­nov­ne du­že pa­u­ze, uči­nio je sna­žni iako neo­če­ki­va­ni ko­rak da­lje. Sni­mio je 3D film! Uz po­moć CGI teh­no­lo­gi­je (kom­pju­ter­sko-gra­fič­ki in­že­nje­ring), uz uče­šće glu­ma­ca Džo­na Tor­tu­ra, Na­ta­na Lej­na i Ele Fe­ning, na­či­nio je film­sku in­ter­pre­ta­ci­ju po­pu­lar­ne baj­ke ko­ja je in­spi­ri­sa­la van­vre­me­ni ba­let Pe­tra Ilji­ča Čaj­kov­skog – „Krc­ko Ora­ščić”, i za­jed­no sa svo­jim ame­rič­kim pro­du­cen­ti­ma pred­sta­vio ga na „mar­šeu” 63. Kan­skog fe­sti­va­la.

Hromozomske promene od bombardovanja

Jedanaest godina posle NATO bombardovanja obolevanje od raka u Srbiji drastično povećano (6): Rađa se telad bez nogu i očju, sa dve glave, i jagnjad sa osam nogu. Indicije da su se pojavile hromozomske promene kod ljudi, nastavljaju Novosti svoju seriju napisa o posledicama bombardovanja Srbije osiromašenim uranijumom.

Papa dolazi u Niš?

Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar i zrenjaninski biskup dr Laslo Nemet potvrdili na dvodnevnoj biskupskoj konferenciji u Zrenjaninu da su u Nišu započete pripreme za obeležavanje 1700. godišnjice Milanskog edikta, i da očekuju da na proslavi 2013. u Nišu prisustvuje papa Benedikt XVI. U razgovoru s novinarima Hočevar i Nemet su juče potvrdili da su o papinoj poseti već započeti poluzvanični razgovori, piše u Blicu.

Predsednik i ministar protiv kriminala

Predsednik Srbije Boris Tadić poručio je da je Srbija apsolutno odlučna da pokaže da je jača od svakog kriminala i kriminalca, javlja Politika.

Na svečanosti povodom Dana MUP-a i Dana policije u Nastavnom centru u Makišu, Tadić je svim pripadnicima MUP-a i policije, kao i njihovim porodicama čestitao na uspešnoj brobi protiv svih vidova kriminala i zaštiti građana.

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da je država čvrsto rešena da Srbija bude deo evropske porodice naroda i zemlje bez kriminala, korupcije i opasnosti za naše građane od terorističkih aktivnosti, prenose Novosti. Na svečanosti pvodom Dana MUP-a i Dana policije u Nastavnom centru u Makišu, Dačić je istakao da "danas svi mislimo isto - da je država Srbija jača od kriminala", dodajući da je "kriminal možda mislili u nekom proteklom periodu da država ne sme da udari na njega".

Partijski novac

No­vac ko­ji po­li­tič­ke par­ti­je do­bi­ja­ju iz bu­dže­ta bi­će dru­ga­či­je ras­po­de­ljen, iz­no­si ko­je pri­ku­pe iz pri­vat­nih iz­vo­ra ne­će bi­ti ogra­ni­če­ni, ali za­to tro­ško­vi me­dij­ske pro­mo­ci­je ho­će, pro­pi­su­je no­vi za­kon o fi­nan­si­ra­nju stra­na­ka, ko­ji u Mi­ni­star­stvu prav­de pri­pre­ma gru­pa struč­nja­ka. Na­ja­vlju­je se mno­go ri­go­ro­zni­ji nad­zor i kon­tro­la nad stra­nač­kim fi­nan­si­ja­ma, ko­ji­ma će se ba­vi­ti Agen­ci­ja za bor­bu pro­tiv ko­rup­ci­je i Dr­žav­na re­vi­zor­ska in­sti­tu­ci­ja, objavljuje Politike.

Rad­na gru­pa tre­ba­lo bi da na­crt tek­sta za­vr­ši do kra­ja ju­na. Pre­ma re­či­ma Zo­ra­na Sto­jilj­ko­vi­ća, pred­stav­ni­ka Agen­ci­je za bor­bu pro­tiv ko­rup­ci­je u rad­noj gru­pi, sa­da je već go­to­vo iz­ve­sno da će bi­ti pred­lo­žen pot­pu­no no­vi za­kon, a ne iz­me­ne po­sto­je­ćeg iz 2003. go­di­ne.

U rad­noj gru­pi se na­da­ju da će „pri­do­bi­ti” stran­ke, iz­me­đu osta­log, i ti­me što no­vi za­kon ne­će ogra­ni­ča­va­ti ko­li­ko nov­ca mo­gu da pri­ku­pe od pri­vat­nih do­na­to­ra. Li­mi­ti­ran će bi­ti sa­mo iz­nos po­je­di­nač­nih do­na­ci­ja, a za sa­da se raz­mi­šlja o to­me da ti iz­no­si bu­du 10 pro­seč­nih pla­ta za pri­vat­no li­ce, od­no­sno 100 za pred­u­ze­ća.

Nema gradnje u energertici

Nedovoljna pripremljenost tendera, promena zakona, ali i odugovlačenje stranih investitora glavni su razlozi za nova odlaganja u gradnji „Kolubare B“i trećeg bloka i Termoelektrani „Nikola Tesla B“. Nadležni uveravaju da će strateški partneri biti izabrani za dva meseca, a stručnjaci da se to neće desiti tako brzo i lako. Dva projekta trebalo bi da privuku investicije od 1,6 milijardi evra, piše u Blicu pod naslovom "Država nespremna za gradnju elektrana". Rok za dostavljanje ponuda za gradnju dve elektrane prvo je produžen za nekoliko meseci do aprila, odnosno maja, da bi se sada došlo i situaciju da ga i nema.
"Novi rok još nije definisan. EPS će nakon konsultacija sa relevantnim Vladinim telima tokom maja doneti odluku o novim rokovima. Prvi put je rok produžen zbog kompleksnosti projekata, a na zahtev investitora", kažu u EPS-u.

"Odliv mozgova" iz Srbije

Pamet je jedino što je Srbija u poslednje dve decenije uspešno izvozila. Za to vreme gotovo 20.000 visokoobrazovanih ljudi napustilo je zemlju bez namere da se ikada vrati. Po odlivu mozgova Srbija se nalazi na drugom mestu u svetu, a takvo postupanje države, koja bi pre svih trebalo o tome da vodi brigu, nije ništa drugo do rasipanje budućnosti zemlje. Sedmorica mladića iz beogradske Matematičke gimnazije, koji su znanjem zasenili profesore prestižnog britanskog univerziteta Kembridž, poslednji su „na lageru“ za izvoz srpske pameti. Prijemni ispit koji su besprekorno položili na ovom elitnom fakultetu obezbedio im je pune stipendije za Kembridž i još nekoliko ponuda drugih najboljih svetski centara znanja, piše u Blicu.

Srbija sve starija

U Srbi­ji se ma­lo ra­đa, mnogo umire. Godi­šnje ne­stane jedan grad ve­li­či­ne Iva­njice ili Pože­ge. Tako do­la­zi­mo i do po­da­tka da su Srbi sve stari­ji. Pre­ma po­pi­su iz 2002. go­di­ne prosek staro­sti na­ših građana je 40,2 go­di­ne. A za­brinjava­juće je, ka­žu de­mo­grafi, već kad na­ci­ja u prose­ku pređe tride­se­tu, objavljuje Politika pod naslovom "Srbija željna većeg nataliteta".

„Želim da u Srbi­ji vlada na­ta­li­tet“, po­ru­ka je grupe sa „Fej­sbuka“. I dr­ža­va ima istu že­lju, ali joj je bu­džet kratak. Nedo­vo­ljan za podstrek maj­ka­ma da ra­đaju vi­še de­ce. Pone­ka po­vlastica, skromna su­ma i dečji do­da­tak ob­ra­du­ju tek na­krat­ko ro­di­te­lje su­oče­ne sa skupo­ćom ko­ja prati od­ra­stanje njiho­vih si­no­va i kćeri.

Visok pritisak

Od hipertenzije u našoj zemlji pati čak 46,5 odsto odraslih, dok je u svetu ovaj procenat manji od trećine. Nije stres kriv za sve, imamo loše navike, objavljuju Novosti pod naslovom "Skače nam pritisak". Mi odskačemo od proseka, a lekari kažu da godine krize i stresovi ne mogu da budu izgovor za sve bolesti, mada su itekako ostavili posledice na zdravlje.
Mnogi žive sa hipertenzijom i ne leče se, a i među pacijentima pod terapijom ima onih kojima pritisak “varira”. To dodatno ugrožava zdravlje. Visok pritisak ubija tiho. On je jedan od glavnih uzročnika za nastanak angine pektoris, infarkta srca, ateroskleroze, moždanog udara, oštećenja bubrega...

Prve dame i Srbija

Na poslednjim parlamentarnim izborima u Velikoj Britaniji torijevci su se vratili na vlast zahvaljujući Samanti Kameron. I njene koleginice u Americi i Francuskoj garantuju uspeh svojim muževima, dok u Srbiji izborni štabovi političara savetuju njihovim ženama da se drže šporeta, jer je narod sumnjičav prema ovakvom angažmanu, još od Jovanke Broz i Mire Marković, piše u Presu pod naslovom "Zašto Srbija nema prvu damu?"

Pobuna pritvorenika protiv sporosti sudova

Protest pritvorenika u novosadskom zatvoru okončan je posle pregovora njihove delegacije sa predstavnicima Uprave zatvora i Apelacionog suda, izjavila je danas Zorana Vučićević iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, javlja Blic. "Pritvorenici se nisu žalili na rad Uprave zatvora, već isključivo na sporost sudova. Obećano im je da će biti ubrzano rešavanje slučajeva i vratili su se u ćelije", kazala je agenciji Beta Zorana Vučićević i navela da su pregovori bili korektni i završeni na zadovoljavajući način za obe strane.

Nekažnjeno

Kragujevački biznismen Zoran Jovičić, snimljen u bahatoj vožnji u pijanom stanju ispred Skupštine Srbije, prema sopstvenom priznanju, prošao je potpuno nekažnjeno, iako je tim postupkom ugrozio živote pešaka i vozača, za šta mu preti kazna od dva meseca zatvora, piše u Presu.

Kako pokazuje snimak koji se od juče „vrti" po internetu i svim medijima, Jovičić je najpre vozio u suprotnom smeru, gde je pokušao da ga zaustavi policajac, a potom je prešao preko platoa ispred Skupštine i popeo se automobilom do ulaza. Zakačio je i stepenice i malo je falilo da se surva niz njih. Nakon toga se parkirao ispred i vidno pijan izašao iz kola. Na snimku se, međutim, ne vidi da mu je tada prišao bilo kakav policajac.

Jovičić je izjavio da se pomenuti slučaj desio pre oko godinu dana i da nije sankcionisan za prekršaj, dok u policiji nisu želeli da kažu da li je to tačno. U Upravi saobraćajne policije za Beograd juče su odbili bilo šta da komentarišu povodom skandaloznog ponašanja kragujevačkog biznismena.

Inter, šampion Evrope

Fudbaleri milanskog Intera treći put u istoriji su postali šampioni Evrope. Italijanska ekipa je u finalnom meču Lige šampiona, odigranom na stadionu „Santjago Bernabeu“ u Madridu savladala minhenski Bajern 2:0 (1:0). Oba gola za ekipu trenera Žozea Murinja postigao je argentinski reprezentativac Dijego Milito, prvi u 35, a drugi u 70. minutu, piše u Novostima pod naslovom "Inter treći put šampion Ervope".

"Inter i Murinjo ostvarili san, Milito srušio Bajern!", naslov je u Blicu.

Mihailović, trener Intera

Kako Politika saznaje novi trener Intera biće Srbin Siniša Mihajlović (41), koji je ove sezone napravio veliki uspeh predvodeći u italijanskoj Seriji A Kataniju. Mihajlović je u petak uveče doputovao u Madrid, kako bi kao bivši igrač, a gotovo je sigurno i budući trener, pružio podršku prvaku Italije u finalu Lige šampiona protiv Bajerna.

Predsednik Intera Masimo Morati je očigledno uvideo da, posle finalnog meča u Madridu bez obzira na ishod, neće uspeti da zadrži portugalskog stručnjaka Žozea Morinja, koji je željan novih izazova i njegov prelazak u madridski Real je praktično gotova stvar.

Pobeda Partizana u derbiju

Košarkaši Partizana pobedili su u subotu veče u hali Pionir ekipu Hemofarma sa 74:69 (18:27, 19:10, 18:12, 19:20) u derbi utakmici desetog kola Superlige Srbije, javljaju Novosti.