IZGOREO AUTOBUS

Dve žrtve u zapaljenom autobusu. Ponovo o izgradnji puteva kroz Srbiju. U SAD pronadjen zločinac iz Drugog svetskog rata.

Tragedija majke

Sve novine objavljuju na naslovnim stranama tragediju sa autoputa.

U teškoj saobraćajnoj nesreći, piše u Politici i Novostima, koja se juče ujutro oko pet časova dogodila na autoputu Zagreb – Beograd kod Starog Petrovog Sela na području Nove Gradiške, u zapaljenom autobusu poginule su dve osobe – šesnaestogodišnja Jelena Berdan iz Beograda i Miroslav Veljković (76) iz Niša, dok je osam osoba, uglavnom državljana Srbije, povređeno.

"Dete mi je izgorelo. Šta ću sada", jecala je po dolasku u Srbiju Nada Pavlović-Berdon (54) iz Beograda, čija je ćerka Jelena (15) u 4.50 stradala u požaru „Lastinog“ autobusa, izveštava Blic.

Glas javnosti naglašava da je majka gledala kako gori autobus, ne znajući da joj je ćerka ostala unutra (Pravda). Tek kada je u bolnici videla da joj nema ćerke posumnjala je u najgore.

U požaru je poginuo i Miroslav Veljković (76) iz Niša, koji se iz Splita vraćao sa podignutom penzijom. Danas ističe da je najavljena krivična prijava protiv vozača a o nesreći javljaju i Pres, Alo, Kurir i Gazeta, mada se o uzroku nesreće još samo nagadja: autobus je zakačio zaštitnu ogradu, zapalio se i brzo izgoreo.

Povratak državnih puteva

Posle višegodišnjih uveravanja da je pomoću davanja koncesija najpogodnija izgradnja autoputeva u Srbiji, obnavlja se ideja o državi kao najboljem investitoru. Politika analizira mogući raskid koncesionog ugovora za autoput Horgoš- Požega i ukazuje na moguće štete od toga a Danas smatra da je taj ugovor "Promašaj od samog početka". Isti list razmatra i da li je novoosnovani Vladin Nacionalni savet za infrastrukturu "Nova birokratija ili stvarna potreba". Ovo telo, inače, odlučilo je da nema osnova za sprovodjenje koncesionog ugovora za autoput Horgoš-Požega.

Zanimljivo je podsećanje da u ovom veku gotovo ništa novo nije izgradjeno od značajnih putnih pravaca ali rasprave kako to da se uradi – ne jenjavaju. Tabloid Alo javlja kako je novoosnovani Nacionalni savet za infrastrukturu konačno prelomio i odlučio da ugovor o koncesiji za izgradnju autoputa Horgoš-Požega sa konzorcijumom „Alpina-PORR“ bude raskinut! Umesto toga, novi infrastrukturni prioritet tek formirane vlade u naredne četiri godine biće završetak autoputnog pravca na Koridoru 10. Koliko je tačno para za taj posao potrebno, mišljenja nadležnih nisu usaglašena. Procene se kreću od 1,6 do čak 2,5 milijardi evra, piše u ovom listu. Naravno, i u ovom velikom poslu glavnu ulogu preuzima Mladjan Dinkić koji je, kako Alo navodi, juče obavestio koncesionara o neprihvatljivosti postojećeg ugovora, "ističući da je prioritet vlade kompletiranje Koridora 10", bez objašnjenja kada i kako je promenjen državni prioritet u gradnji autoputeva.

"Ništa važnije od puteva", citira list Biznis Milutina Mrkonjića, novog ministra za infrastrukturu. Osnivanje Nacionalnog saveta ni u kom slučaju ne doživljavam kao kontrolu, kaže on, dok u istom tekstu prethodni ministar Velimir Ilić tvrdi da je osnivanje Saveta znak da predsednik i premijer nemaju poverenja u novog ministra Mrkonjića, a deo poslova koji su bili u njegovoj ingerenciji već su mu, kako ističe, „oduzela" druga ministarstva. Ilić napominje da je ministarstvo koje vodi Oliver Dulić od Mrkonjića preuzelo prostorno planiranje, urbanizam i građevinu, a Mlađan Dinkić mu je uzeo ravnomerni regionalni razvoj.

Nacista u Sijetlu

Ministarstvo pravosuđa SAD povelo je postupak da se oduzme američko državljanstvo Peteru Egneru (86), za koga se u službenom dokumentu tvrdi da je – od aprila 1941. do septembra 1943. – bio pripadnik nacističke jedinice koja je likvidirala više od 17.000 civila u Srbiji, javlja Politika. Egner je u SAD radio kao ugostiteljski radnik u hotelu „Olimpik“ u Sijetlu, javljaju Novosti.

Danas navodi kako američke vlasti terete Egnera da je pristupio nacističkoj tajnoj policiji Gestapou 1941. i u njoj bio sve do ranjavanja 1943. Istoričar Milan Koljanin, za Danas kaže da je optuženi Peter Egner bio samo mali šraf u nemačkoj mašineriji smrti u okupiranoj Srbiji, ali kao značajnu činjenicu ističe da je reč o pripadniku nemačke nacionalne manjine, odnosno da se radi o Folksdojčeru, što pokazuje da su domaći Nemci imali značajnu ulogu u holokaustu koja se često zanemaruje.
Važni razgovori

Novine prenose nekoliko važnih intervjua. Vuk Jeremić za RIA Novosti priča o predstojećoj poseti Moskvi a Danas prenosi da je "Kosovo naš apsolutni spoljnopolitički prioritet". Jeremić je naglaslio da je nedavno formiran novi kabinet ministara Srbije i da je "prirodno" da ministar spoljnih poslova u maksimalno kratkom roku posle formiranja nove vlade posećuje Moskvu, koja je, po njegovim rečima, "jedan od najbližih prijatelja i partnera" Beograda.

U Blicu Božidar Djelić otkriva plan za lobiranje prema Francuskoj koja je predsedavajući EU i najavljuje: "Članstvo u EU tražićemo već u oktobru".

Pored obilja uobičajenih provokacija, Nenad Čanak u razgovoru za Politku ističe kako je "Vreme da osmislimo Vojvodinu", pošto "nijdan model iz prošlosti više nije primenjiv". On kaže da neće odustati od zahteva da Vojvodina dobije ingerencije koje sada nema a to je široka autonomija sa zakonodavnom, izvršnom i sudskom vlašću.

Pravda prenosi iz nedeljnika Vreme delove razgovora sa Borisom Tadićem, iz koga ističe da su mogući "novi izbori za Beograd" povodom neizvesnosti oko dogovora SPS i DS.

Koka kola i NATO, Amerika i kapitalizam

Pošto gradjani Evrope sve manje veruju da im je NATO potreban, u Aliljansi su odlučili da angažuju prvog propagandistu Koka kole. Njegov zadatak će biti da poveća popularnost NATO alijanse povodom 60 godina njenog postojanja što će se proslaviti iduće godine. Politika prenosi pisanje Njujork tajmsa o tome i navodi kako je bombardovanje Srbije 1999. godine "bilo ozbiljan ispit za NATO i podelilo ljude širom Evrope". O toj kampanj, javlja Politika, ni Njujork tajms u izdanju od utorka "nije imao ništa dobro da kaže". Politika podseća da je raspad Varšavskog pakta doprineo da uloga NATO u savremenom svetu "više nije očigledna".

Vašingtonske vlasti odlučile su da daju finansijsku inekciju od oko 300 milijardi dolara "teško obolelim gigantima industrije zajmova i zaloga", piše u Politici. "Amerika preživljava dramu – prevelikog mešanja vlasti u sudbinu gradjana, dramu koja sadrži elemente ekonomskog, političkog pa i mentalnog tumbanja; znatno povećani državni intervencionizam u sistemsku svetinju – vladavinu tržišnih zakona", objavljuje ovaj list.