IZBORI U SAD: IPAK MOGUĆE IZNENADJENJE

Oko 135 miliona birača u SAD danas će se naći pred glasačkim mašinama ili kutijama da bi izabrali 44. predsednika. Ovo je rekordni broj birača u zemlji u kojoj mnogi gradjani nikada nisu ni poželeli da iskoriste svoje glasačko pravo. Već posle ponoći znaće se da li je reč o izborima koji su istorijski jer su u Belu kuću po prvi put doveli jednog crnog predsednika. Uprkos prednosti demokrate Obame nad republikancem Mekejnom koju pokazuju sva istraživanja javnog mnenja, neizvesnost ko će pobediti ostaje sve do objavljivanja rezultata, jer je američki izborni sistem veoma komplikovan i malo ko u inostranstvu ga razume. Odlučujući nije ukupan broj glasova na ukupnom državnom nivou već broj u pojedinim američkim državama. Svaka država ima odredjeni broj “velikih birača” i od glasova tih velikih birača koji izražavaju glasove pojedinačnih birača u državi zavisi pobeda predsedničkog kandidata. Ovaj sistem je ustanovljen kako američke države male po formatu i broju stanovnika ne bi bile diskriminisane. Za pobedu će biti ključne države Ohajo, Pensilvanija i Florida. Velike TV mreže mogle bi da najave prve rezultate oko ponoći po evropskom vremenu.

Obama je veliki favorit. Mnogi u republikanskom taboru su toliko obeshrabreni da smatraju da će biti dobro ako Obama pobedi sa razlikom koja za njih neće biti ponižavajuća. Britanski Financial Times citira republikanca Pata Bjukenena koji smatra da samo molitva može da im pomogne. Ženevski Le Temps podseća da su 33 miliona Amerikanaca već glasala i da je 58 odsto njih zaokružilo ime Baraka Obame. Pariski Liberation analizira elemente koji su bili pogubni za Mekejna. Dva ključna su: finansijska kriza i izbor Sare Pejlin za potpredsednika. Le Figaro podseća da je izborni sistem veoma složen i da nije isključen scenario po kome bi dvojica kandidata dobila jednak broj glasova “velikih birača” koji izražavaju izborni rezultat u svakoj državi posebno. U tom slučaju Parlament bi morao da donese odluku o tome ko je budući predsednik. Amerikanci danas glasaju i za Parlament i trećinu Senata. Poslednji dan kampanje u demokratskom taboru obeležila je smrt Madelin Dunham, bake Baraka Obame koja je u 87. godini umrla od kancera. Obama je uvek isticao važnost ove belkinje koja ga je vaspitavala i podizala dajući mu primer vrednosti rada, napora i odricanja za njegovo obrazovanje kada je to bilo potrebno. New York Times podseća da je u početku svoje kampanje Barak Obama često pominjao svoju baku i dedu kod kojih je odrastao i koji su bili veoma važni za njegovu tipično američku priču deteta iz mešovitog braka belkinje i Afrikanca poreklom iz Kenije.

Španski dnevnik El Pais konstatuje ono u šta malo ko sumnja - kakvi god da budu rezultati izbora, finansijska kriza ostaće u središtu pažnje. Novi predsednik neće imati vremena na gubljenje jer su dugovi nasledjeni od Bušove vladavine astronomski. The Wall Street Journal objavljuje tekstove Baraka Obame i Džona Mekejna. Obama ocenjuje da je sadašnja kriza najveća posle one koja je svet potresala tridesetih godina i dodaje da je ponosan što je dobio podršku poslovnih ljudi kao što je Voren Bafet. Mekejn upozorava da su bankari, berzanski igrači i političari u Vašingtonu postali arogantni i kaže da je zabrinut zbog namere demokrata da razdele “plodove rada Amerikanaca”. Pod ovim se podrazumeva i najava Obame da će ukoliko postane predsednik uvesti sistem osnovnog zdravstvenog osiguranja za sve Amerikance. Pariski finansijski dnevnik Les Echos podseća kakvi su ekonomski programi dvojice kandidata. Obama najavljuje smanjenje poreza za srednju i nižu klasu ali ne i za višu, to jest bogati manjinski sloj stanovništva, proširenje zdravstvenog osiguranja za sve i investiranje u obnovljive izvore energije. Mekejn zagovara opšte smanjenje poreza, uplatu zdravstvenog osiguranja "po izboru" - čitaj po zaradi - i favorizuje istraživanje i eksploataciju naftnih izvora.
Kada se pogleda kiosk svetske štampe, bez obzira na različite analize, jasno je da ogromna većina sveta navija za Obamu. Pariski Liberation obajvljuje uvodnik svog direktora Lorana Žofrena koji u Obaminom izboru vidi šansu za SAD da svet ponovo počne da ih poštuje. "Obama će pobediti", naslov je britanskog dnevnika Guardian. Belgijski La Libre Belgique ocenjuje da je predsednička kampanja bila izvanredna i da je Mekejn “žrtva religiozne desnice”. Dok mnogi listovi podržavaju Obamu kao kandidata koji simbolizuje mešavinu rasa, ugledni londonski ekonomski dnevnik Financial Times insistira na činjenici da je on "plavi” kandidat demokratsko-liberalnog tabora sa severa SAD koji bi mogao da bude izabran posle četiri južnjačka kandidata Džonsona, Kartera i Klintona.

Plav ili crn - Obama je veliki favorit i ukoliko ipak izgubi - svet će se probuditi u stanju mamurluka. Ovo važi kako za američku, tako i za svetsku štampu. New York Times objavljuje grafikon koji pokazuje koje novine podržavaju Obamu. Times ocenjuje da Francuska nije ni za Kenedija pokazala simpatije koje je pokazala za Obamu. Pariski ekonomski dnevnik La Tribune objavljuje istraživanje koje je obuhvatilo 21 zemlju. Pokazalo se da u proseku 73 odsto ispitanika podržava Obamu. U Francuskoj taj procenat dostiže 84 odsto.

Španski El Pais piše "Oči celog sveta uprte su u SAD". Na Kubi i u Venecueli svi su za “el negro” kako ga sa simpatijom zove Hugo Čavez. U Indiji simpatije više idu ka Mekejnu jer je on nastavljač Bušove politike koja je bila "dobra za poslove". U Kini i Iranu medjutim vlada ravnodušnost. Na Bliskom Istoku u pojasu Gaze malo ko se nečemu nada. "Jedan će nas ubijati bombama, a drugi svilenim koncem oko vrata", izjavio je jedan od lidera Hamasa.

Pariski Le Figaro donosi reportažu iz Kenije odakle potiče Obamin otac. Cela Kenija obuzeta "sinom nacije". Jedan Kenijac objašnjava da sada svi u novinama čitaju prvo strane koje govore o Obami - a tek onda strane koje govore o fudbalu. Time je sve rečeno.

Washington Post donosi reportažu pod naslovom "Obamu očekuju večeras u njegovom štabu u Čikagu". Tamo je sve spremno za “potencijalno slavlje”. Očekuje se da će se u gradskom parku okupiti oko 65 hiljada ljudi. Barak Obama trebalo bi da održi govor u 23 časa.