IZBOR IZMEĐU HRANE I VODE

Britanski ministri upozoravaju svet na zaboravljenu opasnost od širenja gripa koji bi lako mogao da preraste u pandemiju. Novi nastavak Betmena zabeležio je rekord prvog vikenda prikazivanja. Bliski istok i severna Afrika dospeli su u nemoguću poziciju - moraju da biraju između berbe koja bi prehranila rastuću populaciju i sve manjih zaliha sveže vode. Barak Obama nalazi se trenutno u poseti Iraku, a o tome detaljnije pišu francuske novine.

Svet upozoren na pandemiju smrtonosnog gripa

Sve su manje šanse da se suzbije dalje širenje razorne pandemije gripa koja bi mogla da ubije 50 miliona ljudi i izazove masivni razdor širom planete Zemlje, navodi se u današnjem broju Independenta.

Britanski ministri saopštili su da su preventivni sistemi za uočavanje opasnih bolesti bili "slabo koordinisani", kao i da im je falilo "pronicljivosti" i "jasnoće". Bio je neophodan znatno veći napor kako bi se na vreme uočile potencijalne pandemije zbog čega ministri pozivaju na hitno unapređenje strategije.

Do najnovijih saznanja došlo se putem izveštaja koji je podneo Odbor međuvladinih organizacija na čelu sa ministrima iz britanske Kuće lordova, kojim se oštro kritikuje Svetska zdravstvena organizacija (WHO) nazvana "disfunkcionalnom", kao i opšti međunarodni odgovor na pojavu opasnosti od bolesti koje bi se lako mogle raširiti po celoj planeti. Članovi britanske vlade su saopštili: "Jeste da još od 1968. godine nije bilo pandemije, ali sada nam se ona neizbežno bliži". Ministri su rekli da bi samo u Velikoj Britaniji, naspram 50 miliona u celove svetu, moglo da umre oko 75.000 ljudi.

Ovom prilikom poziva se na hitnu akciju radi izrade boljeg sistema za ranu detekciju u zemljama Trećeg sveta, čime bi se na vreme utvrdile i neutralizovale bolesti pre nego bi se one raširile po Zemlji putem trgovine i turizma. Bitno je takođe, podseća Independent, da se nadgledaju i bolesti rasprostranjene među životinjama čime bi bile sprečene potencionalno razorne posledice tipa H5N1 virusa ptičjeg gripa koji je mutirao i prešao na ljude.

Sa razvijenim turističkim sistemom današnjice kojim godišnje bude obuhvaćeno nekih 800 miliona ljudi, stvara se neprocenjeni potencijal za širenje epidemija van granica pojedinih zemalja. Gradovi u zemljama u razvoju čine takođe "plodno zemljište" za širenje raznih bolesti, upozorio je izveštaj. Zdravstvena stanja tipa teškog akutnog respiratornog sindroma (SARS), ptičjeg gripa i ebole "imaju taj potencijal da izazovu brzo širenje bolesti i smrti širom sveta ukoliko nisu uočena i sprečena na vreme".

U izveštaju piše: "Upozoreni smo na realnu mogućnost pojave pandemije gripa i na to da će kada - bolje nego ukoliko - do toga dođe posledice biti stravične, pogotovo ukoliko virus bude tipa H5N1 koji je prethodnih godina uočen u jugoistočnoj Aziji. Dosta toga je urađeno tokom poslednjih 10 godina kada je u pitanju unapređenje sistema za nadgledanje, ali ostale su još mnoge stvari koje tek treba uraditi".

Izveštaj je pozvao na globalnu reakciju kancelarija Svetske zdravstvene organizacije, navodi se u Independentu. "Uzimajući u obzir pretnju na globalnom nivou od pojave novih zaraznih bolesti, disfunkcionalna struktura WHO ne sme biti dozvoljena."

Odličan start za novog Betmena

Novi nastavak Betmena, "Mračni vitez", postavio je rekord najveće posećenosti tokom prvog vikenda prikazivanja. Novi film doneo je tokom prva tri dana u bioskopima 155,3 miliona dolara, otprilike 4 miliona više od prethodnog rekordera, trećeg dela Spajdermena.

Još je na samom početku vikenda novi Betmen postavio je rekord najposećenije noćne pretpremijere i prvog dana prikazivanja. Predviđa se da će film postati najveći hit ovog leta, prenosi Folkskrant. "Mračni vitez" prikazuje se, inače, u rekordnom broju bioskopskih sala Severne Amerike - čak 4.300.

"Mračni vitez" predstavlja nastavak filma „Betmen počinje“ iz 2005. godine. U najnovijem filmu milioner Brus Vejn pod maskom Betmena bori se protiv sociopatskog kriminalca Džokera. Glumac Hit Ledžer, koji je u januaru ove godine iznenada preminuo, već je najavljen od strane kritičara kao mogući dobitnik Oskara za glavnu sporednu mušku ulogu za demonsko tumačenje lika Džokera. U njegovoj rodnoj zemlji, Australiji, film je takođe ovog vikenda postavio rekord najgledanijeg filma.

Hrana ili voda?

Globalna prehrambena kriza dovela je stanovnike Bliskog istoka i severne Afrike u nezgodan položaj nateravši ih da biraju između povećanog uzgoja osnovnih namirnica, čime bi se prehranila rastuća populacija, i već oskudnih rezervi vode, prenosi Njujork tajms.

Već decenijama narodi sa ovih područja grade akvadukte, izvlače so iz morske vode i odvraćaju tok Nila kako bi pustinje učinili plodnim. Ovi projekti ispostavili su se, međutim, toliko skupim da bi, na kraju, uvoz hrane predstavljao znatno praktičnije rešenje od njene proizvodnje. Pojedine zemlje danas uvoze čak 90% osnovnih prehrambenih proizvoda neophodnih za preživljavanje.

Problem je donela nova globalna prehrambena kriza zbog koje su pojedine zemlje morale znatno da redukuju svoj izvoz. Populacija pomenutih oblasti četiri puta je veća nego 1950. godine (364 miliona), a do 2050. očekuje se porast na nekih 600 miliona. Zalihe sveže vode, međutim, već oskudevaju, a do 2050. godine biće prepolovljene, a smanjenje resursa dovešće najverovatnije do novih političkih tenzija.

"Narod je uhvaćen između rastućih cena prehrambenih proizvoda i smanjenih zaliha sveže vode", izjavio je Alan Ričards, profesor sa ekonomskih studija Kalifornijskog Univerziteta u Santa Kruzu. "Ne postoji jednostavno rešenje."

Gubeći poverenje u svetska tržišta, ove zemlje iznova se okreću skupim projektima za održavanje njihovih prehrambenih zaliha. Pojedine zemlje bogate naftom, među kojima i Saudijska Arabija, započele su potragu za obradivim površinama u politički nestabilnim zemljama kao što su Pakistan i Sudan, sa ciljem da rastuću berbu isporuče u svoje zemlje. "Ove nacije imaju i zemlju i vodu", rekao je Hasan Šaraf Al Husaini, zvaničnik Ministarstva za poljoprivredu u Bahreinu.

Vladini zvaničnici u Egiptu, gde je nestašica hleba dovela do žestokih nemira aprila ove godine, saopštili su da planiraju uzgajanje pšenice uz cranicu sa Sudanom.

Ekonomisti i stručnjaci za razvoj rekli su da prehrambena samodovoljnost u ovom delu sveta predstavlja pravi izazov. Saudijska Arabija uložila je tako puno truda tokom osamdesetih godina prošlog veka kako bi proizvela dovoljne količine pšenice. Početkom devedestih godina ovo kraljevstvo je čak postalo glavni izvoznik, ali već sada je primorano da odustane od daljeg programa iz prostog razloga što je iscrpelo suviše vode. "Možete dovesti novac i vodu i pustinju učiniti zelenom, ali kad tad će nestati ili novca ili vode", rekao je Eli Elhadž, rođeni Sirijac koji je napisao doktorsku disertaciju na pomenutu temu.

Egipat je takođe dobar primer zemlje koja je decenijama ulagala u pretvaranje pustinje u plodnu dolinu. Najambiciozniji od svih jeste projekat Toška u Sahari, oaza usred peska i kamenja. Kada je 1997. godine ova farma počela sa radom, egipatski predsednik Hosni Mubarak poredio je svoje planove sa izgradnjom piramida.

Sahara se smatra savršenim prostorom za uzgajanje različitih dobara, ali samo u slučaju dovoljne količine đubriva i vode. Ono što predstavlja prednost jeste činjenica da bube ne mogu podneti visoke temperature tako da barem pesticidi nisu potrebni. Egipatski predsednik smatra da najveći problem trenutno predstavlja rastuća populacija.

Obama u poseti Iraku

Demokratski predsednički kandidat stigao je danas u Bagdad, prenose francuske novine Figaro. Razlog posete jeste povlačenje američkih trupa iz ove zemlje u predviđenom periodu od dve godine.

Obamin protivnik, senator Džon Mekejn, saopštio je još u petak kako se ne da prevariti ovakvim potezom. Senator iz Ilinoisa držao je tačan dolazak u Irak u tajnosti iz sigurnosnih razloga. Posle Avganistana i Kuvajta, Irak je treća zemlja Obamine turneje po inostranstvu.

Poseta Bagdadu odigrala se u vreme najnižeg nivoa nasilja još od početka intervencije američkih snaga marta 2003. godine, kome se senator oštro suprostavljao. Povodom toga Mekejn je izjavio: "Siguran sam da će Obama dospeti u zemju znatno sigurniju od one koju smo zatekli 2003. godine, pre intervencije naših vojnih snaga".

Ukoliko 4. novembra bude izabran za novog predsednika Sjedinjenih američkih država, Obama se obavezao na povlačenje nekih 146.000 američkih vojnika iz Iraka u periodu od 16 meseci. "Od prvog dana mog mandata daću vojsci novi zadatak: okončavanje rata", saopštio je prošle nedelje u razgovoru za Njujork tajms, kao i tokom govora održanog u Vašingtonu, prenosi Figaro.